Претражи Живе Речи Утехе

Кипарска црква званично улази у нову еру. Митрополит пафоски Георгије изабран је за новог архиепископа кипарског. Гласање је обављено по завршетку свете Литургије у параклису Апостола Варнаве у резиденцији свештене Кипарске архиепископије. По завршетку гласања и избора Архиепископа радосно звоне звона старе катедрале Светог Јована. Његово Блаженство, новоизабрани архиепископ кипарски Георгије рођен је 25. маја 1949. године у Атијану. Уз стипендију Кипарске државне фондације за стипендије, студирао је хемију на Универзитету у Атини између 1968. и 1972. године. После дипломирања студирао је богословље на истом универзитету, након чега су уследиле даље студије у Енглеској и хемије и богословља. Године 1984. рукоположен је у јерођакона, а 1985. године, у време кипарског архиепископа Хризостома I, рукоположен је за игумана и архимандрита. Године 1994. преузео је дужност секретара Светог синода. У међувремену је радио и као наставник хемије у средњим школама. Хиротонисан је за епископа 26. маја 1996. године, а изабран је за митрополита Пафоса 29. децембра 2006. Представљао је Кипарску цркву на свеправославним конференцијама и у дијалогу са римокатолицима, а председавао је биоетичком и просветном комисијом Светог синода. Председник Кипра Никос Анастасијадис упутио је на честитку новом Архиепископу: „Уверен сам да ће под надахнутим руковођењем новог Архиепископа Кипарска црква наставити свој велики духовни рад на добро народа.“ https://mitropolija.com/2022/12/24/mitropolit-pafoski-georgije-novi-kiparski-arhiepiskop/

Поглавар Кипарске православне цркве Хризостом II је током данашњег богослужења поменуо име поглавара тзв. Православне цркве Украјине (ПЦУ) Епифанија иако за такав један корак није имао сагласност Синода, објављено је на православном порталу Ромфеа. Због тога је, у знак протеста, лимасолски митрополит (Атанасије – прим. СС) напустио литургију пре њеног краја. Како преноси локални ТВ канал РИК, фактички се ради о признању ПЦУ без сагласности Синода. Наводи се и да је Хризостом поменуо Епифанија током рукоположења новог епископа, што се до сада никада није десило. Сам Хризостом је рекао да његова одлука добра за православље и Кипарску цркву. Признао је да је тиме стао против „одређених људи“ и потврдио да чланови Синода нису знали за одлуку. Он, међутим, додаје да је у интересу православља морао да заузме одређену позицију. Подсетимо, након „ујединитељског сабора“ који је 15. децембра 2018. године одржан у Кијеву, у Украјини је објављено стварање украјинске аутокефалне цркве за чијег је поглавара изабран Епифаније Думенко. Крајем 2018. године, на иницијативу тадашњих украјинских власти и Цариградске патријаршије, формирана је расколничка структура – такозвана „Православна црква Украјине“. У јануару 2019. године неканонска црквена структура је добила томос о аутокефалности од цариградског патријарха Вартоломеја. Архиепископ кипарски Хризостом II на богослужењу поменуо поглавара тзв. Православне цркве Украјине ~ Стање ствари STANJESTVARI.COM Хризостом поменуо Епифанија током рукоположења новог епископа, фактички се ради о признању тзв. ПЦУ без сагласности Синода…

