Претражи Живе Речи Утехе

Kao društvo u celini i kao pojedinci postajemo sve više bezosećajni i ravnodušni. Verovatno za sebe mislimo da nismo učesnici u linčovanju i ismevanju drugih. A da li je to zaista tačno? Koliko kamenja dnevno bacamo samo klikčući na "share" i na "vesti" koje to nisu, koliko učestvujemo u olajavanju i osuđivanju samo mrdajući kažiprstom? Koliko ljudi zapravo dnevno povredimo i ne razmišljajući? Na ovu temu sam naletela na jedan izuzetan tekst, o posledicama hajke na život žrtve. Zanima me da li ste nekad razmišljali o tim ljudima čije živote i muku razvlačimo po celom internetu? Kako to utiče lično na vas? Koliko razmišljamo o hrišćanskom aspektu našeg onlajn delovanja? http://www.heraznanje.com/monica-lewinsky-ne-budite-virtualni-ucesnici-u-kamenovanju/

ЗЕЛЕНИ ИНТЕРНЕТ Огроман „биљни компјутер” Реално гледано, биљке као да су повезане међусобно, за нас људе невидљивом огромном мрежом. Овакав начин комуникације неодољиво подсећа на размену података преко електронских мрежа. Популарно речено биљке поседују свој ИНТЕРНЕТ. Управо ова сазнања навели су истраживаче двеју српских лабораторија да ПОСМАТРАЈУ биљке као огроман „зелени компјутер”. Проф. др Бранислав Јованић У не тако далекој будућносто, пре изласка у шетњу питаћемо „зеленог саветника” који мирно расте у углу наше собе, шта да обучемо. Или ћемо потражити савет од нашег „зеленог пријатеља” који расте у нашем дворишту шта да купимо као огрев за следећу зиму. Тражићемо да нас посаветује приликом одласка на одмор где је ултраљубичасто (UV) зрачење најслабије. На питање „Имамо ли интернет данас”, следио би одговор „Имамо ако си га јуче залио”. На питања „Каква ће бити зима или да ли ће лето бити сушно”, могући одговор био би „Иди у воћњак и питај воће”. Ово би могао бити низ могућих сличица из нашег живота у будућности где ће се одговори и савети добијати не од неког суперелектронског рачунара, већ од великог суперрачунара – биљака. Количина информације коју емитује само један лист креће се од 1015 bit/s до 1018 bit/s, у зависности од информације. Идеја о постојању зеленог рачуна настала је као резултат деценијских испитивања интеракције биљака са околином, и то у Лабораторији за мултидисциплинарна истраживања Института за физику (ЛМИ) и Лабораторији за симулацију на ФОН-у Београдског универзитета. Мотиви за оваква истраживања двојаки су: 1. академски и 2. прагматични. Биљке комуницирају Први је проистекао из жеље да се да одговор на питање да ли и како биљке комуницирају и други да се нађе могућа примена сазнања до којих је дошао биљни свет. Неоспорно је да су сазнања које су стекле биљке огромна и да дају одличне резултате, а да ми као људска врста немамо готово никакав приступ њима. Последњи мотив, али не мање важан, била је жеља на нама људима, који у својој непромишљености чинимо све више штете и нарушавамо равнотежу у природи, неко са стране непристрасно укаже где грешимо и помогне нам да престанемо с тим. Ова идеја базира се на изреци коју користи људска врста: „Реци ми какав сам, рећи ћу ти какав си”. Другим речима, желело се да се више сазна о нама, људској врсти, у складу с поменутом изреком. Када је настала идеја, направљени џу план и динамика будућих истраживања. Тако су истраживања била подељена у две етапе. У првој је требало да се научним методама утврди да ли биљке комуницирају. Постављена су још неколика питања на које је требало дати одговоре: 1. Ако комуницирају, КАКО комуницирају?; 2. Како примају информације других биљака? и 3. Где са примљене информације ЧУВАЈУ?. Поменута група истраживача-пионира недвосмислено је показала и објавила у међународним часописима да: 1. Биљке комуницирају; 2. Размењују информације међусобно; 3. Шаљу информације у околину, 4. Чувају-складиште стечена искуства и 5. Информације које шаљу било другим биљкама или у околину специфичне су и одређене природом стреса који је изазвао ЗАПИС. Они се већ десет година баве проблемом КОМУНИКАЦИЈА БИЉАКА. Своје резултате представили су научној јавности пебликовањем радова [Ref., Electromagnetic Biology and Medicine Volume 23, 2004 – Issue 1, Ref. Materials Science Forum Vol. 518 (2006) pp. 497-500online