Претражи Живе Речи Утехе

На празник Светог пророка Илије, у вечерњим сатима уснула је у Господу мати Аквилина, игуманија манастира Вољавче код Краљева Рођена је и крштена са мирским именом Зорица, 1950. године у дому благочестивих и богољубивих родитеља Десимира и Милијане Чукановић у селу Распоганче код Штавља у сјеничком крају. После упокојења оца Десимира, деветогодишња девојчица Зорица, дошла је у манастир Вољавчу са мајком, где је већ имала две тетке, очеве сестре, монахиње. Манастирски храм Светог великомученика Прокопија, црква брвнара, подигнута је у време сеобе Срба под патријархом Арсенијем трећим Чарнојевићем. Детиња душа, жедна Живога Бога, од најранијих дана се ту у манастиру, напајала и хранила духовно, кроз богослужења и искуство старијих сестара. Сестринство је било малобројно! Манастир прилично сиромашан и у материјалној оскудици. Поред цркве брвнаре у манастиру је био један мали конак са три просторије. Одавде је Зорица завршила основну школу. Потом је донела одлуку да остане у манастиру и да прими монашки лик. Када је напунила 19 година живота, блаженопочивши Епископ жички Василије, замонашио је искушеницу Зорицу, под монашким именом Аквилина. Заједно са сестринством манастира, на челу са тадашњом игуманијом мати Ефросинијом, монахиња Аквилина је изграђивала манастир. Подигнута је нова зидана црква посвећена Преподобној мати Параскеви 1967. године, анови већи конак 1974. године. Смиреном нарави и кротким духом, монахиња Аквилина је освојила љубав сестара и оболеле игуманије Ефросиније, која ју је назначила за свога живота за наследницу у старешиновању, видевши у њој доброг домаћина и управитеља. Блаженопочивши Епископ Стефан је 1990. године именовао монахињу Аквилину за игуманију манастира Вољавче. Мудро и са љубављу је мати Аквилина водила манастир и управљала њиме и сестринством. Својом добротом је завредила пажњу мештана и целе околине до града Чачка и Краљева, те су се верници везали за ову светињу и свесрдно је у разним облицима помагали, долазећи на света богослужења, доживљавајући овај манастир као своју кућу. Мати Аквилина је боловала од диабетиса (шећерне болести). Иако је ова њена болест била тешка, нико је није видео да је нервозна или љута, нико није трпео због њене болести. Носила је болест са смирењем и захвалношћу Богу. На дан Светог пророка Илије, са радошћу је, на болничком оделењу у Београду, из руку свештеника примила Свету тајну Причешћа, и тако наоружана, душом својом кренула у загрљај Господу, кога је свим срцем љубила и верно Му служила. Опело мати Аквилини, у манастиру Вољавчи, 04. августа 2018. г. служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, уз саслужење свештеномонаха и свештеника Епархије жичке у сабрању бројног монаштва, свештеника и верног народа, поштоваоца ове светиње и игуманије Аквилине. Владика је посебно истакао монашки подвиг мати Аквилине, наглашавајући да монашки подвиг прате бројна искушења, али је она у свему јеванђелски ревновала и истрајавала, знајући да је Господ рекао да ко верује у Њега има живот вечни, и да је још рекао: “Тамо где сам ја тамо ће бити слуга мој.“ Још је Владика рекао да је највећа радост, кад монах одлази у достојанству, које је обећао Господу Богу. Радостотворна туга је, јер је више нећемо видети у овом животу, али она је испунила свој завет достојним монашким животом као невеста Христова, и одлази Њему Женику, који је својим крстоваскрсним подвигом кроз проливену крв, пропутио и нама пут у живот вечни. Владика је посећивао у болести мати Аквилину и каже да ју је тешио у њеној болести, а она опет са смирењем тешила њега у његовим тешкоћама и борбама. “Тешећи се храбрили смо се увек речима Господњим“. “Нека јој је миран и благословен пут ка Царству небеском, да се тамо настани и одомаћи да и нас кад за то дође време прими да се сви заједно радујемо са Оцем и Сином и Светим Духом кроз све векове и сву вечност“ завршио је Владика. Вјечнаја памјат игуманији Аквилини! Духовник архимандрит Јаков Лазовић и Љубинко Костић, протојереј ставрофор Извор: Епархија жичка View full Странице

