Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'изашао'.
Found 51 results
-
После 121 године изашао "Богословски гласник" Карловачке богословије
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
Након 121 године од првог одштампаног броја, обновљено је штампање "Богословског гласника" Карловачке богословије! О томе је известила Богословија на Инстаграм страници: После дугачке паузе, поново је штампан стручни теолошки часопис Богословски гласник, чији је оснивач и издавач Карловачка богословија. Први број изашао је давне 1902. године, у време највеће славе нашег училишта, а ово данашње обнављање је уједно и показатељ наше жеље да вратимо ову установу на место које је имала и које јој и припада. Штампање ове 26. свеске помогла је Покрајинска влада, а своје радове доставили су угледни домаћи и међународни стручњаци, међу којима су и професори нашег учичишта. Надамо се да ће часопис наставити да излази и даље , оплемењујући и обагујући теолошку мисао код православних, а нарочито код Срба. Извор: Карловачка богословија, инстаграм-
- 1
-
-
- гласник"
- "богословски
- (и још 6 )
-
Из штампе изашао Типик за 2022. годину
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Обавештавамо свештенство и монаштво Српске Православне Цркве да је, у издању Светог Архијерејског Синода, из штампе изашао Типик (богослужбене напомене) за 2022. годину. „Спаситељу и Владару наш Господе... да добротом својом благословиш годину која настаје, и да учиниш међу нама крај свима непријатељствима, немирима и међусобним борбама; и да нам подариш мир, јаку и нелицемерну љубав, долично уређење, и добродетељни живот...“[1] Општечовечанско настојање да, што је могуће потпуније, разуме границе времена и простора овоземаљског начина постојања, исказано је веома упечатљиво следећим псаламским стиховима: „Замишљах дане старе, и година вечних сетих се и проучавах; ноћу се срцем својим удубљивах, и дух мој истраживаше. Еда ли ће у векове одбацити Господ, и неће ли настојати још да благоволи? Или ће до краја милост Своју да прекрати; реч (Своју) скрати из нараштаја у нараштај? Хоће ли Бог заборавити да се смилује; или ће у љутњи Својој суздржати милосрђе Своје?“ (Пс 76, 6-10). Следствено, усмереност људскога рода на природна мерила времена, бивајући праћена обликовањем религијског тумачења истога, имала је за последицу формирање бројних календара кроз историју. Насупрот томе, поимање улоге времена и његовог освећења у оквиру богослужбеног живота Православне Цркве подразумева једно сасвим другачије богословско промишљање. Оваплоћењем Господа нашег Исуса Христа од Духа Светога и Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије, које се збило када дође „пуноћа времена“ (видети: Гал 4, 4), предвечни Господ векова и Емануил постаје савремен човеку, како би човек постао савечан Тројичном Богу. Савршавањем „велике Тајне побожности“ (видети: 1Тим 3, 16) у личности Истока са висине, време овога живота се кроз Христа, са Христом и у Христу богочовечански и спасоносно преиначује у благословено, освећено и од Бога примљено време. Управо такву свештену стварност пројављује и сведочи Црква као Тело Христово, која благодаћу Духа Утешитеља претвара календар у свепразнични венац милости Господње, а целокупни живот православних хришћана у небески, непрестани и вечити празник. Поврх свега, благодатно увечностњење времена које се освећује, бива остварено по превасходству на Светој Литургији. Уистину, у оквиру божанствене Евхаристије која је извор и печат свих светих тајни, молитвословља и празника, бива искуствено доживљено божанско надилажење времена и улазак ванвременог у пропадљиво време свега створеног, што је „већ сада“ и „овде“ предукус обожења свих и свега у Господу Сведржитељу и Прворођеном из мртвих. Отуда, да би предочено благодатно искуство могло бити умножавано, чланови Цркве Христове позвани су да се сваком молитвом и прозбом непрестано моле „у Духу у свако доба и уз то да бдију са сваком истрајношћу и мољењем за све свете“ (Еф 6, 18). Богослужбени оријентир за такво молитвено изграђивање Цркве Божије јесте Типик. Наиме, литургијски Устав или богослужбено Кормило Цркве Божије као Лађе спасења, представља изузетно драгоцени збир историјских, обредословних и богословских смерница ради што веродостојнијег и тачнијег савршавања „слова и Духа“ хришћанског богослужења. Стога не треба да нас чуди што већина помесних православних Цркава приређује и објављује целогодишње календаре који садрже рубрике владајућег Типика и низ бројних одлика богослужбеног живота православних хришћана одређеног поднебља. Типик – богослужбене напомене за календарску 2022. годину, јесте заправо дело наставка издавања типика за целокупну литургијску годину, започетог још 2014. године. Темељ актуелног издања је владајући Типик у Православној Цркви Лавре Преподобног Саве Освећеног, уз његово извесно прилагођавање богослужбеним особеностима владајуће праксе Српске Православне Цркве. Приликом приреме овога Типика, која се одвијала под будним оком Катедре за литургику Православног богословског факултета Универзитета у Београду, консултовани су Никодимов и Романов типик, као и помоћна издања познијег датума настанка, попут Великог типика протопрезвитера-ставрофора Василија Николајевића и Општег типика блаженог спомена Патријарха Павла. Такође, треба навести да су рубрике Типика које се тичу избора и распореда стихира, тропара и химнографских елемената у целини, изложене одговорно и уредно, при чему су извесне грешке мањег обима констатоване у ранијим издањима Типика исправљене, док су досадашњи недостаци допуњени а сувишни подаци изостављени. Напослетку, подухват израде и штампања Типика – богослужбених напомена за календарску 2022. годину треба разумети као израз литургијске чежње и настројења наше помесне Цркве да свакога дана и у свако време богослужбено узраста „у Храм Свети у Господу“ (Еф 2, 21) и уграђује се „у обиталиште Божије у Духу“ (Еф 2, 22). У Београду, На дан спомена Обновљења Храма Светог Великомученика Георгија 2021. године Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Порфирије ------------- [1] „Молепствије на Нову Годину“, у: Велики требник, превео са грчког и црквенословенског архимандрит др Јустин Поповић (Призрен, 1993), 349. 350. Извор: Инфо-служба СПЦ -
Изашао је из штампе нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (бр. 1303, 1. јул 2021). Нови број новина Српске Патријаршије, доноси: Из овог броја издвајамо текст - Патријарх Порфирије: Да Господ умудри немудре /pdf/ – Устоличен нови Епископ ваљевски г. Исихије (Рогић) – Недеља Свих светих (27. јун 2021), остаће златним словима уписана у историји Епархије ваљевске, која је након петнаест месеци добила свог предстојатеља – досадашњег Епископа мохачког г. Исихија, викара Епископа бачког г. др Иринеја...; – Прослава Видовдана у Грачаници и на Газиместану – На Видовдан, 28. јуна 2021., Патријарх српски и Архијереји наше Свете Цркве служили су архијерејску Литургију у манастиру Грачаницa, а нешто касније и парастос косовским јунацима на Газиместану... Том приликом Патријарх Порфирије је, између осталог, рекао: – Толико светиња сведочи о томе да је ово наш дом. И браћу Албанце видимо као своју браћу. Сигуран сам да се можемо не само разумети, него и живети заједно, расти и градити...; – У царском граду Крушевцу прослављен Видовдан – Када наше срце куца Лазарицом, оно постаје веће од свемира, веће од космоса, оно не само да проширује наше историјско биће, него нас већ овде и сада чини учесницима Царства Божјег, беседио је Првојерарх српски у Крушевцу, где је, у поподневним часовима 28. јуна, свечано дочекан у цркви Лазарици, у граду који прославља 650 година од оснивања...; – 950 година од оснивања манастира Преподобног Прохора Пчињског – Након Литургијског сабрања и свечане Академије уприличене поводом јубилеја 950 година од оснивања манастира и 700 година од упокојења Св. краља Милутина, у послеподневним часовима, Патријарх Порфирије је посетио вишедетне породице у Прешеву, у насељу Железничка станица и у селу Лопардинце, код