Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'карловцима'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Поводом обележавања стогодишњице од проглашења Српске Патријаршије, обновљен је првобитни патријарашки трон са балдахином из Двора у Сремским Карловцима, саопштио је Музеј СПЦ на свом инстаграм налогу. Трон сада стоји поново на месту на ком се налазио у Свечаној дворани, као када је обављен свечани акт уједињења српских покрајинских цркава у једну Српску Патријаршију 1920. године. Изложба је отворена у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима до 1. јуна 2022. године. Извор: Музеј СПЦ инстаграм
  2. Након посете Сремским Карловцима где је председавао седницом Светог Синода, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је на свом инстаграм налогу објавио: Данас смо се у Сремским Карловцима још једном посведочили да су просвета и образовање неодвојиви од освећивања и стицања образа за Бога и за људе. Карловачка богословија и гимназија које је основао митрополит карловачки Стефан Стратимировић најбоље показују у ком правцу треба да се разумевају и да функционишу просвета и духовност. Они који одвајају једно од другог, осуђују на сиромаштво и оскудност и просвету и културу. Ризница Карловачке богословије показује и открива то јединство просвете код Срба. Извор: Инстаграм налог Патријарха српског
  3. Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије освештао је у четвртак 11. новембра спомен собу у Богословији Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, у молитвеном присуству чланова Светог Архијерејског Синода: Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Г. Хризостома и Преосвећене Господе Епископа: сремског Василија, зворничко-тузланског Фотија и крушевачког Давида. “Карловци су најбољи могући показатељ и порука, нама данас нарочито за Цркву је то важно, да не постоји вештачка подела између науке и вере”, казао је патријарх Порфирије и истакао да је Црква подигла и Богословију и Гимназију, као што је исто и вијековима раније за просвјету чинио Свети Сава. “Ризница коју смо данас осветили јесте ризница у којој се показује колико су они који су овде школовали, подучавали ђаке, али и они који су се учили с једне стране, управо водили рачуна о изграђивању идентитета чији корен се ослања на јеванђеље, али с друге стране, баш изграђујући свест о себи, ова Богословија је чинила да сви који из ње излазе да без комплекса И страха могу да ступају у комуникацију са свим другима са различитим мишљењима и ставовима и граде један креативни дијалог”, казао је патријарх. Истакао је да је ова богословија незамјенљива у историји просвјете нашег народа, и да се вјера и наука укрштају у Сремским Карловцима. Овде се налазе предмети које чува Музеј града Новог Сада, као и из архива САНУ у Сремским Карловцима, поједини документи који су чувани у самој Богословији и они који су позајмљени из приватне архиве породица чији су чланови некада били ђаци Богословије. Ту су и реликвије са Свете Горе које је сачувала читавих 110 година породица Маширевић, односно потомци проте Маширевића са његовог путовања са ђацима Карловачке богословије, мале иконе, бројаница, крст и посебну кутија у којој се чува грумен са Свете Горе. У ризници се налази и индекс Константина Костића, свештеника који је 1918. учествовао на скупштини 1918. у Новом Саду, приликом присаједињења Краљевини Србији, који је његова унука Десанка Костић из Новог Сада позајмила за ову прилику. Предсједник Покрајинске владе Игор Мировић најавио да ће Влада и у наредним година издвајати значајна средства за реконструкцију светиња и да исто то очекују од Владе Републике Србије како би у потпуности обновили Сремске Карловце. “Покрајинска влада је са великим задовољством заиста из срца учествовала у обнови спомен собе Карловачке богословије, а завршили смо радове и на санацији крова овог здања и чини ми се на најбољи начин, имајући у виду и поруке које је упутио и патријарх Порфирије, следимо идеје и напоре оних који су током минулих векова својим ангажовањем, задужбинарством, својом вером изградили ово место и усмерили га ка духовном развоју нашег народа”, казао је Мировић. Ризница је отворена и за ширу јавност, а идеја Ректората јесте да се садржај у њој тематски мијења, како би се обухватили сви важни историјски моменти Карловачке богословије и Цркве. Извор: Телевизија Храм / Глас Српске
  4. На празник Светог Арсенија – Сремца у Саборном храму Светог Николаја у Сремским Карловцима литургијски је прослављена слава карловачке богословије. Српска Православна Богословија у Сремским Карловцима представља једну од најстаријих, најважнијих и најбољих установа образовања код Срба. Повезане вести: Емисија о богослужбеним особеностима празника Светог и богоносног оца нашег Арсенија Сремца Свечана академија у Богословији светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима Свети Арсеније Сремац - пример смирења, апсолутне љубави и жртве за другог човека Тим поводом, Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, великог броја свештеника, свештеномонаха, ђакона и верног народа наше Свете Цркве. Посебна радост за ученике карловачке богословије данас је био и свечани чин рукопроизводства три ученика петог разреда у први чин свештенства, чин чтеца, који је обавио Епископ сремски Василије. Након Свете архијерејске Литургије и сечења славског колача, ученицима Богословије и верном народу обратио се Митрополит Хризостом, који је 61. по реду Архијереј на трону дабробосанских Митрополита од васпостављања Митрополије 1220. године, коју је основао Свети Сава. У надахнутој беседи Митрополит Хризостом је, говорећи о Светом Арсенију Сремцу другом Архиепископу српском, истакао његову ревност, подвизавање и одговорност, због чега га је Свети Сава и одабрао за свог наследника. Извор: Радио Српски Сион
