Претражи Живе Речи Утехе

У Ждребаонику код Даниловграда данас је прослављен празник Светог Арсенија, другог архиепископа српског, чије свете мошти почивају у овом манастиру. Богослужио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило са свештенством. У литургијској бесједи Владике је позвао вјернике да слушају савјете здравствених радника у вези с пандемијом ковид 19. “Уједно, као Црква морамо и да апелујемо на савјест свих тих тијела која доносе те здравствене прописе да имају на уму да је религија, како је то говорио Јеротеј Влахос исто тако терапија која лијечи људе”, рекао је Владика Кирило. Говорећи о данашњем празнику, Владика је подсјетио да житија великих људи често пута бивају скривена од очију овога свијета, нарочито људи који су себе потпуно посветили Богу, што је и случај са житијем Светог Арсенија. “Свети Сава је управо њега узео за свога наследника. Уочио је у њему послушног, смиреног човјека, Христовог човјека пуног благодати и њему препушта трон Цркве – некоме ко није из фамилије Немањића. Та чињеница затвара уста свима који Светог Саву називају некаквим националистом, који је, ето, увео некакав нациопнални програм. Наравно да је он Христовом благодаћу учинио да се посвети његов народ, да постане хришћански, али није имао неке националне програме. Ето доказ: његов ученик и наследник, дакле, није био из његове фамилије, али је био Христов човјек. И тај пут Светог Саве који ми називамо светосављем је пут Христа Богочовјека, само у неким нашим домаћим условима”, казао је Епископ буеносајрески. Подсјетио је да је о томе често говорио блаженопочивши Митрополит Амфилохије и препоручио збирку његових бесједа коју је објавила “Светигора”. “Митрополит Амфилохије је говорио о Цркви као богочовјечанском организму, живом организму. Наравно да она има и те своје оинституционалне пројаве у друштву, јер је небоземна, али он је о томе говорио прије свега кроз личност Светог Саве и Светог Арсенија, и кроз посланице Светог апостола Павла који каже да је Христоос глава Цркве, а она Његово тијело”, рекао је он. Владика Кирило је нагласио апсолутно послушање Светог Арсеније и његово апсолутно повјерење у свога духовног оца Светог Саву, као и његово послушање црквеним канонима. “То послушање, које је сестра смирења, темељ је сваке наше врлине. Свака врлина, ако није заквашена смирењем и послушањем, прије или касније ће да ишчезне”, објаснио је он. Говорећи о блаженоупокојеном Митрополиту Амфилохију, рекао је да је Митрополитова ријеч била дејствена. “У својим раним бесједама он каже да ријеч која излази из наших уста мора бити у складу с унутрашњем стањем човјековим. Ако она није у стању с унутрашњим стањем човјековог срца и душе, она неће донијети плода. И ту се открива једна друга димензија његовог бића, а то је да је он стално тражио да се, ако се нешто не догађа како треба, разлог за то у себи. То је та митарева молитва: Боже, буди милостив мени грешноме! Тако се напредује у духовном животу – кад ми не осуђујемо ближњега, не тражимо у њему разлог неког неуспјеха него у себи самима”, казао је Владика. Казао је да је Митрополит Амфлохије на богочовјечанском светосавском путу био следбеник кључних завјета нашег народа. “Био је задојен и Његошевом поезијом, а то значи и косовским завјетом. Понављао је и учио нас да никада не заборављамо Косово, косовски завјет, наше косовске светиње”, рекао је Владика Кирило. Након Литургије Владика Кирило је благосиљао славске колаче манастира и Православног братства “Свети Арсеније”. Епископ Кирило синоћ је поводом данашњег празника покрај кивота Светог Арсенија служио свечано бденије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо казивање Његовог Преосвештенства Епископа др Јована (Пурића), дугогодишњег игумана острошког, који је о животу крај кивота великог чудотворца острошког, казивао у оквиру интервјуа за "Православни мисионар", званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе. Пре тридесет четири године дошао сам до светиње да бих био искушеник и монах. Са прекидима, до дана данашњег везан сам за ову светињу, да није било свеца, не би било ни мене у свим могућим узрастима и падовима. Сведок сам многих исцељења. Сећам се исцељења једног човека који је устао из колица и стао на обе ноге. Острошка светиња сведочи Божије присуство, а највеће чудо је, да је Бог постао човек, а најузвишеније је, да човек уз помоћ благодати постаје обожен и спасен, то је највеће чудо. Да није личности Светога Василија, не