Претражи Живе Речи Утехе

Из штампе је изашао нови мартовско-априлски 378. број „Православног мисионара“, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема броја је „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсења“, поводом 350 година од упокојења поменутог светила наше Цркве. Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионара“ задужен за односе са медијима, представљајући нов број, каже да овај јубилеј и годишњица носе велики значај, те да нас опомињу да сагледамо колико смо на путу Светог Василија Чудотворца. Његове чудотворне мошти, вековима су утеха, нада и спас, невољнима, о чему се такође говори у новом броју. Поред обиља текстова о Светом Василију који је непресушни извор и инспирација многим хришћанима, у „Мисионару су заступљене и стандардне рубрике, подсећа наш саговорник. Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected] или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs. Извор: Радио Источник

Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, благословом главног и одговорног уредника презвитера др Оливера Суботића, покренуо је нову рубрику коју је изнедрило вишегодишње представљање званичног мисионарског гласила у медијима. Императив нашег живота је христолика љубав, јер смо ми деца љубави Божје, указао је катихета Бранислав Илић, гостујући на Радију Епархије сремске. Звучни запис разговора Тим поводом, разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, чланом уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задуженим за односе са медијима, коме благодаримо на издвојеном времену и што је, између осталог, премијерно, за радио Епархије сремске „Српски Сион“ говорио и о новом, мартовско-априлском броју „Православног мисионара“ . Извор: Радио Српски Сион

Редакција „Православног мисионара“, званичног мисионарског гласила СПЦ за младе, планира отварање рубрике „Читаоци о часопису“ у оквиру које ће редакција објављивати кратке поруке читалачке публике, најавио је у јутарњем програму Радија Глас члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима, катихета Бранислав Илић. Звучни запис разговора Са господином Илићем разговарали смо и о шездесет година дугој историји „Православног мисионара“ и упутили позив свим слушаоцима да доставе кратке поруке и утиске на мејл [email protected]. Часопис „Православни мисонар“ могуће је пронаћи у већини храмова СПЦ, црквеним продавницама, али је препорука господина Илића да се читаоци определе на годишњу претплату како би сваки број имали у својој кућној библиотеци. Све информације могу се добити на званичној интернет страници часописа misionar.spc.rs Извор: Радио Глас

Редакција часописа Православни мисионар у предстојећем периоду намерава да освежи и унапреди дијалог са слушаоцима црквених радио-станица и верним читаоцима путем будуће рубрике „Читаоци о часопису”. У овој рубрици биће објављиване изабране кратке поруке и утисци читалачке публике. Нови вид сарадње, који ће бити на обострану радост, најавио је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора мисионарског гласила за младе Српске Православне Цркве. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Редакција "Православног мисионара" - званичног мисионарског гласила СПЦ за младе, са благословом Главног и одговорног уредника презвитера др Оливера Суботића, у наредном периоду намерава да освежи и унапреди дијалог са слушаоцима црквених радио станица и верним читаоцима путем будуће рубрике "ЧИТАОЦИ О ЧАСОПИСУ". Звучни запис разговора Како је за радио "Слово љубве" рекао катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара" задужен за односе са медијима, у овој рубрици биће објављиване изабране кратке поруке и утисци читалачке публике. "Ово је лепа прилика да успоставимо и овај вид сарадње, која ће бити на обострану радост и укрепљење, а пре свега, на корист нашој светој Цркви", истакао је у разговору г. Бранислав Илић. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Пред читаоцима је нови јануарско-фебруарски 377. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог првог броја у 2021. години је „Сећајте се својих старешинаˮ. На таласима Радија Светигора наведени број представио је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора званичног мисионарског гласила СПЦ за младе. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора

Тема јануарско-фебруарског броја „Православног мисионараˮ, првог у 2021. години, носи наслов Сећајте се својих старешина. Нови, 377. број мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, представио је катихета Бранислав Илић, члан урећивачког одбора „Православног мисионараˮ. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