  5. На дан празновања Светог Арсенија Сремца, 10. новембра традиционално је одржана свечана академија Богословије "Свети Арсеније Сремац" у Сремским Карловцима. Академији су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Хризостом и Преосвећена Господа Епископи: сремски Василије, зворничко-тузлански Фотије и крушевачки Давид. Поздравну реч одржао је ректор карловачке Богословије протојереј Јован Милановић. Ова година у нашој помесној Цркви посвећена је једном нарочитом јубилеју, 140 година од рођења и 65 од представљања Светог Владике Николаја Велимировића. У спомен на овог Светог оца Цркве Христове, прочитан је одељак из његових Молитава на језеру. Извор: Телевизија Храм
  6. Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, служио је свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Оца Николаја Мириклијског у Сремским Карловцима уз саслужење свештенства. После свете Литургије Епископ Јустин се помолио за душу покојног генерала Ђорђа Стратимировића, команданта српских добровољаца из Шајкашке који је извојевао најважнију српску победу над бројнијом и опремљенијом мађарском војском 12. јуна 1848. године. Епископ Јустин се верном народу обратио пригодноим беседом. После свете Литургије и молитвеног помена гардисти су изнели ковчег са посмртним остацима вожда Стратимировића испред Саборног храма уз почасни поздрав, после чега је уследила литија кроз Сремске Карловце до порте хиландарског метоха, манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима где су посмртни остаци генерала сахрањени. У складу са јасно израженом вољом за живота генерала Ђорђа Стратимировића, као и по благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, жељом породице племенитих Стратимировића од Кулпина, те трудом Центра за развој Шајкашке и Одбора за повратак посмртних остатака вожда и генерал-мајора Ђорђа пл. Стратимировића од Кулпина, војног команданта Српске Војводине, посмртни остаци овог бесмртног српског великана пренети су у Србију из Беча, где је првобитно био сахрањен 1908. године. Извор: Телевизија Храм
  7. У недељу, 10. новембра, на дан рођења Светог Арсенија Аремца по ком носи име, карловачка Богословија обележиће 225 година од оснивања. Свечаном академијом, која почиње у 18 часова, у фокус ће бити стављени заједнички успеси професора и ученика. Богословија Свети Арсеније Сремац носи назив тог свеца, јер је он био пример марљивости, скромности и доброте. иако није био епископ, због преданости свему што је радио, Свети Сава га је, повлачећи се са трона именовао за свог наследника. Обележавање 225 година постојања Богословије повод је за скретање пажње на универзалне вредности које су биле део његовог животног пута. "Празник почиње вече уочи, тако ћемо и ми у суботу увече служити празнично бденије и биће водоосвећење у свечаној сали са професорима и ученицима. На сам дан ће бити служена арихијерејска литургија коју ће служити митрополит дабробосански,господин Хризостом", каже протојереј Јован Милановић. Програм ће се у недељу одржати управо овде, у свечаној сали Богословије када ће се окупљенима први пут званично обратити нови ректор богословије, протојереј, Јован Милановић. Карловачка богословија посебно је поносна на успех својих ђака, а у својим редовима има академике, професоре, писце и глумце. Сви они заједно чине један велики збор и сабор који нама задаје један озбиљан задатак а то је да наставимо да сведочимо то трајање и постојање ове школе и у исто време не одричући се онога што јесмо да будемо на располагању како бисмо свима онима који желе да чују, дали одговоре на смисао постојања живота, у исто време понудили квалитетан програм школског образовања и васпитања. На свечаној академији обележиће се и 800 година аутокефалности српске православне цркве, а сви који тог дана дођу у Карловце могу да посете и Саборну цркву у којој је великим трудом сачуван део моштију Светог Арсенија Сремца, које се иначе налазе у манастиру Ждребаоник у Црној Гори. Извор: Епархија сремска / РТВ
  8. Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије началствовао светом архијерејском Литургијом. Дана 30. октобра 2019. године у храму Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима служено је празнично бденије уочи спомена Светог Петра Цетињског, дивног светитеља који је пре 235 година у том храму хиротоносан за Митрополита црногорског од стране Митрополита карловачког Мојсија Путника. Свечаним бденијем началстовао је протојереј Стојан Билић, парох новосадски, уз саслужење протојереја Сретена Лазаревића, архијерејског намесника румског, јереја Милорада Бојчића, пароха голубиначког, и протођакона Слободана Вујасиновића. Антифоним појањем бденије су украсили ученици Карловачке богословије, некадашњи и садашњи. Сутрадан, на празник, Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије началствовао је светом архијерејском Литургијом у поменутом храму. Преосвећеном Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Душан Петровић, ректор Богословије у пензији; протосинђел др Клеопа (Стефановић), старешина сремскокарловачке Саборне цркве; домаћин сабрања јереј Станко Лакетић; протођакон Слободан Вујасиновић и ђакон Горан Власац. Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. У новом, јулско-августовском 368. броју „Православног мисионара“, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, објављен је интервју са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима. Разговор је водио катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве. Презвитер Станко Лакетић: Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа! *Оче Станко, на сâмом почетку нашег разговора, замолио бих Вас да нашим читаоцима кажете нешто о историјату и значају богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, коју сте и сâми завршили, а у којој по промислу Божјем сада предајете Историју хришћанске Цркве, Догматику и Историју философије? Карловачка богословија основана је пре тачно 225 година, односно 1794. старањем митрополита карловачког Стефана Стратимировића. Три године раније основана је и чувена Карловачка гимназија. Ове две школе представљају понос Сремских Карловаца, али и целокупне српске просвете, јер се сврставају у ред наших најстаријих школâ. Оне су кроз векове биле храмови слова и знања, настављајући ону просветитељску мисију коју су међу словенским народима започели Света браћа Кирило и Методије, а код нас је наставио и утврдио наш Свети Сава. Карловачка богословија је током свога постојања мењала облике уређења и функционисања. Почетком двадесетог века достигла је свој врхунац јер је стекла ниво факултета. У њој су предавали доктори богословља од којих су касније многи постајали архијереји или професори на Православном богословском факултету у Београду, који је почео са радом после Великог рата. Између два светска рата у Карловце је била измештена Богословија Светог Саве из Београда. После Другог светског рата богословије у Карловцима неко време није било, а она је обновљена 1964. залагањем блаженопочившег патријарха српског Германа, који се и сâм овде школовао. Неколико година је функционисала као одсек Београдске богословије, а 1967. проглашена је самосталном и за свога патрона добила је Светог Арсенија Сремца, наследника Светога Саве, под чијим се омофором и небеским старањем налази и данас. *Карловачка богословија изнедрила је многе знамените личности, особито врлинске јерархе који су својим преданим служењем угодили Господу и послужили својој светој Цркви? Свака школа која се дичи дугом историјом сигурно може да се похвали својим бројним ученицимâ који су честитим и преданим радом служили Богу и роду, а то је свакако случај и са нашим училиштем. Будући да је вековима спремала посленике за Њиву Господњу, било би немогуће побројати све оне свештенике, монахе, професоре и архијереје који су управо у нашој богословији по први пут запловили рекама богословља. Многи од њих су убрзо потом сходно потребама Цркве примали свештеничку службу и руководили повереним им стадом, а било је и оних који су настављали своје школовање и усавршавање у науци Христовој и касније постајали звучна имена наше историје и нашег богословља. Тако се Карловачка богословија поноси својим некадашњим ректорима Иларионом Руварцем и Јованом Вучковићем, професорима Јованом Живковићем, Георгијем Летићем , Иларионом Зеремским, Иринејем Ћирићем, Јустином Поповићем, Лазаром Мирковићем... Много је знаменитих архијереја који су били ученици ове школе, али за ову прилику биће довољно да поменемо блаженопочившег Епископа браничевског Хризостома Војиновића, једног од наших најугледнијих јерараха двадесетог века, који је иначе пуних 25 година био уредник „Православног мисионара“ и својом даровитошћу учинио га најтиражнијим листом наше Цркве. *Драги оче Станко, будући да сте по послушању главни васпитач, реците нам колики је значај хришћанског васпитања, не само у богословији, већ у васколиком хришћанском животу? Бити васпитан у хришћанском смислу не подразумева просто лепо понашање, елоквенцију или културно опхођење према ближњима, што је свакако потребно. Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа, да спозна неизмерну љубав Божију и да на исту одговори својом љубављу и преданошћу. А када човек заволи Христа, онда се труди да одолева духу овога света и вредностима које се ту намећу, те да мерило његовог живота буде Еванђеље Христово. Колико је за Цркву битно васпитање у Христу показује и чин Свете тајне крштења. Њоме ми започињемо свој духовни живот, али не препуштени сâми себи, већ поверени куму (воспријемнику) који је дужан пред Црквом да као наш старији брат у Христу води рачуна о нашем духовном узрастању и стасавању. Аналогију овоме видимо и у чину примања монашког пострига: онај који је одлучио да се потпуно преда Господу и да се спасава кроз подвиг монашког живота, не може овим стрмим путем да иде сам, већ му је за то неопходна помоћ старца коме га је Црква приликом монашења поверила. *Суочени смо са болном чињеницом губитка љубави и поштовања према ближњима. У чему је, према Вашем мишљењу, сагледано решење ове духовне девијације? Врхунски пример љубави јесте Христова жртва на крсту. Како је говорио љубљени ученик Христов, Свети Јован Богослов, и како исповедамо на свакој Литургији, „Бог је тако заволео свет да је Сина Свога Јединородног дао да нико ко верује у Њега не пропадне, него да свако има живот вечни“. Стога, према Спаситељевим речима, сав Закон Господњи може да се сведе на заповест о љубави, и то оној која се као и крст Господњи простире у два смера: вертикално, према