Бујановца, доделивши им материјалну помоћ...; – Јустинданска свечаност у манастиру Ћелије – Празник Преноса моштију Преподобног Оца Јустина великом литургијском свечаношћу обележен је у манастиру Ћелије, светињи у којој је три деценије служио новопросијавши светитељ СПЦ и један од најистакнутијих православних теолога новог времена...; – Косовска полиција спречила вернике да посете гробља и присуствују Литургији – Епархија рашко-призренска изражава озбиљну забринутост због све чешћих случајева у којима се нашим верницима, највећим делом Србима са КиМ расељеним на простору централне Србије забрањује да посећују наше светиње, гробља и учествују у црквеним прославама на Косову и Метохији...; – Осамдесет година од оснивања концентрационог логора Јадовно – На празник Св. апостола Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 2021., служена је света Литургија у храму Св. апостола Петра и Павла у Смиљану и парастос жртвама Јадовна...; – Двадесет година од упокојења Епископа Саве (Вуковића) – Оно што је учинио за Српску Цркву нека Господ забележи, а историчари да запишу златним словима, беседио је Епископ будимски Лукијан на парастосу свом духовном оцу и учитељу, дугогодишњем администратору Темишварске епархије....; – Хришћани и проблем самоубиства – ауторски текст др Миодрага Чизмовића у коме између осталог каже – Живот је заиста бесмислен ако се све завршава смрћу. Ако ће смрт прогутати све, онда свако страдање човјеково и наших ближњих губи своју вриједност...; Извор: Православље -
Из штампе изашао Типик за 2021. годину
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Обавештавамо свештенство и монаштво Српске Православне Цркве да је, у издању Светог Архијерејског Синода, из штампе изашао Типик (богослужбене напомене) за 2021. годину. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синод Извор: Инфо-служба СПЦ -
Божићни број Српског Сиона изашао из штампе
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Kроз обичаје, српски народ је сачувао законе своје вере и морала. Нигде и никад није тако постојано, искрено и дубоко изразио своју душу, излио своја осећања, као што је кроз своје народне обичаје. Ти и такви обичаји постали су саставни и нераскидиви део нашег народног бића. С друге стране, кроз векове наше бурне историје у народу су се развили и укоренили одређени обичаји и праксе који нису сасвим утемељени у хришћанском предању, већ представљају махом одређену мешавину елемената вере, сујеверја и остатака старих паганских веровања. Везују се за одређена имена хришћанских светитеља или празника, а сама њихова садржина често је не само страна, него и потпуно супротна хришћанству. Вероватно да се свако од нас може сетити мноштва оваквих обичаја и народних навика, како оних у вези са прослављањем Крсне славе, Божића, Васкрса и других празника, тако и оних који се пројављују приликом крштења, венчања, сахрана, па и у нашем свакодневном животу. Полуистина је гора и опаснија од саме лажи. Зато и на овом пољу постоји много тога нејасног и недореченог. Обичном вернику тешко је да распозна који обичаји имају свој пуни смисао и оправдање са аспекта хришћанске вере, а који са њом немају додирних тачака. Ситуацију додатно замршеном чине многи медији и друштвене мреже где смо често у прилици да се информишемо о разним „обичајима и народним веровањима“ које чак ни наше маштовите баке нису биле у стању да осмисле и уведу у праксу. Како смо у периоду прослављања најзаступљенијих Крсних слава у нашем народу и празника Рождества Христова који је украшен многим дивним обичајима, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г. Василија, Уредништво „Српског Сиона“ решило је да овај број часописа посвети управо теми обичаја код Срба. „Добре обичаје не треба мењати“, али их треба јасно дистанцирати од оних који то нису. САДРЖАЈ: Јереј Александар Чавка, главни и одговорни уредник – Са уредничког стола Представио се у Господу Његова Светост Патријарх Иринеј – Вечни живот и радост у Царству небеском! Протојереј-ставрофор Миле С. Јокић, сећање на блажене успомене Митрополита Амфилохија – Христос Воскресе, ђедо наш мудри и храбри! Никола Лукић, aсистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, обичаји не смеју да засене празнике – Драг ми је обичај али ми је Христос дражи Јереј Станко Лакетић, професор Карловачке богословије, о приношењу Богу плодова на благослов – Кољиво и „Кољивари“ Протојереј-ставрофор Милош Весин, о драгоценом обележју наше православне вере – Слава или Крсно име Јереј Милош Лукић, речи пророка Амоса актуелне и данас – Делатна вера и рутински формализам Вероучитељ Божидар Васић, о радости Божића – Обичаји су наше благо Вероучитељ Марко Радаковић, Хришћанство и такозвана ноћ вештица – Буди Христов следбеник а не потрошач робе коју типотурају! Вероучитељ Ненад Весић, превод Оригенове 12. беседе на Јеванђеље по Луки – Анђео објављује Христово рођење пастирима (Лк 2,8-11) Стево Лапчевић, о откривању споменика краљу Петру I у Сремској Митровици – Други долазак омиљеног монарха Јереј Немања Теофиловић, два и по века храма Св. арханглеа Гаврила у Сусеку – Препород цркве у години јубилеја Зорица Милосављевић, репортажа о Миодрагу Миши Близанцу – Исон и деца са посебним благословом су моја Литургија Протонамесник Слободан Чавка, животна прича – Љиљана Арежина – заиста другачија Мирјана Босић, о првом лаћарачком сабору деце – Ми смо Црква и једна велика породица Духовна академија ученика веронауке у Сурчину – Света и Преподобна Мајко Параскево, Ти помози! Протојереј Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски, с путовања по Јерусалиму – Место мира и вечног загрљаја љубави Из православних помесних цркава Хронографија Епархије сремске У следећем броју – Смрт као највећа тајна у животу човека Извор: Радио Српски Сион -
Изашао из штампе нови број "Православља" (бр. 1290. 15. децембар 2020)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
ПРЕД ЧИТАОЦИМА ЈЕ НОВИ БРОЈ "ПРАВОСЛАВЉА", ПОСЛЕДЊИ У 2020. ГОДИНИ (БР. 1290. 15. ДЕЦЕМБАР 2020) РЕТРОСПЕКТИВА - "Православље" у 2020. години Српска Православна Црква у данашњем свету Најновији број новина Српске Патријаршије Православље доноси: Текст протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, у Рубрици Уместо уводника – Пастирска цртица о томе где зло обитава... Ексклузивни разговор Николаја Сапсаја са Митрополит бориспољским и броварским Антонијем, руководиоцем послова Украјинске Православне Цркве, поводом блаженог уснућа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и његових речи у којима се увек осећала подршка Украјинској Православној Цркви и Митрополиту кијевском и целе Украјине Онуфрију... Али Бог може много више – каже Владика зворничко-тузлански Фотије и додаје : – Дар православне вере значи да живимо у истини, да живимо у истинској Цркви; да је свештеник коме се обраћамо истински свештеник, јер када православни свештеник чита молитву, онда то јесте молитва за здравље, за благослов, или било шта друго. Исто тако, када православни епископ или свештеник служе Литургију – то је истинска Литургија. На њој се причешћујемо стварним Телом и Крвљу Христовом и тако учествујемо у светотајинском животу Цркве. То је највеће што ми православни Срби имамо... Међутим, често тога нисмо довољно свесни, па имамо обичај да кажемо како пуно страдамо и како смо мученички народ... У овом броју доносимо и текст Панајотиса Ј. Скалциса професора Теолошког факултета Аристотеловог универзитета у Солуну, који говори о причешћивању, смислу и предобразу лжице, причешћивању апостола, примању часних дарова... О положају Српске Православне Цркве у данашњем свету, у ауторском тексту за новине Српске Патријаршије, говори проф. др Милош Ковић, који између осталог каже: Разбијање Југославије објавило је почетак нове епохе. У српској култури на то нико није убедљивије и гласније упозоравао од Милорада Екмечића. То се из Сарајева понајбоље могло видети. Баш као у Хантингтоновим САД, већину верника у црквама и џамијама Балкана данас чине образовани, млади људи. И то је најава света који долази. Углед Српске Православне Цркве у српском друштву, после векова исламизације, унијаћења, западњачког секуларизма, усташког и нацифашистичког геноцида и комунистичког богоборачког атеизма, и данас је необично висок... У Рубрици: Реч-две са... доносимо ексклузивни разговор са Хирошијем Јамазакијем Вукелићем, преводиоцем монографије о Високим Дечанима на јапански језик... Поводом сто година од почетка рада Православног богословског факултета у Београду проф. др Владислав Пузовић пише о проти Стевану М. Димитријевићу, првом декану Православног богословског факултета у Београду... Протојереј-ставрофор др Александар Средојевић у ауторском тексту за Православље пише о првом српском патријарху обновљене Српске Патријаршије – Димитрију Павловићу... Протојереј-ставрофор мр Слободан-Бобан Јокић, архијерејски намјесник никшићки у спомен на блаженопочившег архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског Амфилохија пише о њему и каже да је он био Човјек славе Божије... Извор: Православља -