"Православни мисионар", званично гласило СПЦ за младе, у свом јануарско-фебруарском - 377. броју, пред читаоце доноси мисли на теме: "Сећајте се својих старешина", угледање на српске духовне старешине наших дана и сусрети са блаженопочившим првојерархом и два архијереја СПЦ. Звучни запис разговора Затим текстове - о Пресветој Богородици, светитељима, савременој мисији Цркве и богословским дијалозима, дуду као библијском воћу, превод са руског под занимљивим насловом "Колико би ти хтео да живиш?", садржајан интервју са иконописцем Јеленом Антић о "новом почетку у Христу", а од овог броја редакција покреће рубрику - "Православље и медицина" - уредник листа, презвитер др Оливер Суботић, разговарао је са новим сарадником, Маријом Лазаревић, лекаром, писцем и песником. О овом броју детаљније за Радио Слово љубве говори г. Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара". Извор: Радио Слово љубве

У емисији Читаоница представили смо нови број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог првог 377. броја, првог у 2021. години је „Сећајте се својих старешинаˮ, а о садржају овог издања говорио нам је катихета Бранислав Илић,члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медији. Звучни запис разговора Извор: Радио Глас

Катихета Бранислав Илић, задужен за односе са медијима, представљајући нов 377. по реду јануарско-фебруарски број „Православног мисионара“, званично гласило СПЦ за младе, каже да је тема броја „Сећајте се својих старешина“ по узору на речи Апостола Павла. Српска црква је током 2020. године физички изгубила велики број старешина који су духовно водили народ: Патријарха Иринеја, Митрополита Амфилохија, Епископа Милутина, па је њима посвећена неколицина текстова у Мисионару, у којем су место нашле и редовне рубрике, али је успостављена и нова која ће се бавити односом вере и медицине. Бранислав наговештава да ће следећи број бити посвећен Светом Василију Острошком пошто се ове ове године навршава 350 година од његове земаљске кончине. „Православни мисионар“ се може наћи у свим боље снабдевеним црквеним продавницама, а информације о часопису на интернет страници misionar.spc.rs . Извор: Радио Источник

“Отвори ми врата покајања Животодавче, јер се дух мој рано подиже у светом храму Твом, носећи тјелесни храм само погањан, но као Милостив очисти ме твојом милосрдном милошћу.” Овим ријечима богослужење Цркве нас подсећа на почетак молитвено-поучне припреме за Свету и Велику Четрдесетницу, односно, Велики (Васкршњи) пост. Управо о овој важној теми разговарали смо са катихетом Браниславим Илићем. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора

У другој половини новембра 2020. љета Господњег из штампе је изашао нови 376. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог новембарско-децембраског броја саображена је са јеванђелском перикопом о Марти и Марији сестрама четвородневног Лазара и носи наслов „Марта и Марија у нашем животуˮ. Према већ устаљеном обичају садржај наведеног броја на таласима васељенског радија Светигора представио је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима. Звучни запис разговора Поред представљања садржаја новог броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве, наш гост је казивао о блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, који је према његовим речима својим животом делатно посвједочио истинску мисију Цркве. “Представљајући садржај 376. броја „Православног мисионара“ моје молитвене мисли су упућене нашим новопрестављеним духовним оцима и учитељима – Патријарху српском Иринеју и Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију. Ова два духовна горостаса су нам оставила животну поруку да је хришћански живот саткан од делатно пројављене христолике љубави, усрдне молитве и неуморног делања. Ми који имамо благослов и указано поверење да Богу служимо кроз црквену мисију која је равноапостолно дело и наставак јеванђелске заповести коју је Господ упутио својим апостолима, не бисмо смели да заборавимо ону важну смерницу коју нам је својим животом посведочио блаженопочивши митрополит Амфилохије. Наш незаборавни митрополит је био сведок љубави Божије, истински пастир словесног стада који је сваку своју изговорену реч потврђивао делом, био је он целим својим бићем мисионар, наш усрдни молитвеник и неуморни учитељ, истакао је катихета Бранислав Илић. Ваистину, митрополит Амфилохије нас није сасвим напустио, он се у овом тренутку радује нашем разговору на њему вољеним таласима Радио Светигоре, радује се наш драги владика и моли се за нас заједно са новопрестављеним патријархом нашим Иринејем и са свима светима који су од памтивека угодили Господу“- закључио је новосадски катихета. На самом крају разговора наш гост је упутио молитвене жеље поводом празника Ваведења Пресвете Богородице: “Чудесно је зачеће Пресвете Дјеве Марије, свештено је њено рођење но од свега је чудеснији и несравњено светији, њен спасоносни улазак у свјатаја свјатих јерусалимског храма. Трогодишња Марија као чиста голубица, добровољно се приноси Богу, бива принешена Ономе који ју је позвао још пре створења света и ово је највећа жртва која је дотле принесена Богу. Она је златна кадионица, која је хранила у себи огањ божанства. Она је златни суд од мане, у којој је била небеска мана Христос Спаситељ. Она је таблица закона, која је носила Оваплоћени закон, Слово Божије. Она је чудесно процветани жезл који је цветао цветом бесмртности. Она је кивот, који је богомајка, тј. светиња над светињом, у којој је обитивао Господ сваке светиње! Ваистину је Пресвета Дјева Марија одушевљени и живи храм живога Бога. Молитвама Светог Василија Острошког чији свештени кивот почива у Световаведењском храму острошке светиње, и молитвама наших новопрестављених духовних отаца и учитеља – Патријарха Иринеја и Митрополита Амфилохија, нека је слава и хвала Богомајци, која је као живи и одушевљени храм Божији ушла у Светињу над светињама“- ријечи су празничне честитке катихете Бранислава Илића. Разговарала: Слободанка Грдинић Извор: Радио Светигора