Господу, и хоризонтално, према ближњима. И као што су нераздвојиви краци Часног крста, тако су нераздвојива и међусобно условљена ова два вида љубави. Проблем друштва у коме ми живимо је управо у томе што су читаве генерације васпитаване да живе без Бога и мимо Бога. Вера је често и директно прогоњена или исмевана, а у најбољем случају потискивана је у сферу приватног, као да је наш однос са Богом искључиво наша приватна ствар те да то нема никакве везе са нашим међуљудским односима. Међутим, већ на примеру наших прародитеља Адама и Еве и њихових првих потомака видимо да оног момента кад човек окрене леђа Богу и покуша да без Њега осмисли свој живот, то нас неизоставно доводи у нездраве и непријатељске односе са нашим ближњима. Онда пак, када се приближавамо Богу, самим тим смо ближи и једни другима, као што нас учи искуство живота у Цркви. То сведоче и примери многих хришћанских подвижника, облагодаћених људи: они су безгранично заволели Христа, а онда кроз Њега и због Њега не само све ближње, него и читаву творевину. *Оче Станко, Вашу личност посебно краси велика љубав према богослужењу и његовом благољепију. Будући да је тема Вашег дипломског рада „Развој богослужбеног типика у светлу литургијске обновеˮ, лепа је прилика да нашим читаоцима приближите суштину и значај типика у светлу целокупног богослужења? Богослужбени Типик је књига која има задатак да послужи као помоћно средство при вршењу црквених богослужења, као и приликом њиховог прилагођавања потребама појединих дана (било празничних или седмичних). Ова „књига образаца“, што би био превод речи типик, настаје као записано сведочанство хришћанског богослужења које се формирало кроз дуги низ векова. Наиме, богослужење православне Цркве које данас поседујемо плод је вековног старалаштва и синергије (сарадње) Духа Божијег и најсветијих чеда Цркве Његове. Оно се зачиње већ у првој хришћанској заједници у Јерусалиму, преузевши многе конструктивне идеје и елементе старозаветног богослужења. У том духу оно се развијало у прва три века хришћанства, зачињући своја три круга: дневни, седмични и годишњи. Од четвртог века хришћанско богослужење се развијало у два паралелна смера, следећи два различита животна пута којима човек може да се спасава. Тако смо у овом периоду имали један вид богослужења које се вршило у парохијским заједницама, тј. у градским и сеоским црквама, док је у монашким насеобинама богослужење вршено на сасвим другачији начин. У односу на креативно стваралаштво које је обележило хришћанско богослужење првог миленијума, у другом миленијуму приметна је обрнута тенденција. Постојеће стање „правила молитве“ заводи се у богослужбену књигу звану Типик, па је богослужење тако изгубило своју виталност и престало је да се развија заједно са животом хришћана у конкретним животним приликама. Тако се данас, када је реч о нашем богослужењу, налазимо у једној схизофреној ситуацији. Имамо дакле званични Типик који за сваки дан подразумева вршење вишечасовних сложених богослужења, а у реалном животу имамо мањи број градских храмова где се то званично „правило молитве“ примењује произвољно у различитим варијантама скраћивања, док се у већини сеоских цркава свакодневно богослужење не врши никако. Стога, да би литургијски живот Тела Цркве био путпун, потребно је да се уложе велики напори од стране свих црквених структура, те да се пронађу начини на који би свакодневно богослужење у животу Цркве заузело оно место које му припада. У супротном, довешћемо себе у опасност да будемо искључиво „недељни хришћани“, а то би у духовном смислу значило не живот него преживљавање. *Дивно је речено, да је „молитва дисање душеˮ, а ослањајући се на ове речи, реците нам колико је значајно молитвено помињање у Цркви? Уколико пажљиво пратимо наше богослужење, приметићемо да је молитвено помињање један од његових суштинских елемената. Разлог је у томе што литургијско помињање јесте пројава органске повезаности нас који смо различити удови једног богочовечанског Тела Цркве. У сваком богослужењу и молитвословљу у више наврата помињемо Пресвету Богородицу „са свима светима“, желећи да истакнемо да смо ми који живимо овде и сада у јединству са читавом плејадом светих угодника Божијих који су живели пре нас; сви смо чланови једне исте Цркве Христове. Ми их помињемо на свакој Литургији вршећи принос у њихову част и спомен. С друге стране, будући да они већ живе стварност будућег века, ми их молимо да буду наши заступници пред Престолом Господњим. Исто тако, ми на Литургији молитвено помињемо и наше ближње, упокојене и живе, на челу са нашим надлежним Епископом. Ово помињање јесте израз нашег међусобног старања и бриге једних о другима, али пре свега, то помињање јесте сведочанство о нашој припадности Цркви. Они који нису крштени, као ни они који се због отпадништва, јереси или неког великог преступа нађу изван заједнице Цркве, не могу бити поменути на литургијском сабрању. *Молитвено помињање је саставни део не само богослужења, већ и нашег личног (келејног) молитвеног правила? Тако је. Као што и молитва може бити, било лична, било заједничка, тако се и молитвено помињање наших ближњих може вршити на оба начина. Разлика је у томе што се у својим личним молитвама ми можемо молити и за оне који нису чланови Цркве, док то, као што смо рекли, на богослужбеним сабрањима није могуће. Лично пак позвани смо да се молимо за читав свет, како за оне који нас воле тако и за наше непријатеље. Тако и у