ВЕРОДАР | музички пројекат канцеларије за верску наставу Колубарско-посавско намесништво Епархије шумадијске Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована
-
Изашао из штампе Глас епархије нишке (4/2020)
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Вести из Епархија
ГЛАС ЕПАРХИЈЕ НИШКЕ, ПЕТА СЕРИЈА БР. 18 (4/2020) С благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, неколико дана након празника Покрова Пресвете Богородице 2020. године изашао је из штампе Глас Епархије нишке бр. 18 пете серије излажења овог гласила за хришћанску просвету и културу, који је четврти редовни број у овој календарској години. Поред службеног дела, концепција часописа Глас Епархије нишке састоји се од неколико рубрика. У делу који је посвећен богословским темама, нови број садржи фрагменте из делâ Светог Јована Златоустог (одломак из Беседе треће на Постање), Светог Кирила Јерусалимског (из Катихезе дванаесте о Пресветој Богородици), превод текста Светог Нектарија Егинског (О познању себе), као и три ауторске студије: Георгија Мандзаридиса (о обитавању у Царству Божјем), архимандрита Максима Констаса (о једној изреци аве Пимена о плачу Матере Божје под крстом) и нишког аутора др Дарка Крстића (на тему зачећа и рођења у Светом писму). Рубрика „Духовне поуке“ почиње одломком из аутобиографије старца Филотеја Зервакоса, у којем се описује лекција из смирења, задобијена приликом једног сусрета са његовим духовним оцем, Светим Нектаријем Егинским, а у њеном продужетку објављен је духовни разговор са схи-архимандритом Савом из Манастира Црковница. У делу часописа под називом „Црква и савремени свет“, професор Петар Станојловић пише о агресији у медијима, а Лазар Павловић о мучеништву и похвали хришћанске жртвене љубави у савремено доба. Рубрика „Хришћански живот“ почиње ауторским текстом Николе Јоцића под насловом „Светогорске пречице“, а наставља се репортажом о посети Његове светости Патријарха српског г. г. Иринеја светињама Куршумлије и беседом јеромонаха Нектарија на Сабору Покрова Пресвете Богородице 2020. године у Манастиру Ђунис. Део овог броја часописа Глас Епархије нишке намењен историјским темама састоји се од архивских прилога и ауторских текстова протојереја Миодрага Павловића и протођакона Далибора Мидића, посвећених годишњици обнове и васпостављања Српске патријаршије. У другом ауторском тексту протођакон Далибор Мидић пише о историји Богомољачког покрета у Нишу, а затим следи рад Милице Михајловић о Манастиру Светог Онуфрија на Старој планини. У рубрици „Катихеза“ објављени су извештаји о пројекту снимања и емитовања верске наставе у Епархији нишкој, као и о улози нишког катихете Стефана Ранчића у администрирању Google-апартманом у својој школи. Рубрика садржи и савете професорима верске наставе у условима рада „на даљину“, као и превод Принципâ верског образовања, које је дефинисала Служба за младе Православне цркве у Америци. У делу часописа који носи наслов „Из света културе“ објављен је један од врхунских есеја Исидоре Секулић, као и приказ живота и дела недавно упокојеног православног композитора класичне музике Џона Тавенера. Службени део часописа садржи некрологе новоупокојеним свештенослужитељима Епархије нишке, приказе нових издања Епархије нишке и Међународног центра за православне студије из Ниша, летопис догађаја у Епархији нишкој, попис служења Епископа нишког г. Арсенија, као и запис о најновијим добротворним делатностима Епархије. За припрему овог броја одговоран је уређивачки одбор у којем седе протојереј Дејан Јовановић, јеромонах Нектарије (Ђурић), протођакон Далибор Мидић, г. Лазар Павловић и уредник часописа, проф. Ивица Живковић. Дизајн и компјутерска обрада часописа поверена је ђакону Милораду Милосављевићу. -
Изашао из штампе Глас епархије нишке (4/2020)
тема је објавио/ла александар живаљев у Православно издаваштво
ГЛАС ЕПАРХИЈЕ НИШКЕ, ПЕТА СЕРИЈА БР. 18 (4/2020) С благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, неколико дана након празника Покрова Пресвете Богородице 2020. године изашао је из штампе Глас Епархије нишке бр. 18 пете серије излажења овог гласила за хришћанску просвету и културу, који је четврти редовни број у овој календарској години. Поред службеног дела, концепција часописа Глас Епархије нишке састоји се од неколико рубрика. У делу који је посвећен богословским темама, нови број садржи фрагменте из делâ Светог Јована Златоустог (одломак из Беседе треће на Постање), Светог Кирила Јерусалимског (из Катихезе дванаесте о Пресветој Богородици), превод текста Светог Нектарија Егинског (О познању себе), као и три ауторске студије: Георгија Мандзаридиса (о обитавању у Царству Божјем), архимандрита Максима Констаса (о једној изреци аве Пимена о плачу Матере Божје под крстом) и нишког аутора др Дарка Крстића (на тему зачећа и рођења у Светом писму). Рубрика „Духовне поуке“ почиње одломком из аутобиографије старца Филотеја Зервакоса, у којем се описује лекција из смирења, задобијена приликом једног сусрета са његовим духовним оцем, Светим Нектаријем Егинским, а у њеном продужетку објављен је духовни разговор са схи-архимандритом Савом из Манастира Црковница. У делу часописа под називом „Црква и савремени свет“, професор Петар Станојловић пише о агресији у медијима, а Лазар Павловић о мучеништву и похвали хришћанске жртвене љубави у савремено доба. Рубрика „Хришћански живот“ почиње ауторским текстом Николе Јоцића под насловом „Светогорске пречице“, а наставља се репортажом о посети Његове светости Патријарха српског г. г. Иринеја светињама Куршумлије и беседом јеромонаха Нектарија на Сабору Покрова Пресвете Богородице 2020. године у Манастиру Ђунис. Део овог броја часописа Глас Епархије нишке намењен историјским темама састоји се од архивских прилога и ауторских текстова протојереја Миодрага Павловића и протођакона Далибора Мидића, посвећених годишњици обнове и васпостављања Српске патријаршије. У другом ауторском тексту протођакон Далибор Мидић пише о историји Богомољачког покрета у Нишу, а затим следи рад Милице Михајловић о Манастиру Светог Онуфрија на Старој планини. У рубрици „Катихеза“ објављени су извештаји о пројекту снимања и емитовања верске наставе у Епархији нишкој, као и о улози нишког катихете Стефана Ранчића у администрирању Google-апартманом у својој школи. Рубрика садржи и савете професорима верске наставе у условима рада „на даљину“, као и превод Принципâ верског образовања, које је дефинисала Служба за младе Православне цркве у Америци. У делу часописа који носи наслов „Из света културе“ објављен је један од врхунских есеја Исидоре Секулић, као и приказ живота и дела недавно упокојеног православног композитора класичне музике Џона Тавенера. Службени део часописа садржи некрологе новоупокојеним свештенослужитељима Епархије нишке, приказе нових издања Епархије нишке и Међународног центра за православне студије из Ниша, летопис догађаја у Епархији нишкој, попис служења Епископа нишког г. Арсенија, као и запис о најновијим добротворним делатностима Епархије. За припрему овог броја одговоран је уређивачки одбор у којем седе протојереј Дејан Јовановић, јеромонах Нектарије (Ђурић), протођакон Далибор Мидић, г. Лазар Павловић и уредник часописа, проф. Ивица Живковић. Дизајн и компјутерска обрада часописа поверена је ђакону Милораду Милосављевићу. View full Странице -