Христољубива браћо у Црној Гори, потомци Светога Саве. Дочекасмо да прославимо нашег заједничког оца Преподобног Аву Јустина. Ништа посебно, ништа ново немамо да Ти принесемо Свети оче осим опет и опет вапајне молбе, да нас у молитви, заједно са свим српским светитељима не заборавите због наше неслоге“, помолила се мати Гликерија на почетку разговора. Звучни запис разговора Манастир Ћелије у Епархији ваљевској прославиће празник Светог аве Јустина бденијем које се служи у среду 13. јуна у 18 часова и Светом Архијерејском Литургијом која на дан празника (14. јуна) почиње у 9 сати. Звучни запис разговора Она је са нама подијелила духовну поруку Преподобног Аве својој духовној дјеци на постидпломским студијама коју је лично однијела у Атну 1971. године, у којој Ава Јустин каже: “Мила моја христочежњива чеда (имена њихова) нека вам чудесни Господ Христос увек буде све и сва у свима световима. Служећи Њему свим срцем безрезервно, ви служите свима људским бићима у свима световима, а кроз њих, богоугодно служите себи, своме спасењу, свом вечном блаженству, вечној радости. Ево к вама моје живе посланице мати Гликерије и мати Јустине које вам доносе сву моју душу“- подсјећа мати Гликерија на посланицу Аве Јустина из 1972. године својој духовног дјеци на постдипломским студијама у Атини, међу којима су били и наш Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије и Преосвећени умировљени Владика Атанасије (Јевтић). Извор: Радио Светигора Мати Гликерија, која је више од 50 година игуманија светиње, каже за радио "Источник" Епархије ваљевске да ће у славу Светог Јустина Литургију служити Митрополит Лука из Украјинске Православне цркве Московског Патријархата, затим Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије, Владика аустралијско-новозеландски Силуан и домаћин сабрања Владика ваљевски Милутин. Саслуживаће велики број свештенослужитеља из више Епархија СПЦ и помесних цркава. Мати Гликерија и скоро 40 година након упокојења Аве Јустина живо се сећа његових поука, као и беспоштедне и бескомпромисне борбе за православље. Извор: Радио Слово љубве View full Странице

IGUMANIJA I SESTRINSTVO NAPUSTILE MANASTIR PROHOR PČINJSKI: Rekla sam im sve u lice, da lažu, kradu, a radi se o čak 300.000 evra! KAD PAHOMIJE ODE, VRATIĆU SE SRBIJA 02.04.2018. 22:53 Igumanija Stefanida (Glavčić), nastojateljnica (starešina) manastira Sveti Prohor Pčinjski, razočarana, uvređena i ponižena, krajem marta je napustila ovu svetinju i Eparhiju vranjsku. Prema neproverenim informacija i čitavo sestrinstvo manastira krenula je za njom i napustilo jednu od najvećih svetinja na jugu Srbije. Igumanija Stefanida sada boravi u manastiru Gračanica, u eparhiji Raško -prizrenskoj. - Vest da je igumanija Stefanida, inače duhovno dete upokojenog oca Pajsija, napustila Prohor, brzinom svetlosti je doprla do vernika i poštovaoca ovog manastira i cele Pčinje - kaže izvor, navodi portal Info Vranjske. - Tačna je informacija da je igumanija Stefanida, po osnovu njene lične molbe, kanonskim otpustom iz Eparhije vranjske i kanonskim prijemom episkopa raško prizrenskog Teodosija, 28. marta 2018. godine prešla u tu eparhiju - potvrdili su za Info Vranjske u eparhiji Vranjskoj. Upućeni kažu da je Stefanida bila „pčela matica“ i pravoslavni stub ovog podneblja, koja je okupljala sve vernike od običnih građana do vojske i policije. - Po istom scenariju, kako je pre dve godine, iz manastira Sveti Pantelejmon, svojom bahatošću najurio 15 monaha, tako je episkop vranjski Pahomije, iz Svetog Prohora, sada proterao igumaniju Stefanidu i celo sestrinstvo - kaže anonimni izvor Info Vranjskih. Stefanida se već dvadesetak dana nije javljala na mnogobrojne telefonske pozive, niti je odgovarala na telefonske poruke. Ipak: - Dragi moji, ko bi ostavio Pčinju posle 25 godina? Meni je srce tamo. I taj narod mi je rod najrođeniji. Ali, više se nije moglo - napisala je Stefanida u poruci krajem marta, čime su u stvari samo potvrđene vesti da je ona „proterana“. U Eparhiji demantuju nekakav nasilan razlaz tvrdnjom da igumanija „ništa nije zgrešila nego je časno i odgovorno obavljala svoju dužnost nastojateljice manastira Sveti Prohor Pčinjski“, kao i da je razlaz bio po kanonskom poretku. - Prelazak igumanije u Eparhiju raško-prizrensku bio je u skladu sa kanonskim poretkom, kada sveštenstvo ili monaštvo iz jedne eparhije prelazi u drugu - stoji u pisanom odgovoru iz Kancelarije Eparhijskog upravnog odbora. Na pitanje šta je onda razlog njenog iznenadnog odlaska, izvor kaže da je sukob sa vladikom tinjao, ali je eskalirao pre dve nedelje, kada je igumanija oštro reagovala na podatke o trošenju manastirskih para, posebno onih namenjenih za obnovu „Kraljevog konaka“. - Rekla sam im sve u lice, rekla sam da lažu, kradu i to sve sa mojim potpisom - potvrdila je igumanija u istoj poruci, rekavši da se radi o iznosu od „čak 300.000 evra“. Ove podatke izvor Info Vranjskih objašnjava tvrdnjom da je igumanija Stefanida „bila naterana“ od strane preosvećenog vladike Pahomija da mu blanko potpiše više čekova (navodno desetak) kojima je on potom „rasipao manastirske pare“. Iz Kancelarije tako nešto demantuju tvrdnjom da se „novac svih crkvenih jedinica Eparhije vranjske troši u skladu sa planiranim budžetom, koji odobrava Eparhijski Upravni odbor“. - Svakako da to nije tačno. Episkop je po funkciji ovlašćeno i odgovorno lice za celu Eparhiju, pa tako i manastira Sveti Prohor Pčinjski , te s toga nije bilo potrebe da ima blanko nalog potpisan od igumanije Stefanide - piše u odgovoru. Šta god i kako god bilo, igumanija je najpre ove navode demantovala, a potom otišla uz obećanje da će se vratiti jednog dana. - Nemam ni snage ni zdravlja da to sve izdržim. Odlazim, a kad on ode, vratiću se - stoji na kraju poruke Igumanija Stefanida (Glavčić), doskorašnje nastojateljnica (starešina) manastira Sveti Prohor Pčinjski. Sagovornici bliski SPC ocenjuju da su ovakvim raspletom situacije, najviše izgubili vernici i poklonici manastira Sveti Prohor Pčinjski, koji se, kako tvrde, „polako organizuju u skladu sa razvojem situacije“. - Sada je na potezu peticija ogromnog broja nezadovoljnih, kojom želimo da raskrinkamo vladiku Pahomija i stvari vratimo tamo gde im je kanonski mesto - kaže na kraju izvor Info Vranjskih koji je želeo da ostane anoniman. (Kurir.rs/infovranjske.rs, R. Irić)