житијима светих имамо многа сведочанства о томе како су светитељи својим молитвама противнике обраћали у пријатеље, а прогонитеље Цркве чинили хришћанима. *На празник Света Три Јерарха ове године, рукоположени сте у свештени презвитерски чин. Како бисте за ово кратко време описали патирску службу и узвишеност свештенослужења? Сви ми који смо крштени и учествујемо у литургијском животу Цркве уствари смо служитељи Свете Литургије, сваки према своме призвању. Сви заједно, по речима апостолским, јесмо „род изабрани, царско свештенство“. Међутим, одређени хришћани бивају удостојени уздизања на виши степен служења Цркви, а знамо да ту посебно место заузима служба презвитера. Бити на челу једног литургијског сабрања и приносити бескрвну жртву у име свих сабраних, јесте свакако велика част и неописива радост, али исто тако и јако велика одговорност, јер „коме је више дато, више ће се од њега и тражити“. Пред нама који смо се прихватили овог пастирског бремена налази се озбиљан и тежак задатак, а то је да у овом времену духовне помућености и изопачених вредности заинтересујемо људе за нашу веру, односно да их приближимо Христу. Да им помогнемо, као што смо већ рекли, да спознају љубав којом је Бог заволео нас, а да потом на њу одговоре својом љубављу. *Одлуком Његовог Преосвештенства Епископа сремског г Василија, постављени сте за настојатеља и пароха храма Светих првоврховних апостола Петра и Павла. Будући да је овај храм, који је познатији као „доња цркваˮ, стар три века, замолио бих Вас да кажете неколико речи о овом храму у коме са сваком ревношћу узносите усрдне молитве Господу? Храм који ми је поверен на старање, као и многе друге светиње и здања у Сремским Карловцима, одише старином и сведочи о богатом хришћанском предању по коме је наша варош позната. Он је изграђен 1718. године и од тада је место молитвеног сабирања бројних генерација житеља карловачког „доњег краја“. Немогуће је ући у ову цркву и молити се у њој, а не сетити се свих тих претходних нараштаја који су у њој Господу упућивали своје молитве, приносе, вапаје. Свакако, Божијом благодаћу која надилази време и простор у Светој Литургији ми смо заједно са свима њима. Наша светиња је позната и по томе што је давне 1784. године у овом храму у епископски чин, руком карловачког митрополита Мојсија Путника, хиротонисан цетињски митрополит Петар Први Петровић Његош, односно Свети Петар Цетињски Чудотворац. Овог светог угодника Божијег ми сматрамо другим заштитником нашег храма и локалне заједнице која се у њему сабира; сваког четвртка појемо му молебни канон, а његов годишњи спомен празнујемо са посебном љубављу. Због ове историјске везе, када је наш храм наког велике обнове освештан 2014. године, овај свештени чин је заједно са нашим Епископом извршио Високопреосвештени архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије (Радовић). *Оче, замолио бих Вас да на крају нашег разговора упутите једну пастирску поруку читаоцима „Православног мисионараˮ? Упућујући скромну, али срдачну поруку, пре свега, желим да поздравим све ваше читаоце, подсећајући их на чињеницу њима добро знану, да смо сви ми мали мисионари и делатници на Њиви Господњој, сваки према своме дару и могућности. Колико ћемо у томе бити успешни, зависиће од нашег свеукупног живљења, односно од тога колико будемо омогућили светлости Христовој да просветли нас и другима засветли кроз нас. *Драги оче Станко, у име уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, као и у своје лично име, благодарим Вам на овом надахнутом разговору и желим Вам свако добро од Господа нашег! Хвала и Вама на поверењу и великој части која ми је указана тиме што сам могао понешто да кажем за овај чувени часопис наше свете Цркве. Нека благослов Божји буде са Вама и свим делатницима на пољу црквене мисије! Разговор водио: катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара" *Објављено у јулско-августовском 368. броју „Православног мисионараˮ Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  10. Храм Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима, у народу познат као Доња црква, прославио је свој престони празник - спомен Светих првоврховних апостола. Уочи празника служено је свечано бденије којим је началстовао архимандрит Доситеј (Миљков), настојатељ манастира Гргетегa, уз саслужење протојереја Сретена Лазаревића, архијерејског намесника румског, јереја Александра Чавке, пароха угриновачког, и ђакона Петра Николића из Петроварадина. Молитвено су присуствовали бројни свештеници из eпархија Сремске и Бачке. Бденије је својим појањем улепшао хор Свети Стефан Дечански из Новог Сада, као и професор певања у Карловачкој богословији г. Јован Стојановић са ученицима Богословије. После бденија, настојатељ храма јереј Станко Лакетић упутио је кратку беседу верном народу и захвалио свим гостима што су били део дивног духовног сабрања у славу и част Светих Апостола. Сутрадан, светом Литургијом началстовао је протосинђел др Клеопа (Стефановић), настојатељ манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. Саслуживали су протојереј-ставрофор Бранислав Поповић, умировљени парох румски, јереј Вељко Васиљев, парох палићки, јереј Станко Лакетић и ђакон Милош Лукић из Инђије. Свечаности евхаристијског славља допринео је хор Свети Стефан Дечански из Новог Сада. Мноштво народа Божјег испунило је храм и његову порту, а већина их је приступила светој чаши. Беседу верном народу је упутио прота Бранислав Поповић, говорећи о значају и величини апостла Петра и Павла, два стуба Цркве Христове. После свете Литургије уследио је трократни опход око светог храма после чега су испод чувеног платана који красу порту карловачке светиње освештани славски дарови. Њих је ове године припремила породица Депало из Сремских Карловаца, а за кумство следеће године пријавио се протојереј мр Јован Милановић, настојатељ карловачке Саборне цркве, са породицом. На самом крају у порти храма уследио је наступ Дечјег фолклорног ансамбла „Виенок” при уметничкој школи „Михал Вилец” из Бардејова у Словачкој, града побратима Сремских Карловаца. У вечерњим сатима истога дана служено је вечерње и парастос криторима, чиме је овогодишња прослава храмовне славе заокружена. Извор: Епархија сремска
