Претражи Живе Речи Утехе

Одличан текст Ведрана Гагића. Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес VIDOVDAN.ORG Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка Перовића о томе да српска Црква није најсрећнији назив за...

Саша Радуловић: Нада у рушење глобалног Вавилона постоји – зове се Трамп! 18. априла 2020. Моји драги сународници, Свет који ће да нас сачека кад се овај кошмар заврши, биће један свет потпуно другачији од оног на који смо навикли. Биће мање посла, мање прилике за самосталну зараду, много више контроле и цензуре, али, парадоксално, и мање оних ланаца који су нас стезали већ ко за колико деценија. Једном речју, апокалипса. Ко је за то крив? Као и у свакој апокалипси, и у овој постоје четири јахача који су је донели и који се труде да је пренесу на цео свет. Кренимо редом. Први јахач је финансијска елита са Вол Стрита, која је по четврти пут у једном веку направила хаос читавом свету. Незајажљивост и стални притисци да се увек зарађује више и брже, да се трошкови стално смањују а да се тржишни удео повећава су довели до балона који је био пред пуцањем већ неколико година. Банкари који су у својим рукама држали цео свет су финансијски капитал ставили на чело свих осталих капитала до сада познатих човеку – производног, услужног, интелектуалне својине и свих осталих вредности које је човек био у стању да произведе. Двадесетак пребогатих појединаца који су у својим рукама држали америчке Федералне резерве, кројили су судбину целом свету, и цео свет довели до нове ивице пропасти. Како ово није плод случајности, већ плод намере да се што више капитала стави у руке што мањег броја људи и тиме завлада светом сваки дан све више, може се говорити о првом злом јахачу који има намеру да пороби цео свет. У исто време нас је задесио и вирус за који озбиљни научници већ тврде да не постоји било каква вероватноћа да је настао природним путем. Лудаци су у свет пустили болест чије ширење су могли да контролишу, и преко повећања или смањења интензитета болести могли су да управљају нашим животима. Да ли ћемо да идемо у карантин, да ли ћемо Ускрс да дочекамо са својим најстаријима или у црквама, да ли ћемо уопште смети да постављамо питања – зависило је од пар појединаца у свакој земљи, који су служили моћном фармацеутском лобију, који је као други јахач апокалипсе ударио свом силином по нама, како би нам показао мрачну будућност коју су нам глобалисти наменили. Будућност са толико слободе да окрећемо точак и њима производимо вишак вредности, и после тога одмах одемо у свој кутак изолације. Циљ тога се већ и назире: већ су покренули приче да би спас од понављања будућих пандемија било праћење свакога појединачно, како би се наводно утврдило да ли смо били у контакту са зараженим људима у свом окружењу. Када то постане нормално, у свакога од нас ће да уграде и чипове о којима смо толико слушали, опет за наше добро, и коначно да угасе све наше слободе. Све док нас не остане она златна милијарда, од којих ће деветстодеведесет милиона робова да служи десет милиона на врху. Трећи јахач апокалипсе је техничка подлога ропства. 5Г мрежа коју планирају да уведу није само брз начин обраде података о свакоме од нас, већ потенцијално и начин да нам путем таласа које би нам пуштали са репетитора измене свест и умртве нас чак и физички. Озбиљна истраживања говоре о томе шта 5Г мрежа ради биљкама и животињама. Не дозволимо да то исто уради и нама. На крају, четврти јахач је свакако медијска машинерија која служи глобалистима како би ова два јахача прошли са што мање отпора. Тај четврти јахач нас умртвљује, свакога дана помало, плаши нас или нас засипа баналностима, или једноставно блати оне међу нама којима су очи отворене, и тако тупи сваку могућу оштрицу отпора. У Србији, ситуација је још и гора. Диктатура коју смо трпели раније је добила нов замах. Овог пута отворено потпомогнута од ова четири јахача апокалипсе, који користе ово стање да нам у земљу убацују мигранте, да нас затварају док на нашим болесницима експериментишу, да нам уграђују 5Г мрежу док траје полицијски час, и да нас додатно слуђују како исход следећих избора не би представљао било какво изненађење. Наше слуге јахача апокалипсе у томе учествују свесно, као што су и до сада свесно служили новом светском поретку. Али и поред овако црне слике света, нада постоји. Нада је оличена у четири витеза који иду у бој са ове четри немани са копљима напред. Та четири јахача се презивају Ђинпинг, Путин, Орбан и Трамп. Појединачно, сви ови витезови модерног доба су морали у једном или другом тренутку да праве компромисе са јахачима апокалипсе. Прва тројица су и пружали отпор, али је тај отпор увек био недовољан док се није појавио четврти витез отпора јахачима апокалипсе. Са доласком Трампа, та битка је почела да добија драматичне обрте и по први пут у последњих неколико деценија нам пружа наду да можемо и да победимо. Према алтернативним медијима, који су увек важили за добро информисане и са инсајдерским информацијама, неколико десетина глобалиста је већ ухапшено или су „извршили самоубиство“. Један од оних за који се тврди да су ухапшени или да су у бекству је и Џорџ Сорош, који је био spiritus movens досадашњег поретка. Трамп је на путу да преузме Федералне резерве у САД. Путин се обрачунао са целим крилом глобалиста у Русији и маргинализовао њихов утицај, Орбан је истерао Сороша и глобалисте из њиховог најјачег упоришта у овом делу света, а Си Ђинпинг је, под плаштом борбе против корупције, погубио пар десетина припадника глобалистичке олош елите. Исте оне елите која се сада противи Трамповим настојањима да укине карантин свуда, па и у Њујорку. Дакле, нада постоји. А кад падне та глобалистичка Вавилонска кула, кренуће да се гради нова кула. Овога пута, кула у којој ће да буде простора за више од милијарду људи на свету. Кула у којој Бил Гејтс неће моћи да крије шта ставља у вакцине које даје афричкој сиротињи, где глобалисти неће моћи да штампају доларе без покрића на којима још и зарађују, и где ће тачно да се зна ко и зашто уводи 5Г мрежу, и које су све последице 5Г мреже пре њеног пуштања у рад. То ће да буде кула слободних људи, која ће до неба да оде не да би пркосила вишим силама, него да би се са њима сусрела у братском загрљају. Тад ће да падне и ова мала Вавилонска кула од карата у Србији, која није ништа друго него бледа копија оне светске, којој активно служи. До тада, наше је да чекамо и пружамо отпор тамо где можемо и колико можемо. Иако ће главна битка да се одигра ван Србије, наше је да ту велику светску битку подупремо колико можемо и где можемо. Зато вас све позивам да се, за почетак, едукујете о тој борби преко алтернативних медија који на Интернету не мањкају. Само информисани појединци могу да се изборе са свим пошастима које ће ова хидра да нам шаље – од вакцина, преко безвредног новца, до 5Г мреже. Победа је близу, наше је само да је у памети и свести дочекамо, и да је зграбимо једном када дође. Саша Радуловић