at http://www.scientific.net (2006) Trans Tech Publications, Switzerland, Ref. TAR, 2008(5)\[ISSN 1820-451], pp. 32-35]. Наведени радови недвосмислено дају одговор на прво питање, а то је да биљке комуницирају и размењују искуства стечена током живота помоћу светлости које емитују. Количина информације коју емитује само јеан лист креће се од 1015 bit/s до 1018 bit/s, у зависности од информације. Када је биљка изложена ниској температури, интензитет информације је 1015 bit/s; ако дође до смањења концентрације фотосинтетских пигмената, интезитет информације је 1014 bit/s. Бежична комуникација Кора као хард диск Драматично оштећења у биљци, због велике количине кадмијума (Cd), проузрокује емитовање информавије за три реда величине веће, и то око 1018 bit/s. Поруку коју биљка шаље у околину и саопштава да је оштећена услед интензивног ултраљубичастог зрачења за ред величине је већи – 1015 bit/s. Информација коју биљке одашиљу у околину у циљу представљања – „Ја се разликујем од мојих сродника” (рецимо, за генетски шест различитих врста пасуља), била би у поређњу с претходним реда величине – 10 bit/s. Авокадо саопштава околини да је плод погодан за јело тако што интензитет информације порасте двоструко – са 12 10 bit/s на 24 10 bit/s! Навешћемо још неколико примера када није дошло до оштећења биљке, дакле уобичајену комуникацију са околином. Авокадо саопштава околини да је плод погодан за јело тако што интензитет информације порасте двоструко – са 12 10 bit/s на 24 10 bit/s! Јечам поручује „вруће ми је” променом интензитета информација за седам пута – са 15 bit/s на 2 bit/s.. Међутим количина информације коју емитује у околину квадратни сантиметар (cm2) коре неупоредиви је већи – 1018 bit/s. То је као да претражујете садржај огромног хард диска. По нашем мишљењу, старо схватање да биљке преносе ИНФОРМАЦИЈЕ путем електричне струје, као општи и једини начин, није одрживо. У литеретури се може наћи пример преношења инфорације струјом између листова једне биљке. Реакција листа који нападне гусеница манифестује се повећањем брзине преношења струје кроз лист неколико пута. Информација о нападу гусенице преноси се и на друге листове, што се манифестује повећањем брзине преношења струје на листовима на којима није била гусеница. Такође постоји мишљење да биљке комуницирају преко корење и да размењују информације. Навешћемо један пример из праксе на коме ћемо показати неодрживост поменутих идеја о преношењу информација између биљака. Стабла на периферији Бојчинске шуме пре више година напали су губари. Реакција је била уобичајена за нападнута стабла: почела су да у својим листовима стварају супстанце у циљу заштите од губара, које су чиниле листове неподесним за јело. Истовремено је на савим другом крају шуме, неколико километара удаљеном, примећено да се у листовима стабала ставарју исте заштитне супстанце против губара. Говорити о преношењу информације о опасности од инсеката путем стрије или преко корена није реално. Зашто? Стабло „мали Ђердап” Отпор земље је огроман, она се понаша као изолатор и за стварање струје која би прешла пут од неколико километара било би потребно да се свако стабло понаша као „мали Ђердап”. С друге стране, преношење информације преко корена је мало вероватно, јер на том дугом путу нехомогености су огромне па информација која дође до удаљене биљке може да садржи мноштво другин података. Мада немају нервни систем и МОЗАК, биљке су у стању да обавесте припаднике своје врсте о опасности и да запамте шта им се десило у прошлости. Реално гледано биљке као да су повезане међусобно, за нас људе невидљивом огромном мрежом. Овакав начин комуникације неодољиво подсећа на размену података преко електронских мрежа. Популарно речено биљке поседују свој ИНТЕРНЕТ. Управо ова сазнања навели су истраживаче двеју српских лабораторија да ПОСМАТРАЈУ биљке као огроман „зелени компјутер”. Чињеница је да се свет биљака много разликује од света животиња. Једна од основних разлика огледа се у реакцији на непосредну опасност за опстанак. Животиње поседују способност да промене место боравка, да обавесте припаднике своје врсте и да се уклоне од опасности. Насупрот