Поруком верницима обратио је Архиепископ кипарски Хризостом у којој је истакао да су данашњи животни услови трагични за хришћане, „будући да богослужимо у нашим црквама без верника“. Блажењејши Архиепископ се помолио Богу „да нам подари да у наредним данима видимо значајне резултате набоље како би нам власти омогућиле да савршавамо своја богослужења у присуству наших верника“. Такође је нагласио потребу да сви раде заједно и допринесемо окончању пандемије како на Кипра, тако и у другим деловима света. У ствари, истакао је да се морамо борити из три разлога. Први разлог је да не бисмо олакивали губитак и других живота због ове болести, а други је да имамо могућност да као хришћани обављамо своје верске дужности и учествујемо у богослужењима које је прописала наша Црква. Трећи разлог, према архиепископу Хризостому, јесте да бисмо спречили велику финансијску кризу која ће, како каже, донети много застоја, губитак посла и банкрот "многе наше браће." „У таквом случају, ни држава, ни Црква ни било која друга сила неће бити у стању да изађу на крај са овом тешком ситуацијом." Поводом неучествовања верних у богослужењима Велике и Светле недеље, Блажењејши их позива да буду бодри. „Чињеница да смо лишени свега тога неподносиво нас узнемирује", рекао је. Међутим, он наглашава да „они који имају истинску веру у Бога, могу се и молити где год би били. Могу се молити и кад су затворени у својим кућама, као што смо сада последњих недеља, или у пећинама, пустињама и горама, попут наших испосника и светаца, који су одржавали заједништво са Христом молитвом и подвигом и уживали у рајској сладости, а да нису били у цркви или учествовали у тајинствима Светог Причешћа. Извор: Инфо-служба СПЦ

Кипарски архиепископ Блажењејши Хризостом је на празник Светог Јована Златоуста, који је његов небески покровитељ и ходатај, началствовао архијерејском службом у Саборној цркви Светог Јована Богослова у старој Никозији. Митрополит пафоски Георгије и Босре Тимотеј, и епископи карпасијски Христофор, китроски Леонтије, неапољски Порфирије и месаоријски Григорије служили су Божанску литургију са Архипископом. Патријарх александријски Теодор, епископи лимасолски Атанасије, гвинејски Георгије, аматуски Николај и екзарх Александријске Патријаршије на Кипру владика нитријски Никодим молитвено су присуствовали евхаристјском слављу у олтару. Државни службеници, наставници и стотине верника такође су били на Божанској литургији. Архиепископ је захвалио свима на молитвеним порукама и пожелио им здравље и снагу ходатајаством светог ЈованаЗлатоуста. Архиепископ је захвалио и председнику Кипра Никосу Анастасиадису и изразио му пуну подршку посебно у овој кључној прекретници кипарског питања. Председник Кипра је истакао да је његов циљ пронаћи одрживо, функционално и трајно решење кипарског питања. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра г. Хризостом посетио је 17. маја 2019. године Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја у Патријаршији српској у Београду. С обзиром да је заседање Светог Архијерејског Сабора у току, Његово Блаженство г. Хризостом је примљен од стране тог највишег јерархијског представништва Српске Православне Цркве са чијим је члановима водио срдачан братски разговор. Извор: Српска Православна Црква

Како пишу грчки медији, кипарски архиепископ Хризостом Други посетиће у најскорије време Српску, Бугарску и Јелинску цркву, како би разговарао о могућностима превазилажења црквене кризе у Украјини и у целом Православљу. Као што смо раније пренели, на састанку одржаном у Никозији уочи Васкрса са патријарсима александријским Теодором, антиохијским Јованом и јерусалимским Теодором, кипарски архиепископ се прихватио улоге посредника у превазилажењу раскола Цариграда и Москве. Архиепископ Хризостом је и у сталном контакту са албанским архиепископом Атанасијем, који се телефон чуо и са тројицом предстољатеља древних патријаршија. Сада се објављује да Кипарски архиепископ планира и посету московском патријарху Кирилу коме ће изнети предлоге за решење кризе: одржавање Свеправославног сабора и, од стране Москве, додељивање пуне самосталности Украјинској православној цркви коју предводи Блажењејши митрополит Онуфрије. Грчки медији процењују да овај план није лако прихватљив ни за Цариград, ни за Москву, али да би промена политичке ситуације у Украјини, могла да допринесе одступању од првобитних ставова, пре свега Цариграда. Није јасно шта се подразумева под додељивањем пуне самосталности УПЦ од стране Москве; она и сада има пуну унутрашњу самосталност, а њени верници нису склони прекидању контакта са московским патријархом. Иначе васељенски патријарх Вартоломеј ће о истој теми, из другог угла, разговарати са атинским архиепископом Јернимом, иза затворених врата 22. маја у Атини.