Среда, 7. март 2018. (22. фебруар 2018.) Овога јутра у раним јутарњим часовима, у својој келији се упокојила у Господу мати Евпраксија, игуманија манастира Никоље у Овчарско-кабларској клисури, која је осам деценија живота провела као искушеница, монахиња, игуманија, манастира Јовање и Никоље. Како је Радију „Слово љубве“ потврдила настојатељица манастира Никоље, монахиња Јелисавета, у петак 09. марта 2018. године биће служена света Литургија пређеосвећених дарова са почетком у 9 часова, након службе и опело, а мати Евпраксија биће сахрањена на манастирском гробљу. Преносимо вам текст из новина „Пресс“ од 10. децембра 2007. године, посвећен животу почивше, игуманије Евпраксије. У манастире Овчарско-кабларске клисуре дошла је као Надежда Белић из малог места Бангула, код Ердевика, у Срему, како каже, двадесетак километара удаљеном од Саве и Дунава. Била је најмлађа, рођена 1919. године као 12. дете Станимира и Марије. Због породичне трагедије у којој је већина деце умирала врло мала, нека и од туберкулозе, кум јој је дао име Нада, како би бар она преживела и избегла тужну судбину своје браће и сестара. Остала само с мајком, јер је у међувремену преминуо и отац Станимир. Вођена неком чудном, божанском силом и снагом, 1938. године, као деветнаестогодишња девојка, по први пут је дошла у Србију. На Богомољачки сабор у манастир Жичу, сећа се, било је то на Крстовдан, онај јесењи - и остала ... Била је ученица св. Владике Николаја. - Тако је морало да буде. Мајка ме је и учила да будем побожна, да идем у хришћанску заједницу. Послушала сам је, али је она платила високу цену - остала је сама. Тако је ипак морало да буде - сећа се данас мати Евпраксија, 20 година игуманија манастира Никоље. Њен нови дом, након оног рођеног кућног, сремског, био је манастир Јовање. Замонашила се тек 1949. године, пуних 11 година после уласка у манастирске одаје Овчарско-кабларске клисуре и исто толико година искушеничког живота. Чекала је, каже, тако дуго, само зато да би је замонашио свети Владика Николај, који је и највише утицао на њено духовно освећење и поткрепљење. У Јовању је остала 16 година, а када је због изградње хидроцентрале дошло до урушавања манастирских одаја, преселили су их у Никоље, у коме и данас броји своје монашке дане. За који дан биће то и пуних седам деценија у манастирима Овчарско-кабларске клисуре, двадесет година као игуманија манастира Никоље, након мати Ефросиније. Седам деценија, за обичне смртнике, готово невероватног живота. Јер, није лако објаснити и разумети каква то животна енергија и снага носе наизглед крхко људско биће да свако јутро устаје у четири сата, проведе више сати на богослужењу, преко дана обавља и најтеже физичке послове, присуствује вечерњем ... И тако из дана у дан. Већ готово седамдесет година. - За разлику од ранијих година сестринство је сада знатно мање, двадесетак сестара, углавном старих и болесних. Млађих је све мање. Долазе, рекла бих више натрче случајно, па кад схвате где су дошле, врло брзо и одлазе у свет. Јер овде је много посла за све, мора се добро запети и радити, сваки дан, практично од јутра до мрака - каже мати Евпраксија. Манастир Никоље по подели припада средњим споменицима културе, а по некадашњим прописима и Аграрној реформи припало му је 15 хектара земље и исто толико шуме. Ту је и на далеко чувена манастирска воденица. За мати Евпраксију и сестринство манастира много посла и свакодневних обавеза. Немају послужитеља, али део најтежих послова обавља им један житељ Пријевора који живи у оближњој железничкој станици. Некада је брата и њега манастир прихватио као своје, хранио их и пружао уточиште, данас о манастиру брину као о својој кући. Тешко је у једном даху сетити се свега. И савета владике Николаја да не иде у Јовање јер се тамо умире од глади. И деце о којој је требало бринути. И дана када је приликом бежања преко Мораве погинула мати Катарина. И глади и немоћи да се преживи. А земља дата у закуп. Али... Нешто што се не заборавља су дани градње куће. Али... Још јаче и још дуже од тога памти године враћања зајма. - Кућу смо правили углавном од зајма, уз новац који смо добили од хидроцентрале чијом је изградњом дошло до урушавања Јовања, тадашњих 830.000 динара. Чим смо се уселили и мало скућили почели смо да враћамо дугове. Али није било лако. Неком смо враћали у новцу, неком у животним намирницама, неком сечом шуме. Остаће записано да су једино Раде Тодоровић и Милановачка црква опростили свој део - наглашава мати Евпраксија. С посебном пажњом мати Евпраксија говори о Радмили Милентијевић, великој добротворки, захваљујући чијој помоћи је знатно обновљена манастирска кућа, препокривена воденица. И још много тога. На реновираној кући сестринство је једну собу у поткровљу наменило њој. У тој соби Радмила је и ове године преноћила две ноћи. Пред игуманијом Евпраксијом и њеним сестринством је још много тога. Свакодневних обавеза, бриге и пажње за манастир и старе и болесне сестре. Али и да се обнови и кнежева кућа, чува и пази чувена ризница. Сачува чувено Каранско јеванђеље о коме мати Евпраксија говори с посебном пажњом. Јер, реч о светињи непроцењиве вредности, најстаријем оригиналном јевандељу код нас, писаном далеке 1604. године. Међутим ... На прагу десете деценије живота, за њу нема дилеме и како каже никад је није ни било. - Да сам сада на почетку и да бирам, опет бих изабрала исти пут... Извор: Пресс (10. децембар 2007.) - П. К. Извор: Радио "Слово љубве" View full Странице