томе, биљке остају на истом месту али су развиле посебне системе одбране. Мада немају нервни систем и МОЗАК , биљке су у стању да обавесте припаднике своје врсте о опасности и да запамте шта им се десило у прошлости и шта су тада урадиле да би преживеле. Наведен је пример када и када је активиран механизам одбране у случају напада гусенице. Када су угрожене, нападнуте инсектима, биљоједима, сушом или мразем, биљке из СВОЈЕ меморије-сећања активирају оне механизме које су их у прошлости заштитиле од исте опасности. Овакве реакције навеле су поменуту групу истраживача да се запитају: Где је смештено поменуто сазнање? Напоменимо, ако нема СЕЋАЊА, нема ни комуникације. Погледамо ли биљке у јесен када им опадне лишће, склони смо да кажемо да оне умиру, а песници опадање листа повезују с престанком живота. По нашем мишљењу било би исправније рећи да биљке спавају и мирују. Чим дође пролеће биљке олистају и нови млади листови наставе свој живот као да нису мировале, а у њима се обавља мноштво процеса као и претходних година, и то са истом ефикасношћу. Знање се налази у листу Очигледно је да се стечено сазнање не налази у листовима, јер би њиховим нестајањем – опадањем било изгубљено оно што је биљка научила. Оно што остаје и што биљка не губи током целог свог живота јесте КОРА. Зато би се КОРА биљке могла сматрати местом ускладиштења искуства и података, аналогно хард дисковина у рачунарима. Количина информације је различита за сваки пол: тако мушке биљке у цвату емитују 1.27 × 1014 bit/s, а женске биљке 1.29 × 1014 bit/s. Навели смо НЕПОКРЕТНОСТ биљака (чврсто су везане за подлогу, зато је веома тешко одредити промену положаја), за разлику од животиња брзо мењају место боравка. Друга разликa јесте та да се у животињском свету лако може одредити пол јединке независнод од индивидуалне генетике, насупрот биљном свету где су готово све биљке хермафродити (без јасно назначених полних карактеристика, тако да је веома тешко да се на први поглед одреди њихов пол). Другим речима, у биљном свету су видљиве полне разлике изузетак, зато су такве биљке малобројне. С друге стране размена гена –размножавање покретачка је снага живота како у животињском, тако и у биљном свету. Наведимо пример биљке код које се полови разликују, јер постоје мушка и женска стабла: то је горски јавор (Acer pseudoplatanus L). Шумарак горског јавора од око двеста стабала, који расте на Ади циганлији, сваке године 25. маја процвета – истовремено стабла оба пола и тада се изврши опрашивање-размена гена. Уколико би мушки или женски цветови процветали другог датума, не би дошло до опрашивања и врста би нестала. Овај податак је смештен у меморији, при чему биљка води рачуна да, чим добије информацију од супротног пола, и она сма треба да процвета. Свако кашњење било би фатално по врсту. Количина информације је различита за сваки пол: тако мушке биљке у цвату емитују 1.27 × 1014[bit/s], а женске биљке 1.29 × 1014[bit/s]. Очигледно је да оваква усклађеност времена цветања која је, слободно речено, карактерстика ове биљне врсте и понавља се из године у годину, није плод случајности, већ искуства стеченог у претходном периоду. Ово искуство смештено је у кори биљке, а не како би се очековало у – листовима. На овај начин стечено, оно остаје трајни окидач за процес размножавања. http://galaksijanova.rs/zeleni-internet/

Интернет, вечност и страшни суд Постоји један рат у којем се не пуца, не разарају градови, не лије људска крв и не загађује природа, у којем не учствују ни авиони ни тенкови ни бродови ни подморнице. Ипак, тај рат односи на милионе људских душа и небројене сате и дане у којима би човек могао учинити нешто за себе, за своје спасење и вечни живот. Шта је савремени рат? Ево, чујте. Сваког дана на стотине милиона људи у целом свету – и деце, и младића, и жена, и мужева – седи испред монитора и игра се рата у његовим различитим модификацијама. Сатима. И апсолутно их је немогуће одвојити од ове забаве. «Играње рата» је, наравно, услован појам, али се неки заиста играју рата и чини им се да су брутални и непобедиви војници; други се баве мање милитаризованим стварима, али је главно да су заузети. Противнику