би било ни острошкога чуда, јер светлост острошке светиње која се дотакне људских срдаца, људе буди и просветљује. Славом Божијом из свеца острошког чудесно сија светлост, точе се исцељења, излива се сваки благослов Божији. Због тога народ у тако великом броју непрестано долази да би добио исцељење, да би добио утеху, лек и охрабрење. Наше је да разбуђујемо ту свест, наглашавајући да није само довољно доћи и поклонити се, већ у свакој парохијској заједници и манастиру, одржавати то надахнуће, чувати благодат кроз подвиг, пост и молитву. Зато је васкршње празновање посебно на Светој Гори у Јерусалиму и под Острогом, јер сваку благодат прати страдање, одржава се та благодат у подвигу, карактерности и постојаности, у сваком тренутку нашега живота било где да живимо и боравимо. Истакао је Епископ Јован (Пурић) у интервјуу који у целости можете да прочитате ОВДЕ. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Овога јутра поздрављам сву Црну Гору и сав народ у Црној Гори ћивотом Светога Петра Цетињскога, највећег Црногорца у историји, законодавца, помиритеља у своје вријеме и, надамо се, помиритеља и у ово наше вријеме свих који живе у Црној Гори. Прије два дана свеукупно свештенство Црне Горе, и монаштво, било је пред Скупштином Црне Горе са поруком управо Светога Петра Цетињскога, на којој је он заснивао и своје дјело, а та порука је гласила да је у имену Божјем суд и правда. Овај народ наш, народ црквени православни, је такође ових дана под великим кијаметом исто то поручио. Десетине хиљада су биле код моштију Светога Василија Острошкога… И Свети Василије Острошки је такође позивао својим благословом, својим моштима на мир, на братску љубав и на слогу, и на закон истински и прави. Нажалост, тај глас, Божји глас, глас Божјих светих људи, глас народни, глас Цркве Божје, није услишен од стране представника садашње државе на челу са другом Милом Ђукановићем. Он је главна личност свега што се данас догађа у Црној Гори. Заборавио је, очевидно, ону ријеч Божју, ријеч Петра Другог Ловћенског Тајновидца која гласи: Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом. Друг Ђукановић је наставио, очевидно, политику топуза која је започета 1941. године, а настављена 1945. године. Насиље које је вршено над Црквом Божјом, над овим ћивотом Светога Петра Цетињског, оно је настављено под другим видовима до наших времена, и то насиље тријумфује у оном предвиђеном закону о слободи вјероисповијести. У суштини је то безакоње незапамћено у новијој историји Европе. И зато, ја сам поново слободан да, овдје поред ћивота Светога Петра, и са његовог ћивота, позовем све Црногорце, све људе који живе у Црној Гори, без обзира каквој они идеологији, патрији припадали, како се национално осјећали – да их позовем на мир, на братску слогу, на љубав, јер је то једино што је у овом тренутку потребно овдје свима нама. А у исто вријеме да позовем друга Ђукановића да одустане од закона топуза, од тог безакоња које би данас требало да се изгласава у Скупштини Црне Горе. Јер, треба да има у виду да је управо то разлог онога што се данас, противно моме благослову, догађа у Црној Гори. Он је главни узрочник тога што се данас догађа у Црној Гори. Он, са својом политиком и идеологијом титоистичко-бољшевичком, изазвао је праведни гњев народа. Данас се доноси закон под блокадом читавог града, под насиљем у којем је ангажована сва полиција Црне Горе да би се под тим насиљем добио закон о слободи вјероисповијести. Ово је позив другу Ђукановићу и свима који су спремни да потписују то безакоње да се макар у последњем тренутку отријезне, да одустану од тога злочина, од тога дјела које изазива проклетство над Црном Гором, над свима житељима Црне Горе – проклетство и Светога Петра Цетињскога и проклетство Светога Василија Острошкога. То је једини нормални пут, јер ово што се данас догађа у Црној Гори, догађа се пред лицем читаве Европе. И поруке које смо од Европе добили, прочитали, оне су и поруке Светог Василија, Светог Петра Цетињског, Цариградског Патријарха, Руске Цркве, Папе римскога, поруке Свете Горе. То су биле поруке љубави, поштовања истинског закона и законитости. Онај који није услишио те поруке, он данас доноси то своје безакоње под насиљем, под блокадом читавог града. И ако мисли да се на томе гради будућност Црне Горе, онда је он друг, јер су на томе градили другови, они који су у своје вријеме убили наследника Светог Петра Цетињског Митрополита Јоаникија са преко 120 свештеника. А