Изашао из штампе августовски двоброј "Православља"
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
На фотографији која краси насловну страну августовског двоброја Православља види се детаљ из храма Свете Софије из Цариграда која се као симбол Православља нашла на оштром удару. Византијска базилика, храм Премудрости Божије Света Софија у Истамбулу, некадашњем Цариграду, од 24. јула 2020. године поново је претворена у џамију. О судбини Свете Софије која је, „као узор свих Божјих цркава, у целом свету и у свим вековима, по други пут у својој историји постала џамија и у којој је већ била прва заједничка молитва (џума)“, и поруци коју је овим поступком послао свету турски председник Ердоган за новији број новина Српске Патријаршије говоре др Дарко Танасковић, исламолог и некадашњи амбасадор при УНЕСКО, и др Александар Раковић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије. На исту тему пише и историчар Данко Страхинић, који доноси реакције на Ердоганово „ускрснуће“ Свете Софије. Поводом одлуке турских власти да ремек-дело византијске уметности, цркву посвећену Божанској Премудрости претвори у џамију, Патријарх антиохијски и свег Истока Јован X упутио је поруку подршке Његовој Светости васељенском Патријарху Вартоломеју, чија је столица управо у Цариграду. За нови број Православља са архиепископом Макаријем из Јерусалимске Патријаршије разговарао је катихета Бранислав Илић у тексту под насловом „Црква у Црној Гори пролази кроз Голготу; Васкрсао је народ и Црква се пројавила у својој слави и сили!“ Ове 2020. године навршава се 100 година од објављивања теорије Милутина Миланковића о климатским променама која је објављена у његовој књизи у Паризу под насловом Математичка теорија топлотних промена изазваних Сунчевим зрачењем. О животу наменитог српског и светског научника читајте текст из пера мр Славка Максимовића, председника Друштва „Милутин Миланковић“. Његово Преосвештенство Епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички Давид (Нинов) за Православље пише о значају Светих тајни и њиховом благодатном дејству у животу Цркве. -Потреба нашег човека је да осети проповед Божије речи и доживи призив Цркве, а најновија књиге протојереја-ставрофора др Саве Б. Јовића одговара на изазов прослављања откривеног Бога који је у једном делу нашег народа друге половине XX века био заборављан, пише др Радован Пилиповић у приказу тек објављене књиге проте Саве, Будимо деца светлости. Извор: Православље-
- 1
-
-
- "православља"
- двоброј
- (и још 3 )
-
Првојулски број новина Српске патријаршије Православље, посвећен је молитвеном обележавању, културном, историјском, социјалном... контексту прославе Видовдана – Косовског завета, који је био и остао темељ српског идентитета кроз векове. Дубоко укорењен у националном бићу, Косовски завет је вековима надахњивао бројне српске уметнике, песнике и мислиоце. Због одлуке Светог кнеза Лазара и целог српског рода да бране отаџбину и Крст Часни, Косово је у српској државности, историји и вери сматрано светим местом, извориштем националног духа и јемцем етничких вредности. О томе говоре ауторски текстови ђакона др Ивице Чаировића, Марине Марић... као и вести из Митрополије црногорско-приморске, Епархије бачке, Архиепископије београдско-карловачке, Епархије далматинске... Како се Видовдан обележавао широм епархија Српске Православне Цркве у веку за нама, можете читати у репринт–издању новина Српске патријаршије из 1989, које доносимо на средњим странама овог броја Православља... Даље следују текстови: Драгана Тадића који је разговарао са протосинђелом Методијем, игуманом манастира Светог Прохора Пчињског о величанственом јубилеју ове монашке богомоље – 950 година постојања овог манастира; др Ненада Божовића који пише о освештању бисте протојереја Радослава Грујића, великана српске историје, у Земун Пољу, на Видовдан овог лета Господњег; Славице Лазић која је разговарала са глумцем Виктором Савићем који између осталог каже: Без љубави према Творцу не постоји права љубав, те Данка Страхинића који бележи актуелну ситуацију у Турској, једној од држава у којој се одсликава проблематичан однос муслиманског и нехришћанског света према хришћанима и хришћанским светилиштима. О икони и благољепију као изразу наше вере и наше душе, у овом првом, јулском броју новина Српске патријаршије, пише презвитер др Дарко Стојановић, в. д. директор Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију... Извор: Православље -
Изашао из штампе првојунски број "Православља"
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
У Православљу, новинама Српске патријаршије од 1. јуна ове године, највећу пажњу смо посветили последњим догађањима у Митрополији црногорско-приморској, тачније реаговањима на ескалирајуће односе између Српске Православне Цркве и режима у Црној Гори... Детаљније на: http://pravoslavlje.spc.rs/indexARH.php?ARHIVA=1277 Тако, на првим странама овог броја можете читати све о разговору поглавара СПЦ Патријарха српског Иринеја и Председника Србије тим поводом, у којем се, између осталог каже: У Црној Гори политика се меша у унутрашње уређење Цркве... Наиме, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је, после састанка са председником Александром Вучићем, рекао да је јасно да је план Мила Ђукановића да у Црној Гори више нема Српске Православне Цркве, нити српског православног народа. Председник Вучић је истакао да се у Црној Гори политика меша у унутрашње црквено уређење и суштински у духовне ствари и чак оснива и нову цркву! У Рубрици Из посебног угла, читајте изводе из беседе протојереја-ставрофора проф. др Милоша Весина, пароха ленсиншког и јужночикашког, који је, реагујући на утамничење Владике будимљанско-никшићког Јоаникија, након спонтано сабране световасилијевске литије у Никшићу, између осталог рекао: „Владика Јоаникије и његови свештеници нас поучише како се остаје Христов!“ Истим поводом, огласио се и свештеник др Живко Ј. Илић у тексту под насловом: „Страдање Владике Јоаникија за Христове истину и правду!“ А, на средњим странама овог првојунског броја читајте у Рубрици: Реч-две са... разговор са протопрезвитером др Николом Маројевићем, парохом никшићким и уредником листа Свевиђе, који је на празник Светог Василија Острошког неправедно приведен са својим епископом и сабраћом свештеницима.... Отац Никола из минута у минут, за Православље, препричава дешавања током мучног утамничења, именујући починиоце тог злодела и описујући своја осећања и каже: „Ако је нешто у овом хапшењу показало колика је наша спремност да слиједимо свијетли пут наших отаца Цркве онда је то да смо ми у име народа привођени и утамничени. Они нису хапсили нас појединачно, ми за њих и не постојимо. Они су оптужили Цркву Божију. Зато је њима била изузетно важно да ухапсе Владику Јоаникија, кад већ не могу Светог Василија, коме су иначе објавили рат, и предсједник и поједини политичари…“ Патријарашком Литургијом у Вазнесењској цркви, Град Београд је обележио своју славу - Вазнесење Господње. Спасовдан, слава која симболично указује на стално уздизање - вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости, ове године је обележен без традиционалне спасовданске литије улицама Белог града, због корона вируса, али је прослава имала величанствен и достојанствен молитвени и културни карактер. На следећим странама Православља пишемо о јубилеју Његовог Преосвештенства Епископа бачког Г. др Иринеја – У среду, 20. маја 2020, навршило се 30 година од хиротоније Преосвећеног Владике бачког. Наиме, на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ, 1989, јеромонах Иринеј изабран је за Епископа моравичког, викара Патријарха српског, а потом је, после хиротоније у Пећкој Патријаршији, 20. маја 1990, изабран за Епископа бачког и устоличен у Новом Саду, децембра исте године... Овом тексту следује низ других од којих за ову најаву издвајамо и текст о великом јубилеју Епархије бихаћко-петровачке – Навршило се тридесет година откако је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, 19. маја 1990, на свом редовном засједању у Београду донио одлуку о оснивању Епархије бихаћко-петровачке, са сједиштем у Босанском Петровцу.... Посетите нову интернет страницу "Православља" на адреси: http://pravoslavlje.spc.rs Извор: Православље -