је то главно. Зато што је у току рат за људске душе, а за непријатеља је главно да веже душу, да је заокупи нечим што је бескорисно за вечност и да је тако погуби без иједног хица. Овде меци уопште нису потребни, зато што смрт тела ради истине, ради одбране правде, смрт, условно говорећи, од злог метка – оваква смрт човекову душу чини учесницом у највишој истини и духовном блаженству, а управо то је оно што наши непријатељи нипошто не желе да дозволе. И они воде други, колико год је то могуће неприметан и тајни рат. Који изазива распад. Уосталом, он остаје тајна само за оне који не желе да размишљају о себи, о циљу свог постојања у овом свету и у вечности. А циљ је једноставан – човек овде треба да се потруди у послушању Богу како би у вечности наследио Царство Божије. Дефиниција је једноставна, али да би се схватили њени дубина и смисао треба се много потрудити, зато што ризнице духовног живота Господ открива онима који су Му послушни, који Га упорно траже и подстичу себе на свако добро дело. Дакле, све оне стотине милиона људи различитог пола, година и карактера, који сате проводе на интернету, изгледају себи као учесници у великим догађајима, победама и открићима, а заправо... заправо су људи уморних, измождених лица, црвених очију, погрбљени људи који данима и ноћима непокретно седе испред информационих идола. И онај ко влада овим идолима побеђује људе без иједног хица. Чини их беспосличарима који ни за шта нису способни, који су умислили да су, ако не господари судбине, у сваком случају људи који живе разноврсно и богато. Живот ових људи је отрован маглом, опседнутошћу, духовним сном, који им извесно време даје слатке снове, али стварност, која је паралелна сну, у међувремену постаје све мрачнија и безизлазнија. Зато што је у питању рат. И његов циљ је да се непријатељ учини неспособним на сваки начин. А затим да буде погубљен. Ако се саберу сви сати које свако од ових људи свакодневно проводи у свом виртуелном свету, добиће се... страшно је чак и помислити колико је то година убијеног времена. И то је за само један дан. А таквих дана има на десетине, стотине и хиљаде... А земаљски живот је тако кратак... И кад се «рат» заврши, човек ће пред Страшним Судијом морати да одговара како је потрошио ове драгоцене и, авај неповратне године земаљског живота. А оне су драгоцене управо зато што овде, на Земљи, човек бира своју вечност. И бира је само својим односом према Истини. Он може да је игнорише, да је занемарује, да је исмева и не признаје. Не може само једно – да се коначно сакрије од Истине, зато што ће сваки човек, био он добар или зао, богат или сиромашан, верујући или не, - пре или касније морати да стане пред Истину. И суд који ће се тада десити, биће заиста страшан управо зато што човек неће моћи ни да се сакрије, ни да га избегне, ни да се оправда. А главно питање упућено души биће апсолутно јасно: а шта си у свом животу учинио из љубави? И у светлости праве истине љубављу неће моћи да се назове нешто друго, што смо у свом безумљу и помрачености или због наивности или заблуде сматрали љубављу. И испоставиће се да наше победе нису она наводна достигнућа и победе који су бескорисно радовали нашу таштину и који су нас укоренили у уображености и страстима, већ победе љубави над мржњом, пажње према ближњима над равнодушношћу, марљивости над леношћу, вере над неверовањем, уздржање над сластољубљем... И управо ове победе, немогуће без помоћи Божије, биће у страшном часу главно наслеђе и садржај наше личности, нашег живота у вечности. А ако ових победа не буде било или ако њихов број буде ништаван, ма колико других победа да смо освојили у стварним или виртуелним биткама, мораћемо да искусимо највећи и најтужнији поразу свом животу. Пораз протраћеног живота. И «победник» у овом рату ће бити онај, ко ће сам због своје «победе» над милијардама душа бити у паклу сопствене злобе и мржње. Али док битка још није завршена, док још теку дани нашег земаљског живота, имамо срећну наду и шансу да постанемо учесници у заиста великој победи. А за то је потребно само да изаберемо за свог војсковођу Истину и да идемо за Њом на свим путевима свог срца. И премда ће овај живот бити тежи од виртуелног, он ће зато бити Прави. А у животу је управо то – главно. Наравно, ја нисам против интернета. И сам га користим. И кад завршим с писањем овог текста вероватно ћу га електронском поштом послати у редакцију, али... Схватам да виртуелни живот може и треба да буде само део мог правог живота, и притом мали део. Али то још није све. Испоставља се да овим малим делом треба да умем да управљам, иначе ће он почети да управља мноме, па ће овај мали део постајати све већи, док ме потпуно не прогута и не учини робом. Односно, у виртуелном свету онај рат о којем смо говорили, - рат за људску душу – не престаје, и свако ко улази у информациони свет треба то да има на уму и да се бори како треба. Тачније, једноставније говорећи, треба да користи интернет како би служио Богу и људима, а не да дозволи интернету да га користи у борби против Бога и људи. Интернет је одлично помагало у правом животу! Пре свега као информатор, приручник, библиотека, и наравно, као средство за комуникацију. Али ништа више од тога... Уверен сам у то да нам је пре прикључивања на интернет потребна молитва. На пример: «Господе, заштити мој ум и моје срце за време рада на интернету како бих га користио разумно ради служења Теби и мојим ближњима!» Оваква молитва изражава нашу слободну вољу, нашу жељу да и у виртуелном простору остајемо с Богом и да чинимо добро колико можемо. Ипак, и овде постоји опасност, зато што лукави људску душу најчешће осваја управо под маском добра, тако да човек, опет, може дане и ноћи да проводи седећи без покрета испред светлећег екрана, мислећи да непрестано чини добро, а заправо ће бити у ропству демона. Ево зашто живот на интернету треба обавезно да чини само једну кап нашег стварног живота (осим живота професионалних «компјутераша»). И човек треба да уме да искључи свој компјутер и да остане у тишини... да се моли и да гледа са стране... да делује и живи у стварном, делатном животу, који захтева од нас и веру, и трпљење, и истрајност у доброчинству. И управо на овом попришту – стварног живота са свим његовим борбама, падовима, али и покајањем и устајањем – остварује се дело служења Богу и људима, дело стицања вечног благодатног живота. А пошто, хвала Богу, још нисмо умрли, пошто можемо да се одвојимо од монитора и да се осврнемо унаоколо, да размислимо о онима којима су потребни наша помоћ и наше саучешће – наш рат није завршен. И још увек, уз помоћ Божију, можемо из њега да изађемо као победници. Ако будемо умели да схватимо изузетну важност трезвености, уздржања и самоограничења, између осталог, и кад је у питању људски изум – интернет. Употребимо драгоцено време, слободно од интернета, за пажљиву молитву, за читање речи Божије и дела светих отаца, за дела милосрђа и љубави – и сами ћемо видети како ће очигледно почети да се мења наш живот. Да се мења духовно. Има ли тајни у овоме? Да, и оне су једноставне. Треба да заволимо тескобу и тугу и бол, који се појављују онда кад почињемо да ограничавамо своје тело – односно телесног човека са свим његовим «страстима и похотама», јер чим почнемо да се одричемо свега оног слатког и о чему маштамо, на шта смо навикли, - одмах почињу бол и туга. Управо у томе је тајна, што не треба бежати од овог бола, већ га треба заволети као спасоносну и светлу одећу, обуће се у њега и чак га заволети, ма како чудно то звучало. Јер управо после овог бола тела које ограничава, следи неизрецива радост душе, која ступа у духовну област послушања Богу. И то нису измишљотине, нису неке бајке. А свако онај ко то жели, може да искуси и сам. И док имамо то на уму, док покушавамо то да испунимо с молитвом и уздањем у помоћ Божију – нико не може да нас назове побеђеном војском, већ непобеђеном војском. И нека то за нас буде извор радости, надахнућа и наде. Наде у прави живот. Свештеник Димитриjе Шишкин Извор: pravoslavie.ru http://www.prijateljboziji.com/_Internet,-vecnost-i-strasni-sud/38143.html