  11. Патријаршијиски подруми у Сремским Карловцима настављачи и баштиници вишевековног знања и умећа прављења вина. Подруми се налазе у Старом двору, а виногради на прелепим обронцима у околини Сремских Карловаца. Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента (1737-1748) подиго је, уз јужно крило нове Архиепископско-митрополитске резиденције, капелу посвећену Божјем угоднику Трифуну. Градња је трајала од 1740. до 1742. године, а плоча која је сведочанство подизања храма налази се данас у улазном холу Старог двора, с обзиром да је капела страдала у пожару 1788. године. Сама чињеница да је црквица била посвећена светитељу заштитнику виноградара довољно показује колико је производња и продаја вина била присутна у економији становништва Сремских Карловаца и колико је Српска Православна Црква о њој бринула. На дан Светог Трифуна, 15. фебруара 2019. године, извршено је орезивање лозе у патријаршијским виноградима а потом је, у сали Патријаршијске винарије, славски колач преломио протојереј Јован Милановић, старешина Саборне Николајевске цркве, са јерејем Станком Лакетићем. Отац Јован је управнику Патријаршијске винарије г. Лазару Маринковићу и запосленима пожелео срећну славу и да им заступник пред лицем Господњим, светитељ Трифун, подари снаге, воље и љубави да у свему остваре свој план и програм. Патријаршијски подруми чувају, као и некада давно, врхунска вина: Патријаршијско црно, Патријаршијско бело, а ту су и дезернта вина од којих је сваако најпознатији бермет. Наравно, вино се производи и за богослужбене сврхе, као евхаристијски дар, јер од свих дела људских руку за настанак хлеба и вина треба уложити највише труда. Године 2018. Патријаршијска винарија први пут је излагала на Новосадском сајму и освојила златну медаљу за Бермет (црвено вино), сребрну медаљу за Мерло, а у овој години у плану је излазак и на један регионалан сајам у Словенији. Сваки путник намерник може посетити Патријаршијски подрум радним даном од 8 до 16 часова, а викендом од 10 до 16 часова. Извор: Српска Православна Црква
  12. У торжественој Литургији саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Петковић, ректор Карловачке богословије; архијерејски намесници шидски Радомир Мишић и старопазовачки Миле Јокић и подунавски Гавро Милановић, протојереј-ставрофор Велизар Живановић, војни свештеник Ђорђе Стојисављевић, капетан Команде Прве бригаде Копнене војске Србије, као и свештенослужитељи и ђакони из неколико епархија наше Свете Цркве. Чтечеви су били г. Владимир Јелић и г. Дејан Накић.<--break-> Апостол је читао Никола Стјепановић, ученик петог разреда богословије, док је Јеванђеље читао протођакон Игор Давидовић из Архиепископије београдско-карловачке. После свете Литургије добродошлицу Свјатјејшем и браћи архијерејима и свим сабранима у сремскокарловачком Саборном храму пожелео је домаћин, Епископ сремски Василије, који је у наставку казивао о историјским догађајима везаним за Мајску скупштину пре 170 година. У свом говору Предстојатељ Српске Цркве се надовезао на историјска догађања о којима је казивао Преосвећени владика Василије и поручио: -Држимо се историјских и духовних вредности које су утемељили наши преци. Обележавању 170 година од Мајске скупштине присуствовали су: изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, председник Покрајинске владе г. Игор Мировић са сарадницима, министар културе г. Владан Вукосављевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, представници Покрајинске владе Војводине, пуковник Вељко Мартиновић - заменик команданта Прве бригаде Копнене Војске, припадници 204. авијацијске бригаде са војног аеродрома у Батајници, војно свештенство, бројне личности културног и јавног живота Сремских Карловаца, Новог Сада и Београда. Свечаности су присуствовали и професори Карловачке богословије, високопреподобни архимандрити Доситеј (манастир Гргетег), Сава (Крушедол), Стефан (Велика Ремета), Арсеније (Бешеново), Клеопа (Световаведењски манастир у Сремским Карловцима), настојатељ манастира Кувеждин отац Варнава, духовник манастира Привина Глава отац Макарије; високопреподобне игуманије фрушкогорских манастира са сестринствима, мати Антонина (манастир Петковица), протојереји-ставрофори Марко Шпановић, ректор Карловачке богословије у пензији, и Стојадин Павловић директор Патријаршијске управне канцеларије. У подне у Карловачкој гимназији химном Боже правде почела Свечана академија уприличена поводом 170 година од одржавања Мајске скупштине. Химну је отпевао хор ученика Карловачке гимназије под диригентским вођством диригента Растка Павлова. На свечаној академији су говорили академик Василије Крестић, изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар просвете г. Владан Вукосављевић и градоначелник Новог Сада г. Игор Мировић. Свечаној академији присуствовали су председница Скупштине Републике Србије гђа Маја Гојковић, министар просвете г. Младен Шарчевић, градоначелник Сремских Карловаца г. Ненад Миленковић, председник Матице српске г. Драган Станић и многобројне личности политичког, јавног и културног живота. Обележавању значајног датума српске историје присуствовали су епархиоти Епархије сремске са свештенством и монаштвом, као и верници неколико епархија наше Цркве, који су дошли организовано да представљају своја места и парохије, како је отприлике било пре 170 година када се долазило да би се учествовало у историјским одлукама. Извор: Српска Православна Црква