колико је тек вјерника побијено, хришћана, Црногораца, одавде па све до Старе Градишке, тамо гдје је први пут пјевана химна проклетог Секула Дрљевића, Павелићевог министра, која је сад званична химна Црне Горе. У том духу се гради будућност Црне Горе, на тим темељима, на темељима братоубиства, и тога духа братоубиства. На томе се гради слобода. Надам се у Бога да ће се отријезнити они који су на власти, а и сви други, да се будућност не гради на насиљу и на безакоњу. Будућност, не само Црне Горе, него будућност Европе и свијета се гради на вјечним законима правде Божје, истине Божје, љубави Божје. И зато је ово позив данас, и онима који су на власти и свима другима, да кренемо тим путем мира, путем братске љубави и слоге. Вријеме је послије толиких невоља и несрећа које су нас пратиле да кренемо тим Божјим путем, јер једино тако можемо нешто урадити као ово покоољење. И да не изгубимо из вида – на првом мјесту нека зна друг Мило Ђукановић! – да коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом! То је оно што поручује Ловћенски Тајновидац, који је истим тим духом насиља и злочина, ено, ухапшен на Ловћену, и којим је срушена његова црква. Као што нам и сад припремају закон којим се отимају цркве Дакле, обурдала се ловћенска црква Светог Петра, обурла се и истинска, његошевска, светопетровска, световасилијевска Црна Гора. Хоћемо ли наставити то обурдавање наше душе, наше савјести, хоћемо ли наставити нашу срамоту, срамоту пред Европом и пред свијетом? Ја се у Бога надам да ће нас овај данашњи дан и мошти Светога Петра Цетињског и Светога Василија Острошког све призвати разуму и мудрости да кренемо истинским и правим, Божјим и људским путем, путем закона Божјег, путем изворних људских закона, путем братске слоге и братске слободе, братскога мира и свега онога што је Богу и истинском Божјем народу мило и угодно. Дај Боже, и Свети Петре Цетињски! Помогни и спаси све нас и уразуми нас твојим светим моштима и твојим светим присуством и у Скупштини Црне Горе и ван ње – учини и сада оно што си учинио док си био и ходио по овој земљи. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Саслуживали су му свештеномонаси острошке обитељи и свештенство, уз молитвено учешће великог броја вјерног народа. Сабранима се бесједећи обратио Владика Сергије, који је изразио радост што служи у острошкој светињи по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија. – У овој малој скромној, једноставној скученој пећини налази се велика благодат Божија, јер се овдје на Светој Литургији приноси бекрвна жртва већ више вјекова. И данас, ако Бо га приносимо бескрвну жртву у славу Бога живога који нам је рекао и заповиједио да једнемо Тијело Његово и пијемо Крв Његову да би задобили живот вјечни – казао је Владика Сергије. Он је тумачећи прочитано зачало из Светог Јеванђеља када Господ на вратима града Наина сусреће поворку бола и жалости, плача и јада, поворку смрти, казао да се Господ видјећи људску немоћ да устану из мртвих сажалио и дошао у овај свијет. – Наш Бог, Бог отаца Аврама, Исака и Јакова, Бог Светог оца нашег Василија Острошког, Бог наш потребан је свима нама како би видјели своје ране, а наша највећа рана била је рана смрти. Она није данас, јер је смрт кроз Христово Васкрсење побијеђена, зато што данас имамо могућност да будемо бесмртни, а до Христовог доласка ту могућност нисмо имали – казао је Владика Сергије и додао да нам Свети Василије свједочи благодат и милост Божију, и да свједочи да нема више смрти. – Али постоји, нажалост, и дан данас могућност вјечне смрти, за оне који не схватају, за оне који служе лажним боговима, који се клањају идолима којих данас има много – рекао је он. Након причешћивања вјерног народа Владика Сергије је заблагодарио Господу на сабрању поред моштију Светог Василија Острошког Чудотворца. -Свети отац наш Василије чини много више него што смо ми заслужили, прима нас у свој загрљај овдје у име Христово. Он није тражио много од Христа, него је цијелога себе предао Христу. Зато смо и ми, браћо и сестре, позвани да предамо себе и сав свој живот и једни друге Христу, а не само да тражимо и просимо. Али учинимо то дјело, дајмо оно што смо добили и Он ће нас управити на свете Његове заповијести и свете врлине Његове – казао је Владика Сергије. Епископу Бихаћко-петровачком је у име острошке обитељи на благослову, служењу и доласку у острошку светињу заблагодарио протосинђел Сергије економ у острошком манастиру. Извор: Манастир Острог