Сведочанство о људима и догађајима у Епархији франкфуртској и све Немачке Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа франкфуртског и све Немачке г. Сергија, са радом је почела званична интернет презентација православног мисијског часописа „Сабор“ Епархије франкфуртске и све Немачке, на адреси www.sabor-online.org, заједно са повезаним страницама и налозима на фејсбуку, твитеру у јутјубу. Веб-сајт часописа „Сабор“ визуелно и организационо осмишљен је од стране протопрезвитера Слободана Тијанића, пароха у Фридрихсхафену. Поред основних информација, историјата, организације и вести из живота наше помесне Цркве, веб-сајт нарочито прати новости од значаја за православне хришћане на подручју Епархије франкфуртске и све Немачке. Посебни менији нуде информације о обнови манастира Успења Пресвете Богородице у Химелстиру, као и о културно-просветним и хуманитарним делатностима. Извор: Епархија франкфуртска и све Немачке Нове књиге | View full Странице

Блог је посвећен темам о зависности - алкохолизму. Колико сам до сада читао, у питању су мушкарци алкохоличари, али мислим да може да се примени и за другу страну - женама алкохоличарима, а има их доста. Познај себе

Demonstrira svoj dar... Alen Azarić i novinarka Kurira Набасах негде на нету на један текст са сајта Курир. Не бих да причам о мојим импресијама при читању текста, већ бих да се осврнем на начин како је написан и како се промовише надрилекарство, врачарије и гатање преко медија који се хвали како има највише читалаца. http://www.kurir.rs/iscelitelj-alen-azaric-uz-pomoc-boga-i-svetaca-izlecio-sam-skoro-celu-estradu-clanak-1195891 Дакле, реч је о неком типу који се зове Ален Азарић. Сам текст је написан тако да читаоца заинтересује и да код нашег црквено неписменог народа створи илузију да се ради о Божијем човеку. Такође, у старту се свима даје на знање да је он "исцелио" многе естрадне личности, што би читаоцима требало да буде јасно да се ради о истинитом "свецу". Како је текст заокупио пажњу полуписмене, нецрквене масе, а уз то са милион проблема на која не могу да нађу решења (здравље, посао...), прича се развија у правцу "исповести" дотичног Алена: Класична прича: Јавио се Бог, Богородица, светитељ и хоп: Ето њему дара. Нема удубљивања у ова питања, како се то јавио Бог (верујем да знате да сваки надрилекар и врачар каже да му се јавио Бог, никако неко други- на пример сатана). А пре тога је био безбожник. Дакле, неофит (а и тако га не можемо назвати) креће да "мисионари", да шири своју "науку" спасења без муке, све на готово- баш онако како ово време и жели да нам каже. Наравно, сада овакви "носиоци духа" су ту да нам отварају очи, да нас просвећују и дарују "здравље". Да, да... не он него Бог. Класика. Наравно, пошто видимо да су ту разне звезде, а следећа асоцијација многих јесте да ове звезде имају пара, поставља се питање: Да ли се ове услуге наплаћују. Ево и одговора: Ово је нешто што је у многим случајевима пресудно. Човек бре не наплаћује- једино што се "остави на икону" (као у Цркви). Наравно, користи се и прилика да се свештенство дикредитује јер, замислите, свештеници наплаћују- а то никако не би смели (по овом Алену). вероватно Ален мисли да свештеници, вероучитељи и њихове породице треба да изађу на испашу, па да мало попасу траву на ливаду. Логика му је "јача страна". На крају као шлаг на торти је посебно уоквирена вест: До малочас је Бог спасавао, одједном спасава Ален ("спасао сам човека..."). И сад, како да једна полуписмена, нецрквена, анти-клирикално расположена маса да оваквом човеку не верује? Све се добија брзо, инстант, ништа не кошта, попови-лопови, мртве подиже... кад прочитате коментаре испод ове "вести" на овоме што се продаје на трафици а нису новине, све ће вам бити јасно. Кад дође време онога ко се зове Антихрист, мислим да неће морати баш ни мало да се потруди. Све му је већ умешено и обешено. А ви драга браћо и сестре памет у главу. Не дозволите да вас ђаво превари. На крају бих навео пример ове скорашње трагедије да је она морончина и будала "деда који воли јорговане" убио млађану девојку од 18 година због "неузвраћене љубави". Верујем да вам није промакло то да је све време ишао код врачаре, код људи сличних Алену и екипи, и која га је упућивала, тако да се све завршило баш онако како то животомрзац-ђаво и жели- смрћу. Имате пример и онога што је решетао људи у Јабуковцу. Иста прича...