  13. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј а саслуживали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и чикашко-средњезападноамерички г. Петар из Руске Заграничне Цркве; Преосвећена господа Eпископи сремски Василије, бачки Иринеј, банатски Никанор, средњезападноамерички и новограчанички Лонгин, као и архимандрити Исихије, игуман манастира Ковиља и изабрани Епископ мохачки, Макарије из манастира Фенек и Павле из манастира Ново Хопово. Прилог Радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезана вест: Патријарх и архијереји стигли у Сремске Карловце У торжественој Литургији саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Петковић, ректор Карловачке богословије; архијерејски намесници шидски Радомир Мишић и старопазовачки Миле Јокић и подунавски Гавро Милановић, протојереј-ставрофор Велизар Живановић, војни свештеник Ђорђе Стојисављевић, капетан Команде Прве бригаде Копнене војске Србије, као и свештенослужитељи и ђакони из неколико епархија наше Свете Цркве. Чтечеви су били г. Владимир Јелић и г. Дејан Накић.<--break-> Апостол је читао Никола Стјепановић, ученик петог разреда богословије, док је Јеванђеље читао протођакон Игор Давидовић из Архиепископије београдско-карловачке. После свете Литургије добродошлицу Свјатјејшем и браћи архијерејима и свим сабранима у сремскокарловачком Саборном храму пожелео је домаћин, Епископ сремски Василије, који је у наставку казивао о историјским догађајима везаним за Мајску скупштину пре 170 година. У свом говору Предстојатељ Српске Цркве се надовезао на историјска догађања о којима је казивао Преосвећени владика Василије и поручио: -Држимо се историјских и духовних вредности које су утемељили наши преци. Обележавању 170 година од Мајске скупштине присуствовали су: изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, председник Покрајинске владе г. Игор Мировић са сарадницима, министар културе г. Владан Вукосављевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, представници Покрајинске владе Војводине, пуковник Вељко Мартиновић - заменик команданта Прве бригаде Копнене Војске, припадници 204. авијацијске бригаде са војног аеродрома у Батајници, војно свештенство, бројне личности културног и јавног живота Сремских Карловаца, Новог Сада и Београда. Свечаности су присуствовали и професори Карловачке богословије, високопреподобни архимандрити Доситеј (манастир Гргетег), Сава (Крушедол), Стефан (Велика Ремета), Арсеније (Бешеново), Клеопа (Световаведењски манастир у Сремским Карловцима), настојатељ манастира Кувеждин отац Варнава, духовник манастира Привина Глава отац Макарије; високопреподобне игуманије фрушкогорских манастира са сестринствима, мати Антонина (манастир Петковица), протојереји-ставрофори Марко Шпановић, ректор Карловачке богословије у пензији, и Стојадин Павловић директор Патријаршијске управне канцеларије. У подне у Карловачкој гимназији химном Боже правде почела Свечана академија уприличена поводом 170 година од одржавања Мајске скупштине. Химну је отпевао хор ученика Карловачке гимназије под диригентским вођством диригента Растка Павлова. На свечаној академији су говорили академик Василије Крестић, изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар просвете г. Владан Вукосављевић и градоначелник Новог Сада г. Игор Мировић. Свечаној академији присуствовали су председница Скупштине Републике Србије гђа Маја Гојковић, министар просвете г. Младен Шарчевић, градоначелник Сремских Карловаца г. Ненад Миленковић, председник Матице српске г. Драган Станић и многобројне личности политичког, јавног и културног живота. Обележавању значајног датума српске историје присуствовали су епархиоти Епархије сремске са свештенством и монаштвом, као и верници неколико епархија наше Цркве, који су дошли организовано да представљају своја места и парохије, како је отприлике било пре 170 година када се долазило да би се учествовало у историјским одлукама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће 15. маја у цркви Св. Николаја у Сремским Карловцима Свету архијерејску Литургију од 9 часова, поводом Литургијског обележавања Првомајских догађаја - пре 170 година на тргу у том граду је одржана Мајска скупштина када је наш народ, негујући слободарски - дух слободе у Христу, покренуо ослобођење и стварање своје државности. Његовој Светости саслуживаће више архијереја и свештенство Епархије сремске, уз присуство представника државе Србије. Саопштено је на званичној интернет страници Епархије сремске. View full Странице