Из штампе је изашао нови новембарско-децембарски, 376. број "Православног мисионара", званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог броја је "Марта и Марија у нашем животу", рекао је у разговору за Радио Слово љубве катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог листа који није само стручни часопис, већ је намењен широкој читалачкој публици. Звучни запис разговора Он је подсетио на шест деценија дугу традицију часописа у чију су успешну мисију и трајање свој труд улагали, и до данас то чине, угледни црквени великодостојници, теолози, мислиоци, са циљем да ова значајна публикација буде извор на којем савремени човек може да утоли своју жеђ за Речју Божјом, а међу читаоцима су неретко и они који, охрабрени и просвећени, постају активни учесници Литургијске заједнице. Извор: Радио Слово љубве

Пред почетак Божићне четрдесетнице, из штампе је изашао нови број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај шести број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Марта и Марија у нашем животуˮ. Звучни запис разговора У емисији Читаоница у уторак, 1. децембра 2020. године, са садржајем 376. броја упознао нас је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила, задужен за односе са медијима. Извор: Радио Глас

Тема новембарско-децембарског броја „Православног мисионараˮ, званичног гласила Српске Православне Цркве за младе, носи наслов Марта и Марија у нашем животу. Нови, 376. број овог мисионарског гласила, представио је катихета Бранислав Илић, члан урећивачког одбора „Православног мисионараˮ. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора часописа „Православни мисионар“ задужен за медије, представља новембарско-децембарски број посвећен Марти и Марију, по узору на познату јеванђељску причу. „Свако од нас се може пронаћи у Марти и Марији. Обе су биле међу мироносницама и симболишу два доживљаја реалности. Сми ми јесмо у исто време и Марта и Марија“, каже Бранислав који препоручује све текстове Мисионара, међу којима су и разговор са Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом, као и текст протонамесника Александра Јевтића „Саборност литургијске заједнице“. Саговорник најављује премијерно да ће наредном јануарско-фебруарском броју бити обрађена тема „Сећајте се својих старешина“, у којој ће посебно место наћи почивши Архијереји СПЦ: Епископ ваљевски Милутин, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Патријарх српски Иринеј. Извор: Радио Источник