Preuzeto sa bratskog sajta Pravila ponašanja na internetu Nekada smo na internetu samo provodili vreme, danas na njemu praktično živimo. Na internetu se možemo obogatiti, naći prijatelje, izgubiti prijatelje, naći ljubav svog života, naći posao iz snova... Naš drugi dom je digitalan, ali ne razumeju baš svi pravila digitalnog sveta. Tweet ---------------------------- Internet je sastavljen od 1.2 zetabajta podataka i pored odličnih stvari, krije i brojne zamke. Nešto što vam se na početku čini kao siguran sajt, može biti totalna prevara, ali i obrnuto. Morate imati na umu da neće svi pobediti na pokeru, da se društvene mreže razlikuju i da ne komunicirate sa svima na isti način. Pravila se na internetu stalno menjaju, jer se i internet menja. Pre nekoliko godina nije postojala nijedna društvena mreža, a danas ih ima na desetine. Podatke smo nekada čuvali samo na kompjuteru, a danas u “oblaku”. Mnogi misle da je dovoljno biti anoniman na internetu i da vam se zbog toga ništa neće dogoditi, ali vaši podaci ostaju zabeleženi. Šta god rekli ili učinili, naći ćete se na meti kritika ili pohvala ostalih korisnika interneta. Internet je kao i pravi svet - postoje pravila ponašanja, korišćenja, komuniciranja, rada... Donosimo 50 saveta. ------------------------ Posao S mejla sklonite potpis “poslato s mog iPhonea/BlackBerryja/iPada”. Pre godinu dana ovaj potpis je bio prihvatljiv, ali ovi uređaji više nisu gedžeti s kojima bi trebalo da se hvalite. Na LinkedInu nemojte dodavati ljude koje želite da upoznate. LinkedIn je isključivo društvena mreža za “virtuelni” biznis, a ne upoznavanje novih ljudi. Ne koristite “vašeime@vašeime.com” kao mejl adresu. Tako samo izgledate kao egomanijak ili kao osoba koja očajnički traži priznanje okoline. Googlajte svoje ime. To nije nikakav narcisoidni potez, već dobar način da proverite da li je Google zapamtio neke vaše trenutke kojih se stidite. Upoznajte se s “Cloudom”. Nekada ste mogli da čuvate podatke i dokumente samo na kompjuteru, ali kad bi vam se sistem srušio sve biste izgubili. Cloud je rešenje, ne samo zato što će vaši podaci biti sačuvani bez obzira na stanje vašeg kompjutera, već i zato što im možete pristupiti s bilo kog mesta na svetu. Skidajte samo korisne aplikacije. Ne trošite novce na stotine aplikacija koje samo stvaraju iritantne zvukove. Ionako postoji desetak aplikacija koje vam zaista trebaju. Facebook Kad nekog upoznajete prvi put, nemojte reći da ga poznajete s Facebooka. Osim toga, izbegnite razgovor o njegovim omiljenim knjigama i filmovima - naprosto je glupo. Ne koristite Facebook za promovisanje svog posla, kluba, projekta... Facebook služi za održavanje kontakta s ljudima, a ne da im prodajete stvari. Više niko ne koristi “poke”. “Pokovanje” devojke na Facebooku je kao da joj svirate iz auta. Dakle, to rade samo stalkeri i oni koji ne znaju na drugi način naći devojku. Nemojte dodavati roditelje na “friend” listu. Kad-tad bi se mogli posvađati na Facebooku pred svima, a isto pravilo važi i za Twitter. Ne menjajte sliku na profilu više od dva puta nedeljno. I dva puta nedeljno je preterano, naročito ako je menjate slikom koja je praktično ista kao i ona od prošle nedelje Vaše pozivnice za zabave treba da budu privatne. Ne šaljite svima pozivnice, iako je malo verovatno da će se 5000 ljudi pojaviti na vašoj žurci. No, nikad ne znate! Smete pitati: “Otkud se znamo?”. Ne mora vam biti neugodno da pitate ljude za koje niste sigurni da ih poznajete da li se zaista znate i ako niste zadovoljni s odgovorom, nemojte ih dodati na vašu listu prijatelja. “Relationship status” nije psihijatrijski kauč... ... čak ni kada je veza “complicated” Vaša bolja polovina ostavila je otvoren svoj profil? Izlogujte se! Šta god učinili, nemojte se dovesti u iskušenje i proveravati njihove poruke. Paranoja je gadna stvar! Twitter Nemojte dodavati nekog na listu prijatelja na Facebooku samo zato jer vas prati na Twitteru. Niste Mesija, ljudi vas ne prate i ne idu za vama zbog toga. Ne tweetujte pijani. To vam je isto kao da pijani zovete nekog na mobilni, ali na speakeru i to pred svima u kafiću. Odaberite dobru sliku za profil. Nemojte kao sliku držati Twitter avatar, jer tako izgledate kao neko ko je došao da spamuje. Neka vaša slika odgovara vašem twiteraškom stilu. Nemate ništa za reći? Onda samo čitajte. Većina vesti se objavi na Twitteru i pre nego se dogode i mnogi svoje profile koriste samo za čitanje. Ne treba