Су Јанг Зао, професор математике из Кине, пре 15 година доселио се у најјужнији град Српске где је остао све до данас. За „ЕуроБлиц“ каже да не планира да оде из Херцеговине јер је попут магије. Јунг Зао истиче да је срећан што је становник Требиња. – Ко једном дође у ове крајеве увек пожели да се врати, а ето ја сам одлучио да са тадашњом девојком, а сада супругом, останем и Требињу и није ми криво – прича Јанко Зхао. Одмах по доласку од суграђана је добио име Јанко и одлучио је да се крсти и пређе у православље. Прославља Божић и има своју крсну славу Светог Јована Шангајског, који се слави 2. јула. Пости пред све православне празнике, а био је у Пећкој патријаршији на устоличењу патријарха Иринеја. – Чим сам дошао заволео сам Требиње. Када сам упознао човека који ми је водио књиге схватио сам колико су Срби добар и гостољубив народ. По његовој ћерки Ивани дао сам име и мом првом детету. Он је био мој венчани, а затим и крштени кум – рекао је Јанко након преласка на православље. На српско име које је добио од Требињаца није се бунио, а његова супруга добила је име Софија. Јанко има и држављанство БиХ, направио је кућу у Требињу, и отворио неколико радњи. На последњим локалним изборима искористио је право гласа и гласао у требињском Дому пензионера. Каже да је гласао и пре четири године на локалним изборима, јер на то има право, па испуњава грађанску дужност. Иако је по самом доласку рекао да је дошао у Требиње због промене, а не лошег живота у Кини, сада каже да из овог града не жели да иде. Затекли смо га у радњи, али овај пут није био расположен да кометарише српске заставе на штанду у његовој продавници. Занимљиво је да се српске заставе у Требињу једино могу купити у његовој кинеској продавници. Запослени у његовим продавницама кажу да су се заставе највише продавале уочи Дана РС, а најскупље су 5 марака, док оне мале се могу купити и за 2,5 КМ. На декларацији застава са двоглавим орлом написано је да је земља порекла Кина, а увозник управо Јанкова фирма. Сваки купац који уђе у кинеску робну кућу у Требињу, морао их је приметити, јер су уредно сложене на самом уласку, уз касу. Требињци Јанка знају већ петнаестак година, када је као професор математике дошао из једног мањег града код Пекинга као трговац робе. За њим је дошла и његова тадашња девојка, а после супруга. Су Јанг Зао, први требињски Кинез, одмах је од локалног становништва добио име Јанко, а он и његова супруга, неколико година по доласку, крстили су се у Саборном храму у Требињу, па му је то постало и крштено име. БЛИЦ