У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо разговор са катихетом Браниславом Илићем. Разговор је реализован у оквиру Јутарњег програма Радио-Беседе 13. Маја 2019. Лета Господњег. Светитељ острошки и највећи чудотворац наших времена без престанка чудотвори, а то нам сведоче и безбројна исцељења и чуда која се свакодневно благодаћу Божјом догађају у острошкој обитељи, која ваистину постаде нова бања Витезда. Манастир Острог са слободом можемо назвати духовним и молитвеним центром и местом безбројног ходочашћа.О Светом Владици Василију и његовом животу, о правилном разумевању светитеља и чуда у Цркви говорио је катихета Бранислав Илић. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Гост новог издања емисије "Преумљење" био је г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе са верским заједницама. Емисија је емитована 15. марта 2020. године. Аутор и водитељ Мирјана Ранковић. Звучни запис емисије Господин Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе са верским заједницама је рођен 01.07.1981. у Љубљани. По образовању је дипломирани професор историје. Основну школу „Бранко Радичевић“ и гимназију „Светозар Марковић“ завршио је у Новом Саду. Дипломирао је на Филозофском факултету, одсеку за историју у Новом Саду. Активно се бави друштвеним активизмом. Учесник је и иницијатор неколико пројеката: • израда и постављање споменика жртвама Новосадске рације на новосадској плажи Штранд, • донација спомен плоче посвећене српском епископу Данилу Крстићу, породици Крстић из Новог Сада, • израда и постављање споменика великом жупану српском Стефану Немањи, оснивачу прве српске државе, • организовање изложбе Српске палате у Трсту у Ректорату Универзитета у Новом Саду, • промоција филма Михајло Идворски Пупин – пут ка светлостиу Будимпешти, Темишвару, Бледу, Љубљани, Марибору, Подгорици, Тивту, Загребу, Трсту и Ријеци, У периоду од 2012. до 2016. обављао је функцијузаменика председника Скупштине Града Новог Сада. Током истог мандата руководио је Комисијом за односе са верским заједницама. Био је члан тима Српске Православне Цркве – Епархије бачке, задужен за организацију Генералне Скупштине Конференције европских Цркава 2018. у Новом Саду. Председник је Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације и члан Организационог одбора за обележавање годишњице Рације у Бачкој. Служи се енглеским језиком. Ожењен. Отац двоје деце. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Какав је добар Србин? То је човек са великим Ч, правдина планина, свечево колено, у држави крило. Светлог је образа пред Богом и родом. Гладнији је неба него хлеба. Не краси име њега, већ он име. Душа му на босиљак мирише, а срећан је и са чашом хладне воде. Брз је чути, спор говорити. Порани мишљу, а покасни речју. Ћутећи десеторици одговара, али кад каже три сунца те огреју. Бог му је сваку с медом пресекао. Ни у мртвога проговора, ни у њега поговора. Свету реч и јуначку пушку нико не може затворити. Свака му је реч као брдо тврда, а ваља три летње кише, болан да се лечиш, гладан да га слушаш. А орило, а горило, злу из себе не би испустио. јер за злато рђа не пријања. Међу зле се пише ко и две слабе рече. Лакши је и крвав шанац него реч непросијана. Свашта слуша, али свашта не збори. Добра памет-готово господство. Хода полако, па зато увек и стиже на време. Брзи ход-често спотицање. Хитња је вражје плетиво. Нека је и доцкан ако је са образом. Није му свако путовођа, јер много прстију чвор не дреше и где много петлова поје, ту се за зору и не зна. Ради као да ће вечно живети, а моли се као да ће ноћас у гроб. Незнојшу рђа бије, а у радише свега бише, у штедише још и више. Мало снује, много тка, никад ласно, али увек часно. Себи увек тражи плачидруга, а певидруга је лако наћи. Боље му је по истинском путу и бос ићи него по лажном као цар јахати, боље с праведником и умрети него за безакоником васкрснути, боље погинути главом него образом, боље бити мртав човек него жив нечовек, боље неправду трпети него је чинити, боље сиротовати него срамотовати, јер новац је ситан, али људе може учинити још ситнијим. Ко узме врага све због блага, благо ће му нестати, а враг остати. Благо срамоту не покрива. На глави му и чин и чојство могу заједно стојати. И у власти познајеш му части, а своју част прво од себе чува, па тек онда од других. Никад га столица није опијанила, а сваку клевету делом избија. Поштен увек једно лице има. И кад је мука гледа се је ли брука, јер краснији су поштени него одевени. Часно име-најлепше наслеђе. Пре пристаје да му се кућа ископа него издајничком зове, а ни земља не прима издајнике као и друге људе. Зна да је свака сила за времена, а само Божја довека, да је сила без правде-кола лажи и да је увек преча правда него право. Грех би ти казао, али грешника никад. Криве милује свиленом, а праве брани гвозденом руком и увек хоће брата за брата и зато никад нема туђина за господара. Између његових добротворја ни врх од игле уметнути не би могао, које у море да бациш и после девет би га година нашао. Узима напрстком, а даје мерицом. Крв би ти испод грла уточио. Захвалан је на свему, јер ко ти не захвали на ораху неће ни на товару. Мирбожа се са свима. Ником не враћа шило за огњило, јер је од старих упамтио да ко се освети тај се не посвети, да у инаџије људскости није, да ако се с лудим мора путовати не мора се с њим лудовати и да није јунак ко је на браћу јунак. Његова је она света реч: „Кад се осветиш сладак ти је само један дан, а кад опростиш сладак ти је цео живот“. Ако човек није јачи од себе није ни од кога. Благослов је и његов конац наћи. Чини ми се, не би било грехота из његовог чанка у кандило долити. Леп је као да је са фреске сишао, зоран видети и свидети, а да је цвет на капи бих га носио и њиме гору закитио. Без таквих би нам било сирото огњиште. Зарадио је да га људи очима не прескачу. Србин је сведок да крст носити и певати- може се. То је жив човек живога Бога! (Вукосав Илић)