imati mišljenje samo zato da biste bili popularni Ne postavljate pitanja na koja Google ima odgovor. Pitajte za preporuke, ali pitati kako ubaciti SIM karticu u iPhone je bespotrebno. Družite se s ljudima. Samo zato što vaš prvi tweet nije privukao raspravu ne znači da neće nijedan. U jednom trenutku ćete reći nešto i u vašu raspravu će se uključiti svi. Budite redovni na Twitteru. Nakon što cele nedelje niste ništa poslali, uopšte nije “cool” odjednom staviti četiri ili pet tweetova u roku jednog minuta. Dejt Izbegavajte besplatne dejting sajtove. Besplatni su s razlogom. Morate uložiti nešto da biste upoznali nekog ko vam odgovara. Stavite vaše najbolje fotografije. Uostalom, tamo ste da biste nekog privukli. Ali, to ne znači da stavljate vaše slike u toplesu. Osim ako niste očajni, ne postavljajte video profile. Barem pričekajte dok ne upoznate ljude koji vas zanimaju. Neka neko proveri vaš profil pre nego što ga objavite. Odaberite najkritičnijeg prijatelja koji nema nikakve emocije i on će vam reći da li svojim profilom šaljete pogrešne poruke ili ne. Budite iskreni na listi vaših hobija. Ako tražite nekog ko voli iste stvari kao i vi, morate biti iskreni. Ne koristite kupone Kolektive i sličnih usluga na prvom sastanku. Večera s popustom nikad nije bila sexy. Igrice, kockanje i sport Ne koristite gotovinu kad počinjete. Naučite prvo kako se igra i ne stavljate za ulog sve što ste zaradili. Uključite se na forume. Od ostalih možete saznati odlične taktike igranja i kockanja i naučiti puno od iskusnijih igrača. Budite ozbiljni ako igrate poker. Instalirajte softvere koji prate vaše igre, pokazuju vašu statistiku i koliko ste puta izgubili, a koliko puta dobili. Ne ulažite više nego što ste spremni izgubiti. Odredite koliko možete potrošiti i reskirajte vrlo malo. Najveći rizik neka vam bude pet posto veći iznos od onog koliko nameravate potrošiti. Kladite se na nešto neobično. Klađenje na Premier ligu i ostale razvikane lige neće vam doneti neko bogatstvo, ali ako dobijete neku dobru dojavu za fudbalsku ligu na Farskim ostrvima, mogli biste dobiti velike novce. Ne brinite se da će vas prevariti. Mnogi veruju da ljudi na online pokeru varaju. To je uglavnom mit. Uvežbavajte svoj “poker face”. Ionako vas niko ne može videti. Pre nego naručite odeću s interneta, izmerite se. Dobro je znati koji je vaš tačan broj. Zapamtite, odeća različitih proizvođača razlikuje se po krojevima i vaš broj nije kod svih isti. Držite se proverenih stvari. Internet nije mesto za eksperimentisanje. Nikada preko interneta ne kupujte prvi put neku stvar. Rezervištite letovanje i zimovanje online. Brže je i jednostavnije. I dozvolite da vas internet odvede na neko novo mesto. Vodite računa o vašoj privatnosti. Svaki sajt pamti vašu IP adresu, svaka poruka ili mejl koji ste poslali negde je ostao. Budite oprezni na šta klikćete i na browseru namestite opcije za privatnost. Ne postoji opravdanje za previše uzvičnika. Više od jednog je kao da vas posmatra 12 besnih očiju. Ne koristite glupe nickove za ozbiljne rasprave (Recimo Lijepi Sića). Niko vas na raspravi o Bliskom istoku neće shvatiti ozbiljno ako je vaš nick Sexy69. Saznajte šta je trolovanje. Teško je na početku shvatiti ko troluje neki post na forumu, ali ako ostali na forumu ignoriršu nekog, uglavnom je reč o trolu. Oni koji troluju ne ostavljaju logične postove, uglavnom provociraju i raspravu skreću u pogrešnom smeru. Na Flickru stavljate samo kvalitetne fotografije. Tek tako će vaše fotografije dobiti pravu pažnju i ne stavljajte više od dve fotografije dnevno Dajte ime svojim fotkama na Flickru. Ako se vaša fotografija zove DSC0012 nemoguće ju je pronaći u arhivi. Verujte Wikipediji. Procenat grešaka na Wikipediji jednak je onom u Britanici. Ne koristite Google za varanje na kvizovima. To je naprosto neprihvatljivo. Stara stvar, ali i dalje nešto što ne smete raditi. Rano je za Geo-tagging aplikacije. Aplikacije poput Foursquarea su budućnost, ali sada ih ne koriste svi, i malo su zastrašujuće, pa se strpite još neko vreme. LOL, LMAO, ROTFL... Ne koristite stalno te skraćenice. Malo su iritantne. Ne mora vam Google biti homepage. Možda je i vreme da promenite homepage i “obogatite” svoj život nekom zanimljivom početnom stranicom. Kada dajete ime svojoj kućnoj bežičnoj vezi, ne zaboravite da je mogu videti vaše komšije. Izbegnite glupa imena, poput “mazna”, “frajer” i slične gluposti, jer će vam se komšije smejati.