Претражи Живе Речи Утехе

Комплет с ордењем Карађорђеве звезде, Белог орла, Југословенске круне и Светог Саве, који је био у власништву последњег краља Југославије Петра Другог, продаје се по почетној цени од 30.000 евра. Ордени Карађорђеве звезде, Белог орла, Југословенске круне и Светог Саве (Фотографије Аукцијска кућа „Андреас Тис”) Међу стотинама одликовања, која ће се 14. децембра наћи на аукцији куће „Андреас Тис” из Немачке, биће понуђена и четири ордена који су били у власништву Петра Другог Карађорђевића (1923–1970), сазнаје „Политика”. Ордене Карађорђеве звезде, Белог орла, Југословенске круне и Светог Саве колекционари ће моћи да купе можда већ за 30.000 евра. Толико износи почетна цена комплета који, осим знамења, садржи и неколико личних предмета и писама, али и пехар којим су ова четири одликовања награђена у САД 1977. године признањем за најбољу поставку. Према наводима из каталога аукцијске куће, понуђени ордени Карађорђеве звезде и Белог орла су првог реда, с мачевима. На позадини првог је назив париске фирме „Артус Бертранд” која га је израдила, док Орден Белог орла садржи посребрени, емајлирани драгуљ, али и мања оштећења емајла на крунама. У понуди су и Орден Југословенске круне (1919–1945) и Орден Светог Саве с приказом овог светитеља. Свако од четири одликовања садржи и звезду од сребра, такође пресвучену сребрном позлатом и емајлом – материјалима од којих су направљени и крстови на знамењима. У цену су урачуната и два писма која сведоче о путу које је ово ордење прешло за време боравка Петра Другог, последњег југословенског краља, у изгнанству после 1945. године. Прво је сачинио управо он, 1. јануара 1969. у Њујорку, а осим Петра потписао га је у својству сведока његов „уважени пријатељ и лични представник” Џејмс Џејкобс. Тим дописом, Петар је именовао Американца Филипа Мејна Вебера за трајног управитеља новоформиране Канцеларије краљевских ордена задужене за заштиту и чување југословенских краљевских одликовања и навео да ће Веберу посредством Џејкобса бити достављена управо четири ордена чију продају данас оглашава немачка аукцијска кућа. У истом писму, печатираном штамбиљем новоуспостављене Канцеларије, истиче се да ће ордење Веберу бити поверено на „бригу и чување” докле год је Петар Други жив. Потом ће прећи у лично Веберово власништво „у знак сећања на лично поверење и пријатељство” између њега и Петра. Ипак, у каталогу се наводи да је Вебер после Петрове смрти продао одликовања Роберту Елиоту, председнику ОМСА, кровног удружења колекционарских друштава у САД, и тадашњем сараднику Дизнијевог студија. Управо на конвенцији ОМСА у Санта Марији у Калифорнији 1977. сва четири ордена су предочена јавности а та поставка је добила признање за најбољу изложбу. Предмети са сахране Петра Другог На који начин је ордење из САД доспело до Кирхајма код Штутгарта, где је седиште аукцијске куће „Андреас Тис”, у каталогу се не наводи. Али колекционар Зоран Бајић, који је јавио нашој редакцији вест да ће се ова одликовања наћи на аукцији, наводи да то није необјашњиво јер „Андреас Тис” има развијен бизнис и у Америци. „Оно што је важније за ову причу јесте да држава Србија има могућност да куповином овог ордења поврати бар део културног наслеђа, јер се доста наших одликовања налази по иностранству и често заврши на аукцијама, а потом у приватним колекцијама”, наводи Бајић за наш лист. Ова четири одликовања Петар Други је понео са собом у изгнанство, али поставља се питање коме су заправо припадала. Ту мистерију донекле развејава друго писмо које је, следећи Петрову вољу, Џејкобс упутио Веберу заједно с ордењем. Џејкобс тамо наводи да су знамења Карађорђеве звезде и Белог орла по свему судећи припадала Петру Првом и Александру Карађорђевићу, али да Петар Други „сасвим искрено признаје да не памти коме је који тачно припадао”. Слично сматра и историчар Радивоје Бојовић, који за наш лист каже да су та два одличја, будући да садрже мачеве, додељена у знак храбрости за ратне заслуге које Петар Други, рођен 1923, извесно није могао имати. „Оба ордена су израђена у париској радионици ’Артус Бертранд’. Реч је о ретким примерцима, јер су одликовања с мачевима престала да се додељују неколико година после Првог светског рата. До тада су их добијале војсковође попут Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића. Што се тиче ордена Југословенске круне и Светог Саве, они су рађени у радионици браће Игенин из Швајцарске, која је била преовлађујући произвођач одликовања за Краљевину СХС, односно Југославију. Вероватно су припадала управо Петру Другом јер је он као краљ, по закону, био поглавар свих ордена која је династија успоставила. Могуће је и да потичу из дворских депоа јер је сваки владар морао да увек располаже с по неколико примерака ордења како би могао у сваком тренутку, ако има потребе, да некога одликује”, наводи Бојовић. http://www.politika.rs/articles/details/416561?fbclid=IwAR0lelFYvd4ziPByJdleQqpnnKU8m0soxVoEzTpJVVF9VmyKoFiJ_voYp-8

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 13. децембра 2017. године, на празник Светог Андреја Првозваног - крсне славе Краљевске породице Карађорђевић, свету архијерејску Литургију у Краљевској капели Светог Андреја Првозваног при Белом двору у Београду. Прилог Радија Слово љубве -Његова Светост Патријарх г. Иринеј и ове године нам је учинио част да богослужи у Дворској цркви на дан када славимо Светог апостола Андреја Првозваног. На томе смо му захвални, као и свима вама што смо се окупили око славске трпезе. Нас Србе вековима окупља прослава свеца заштитника, као људе, као род и као заједницу са својим крсним именом. И данас нам је то славље потребно као што је то било и некада. Нашем народу потребни су вера, стрпљење и мудрост, рекао је престолонаследник Александар. Прослави Светог Андреја Првозваног присуствовали су, поред чланова Краљевске породице, Њихова Преосвештенства Епископи шабачки г. Лаврентије, врањски г. Пахомије, будимљанско-никшићки г. Јоаникије и милешевски г. Атанасије, као и Реис-ул-улема Исламске заједнице Србије еф. Сеад Насуфовић, муфтија нишки еф. Един Ашчерић, Надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, рабин Исак Асиел и чланови саветодавних тела Круне. Извор: Српска Православна Црква View full Странице