У специјалном издању емисије Гост Радија, поводом 78-годишњице Новосадске рације, гости у студију Радио-Беседе били су протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког, и г. Мирослав Илић, председник Организационог одбора за обележавање Новосадске рације. Звучни запис емисије Када је Рација почела у Новом Саду, који делови града су били обухваћени, колико је људи страдало? На који начин је владика Иринеј Ћирић сагледавао насталу ситуацију и шта је чинио? Шта можемо поручити потомцима невино пострадалих људи током Рације? Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У новембарско-децембарском 370. броју „Православног мисионара“, званичног мисионарског гласила Српске православне цркве за младе, објављен је интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама. Разговор је водио катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве. Историчар Мирослав Илић: Љубав и одговорност Српске Цркве! *Господине Илићу, будући да је ова година заодевена радошћу великог јубилеја, замолио бих Вас да кажете неколико речи о значају аутокефалије за Српску Цркву? Када говоримо о осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве треба да знамо да је реч о највећем јубилеју у историји српског народа. Свети Сава и његов отац Стефан Немања отворили су нову перспективу свом народу. Установили су образац личног и колективног организовања живота. Без узимања у обзир тог модела ми не можемо бити способни да препознамо и схватимо савремене изазове и да применимо адекватан приступ у њиховом решавању. Стога, налазећи се још увек у „транзицији“ и тражењу себе, прослава јубилеја 800. година самосталности СПЦ нам долази као својеврсна и огромна „помоћ пријатеља“. Моја генерација је током одрастања у малој мери имала развијену свест о националној и верској припадности. Једноставно речено, српство као вредност није било у довољној мери афирмисано. Самим тим, ни основни појмови о Цркви, народу, националној култури нису били јасно одређени. Криза 90-их година и распад Југославије неминовно је пред нас поставио нова питања и нове изазове. Управо тада, на сцени се дешава велики повратак мајци Цркви. Тај повратак, који још увек траје, састоји се у тражењу одговора на егзистенцијална питања: ко смо, зашто нам се све ово дешава и који је смисао нашег постојања? Када су Срби остали без средњовековне државе, њену улогу је преузела Црква. Свети Сава, увидевши геополитичку позицију српског народа и сва искушења која то носи, свом народу је оставио Цркву Христову као највећу вредност и најјачи интегративни фактор. Српска Црква је покривала готово сав српски етнички простор и доказ је да је српска заједница била могућа и онда када није било државе. Она је све Србе везивала у једну нераскидиву заједницу, заједницу Бога и људи. Пећка Патријаршија и Карловачка Митрополија су очувале наше име, језик и православну веру. Сви наши првојерарси и епископи радили су, заправо, исто оно што је радио и као модел установио наш Свети Сава: бринули о свом народу као добри пастири, градили духовну, просветну, културну, здравствену и привредну инфраструктуру. Имали стратешки приступ животу. *У Жичи је одржана централна прослава великог јубилеја. Реците нам нешто о Дому Спасовом – манастиру Жичи? Ја бих издвојио једно мишљење у духу наведеног питања. Када је реч о српским црквама и манастирима увек ми прво на ум долазе школске екскурзије, а општи је утисак да оне код наше деце не изазивају довољно пажње. Ту је од кључног значаја улога ментора, али и родитеља. Да би код најмлађих изазвао позитивна осећања у сусрету на народном повешћу, професор историје мора бити одушевљен за идеју родољубља. На тај начин ће се развити осећање припадности заједници са пуном свешћу о личној улози и одговорности. Јер када деци кажете су и Жича и Кембриџ стари осам векова они ће почети да вас слушају и знаће да нису тикве без корена, а када буду посетили Царску Лавру Жичку срце ће им бити пуно радости. *Да ли можете да наведете