Изашао из штампе нови број "Православља" (бр. 1276. 15.Мај 2020)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
У Православљу, новинама Српске патријаршије од 15. маја ове године, читајте: На средњим странама овога броја доносимо комплетан извештај о најновијим збивањима у Митрополији црногорско-приморској, тачније у епархијама СПЦ које својом територијом припадају Црној Гори... О прослави и обележавању Дана Светог Василија Острошког и васкрсавању душе народа.... Мучном хапшењу Владике Јоаникија и девет свештеника никшићког Саборног храма... О потреби да активирамо љубав према Богу и према другима, да појачамо солидарност, да се излечимо од себичности и обратимо Богу као заједничком родитељу, говорио је за овај број новина Његово Преосвештенство Владика милешевски Атанасије Ракита... На следећим странама пишемо о високом одликовању којим је Његово Преосвештенство Епископ славонски Г. Јован одликован, (Орденом Витеза од Ладина), за изузетан допринос очувању успомене на српске, јеврејске и ромске жртве усташког логора Јасеновац и очувању јеврејске културе. Орден му је доделио Центар за ладино културу „Моше Давид Гаон“ при Универзитету Бен-Гурион у Негеву. Данко Страхинић, у тексту под насловом: „Да ли ће Црква Свете Софије поново бити џамија?“, пише о историјату величанствене Цркве Свете Софије, (Храм Свете премудрости Божије), Цариград, данас претворене у музеј Аја Софија. И тражи одговор на питање да ли ће више пута понављан притисак и захтев бројних исламских и националистичких партија који траје још од 1953. године, коначно бити довољно јак, и да ли ће успети у намери да се статус Аја Софије промени и врати у џамију? У Рубрици Поводи, др Милан Гулић ексклузивно за Православље пише о 25 година од операције „Бљесак“, и између осталог нас подсећа да је у култури сећања српског народа од 1995. године 1. мај добио сасвим ново значење. До тада је било укорењено празновање у природи у част Међународног празника рада и радничких протеста у Чикагу 1886, а од тада молитвено сећање на српски народ Западне Славоније, који је тога дана претрпео једно од својих највећих страдања... Парадоксалност наше вере чини супротности помирљивима (земље и неба, времена и вечности, смрти и живота) и немогуће могућим. У српској историји можда нема бољег сведочанства о овоме од празника Спаљивања моштију Светог Саве. Овај празник је слава Светосавског храма у Краљеву, о чему за новине Српске патријаршије пише протонамесник Александар Р. Јефтић. На следећим странама читајте о схи-монахињи мати Теодори, новоизабраној игуманији манастира Грачаница, која је у разговору са мр Давидом Јанићем говорила о свом животу, од ране младости, посвећеном Богу. Из овог броја издвајамо текст Епископ Атанасије: Потребно је да активирамо љубав према Богу и према другима! који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља". Извор: Православље -
Петнаестоаприлски број Православља, новина Српске Патријаршије почиње Васкршњом посланицом која је упућена свој духовној деци Свете помесне Православне Цркве и честитком, уз радосни васкршњи поздрав:– ХРИСТОС ВАСКРСЕ!, коју потписују наши молитвеници пред Васкрслим Господом – Првојерарх Српске Цркве, Архиепископ пећки Митрополит београдско-карловачки Патријарх српски ИРИНЕЈ и сви архијереји наше Свете Цркве. У новом броју Православља 1274, од 15. априла 2020. године читајте и: Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода у којем се, између осталог,каже: Са своје седнице, одржане, 13. априла текуће године, Свети Архијерејски Синод СПЦ се обратио државном врху Републике Србије са предлогом и молбом да у погледу забране кретања услед пандемије вируса корона одобри прекид забране кретања на Васкрс, од пет до десет часова, како би православни хришћани који нису у изолацији и самоизолацији могли да узму учешћа на јутрењу и Литургији на свој највећи празник. Са исте седнице упућени су изрази братске љубави и солидарности Митрополиту црногорско-приморском Г. Амфилохију и огорчења због поступака власти Црне Горе према њему. На следећим странама у Рубрици Актуелно, читајте текст под насловом: „Привођење Митрополита Амфилохија и свештеника је још један у низу атака на нашу Цркву“, у којем се детаљно пише о поступку црногорске полиције која је 12. априла 2020, на велики православни празник Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети привела на информативни разговор Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, који је Свету Архијерејску Литургију служио у манастиру Златица, као и свештенике који су му саслуживали: протојереја-ставрофора Велибора Џомића, свештеника Леку Вујисића, ђакона Ивана Црногорчевића и комплетно свештенство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. „Овај свет лежи у злу које тријумфује у свету, у људима, а да би се ослободили тога и онога што Господ допушта - да појачамо своје молитве, пост и све што нас Богу приближава и од греха удаљава“, рекао је Патријарх српски Иринеј после Свете Литургије Пређеосвећених дарова коју је служио у среду, 18. марта у Цркви Светог Саве на Врачару. О активностима и богослужењима Првојерарха српског читајте у тексту под насловом: „Да Васкрс дочекамо у мањем страху него што смо данас“... „Епархија бачка приложила два милиона за борбу против короне“ – Председник Покрајинске владе Игор Мировић саопштио је, 3. априла 2020, да је на рачун који је отворен пре неколико дана с циљем да се финансијски помогне здравственим радницима у Војводини, до сада приспело 30 милиона динара, а да је један од највећих дародаваца Епархија бачка Српске Православне Цркве која је приложила два милиона динара. То је наменски новац који ће бити упућен здравственим радницима у Војводини према јавним критеријумима које буде утврдио Секретаријат за здравство.... Епископ тимочки Иларион био је гост Радија „Светигора“. Преосвећени је говорио о значају монаштва и послушања у хришћанском етосу; о животу у Епархији тимочкој, као и о другим важним темама у погледу хришћанског живота и делања.... О свему томе читајте у тексту под називом: „Дискриминаторни закон – будилник народу Светог Саве и Светог Симеона!“... Првојерарх српски Патријарх Иринеј началствовао је 11. aприла 2020. године, на Лазареву суботу, Светом Архијерејском Литургијом у манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Београду. Саслуживао је Преосвећени Епископ ремезијански Г. Стефан, викар Патријарха српског. Патријарх Иринеј примио је поводом крсне славе бројне честитке, о чему можете читати у најновијем броју новина Српске Патријаршије... За овај број Православља говорио је и ректор Цетињске богословије протојереј – ставрофор Гојко Перовић и између осталог констатовао: „Неко је ових дана лијепо примјетио… овом покољењу хришћана, поред све редовности у молитви и поред пуних храмова, недостајало је оне потресности и неизвјесности коју су имали апостоли приликом Господњег страдања, па и први хришћани послије њих. И хвала Богу, ако је ово што се сад збива највеће искушење које је пред нама. Што каже наш народ „Не било нам веће муке“ – а ово ће проћи сигурно...“ До следећег броја новина, Редакција Православља упућује свим читаоцима, сарадницима честитку уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! ХРИСТОС ВАСКРСЕ, РАДОСТ ДОНЕСЕ! Извор: Православље -
Изашао из штампе великопосни број "Православља" (Бр. 1271. 1. Март 2020)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Аманско братско сабрање православних предстојатеља и делегата – Поводом иницијативе за дијалог и помирење коју је у новембру 2019. најавила Јерусалимска Патријаршија и Патријарх Теофило III, а на позив Патријарха Теофила, Патријарх српски Иринеј, са посланством СПЦ, боравио је, 25. и 26. фебруара 2020, на братском сабрању предстојатеља помесних Православних Цркава у Аману, Хашемитска Краљевина Јордан. Ово је историјски тренутак у Црној Гори када никакво оклевање није допуштено – каже академик Коста Чавошки у ексклузивном разговору за новине Српске патријаршије и између осталог констатује: „Мило Ђукановић је, иначе, већ почео да примењује силу, која ће се по свој прилици непрестано увећавати. Највећа сила ће, међутим, бити употребљена када, после промене записа у катастру, црногорска власт науми да запоседне Цетињски манастир, манастир у Острогу и друге највеће светиње. На ту силу мора се одговорити свим расположивим средствима...“ Не заборавимо да је Литургија централни догађај у животу Православних хришћана, јер се ту догађа обожење човека! – рекао је Преосвећени Епископ брегалнички и мјестобљуститељ битољски Марко у разговору са катихетом Браниславом Илићем, одговарајући на питања о црквеном животу у области којом духовно управља у повереној му Епархији која је саставни део Охридске Архиепископије СПЦ. Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, допутовао је 17. фебруара 2020. у Београд. У току дводневне посете, високи гост се два пута сусрео са Првојерархом Српске Православне Цркве, Патријархом Иринејем и архијерејима наше помесне Цркве, представио своју најновију књигу „У шта верују православни хришћани“ и одржао изузетно запажено предавање на ПБФУБ на тему: „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“. О свему детаљно читајте у најновијем првомартовском броју Православља. У славу Божију и на радост свих, 22. фебруара 2020. у туманској светој обитељи, древном, поклоничком манастиру који чува мошти Светих Зосима и Јакова, на најлепши начин завршено је обележавање великог јубилеја - 630. година постојања ове светиње, посетом и служењем Српског Патријарха Иринеја. О још једном великом јубилеју пишемо у овом броју новина – 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског... О најновијим догађањима у Босни и Херцеговини читајте у тексту под насловом: „Срби у Федерацији БиХ сведени на ниво статистичке грешке“. На петом годишњем Сабору Тузлака у Бијељини, Преосвећени Владика Фотије је, између осталог, рекао: „Срба је у Федерацији безначајан број, али је за нас значајно да је наша историја тамо, да су наше светиње тамо и велика имовина. Српска Православна Црква само у Тузли има више од 30 објеката које ћемо потраживати и ми то нећемо оставити – музеје, иконе, културно благо које морамо очувати!“ Епископ Атанасије из Светосавске Херцеговине пише за Православље о професору хелио-физике, др Емануилу Саррису, редовном члану Атинске Академије наука, који је на дан Св. Јована Златоуста (по новом), уочи празника Светог Саве Српског (по старом), примио свештенички чин у манастиру Пентели крај Атине од Митрополита врилијског Пантелејмона. Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, у последњих неколико година организовао је већи број конференција, колоквијума и семинара. Неки од ових скупова посебно су интересантни за домаћу црквено-богословску јавност, попут два скупа која су на поменутом Институту одржана током фебруара 2020. године. О њима детаљније читајте у најновијем броју новина Српске патријаршије, из пера Срећка Петровића.... СВИМА ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА ПРАВОСЛАВЉА, НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, ЖЕЛИМО БЛАГОСЛОВЕН ПОЧЕТАК ВЕЛИКОГ ПОСТА! (Редакција) Извор: Православље -
Изашао из штампе нови 370. број "Православног мисионара" посвећен теми "Блажени миротворци"
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Једна од типичних бољки од којих пати човек лишен смисла и смисленог животног циља је немир. Унутрашњи немир је, парадоксално, у наше време најчешће прекривен пријатном спољашњошћу, поготово када је реч о пословној и јавној сфери. Но то није једини парадокс – приметимо да се у вокабулару светских политичких врхушки реч „мир“ свакодневно помиње, док истовремено ратни сукоби пламте на свим странама света. Изгледа да се посебно у наше време испуњава псаламски стих, спеван пре три хиљаде година, који каже: С ближњима мирно говоре, а у срцу им је рат (Пс 27, 3), као и реч пророка Јеремије, који упозорава: Лече ране кћери народа мога овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема. (Јер 6, 14; 8, 11) – (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Васељенском Радију "Светигора" о 370. броју "Православног мисионара": Уређивачки одбор званичног мисионарског гласила СПЦ је молитвено уз нашу браћу и сестре у Црној Гори! Катихета Бранислав Илић за Радио "Беседу" о 370. броју "Православног мисионара": Читајући званично мисионарско гласило СПЦ обогатићемо се новим духовним искуством! У данима када се усрдно и молитвено припремамо за празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, из штампе је изашао новембарско-децембарски 370. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај последњи овогодишњи број посвећен је теми „Блажени миротворциˮ. И овај број је своје заслужено место нашао у црквеним медијима, те је тако у програму радијâ Беседа (Епархије бачке) и Светигора (Митрополије црногорско-приморске), катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора мисионарског гласила Српске Православне Цркве задужен за односе са медијима, представио садржај овог 370. броја. У оквиру представљен пажња је посвећена свим текстовима који чине, заиста, право богатство и духовну храну. Центарлни сегмент био је уреднички уводник који рекапитулира целокупан садржај овог и сваког претходног броја „Православног мисионараˮ. На крају представљања овог новембарско-децембарског 370. броја катихета Бранислав је у име уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, као и у своје лично име, честитао престојећи празник Рождества Оваплоћеног Логоса Божјег Господа нашег Исуса Христа, упутивши следеће речи: "Нека свима буде радостан и благословен предстојећи свети Дан Христовог рождества. У Њему се рађамо и препорађамо, у Њему постајемо људи, богољуди, и добијамо свој истински и непролазни смисао. И тако осећамо и громогласно говоримо: Са нама је Бог, нека разумеју сви народи! Мир Божји – Христос се роди!" САДРЖАЈ Реч уредника: Три степена миротворства Материк: Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу Приче читалаца Мисионара: Топла Божићна прича Реч пастира: За чиме ћемо жалити? Историја хришћанства: Други Васељенски Сабор Црквени живот: Катихета Бранислав Илић – Свето Писмо и Литургија Беседа: Ђакон Милош Виленица – Недеља петнаеста по Духовима Бисери Светоотачке књижевности: Појам „лепотаˮ и „лепоˮ у делу Светог Климента Александријског У дијалогу са атеизмом: Новоатеизам ТЕМА БРОЈА Катихета Владимир Пекић: Мир у свету Протонамесник Александар Јевтић: О миротворцима Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похвале Др Ђорђе Вуковић: Свети Сава и помирење браће Српска традиција и обичаји: Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандићˮ Српска традиција о обичаји: Житије Патријарха Павла Интервју: Интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама - Љубав и одговорност Српске Цркве! Света земља: Спасо-вазнесенски манастир на Маслинској гори Света гора: Манастир Есфигмен Сећање: Протопрезвитер-ставрофор хаџи Илија М. Ђурић Хришћанска књижевност: Књижевни трагови Храмови: Храм Светог Преображења Господњег на Умци Хришћанска књижевност: Небеско платно Сведочанство: Диван је Бог у Светима својим Милосрђе: „Иди, па и ти чини такоˮ (Лк. 10. 25-37) Мисионарски излог: Уоћи Божића Повезан садржај: Свето Писмо и Литургија Интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама: Љубав и одговорност Српске Цркве! Извор: Православни мисионар -
Из штампе је изашао Преображењски број "Видослова" - број 78/2019