Јуче, 18. априла, у Архиепископији Кипра збио се историјски важан догађај за Православље - сусрет четири предстојатеља најстаријих православних цркав: патријарха александријскога Теодора Другог, патријарха антиохијског Јована Десетог, патријарха јерусалимског Теофила Трећег и архиепископа кипарског Хризостома Другог. Поглавари су размотрили актуелну ситуацију у Православној цркви, нарочито после једностраних потеза Цариградске патријаршије у Украјини. У том смислу, у заједничком саопштењу, затражена је "заштита верних, као и свештеника, храмова и манастира од насиља, било чиме да је мотивисано". Са предлогом кипарског архиепископа Хризостома да он буде посредник у решавању украјинског питања, сагласили су се Блажењејши патријарси александријски, антиохијски и јерусалимски. Они су нагласили да "служе добробити Цркве, у којој могу да постоје различите тачке гледишта, али православни народ остаје јединствен, и под управом Господа Исуса Христа, Црква наставља своју спаситељску мисију у свету и моли се да Господ својом животворном благодаћу исцели ране наших народа и Светлошћу Христовог Васкрсења просветли срца свих верујућих и приведе их јединству у вери и љубави."

Председник Међупарламентарне скупштине Православља и председавајући одбора Државне думе Русије за развој грађанског друштва и по питању друштвених и верских удружења П.А. Гаврилов састао се у Лимасолу са предстојатељем Кипарске Православне Цркве Блажењејшим Хризостомом. Разговори су вођени о актуелним проблемима повезаним са кршењем права хришћана у свету, а посебно на Блиском истоку. Размотрено је и жалосно стање многобројних православних храмова и манастира на територији северног Кипра. С.А. Гаврилов је истакао да је један од веома значајних данашњих питања неговање права човека и заштита хришћана од дискриминације. Уз то је казао да Руска Црква води активну борбу на пољу заштите права људи на слободно исповедање вере и очување духовно-моралних вредности, подршке инвалидима, сиромашнима и старијим људима. Она се такође супротставља екстремним пројавама под националистичким и верским слоганима. Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра изразио је подршку оваквом раду. Извор: Српска Православна Црква

У недељу Православља у метоху манастира Кикос у Никозији, митрополит Кикоса и Тилирије Никифор беседио је о улози Православне Цркве у савременом свету, наглашавајући „неопходност држања Цркве изнад етнофилетичких међусобица и супротстављања сваком фанатизму и шовинизму“. Тим поводом митрополит Никифор изразио је жаљење због „нарушеног јединство Православља на васељенском нивоу“. „Питање давања аутокефалности ПравославнојЦрквиу Украјини изазвало је тешке и озбиљне последице које су затровале међуправославне односе и већ су раниле Тело васељенског Православља. Та криза се убрзано погоршава, претећи да, уколико благовремено не буде спречена, створи раскол који ће суштински и заувек разбити јединство Православља и донети несагледиву штету. У тој драматичној ситуацији ниједна од помесних Православних Цркава не сме ћутати и бити равнодушна, јер све оне заједно чине Тело Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве. Слушајући Апостола Павла који каже: „ако страда један уд, с њим страдају сви удови“ (1.Кор. 12,26),све Православне Цркве морају да подигну свој глас, да се уздигну изнад колебања и личних интереса, како би се одговорно одредиле наспрам тог горућег питања пре него што буде касно. Православна Црквакроз је кроз своју историју прошла многе кризе. То не чуди, јер је Црква богочовечански организам, а видљиви, спољашњи део њене тајинствености чине људи са својим несавршеностима. Главни узрок свих црквених криза је дух самодивљења и егоизма, славољубља и фиксације премапрвим местим...“ „По мом скромном мишљењу“, нагласио је Преосвећени, „решење поменутог проблема који данас потреса Православље само је једно – просто, али недостижно: крвљу обојени закон љубави и смирења. Без светог Христовог закона, објављује Достојевски, братска љубав никада се неће зацарити, а закон Христов јесте смирење и љубав. Дакле, дужни смо сви ми православни јерарси, а тим пре они међу нама који су на челу Православних Цркава – нарочито они који носе најтежу титулу Патријарха – да искуство љубави и смирења Христовог, које живимо у светом богослужењу, преточимо у свакодневни живот уколико желимо да избегнемо сукобе и поделе, а да би завладало јединство и једнодушност. Потпуно васпостављање јединства Православне Цркве и избегавање једног болног раскола представља насушну потребу, не само Православља него и цивилизације и историје. Зато смо дужни сви ми православни јерарси да делујемо у духу љубави, негујући дијалог љубави, чији циљ би био укидање личних укочених ставова – по речи архиепископа атинског Јеронима – разјашњење евентуалних неспоразума и, пре свега, снажење јединства Православља“, додао је. „Непоколебиво верујем да је једино решење насталог украјинског проблема, које ће за резултат имати учвршћење Православља, у најхитнијем могућем сазивању Свеправославног сабора или, уколико то није могуће, синаксиса (сабрања) Првојерарха Православних Цркава који би разговарали растерећени од политичких притисака, у духу разума, у циљу коначног разрешења украјинског црквеног проблема који угрожава јединство Православља, онако како је то забележено у Црквеном Предању и како налажу свештени канони“, изјавио је митрополит кикоски Никифор. Извор: Ромфеа (с грчког превела Валентина Аврамовић)