неки конкретан пример, како кажете, светосавског модела функционисања? Тај модел, тј. образац је видљив у бројним епизодама српске повеснице. Мени је посебно драг пример изузетности српске заједнице у Трсту. Након што је град добио статус слободне трговачке луке, један број Срба из Боке, Херцеговине и Босне је тамо мигрирао и формирао моћну привредну заједницу. Међутим, на самом почетку, тршћански Срби су формирали црквено-школску аутономију као темељ из којег ће нићи материјални успеси. На чувеном тргу Понте Росо, где су Срби и Југословени куповали фармерице, налазе се три српске палате и српска црква Светог Спиридона. Једна од њих је и чувена палата Спиридона Гопчевића, Србина католика из Боке. Она има два улаза и изнад сваког две статуе: са леве стране су кнез Лазар и кнегиња Милица, са десне Милош Обилић и Косовка девојка. Колики број Срба из златног доба социјализма је отишао у Трст са тим сазнањем? Да ли наша деца у средњошколским путовањима посећују овај бисер медитерана? *Према Вашем мишљењу, шта је толико снажно мотивисало Светог Саву да реализује свој огромни стваралчки и предузетнички потенцијал? Хришћанска љубав. Свети Сава је градио своју личност не као апстрактну категорију, већ као категорију која има своје утемељење у самој личности Свете Тројице. Одатле је долазила његова огромна духовна снага и постојаност. Из такве позиције Свети Сава прецизно сагледава смисао живота и поставља високе циљеве пред себе, а самим тим, и пред свој народ у свим временима. И ми савремени Срби смо позвани да будемо истинске личности и да активно учествујемо креирању националне историје. Свети Сава је неизмерно волео свој народ и показао да је једина права љубав она која је спремна на велику жртву. Он је аутокефалност видео не само као државни, већ пре свега као идентитетски идеал хришћанског формата. Он јесте био истински родољубив и то је осећање је наследио од оца и мајке, али он и сви Немањићи су изнад свега били припадници хришћанске васељене. Јер, примера ради, Немањићи нису били дародавци само на српском етничком простору. Они су били ктитори и приложници у Светој Земљи, у Јерусалиму, у Италији, Бугарској, Грчкој и другде, што само говори о њиховој хришћанској авангардности. Они су били национални али су истовремено били способни да буду и наднационални. *Ви сте почетком године у Великој православној гимназији новосадској одржали предавање на тему „Задужбинарски етос Немањићаˮ. Где је тајна српског задужбинарства? Најпре треба истаћи да је од свих задужбина аутокефалија највећа. То је зато што су нас Свети Немањићи увели у ред најразвијених земаља света када су у питању духовност и култура, а то су темељи сваке цивилизације. Задужбинарство има дуго историјско трајање у српском народу и неодвојиви је део православне хришћанске традиције и српског националног идентитета. Уопште узев, историја Цркве и историја српског народа је, како то бележи Радован Биговић, историја задужбинарства. Српско задужбинарство, којем је печат дао сâм Свети Сава, развија вредности хришћанске етике: пре свега оно се бави човеком. Бави се и економским и технолошким напретком јер га директно стимулише, али се изнад свега бави човеком. Са друге стране, задужбинарски етос можемо дефинисати као високоразвијени систем вредности чији је основни циљ уверење да појединац свој смисао постојања може пронаћи једино у заједници и да једино кроз идеју давања тој истој заједници може себе реализовати као личност и економски напредовати. После Немањића, Лазаревићи и Бранковићи су наставили традицију ктиторства и задужбинарства. Фрушкогорски манастири постају настављачима светосавског православља. То су били нови центри духовне културе у којима се програмски наглашавао континуитет са претходним периодом. Уопште, са губитком државности, Црква је била та која је чувала дух задужбинарства. У Аустријској монархији Срби су били у неравноправној цивилизацијској борби. Због настојања Беча и Пеште да системски слабе српски