  15. Овим поводом, његов овогодишњи спомен Сремски Карловци су прославили са посебном љубављу и радошћу. Уочи празника, извршено је свечано преношење моштију из Патријаршијског двора у Саборну цркву. Носио их је Епископ сремски г. Василије, окружен свештенством, ученицима Карловачке богословије и верним народом. Потом је служено празнично вечерње, а у наставку је прочитан акатист пред моштима овог дивног Божјег угодника. Господину Епископу саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Петковић - ректор Карловачке богословије, протосинђел др Клеопа (Стефановић) - настојатељ Ваведењског манастира у Сремским Карловцима, презвитери Александар Чавка - парох у Угриновцима, Бранислав Мишковић - парох у Руми, Селимир Вагић - војни свештеник из Новог Сада, Предраг Докић - војни свештеник из Инђије, Слободан Чавка - парох у Сурчину, Душко Масларић - секретар ЕУО Епархије сремске, Јован Рајак - парох у Парагову и Немања Бошковић - парох у Бечмену, као и протођакон Слободан Вујасиновић и ђакони Гостимир Душанић и Станко Лакетић. По окончаном богослужењу, сабраном мноштву верних обратио се владика Василије говорећи о животу Светог Мардарија и величини његовог подвига и његове љубави. Потом су сви верни пришли да се поклоне светим моштима и приме благослов Преосвештеног Владике. Сутрадан, у присуству Епископа сремског служено је јутарње богослужење, а потом часови и света Литургија. Евхаристијско сабрање предводио је протосинђел др Клеопа (Стефановић) - настојатељ Ваведењског манастира и професор Богословије, уз саслужење протосинђела Пајсија (Будимира) - духовника манастира Врдника, као и ђакона Милорада Бојчића и Станка Лакетића. Сабраним верницима, ученицима Богословије и Карловачке гимназије обратио се надахнутом беседом отац Клеопа, говорећи о Светом Мардарију који својим нетрулежним телом сведочи најсветију истину наше вере о васкрсењу мртвих и све нас позива да идемо путем којим је и он сам ходио, а то је трновити пут који води у Царство Љубави Божје. Извор: Епархија сремска
  16. Промислом Божјим и добротом Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина, Саборна црква у Сремским Карловцима добила је део моштију новопројављеног светитеља из рода нашег, Светог Мардарија Либертивилског и Свеамеричког. Овим поводом, његов овогодишњи спомен Сремски Карловци су прославили са посебном љубављу и радошћу. Уочи празника, извршено је свечано преношење моштију из Патријаршијског двора у Саборну цркву. Носио их је Епископ сремски г. Василије, окружен свештенством, ученицима Карловачке богословије и верним народом. Потом је служено празнично вечерње, а у наставку је прочитан акатист пред моштима овог дивног Божјег угодника. Господину Епископу саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Петковић - ректор Карловачке богословије, протосинђел др Клеопа (Стефановић) - настојатељ Ваведењског манастира у Сремским Карловцима, презвитери Александар Чавка - парох у Угриновцима, Бранислав Мишковић - парох у Руми, Селимир Вагић - војни свештеник из Новог Сада, Предраг Докић - војни свештеник из Инђије, Слободан Чавка - парох у Сурчину, Душко Масларић - секретар ЕУО Епархије сремске, Јован Рајак - парох у Парагову и Немања Бошковић - парох у Бечмену, као и протођакон Слободан Вујасиновић и ђакони Гостимир Душанић и Станко Лакетић. По окончаном богослужењу, сабраном мноштву верних обратио се владика Василије говорећи о животу Светог Мардарија и величини његовог подвига и његове љубави. Потом су сви верни пришли да се поклоне светим моштима и приме благослов Преосвештеног Владике. Сутрадан, у присуству Епископа сремског служено је јутарње богослужење, а потом часови и света Литургија. Евхаристијско сабрање предводио је протосинђел др Клеопа (Стефановић) - настојатељ Ваведењског манастира и професор Богословије, уз саслужење протосинђела Пајсија (Будимира) - духовника манастира Врдника, као и ђакона Милорада Бојчића и Станка Лакетића. Сабраним верницима, ученицима Богословије и Карловачке гимназије обратио се надахнутом беседом отац Клеопа, говорећи о Светом Мардарију који својим нетрулежним телом сведочи најсветију истину наше вере о васкрсењу мртвих и све нас позива да идемо путем којим је и он сам ходио, а то је трновити пут који води у Царство Љубави Божје. Извор: Епархија сремска View full Странице
  17. На празник Света три јерарха, чији смо спомен ове године празновали у недељу када се чита свештено Јеванђеље о блудном сину, Саборна црква у Сремским Карловцима имала је несвакидашњу радост да на Свету Литургију дочека мноштво официра и подофицира Војске Србије. Литургијско сабрање предводио је презвитер Ђорђе Стојисављевић, капетан, уз саслужење протојереја Јована Милановића, презвитера Предрага Докића, поручника, презвитера Александра Затезала, капетана, као и ђакона Станка Лакетића. Након прочитаног јеванђељског текста отац Ђорђе је надахнуто беседио о предивној Христовој параболи, истакнувши да акценат ове приче заправо није на блудноме сину, већ на милосрдном оцу, који је слика љубави и милости нашег Небеског Оца, који раширених руку чека покајање свакога од нас. Након Свете Литургије отац Јован, старешина храма, пожелео је добродошлицу уваженим гостима и рекао им је неколико речи о историјату храма. Потом су војници обишли патријаршијски подрум вина и дворску ризницу, након чега су угошћени за трпезом љубави у Карловачкој богословији, да би се затим дружење наставило у просторијама Црквене општине сремскокарловачке, где су им гостопримство указали чланови Православне омладинске заједнице Сремски Карловци и карловачког Кола српских сестара. ђакон Станко ЛАКЕТИЋ, СрпскиСион
×
×
  • Креирај ново...