Његово Блаженство Хризостом II, Архиепископ Нове Јустинијане и Кипра, обележио је 41 годину архијерејске службе 26. фебруара 2019. године. Рођен је у селу Тала код Пафоса, а у својој 10. години изгубио је оца, да би две године касније, пошто је завршио основну школу, ушао је у манастир Светог Неофита у Пафосу. У овом месту је матурирао у гимназији 1963, и исте године 3. новембра рукоположен је за јерођакона. Пет година обављао је службу економа манастира и радио на манастирском имању. Године 1968. уписао је Богословски факултет Атинског универзитета који је завршио 1972. За игумана манастира Светог Неофита изабран је 19. октобра 1972, а нешто касније, 12. новембра, рукоположен је за јеромонаха, и архиепископ Макариос произвео га је у звање игумана. За митрополита (епископа) пафоског изабран је 25. новембра 1978, а хиротонисан је наредног дана. Као архијереј представљао је своју Цркву на многим конференцијама у иностранству, осветио је педесет нових храмова и капела у архијерејском намесништву Пафоса. Основао је такође пет византијских музеја који садрже црквене предмете из овог краја. Када се архиепископ Хризостом I повукао са службе (услед болести), митрополит Хризостом је изабран за местобљуститеља, а за архиепископа је изабран 24. септембра 2006. У октобру 2006. митрополит Хризостом је постао нови архиепископ кипарски под именом Хризостом II. Његово Блаженство је прославио свога небеског покровитеља Светог Јована Златоуста (Хризостома) 12. новембра 2017. (по новом календару). Извор: Митрополија црногорско-приморска

Блажењејши архиепископ Кипра г. Хризостом дао је 9. новембра 2018. следећу јавну изјаву: Поводом разних написа који се односе на став архиепископа Кипра г. Хризостома на тему аутокефалије цркве Украјине, опште је познато, да Кипарска православна црква одржава одличне односе јединства са свим помесним Православним Цркавама, од првопрестолне Васељенске патријаршије до најмлађе Цркве Чешке и Словачке, укључујући Свету Руску цркву. У овом критичном тренутку, сви морамо бити обазриви и избегавати тешке јавне изјаве које погоршавају проблем. Архиепископ Хризостом се нада да ће сви проблеми бити решени у отвореном дијалогу љубави. Истовремено, изражава спремност да на било који начин допринесе овом дијалогу.