народ у културном и духовном смислу, најпре реагује митрополит београдско-карловачки Мојсије Петровић. Он улаже сав иметак у школу с циљем да изведе народ из таме незнања. Почетком 1728. у њу је уписано 128 ђака, од којих је већина била сиромашна и није могла да плати смештај. Зато родољубиви митрополит један део митрополијског двора преправља у интернат. Њега следе митрополити Вићентије Јовановић који доводи учитеље из Кијева и авангардни Висарион Павловић који оснива Духовну академију – прву српску високу школу која означава почетак универзитетског школства у Срба. Задужбинарство је било концентрисано у оквиру неколико најзначајнијих установа српског народа. То су Српска Православна Црква, Матица српска, Универзитет у Београду, Српска Краљевска Академија (касније САНУ), СПД Привредник из Загреба. *Као државни службеник имате другачији увид у сарадњу Цркве и државе. Какво је ваше искуство на том пољу и како бисте окарактерисали ову сарадњу? Од 2016. године Сектор за сарадњу са Црквама и верским заједницима је припојен Секретаријату за културу. Тај потез је био потпуно оправдан и сувисао јер је наша култура пре свега хришћанска култура. Када погледамо списак непокретних културних добара од изузетног значаја у АП Војводини видећемо да верски објекти имају више од 80% удела. У том смислу важна је улога Српске Православне Цркве и других Цркава и верских заједница које имају изузетну историјску, државотворну и цивилизацијску улогу у обликовању, очувању и развијању идентитета српског народа и свих других етничких и верских група које живе у Републици Србији. Додајмо још да љубав и одговорност наше Српске Цркве надилази границе Републике Србије и обухвата читав српски етнички и културни простор. Када пажљивије сагледамо стваралачку улогу Цркве у области културе, видећемо да су њени носиоци манастири, богомоље, ризнице, музеји, архиви, научно-истраживачке установе, библиотеке, специјализоване школе и установе, уметничке и конзерваторско-рестаураторске радионице, културно-уметничка друштва, хорови и друге установе и удружења. То је огроман капитал чији потенцијали доприносе укупном друштвеном развоју и бољем квалитету живота појединца. *На крају нашег разговора, који би био Ваш закључак у погледу свега реченог, и шта бисте поручили читаоцима „Православног мисионараˮ? Црква је заједница која нас теши, исцељује, крепи и радује. Она нас лечи од савремених болести – отуђености, депресије, егоизма, равнодушности и бесциљности. Једино у нашем аутентичном искуству можемо пронаћи непресушан извор мотивације који ће нас оснажити као заједницу и помоћи нам да заузмемо правилан однос према најважнијим животним темама. Повратак предању услов је за личну и колективну обнову. Ми нећемо постати бољи ако променимо идентитет, ако се отуђимо. Тако размишљају робови. Ми православни хришћани смо личности, домаћини. Ми ћемо победити онда када се вратимо себи – када постанемо достојни наших Немањића, нашег Стефана Немање, нашег Светог Саве, наших устаника, косовских и солунских дивјунака, наших Тесле и Пупина, Николаја и Јустина. Разговарао: Катихета Бранислав Илић *Објављено у новембарско-децембарском 370. броју Православног мисионара (стр. 40-43) Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Гост васељенског радија Светигора, Митрополије црногорско-приморске био је Бранислав Илић, катихета и уредник насловне странице портала Поуке.орг са којим смо говорили о једном лијепом јубилеју, наиме 10 година постојања сајта Живе речи утехе. Катихета Бранислав је посебно истакао да овај посећени портал сведочи живи живот! 19.07.2019_Branislav-Ilic-o-sajtu-ZRU.wav Извор: Радио Светигора

Почетак је Великог поста, а овај период је обележен једним посебним, јединственим богослужењем које нас прати у ове дана - Литургија пређеосвећених Дарова. Катихета Бранислав Илић објашњава и уводи нас у смисао, значај и лепоту овог великопосног богослужења. Звучни запис смо преузели са званичне интернет странице радија Беседе.