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Из штампе је изашао Преображењски број "Видослова" (број 78/2019), саборника Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Уредништво доноси у PDF формату текст Џона Бера под насловом: Ево човјека - "Сврши се". Текст у целости можете да прочитате ОВДЕ Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска-
- 1
-
-
- 78/2019
- "видослова"
- (и још 4 )
-
Изашао 54. том „Православне енциклопедије“
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Православних помесних Цркава
Светло дана је угледао 54. том „Православне енциклопедија“. Нови азбучни том продужава серију чланака под словом „П“. Иначе, књига почиње чланком о епископу коломенском и каширском Павлу, јединственом архијереју који је отворено иступао против богослужбене реформе патријарха Никона, и завршава се чланком посвећеним Пасхалној хроници, византијској хроници света написаној у Цариграду за време цара Ираклија 30-тих година 7. века. У овом броју су изложене многе биографије, а највише о епископима са именом Павле, међу којима су четири цариградска патријарха, два антиохијска патријарха, шест римских папа. Међу биографским и агиографским чланцима овде су и текстови и о светитељима са именом Пајсије, или Паладије. Од Пајсија се истичу преподобни Пајсије Галички, познати писац и преводилац преподобни Пајсије Величковски, патријарси александријски, јерусалимски и цариградски с тим именом, египатски подвижник Пајсије Велики, Пајсије Хиландарац и други. Обрађена је историја Палестине, за коју је везано мноштво догађаја из библијске историје. Извор: Српска Православна Црква -
У овом броју Православља, новина Српске патријаршије читајте: О актуелним дешавањима у Црној Гори и проблемима који су задесили Митрополију црногорско–приморску прота Велибор Џомић пише у тексту под насловом: Нема прекњижавања црквене имовине. Поводом 125 година од рођења и 40 година од смрти Јустина Поповића, одржана је међународна конференција „Мисао и мисија Светог Јустина Поповића“ са које, за новине Српске патријаршије, извештај доноси један од учесника, др Зденко Ширка са Карловог Универзитет у Прагу. Поводом 800-годишњице аутокефалности СПЦ, за јулски број Православља пише др Срђа Трифковић, у тексту под насловом: Српска Црква као политички фактор у Аустријском царству. Са јеромонахом Серапионом из Спасо–преображенског манастира у Мурому, који нам саветује: „Носите бремена једно другога“, разговарао је Јован Хонда. И даље на трагу актуелних збивања у Црној Гори, доносимо текст презвитера Марка Обрадовића, који у Рубрици Из посебног угла, пише о Тројичиданском сабору у Подгорици и између осталог каже: „Само из незнања наш народ верује да ће својом нацијом спасти душе своје, а не вером и делима у име Свете Тројице, у Име Господа нашега Исуса Христа.“ У манастиру Драганац на Косову и Метохији нашу веру чувају и Богу служе отац Иларион и монаси. Архимандрит Иларион (у народу га зову Дечанац), оживео је са својом монашком братијом стари манастир Драганац, који је градио цар Лазар, како кажу књиге, али и легенде и посветио га својој ћерки Драгани. Са братијом ове богомоље разговарала је Биљана Живковић. Одржан је шести међународни фестивал духовне музике у Нишу, „Музички едикт“ 2019. Какво је то фестивалско, раскошно надметање било, у тексту под насловом: „Све што дише нека хвали Господа“, пише Хаџи Јаков Милутиновић. Поводом молитвеног обележавања Видовдана у манастиру Грачаница на КиМ, Свету Архијерејску Литургију, 28. јуна ове године, служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је поручио: „Није снага у броју, већ у Господу!“ У Рубрици Свет књиге, представљамо вам два изузетна и нова остварења писане речи: „Црногорски сепаратизам“ др Александра Раковића и књигу: „Динамика хришћанског идентитета“ др Растка Јовића. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Православље -
Заједничко саопштење за медије Српске Православне Цркве и Антиохијске Православне Цркве и свега Истока, дато поводом посете Патријарха српског Иринеја и делегације Српске Православне Цркве Антиохијској Патријаршији. Из овог броја издвајамо текст: Патријарх српски Иринеј у посети Антиохијској патријаршији (ПДФ) У званичној и мирној посети Православној Цркви Антиохије и свег Истока, Његова Светост Патријарх српски Иринеј и делегација СПЦ су боравили од 1–7. јуна 2019. године. У овом, јунском, броју новина, читајте сажет извештај са овог значајног пута, који смо морали прилагодити новинском формату Православља, али који је пропраћен и бројним, јединственим фотографијама које одишу величанственим колоритом и душом дочека који је приређен Првојерарху српском и делегацији СПЦ. Читајте реаговање Митрополита црногорско-приморског Амфилохија на потезе државних власти у Црној Гори у тексту под насловом: Први пут у историји атеиста покушава да ствара своју цркву! У Рубрици Разговор са..., читајте текст катихете Бранислава Илића који је на животна питања тражио одговоре од протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића, ректора Цетињске богословије. О духовном животу хришћанског становништва Старе Србије, тачније Северне Македоније 1557–1766. године, за новине Српске патријаршије пише др Радован Пилиповић. Са проф. др Милошем Ковићем, историчарем, о косовско-метохијском бићу, у тексту: Косовски завет је потврда Светосавског завета, разговарала је Славица Лазић. Протојереј-ставрофор Зоран Андрић из Минхена за Духовско-видовдански број Православља, разматра у Рубрици Из посебног угла перспективе и значења питања еутаназије у данашњем свету. А, поводом: 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија пише проф. Предраг Вукић. „Обрадовани смо преводима важне омилитичке грађе двојице врсних стваралаца на пољу ангажоване теологије“, написао је протојереј проф. др Љубивоје Стојановић за Православље, а поводом изласка из штампе књига Приручници за савремену црквену проповед, проте Славка Зорице, дугогодишњег професора и инспектора српских православних богословија. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Православље -
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора, пише протонамесник Александар Р. Јевтић. Разговор са академиком Љубодрагом Димићем, историчарем – Косова и Метохије се не можемо одрећи, разговарала Славица Лазић. Из овог броја издвајамо текст: Академик Љубодраг Димић, историчар: Косова и Метохије се не можемо одрећи У Рубрици Реч две са... текст Духовна култура пре свега. Са професором Филозофског факултета у Нишу др Драгишом Бојовићем разговарао је протођакон др Дамјан С. Божић, о питањима непрепознатих хероја нашег време и непраштању подвига, о интелектуалном херојству у одупирању лажним вредностима, о Светом Предању и народној традицији, о томе какав треба да буде данашњи јунак пре свега... У Рубрици Косово и Метохија кроз историју, у овом броју Православља, читајте о Ораховачким војводама, учитељу и војводи Лазару Кујунџићу, Јовану Стојковићу, војводи Бабунском, Јеремији (Јовану) Грковићу – Гапону... пише Лела Марковић. Из књиге: „У почетку беше Смисао“, текст Епископа Данила Крстића – Рукољуб Св. Кирилу и Методију. Поводом блаженог уснућа оца Емилијана Метеоритског и Светогорског, пише Епископ Атанасије Јевтић. Монах Игнатије Марковић бележи речи о ректору призренском Мелентију Вујићу у Старој Србији – У том правом српском рају. Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић у Рубрици Свет књиге приказује читаоцима новина Српске патријаршије најновије дело протођакона др Љубомира Ранковића: Црква шабачка, а Љиљана Миљковић у Рубрици Златокрили химнографи, бележи текст о српској средњевековној поезији– поезија свевременог израза и начинима њеног ишчитавања, разумевања, поучења... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље -
.JPG.d4e515c2dd81a6404e1ae2e049f3588c.JPG)
Свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије Православље Уредништво честита највећи хришћански празник: Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе! У новом броју Православља читајте Васкршњу посланицу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја коју, са свим архијерејима, упућује свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима Српске Православне Цркве. О историјској посети патријарха Иринеја јужној српској покрајини, у тексту под насловом: „Косово и Метохија су свенационални приоритет“, пише протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. Нови број Православља доноси и разговор са архимандритом Захаријем из манастира Светог Претече у Есексу, у тексту под насловом: „Лични односи са ближњима у светлу односа са васкрслим Господом“. Овај интервју се први пут појављује пред српским читаоцима љубазношћу игуманије Jeфремије и сестринства Светог Стефана из Врања. Своја искуства, размишљања и запажања адвокат Тома Фила изнео је у аутобиографији „Завршна реч“. На промоцији књиге Патријарх српски Иринеј је ову књигу упоредио са „Ратом и миром“ – да ли је породица Фила играла велику улогу у свом времену и зашто је заволела српски народ тако силно да их реч великосрби чини поносним, читајте у тексту који потписује Славица Лазић. Поводом 30 година од упокојења Епископа шабачко-ваљевског Јована (Велимировића), Марина Марић пише текст „Владика Јован – најмаркантнија личност свога времена.“ О Светосавској мисионарској заједници при храму Светог пророка Јеремије у Врбовцу пише Лела Марковић. О најранијим траговима хришћанства на Балкану пише Велибор Мартиновић, а у Рубрици Свет књиге, о делу Васка Костића „Свети Сава у Боки“ пише Глиго Бјелица. Извор: Православље -
У овом, првоаприлском, броју Православља, новина Српске патријаршије, Вашој пажњи препоручујемо – текст о Сећању на дане страха, у којем преносимо беседу Његове Светости Патријарха српског Иринеја, са државне церемоније обележавања двадесет година од почетка НАТО агресије на СРЈ, која је одржана 24. марта у Нишу. На ползу свог Отачаства, извештај са доделе највишег Црквеног одликовања Ордена Светог Саве, проф. др Дарку Танасковићу. У запису о овим данима Великочасног поста, проф. др Ксенија Кончаревић за новине Српске патријаршије говори о моћи речи и важности и сили уздржања. Вашој пажњи препоручујемо и ексклузивни интервју Николаја Сапсаја са Митрoполитом кијевским и целе Украјине Онуфријем, у којем Митрополит између осталог каже: „Неизмерно смо захвални Српској Православној Цркви на ставу о црквеној кризи у Украјини“, као и извештај о обележавању Дана сећања на погром на Косову и Метохији. Са професором др Милом Ломпаром, разговарала је Славица Лазић. Редовни професор на Филолошком факултету у Београду је, за Православље, између осталог рекао: „Какве сврхе има велики споменик Стефану Немањи у Београду, ако се у исти час одричемо Косова и Метохије? Само као параван за један политички и историјски суноврат. Кључни отпор може пружити СПЦ: у овим околностима – једино још она.“ О најмањем и најскровитијем манастиру Епархије бањалучке, манастиру Ступље, којем ових дана обележавамо четврт века од откривања његових темеља на граници општина Прњавор, Челињац и Теслић, пише протосинђел Платон Јовић. Свој утисак после читања недавно објављене књиге доцента Маје Николић „Јелена Драгаш Палеологина – последња царица Ромеја“, нам преноси мр Биљана Цинцар–Костић... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље.рс -
Изашао из штампе нови број "Православља" (бр. 1246 - 15. фебруар 2019)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
У овом броју Православља, Вашу пажњу усмеравамо ка тексту – извештају са пута и боравка посланства Српске Православне Цркве у Москви, а на позив Патријарха московског и све Русије Кирила, поводом десетогодишњице Помесног сабора РПЦ, и избора Патријарха Кирила за Предстојатеља Московске Патријаршије. Из овог броја издвајамо текст Разговор са проф. др Дарком Танасковићем "насиље над српским светињама неће стати" који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља" (ПДФ) . Свечаном академијом „Будимо људи“, у Митрополији загребачко-љубљанској, обележени су велики јубилеји – 800 година аутокефалности СПЦ и 600 година од рођења грофице Катарине Кантакузине Бранковић прве православне хришћанке у Словенији. О Косову и Метохији кроз историју пише Лела Марковић у тексту под насловом „Старац Григорије наручилац Житија Светог Петра Коришког и градитељ његове цркве“. О серијалу емисија посвећених страдању српског народа у Првом светском рату, на таласима Радија Беседа (Епархија бачка), у тексту под насловом „Сведочанство“, пише Александар Арсенин. „Насиље над српским светињама неће стати“, упозорава нас, у овом броју новина Српске патријаршије, Дарко Танасковић, доскорашњи амбасадор Србије при УНЕСКО, који је разговарао са нашом Славицом Лазић. Из штампе је недавно изашао „Календар Црква 2019“, посвећен 800-годишњици аутокефалије СПЦ, а о томе читајте у тексту који потписује др Радован Пилиповић. У редовној рубрици Ходим и свједочим, прота Василије Томић бележи: „Ко дволичи језиком пашће у зло“... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Садржај: 2. РЕЧ ДВЕ УЗ НАСЛОВНУ СТРАНУ Номинални верници или изгубљене душе 4 Са распетог Косова и Метохије ДОГАЂАЈ 6 Посланство СПЦ у Москви ИЗ ЕПАРХИЈА СПЦ 8 У Митрополији загребачко-љубљанској Свечана академија „Будимо људи“ КОСОВО И МЕТОХИЈА КРОЗ ИСТОРИЈУ 10 Старац Григорије наручилац „Житија светог Петра Коришког“ и градитељ његове цркве БИБЛИОТЕКЕ ФРУШКОГОРСКИХ МАНАСТИРА 13 Библиотека манастира Ново Хопово: књиге Доситеја Обрадовића штампане у 19. веку ПОВОДИ 14 Сведочанства ПУТОПИС 18 Призрен у Америци КАТИХЕТИН УГАО 22 Слушкињина прича Фантазија која прети да буде стварност РАЗГОВОР 24 Дарко Танасковић Насиље над српским светињама неће стати СРПСКО ГРОБЉЕ У ЛИБЕРТИВИЛУ 30 Два светитеља која бдију над Србима у Америци СВЕТ КЊИГЕ 34 Календар „Црква 2019.“ посвећен 800-годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве ВЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО 40 Свети Сава зачетник Милосрдне секције ДУХОВНЕ ЦРТИЦЕ ИЗ МЕЛБУРНА 42 Жртва очишћења Извор: Православље -
Изашао из штампе јануарски двоброј "Православља"
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „... Заиста, велика је тајна побожности: Бог се јави у телу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповеди се незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у слави“ (I Тим. 3,16). СВИМА ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА ПРАВОСЛАВЉА, НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ЖЕЛИМО БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СРЕЋНО И БЛАГОСЛОВЕНО НОВО ЛЕТО ГОСПОДЊЕ! РЕДАКЦИЈА Садржај: 2. Божићна посланица 4 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ 6. Богослужења, пријеми и посете Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја Славица Лазић 8. Божићни интервју Светислав Божић, композитор, дописни члан САНУ Творац нас је саздао за господство и моћ др Владислав Пузовић 13. Догађај др Владан Таталовић „Осам векова аутокефалије СПЦ (1219–2019): историјско, богословско и културно наслеђе“ 17. Дела светитељска протођакон Радомир Ракић „Охридски пролог“ на словачком језику разговор са протојерејем Петром Сороком 21. Из живота Цркве Хиљаду година Епархије призренске мр Биљана Цинцар-Костић 22. Поводи Савка Суботић – Народна мајка (1834–1918) протојереј др Братислав Кршић 24. Реч две са... Проф. Призренске богословије Дејан Ристић Борјан Митровић 29. Поводи Свечани концерт Српског пјевачког друштва „Слога“ у Сарајеву Јелена Јеж 31. Божић мог детињства Монахиња Теодора (Васић) Намесница манастира Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку Марина Марић 34. Српско гробље у Либертивилу Мајор Михајло Маџаревић (1894-1965) Војник светосавске идеје и ловац на живе језике проф. др Ксенија Кончаревић 38. Поводи Домети и перспективе српске славистике протојереј-ставрофор Василије Томић 42. Ходим и свједочим Божић – право славље протојереј-ставрофор Милорад Лончар 44. Духовне цртице Тајна је у смирењу Из овог броја издвајамо текст РЕЧ ДВЕ СА Дејаном Ристићем, професором Призренске богословије који можете преузети и прочитати путем интернет сајта ПРАВОСЛАВЉА, текст можете прочитати ОВДЕ Извор: Православље
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.