Мати Ефросинија игуманија Манастира Грачанице јутрос је мирно уснула у Господу у својој 90 години. Велика подвижница љубави Христове од ране младости посветила је живот Богу као монахиња. Сада њена душа хита у загрљај Ономе коме је цео свој живот верно служила. Вјечнаја памјат! Документарни запис о животу и делу покојне мати снимљен 2013. Извор: View full Странице

Дана, 24. октобра 2017. године у манастиру Месић преставила се у Господу игуманија, мати Параскева. Доносимо следеће саопштење из канцеларије Његовог Преосвештенства Епископа банатског Г. Никанора: Саопштење: Са тугом извештавамо све свештенство, монаштво и верне подручне Нам Епархије банатске, да се игуманија ПАРАСКЕВА (МИТРИЋ), настојатељица манастира Месић упокојила у Господу 24. октобра 2017. године. Заупокојена Литургија служиће се у четвртак 26. октобра 2017. године у 8 часова у манастиру Месић, а монашко опело и сахрана почеће у 11 часова истога дана. Извор: Епархија банатска View full Странице

Доносимо веома занимљив и садржајан разговор са игуманијом манастира Бешка на скадарском језеру, мати Фотином. Разговор је реализован у оквиру емисије "тамо далеко" у продукцији Радио Телевизије Републике Српске. Разговор водила Мира Лолић Мочевић. View full Странице

Отварање изложбе мати Ефимије, за све који нису били. Владика Јован Ћулибрк је отворио изложбу. Говор в. Јована, и неколико слика можете погледати на сајту мати Ефимије. Снимак је рађен мобилним телефоном. Линк: http://efimija.yolasite.com/КОНТАКТ.php

Невероватна емисија и невероватна игуманија, увек и изнова се одушевим оваквим људима: