Претражи Живе Речи Утехе

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија произнесена на Тројичиндан, 23. јуна 2013, у манастиру Стањевићи У име Оца и Сина и Светога Духа. Пјевамо, драга браћо и сестре, пјесму Господњу која гласи: „Јегда сишнед јазики слија, раздјелаше јазики Вишњи: јегда же огњенија јазики раздајаше, в соједињеније всја призва, и согласно славим Всесвјатаго Духа“ (кондак Педесетнице). Када је Господ сишао на кулу Вавилонску, на оне људе који су градили кулу Вавилонску – која је била мимо Бога и против Бога, грађена у славу људску а не у славу Божију – онда је Вишњи сишао и помутио њихове језике. По древном предању, послије те Вавилонске куле дошло је до помуте међу људима и међу земаљским народима. Раздјелио је Бог народе, раздвојили су се народи и почели су међу собом да се сукобљавају, да се мрзе, да отимају једни од других, да врше насиље једни над другима. Помутио је Бог њихову памет, лишио их истинског знања лишивши их библијског богопознања. Изгубили су људи и народи једнога Духа који их је изњедрио и који је створио човјека и којим је Бог задахнуо човјека, подаривши му дах живота. И тако, кроз градњу Вавилонске куле – грађевине у коју се уграђује све оно што је противбожно и антибожно, не само у вријеме Вавилоњана него ево кроз сву историју грађења те куле – људи су постали као галебови у магли – не знају ни зашто су овдје на земљи, не знају ни куда иду са ове земље, не знају ни како ни на који начин да се односе и према себи самима и према другим људима и другим народима. То је оно најстрашније проклетство, које прати људски род од Адамовог гријеха, од његовог отуђења од Бога, па ево до наших времена. Тај дух антибожни, безбожни, античовјечни, дух мржње демонске и сатанске траје и увијек изнова се обнавља међу људима и међу народима. Данас човјечанство и даље наставља да гради Вавилонску кулу. Зато и постоји таква смјеша језика и народа, такво неразумијевање међу људима и народима и мржња међу њима. Али, с друге стране, онај Дух Свети, Дух Божији, који се у искони носио над водама, као што је записао пророк Божији Мојсије; Дух Свети којим је задахнуо Господ све што је створио а посебно запечатио човјека, тај Дух Свети се непрекидно даривао онима који се нијесу отуђивали од Њега и Он их је сабирао. Тако кроз Духа Светога имамо сабор древног Изабраног Божијег народа, сабираног Светим пророцима, на челу са боговидцем Мојсијем, и ријечју Божијом, и њиховом вјерношћу ријечи Божијој. Тај Дух Свети је непрекидно, као златна нит, прожимао људску судбину и људску историју, чувао људску природу да не постане потркалиште демона и да се не отуђи коначно од лица живога Бога. Тај Свети Дух, који је надахњивао Пророке, сишао је и на Пресвету Дјеву. Духом Светим од Пресвете Дјеве родио се Дародавац Духа Светога вјечнога, Јединородни Син Божији, вјечно Слово Божије, кроз кога је све постало што је постало, као што свједоче Свети боговидац Јован и Свети новојављени боговидац и тајновидац ловћенски Петар II Петровић Његош, чије свете ликове смо данас унијели у овај свети храм. Свети Петар II, озарен тим Духом Светим, спознао је велику истину да је Слово Божије све из ничега створило и да је закону Његовом све покорно. Тај Свети Дух – који је надахњивао и надахнуо Свете апостоле, којег им је сам Господ даровао прије свога Вазнесења, сабравши их и рекавши им: „Примите Духа Светога!“ (Јн. 20, 22) – Он је био и Његово обећање када је одлазио између нас са земље, говорећи: „Нећу вас пустити саме, послаћу вам Духа Утјешитеља, који ће вас увести у сваку истину. Немојте се разилазити са Сиона док не сачекате силазак Духа Светога“ (уп. Јн. 16, 7-14 и Дап. 1, 4), као што се ево и догодило на овај свети дан, Тројичиндан, Тројичин сабор. Догодило се да се на Сионској горњици, на Сионској гори, Дух Свети у виду огњених језика расподјелио, како каже Свети јеванђелист, на све ученике који су били сабрани, на сваког појединачно од њих. А у Јерусалиму у те дане су били сабрани и Парћани, и Миђани, и Јевреји, и других прозелити из разних народа, побожни, који су се сабрали да прославе Педесетницу, педесети дан послије Пасхе. Сви у се они дивили и чудили, свједочи Јеванђелист, када су чули Свете апостоле како говоре њиховим језицима (уп. Дап. 2. глава). Дух Свети је поново објединио људе својом силом, својом љубављу, својом свјетлошћу, својом истином, својом мудрошћу. Они који су били разбијени као овце без пастира, изгубљени као гавранови у магли, људи и земаљски народи, наједанпут су Духом Светим уједињени. Један Дух а много људи! Раније је било безброј лажних духова и људи отуђени једни од других и отуђени од Бога, а сада је један Божији Дух, којим живи све што живи, којим дише све што дише. Тај Дух је објединио, просветио умове првих Христових ученика, сабрао их у јединство својом силом. Тај сабор свети, сабор око Христа Господа, Сина Божијега, сабор је Духом Светим. То јесте Црква Христова, Црква која се сабира кроз вјекове и сабираће се до краја свијета и вијека из свих земаљских народа, без обзира којим језиком говорили, без обзира које расе били, без обзира у ком времену живјели. Сви они задобијају, примају тога Духа Светога једнога – Он силази на сваког појединачно у тајни Светог крштења и Светога миропомазања. Сви чувају своју разноликост: мушко остаје мушко, женско остаје женско, дијете остаје дијете, старац остаје старац, народ остаје народ, призван да приноси своје дарове у житницу Господњу, а у исто вријеме сви дишу једним Духом, сви живе једним Духом, сви се надахњују једном истином, сви се испуњују једном љубављу, јер Дух Свети је све призвао у јединство силом својом. Отуда је овај дан, Духовдан, Тројичиндан, како га народ с правом назива, најзначајнији и најсветији догађај у историји неба и земље. Сви дани, сва времена, сва збивања од оног првог догађаја када је Бог рекао и када је настао овај свијет па до Тројичина-дне, и до данас и до краја свијета и вијека, сви се они сабирају, сви се они обједињују и добијају своју пуноћу управо у овом догађају силаска Духа Светога, у том неизрецивом потресу неба и земље, када се открила тајна свих свјетова, када се открила тајна људскога рода, када се открила тајна пуноће божанства. У Старом Завјету, прије Христа, открила се тајна Изабраном Божијем народу Оца небескога, Творца неба и земље; у Новом Завјету Христос Господ, друго лице Пресвете Тројице, још је дубље пројавио и открио ту тајну Оца назвавши Га својим и нашим Оцем, и научивши нас да му се молимо: „Оче наш, који си на небесима, да се свети Име Твоје…“ – а име Његово јесте име Исус које је изнад свакога имена, „да дође Царство Твоје“ – а Царство Његово управо јесте Царство Духа Светога изливеног на Свете апостоле. Дакле Христос, јавивши се, открива Оца: „Ко види мене, види Оца“ (уп. Јн. 14, 9), а у исто вријеме откривајући себе као Ријеч Божију, као Творца и Промислитеља, као Почетак и Крај свега постојећег, Он обећава и дарује на овај свети дан пуноћу Божије истине – Духа Светога. Духом Светим открива се пуноћа Божанства, открива се потпуно и јасно да је Бог Отац и да је Бог Син и да је Бог Дух Свети – један Бог, једна природа, једна сила, једна мудрост, један живот, једна истина неизрецива и неописива, а три божанска лика, три божанска лица: Отац и Син и Дух Свети. Открива се, јавља се Бог не као саможиви становник неких нама непознатих свјетова него као Бог који је љубав, вјечни Отац који вјечно љуби Сина, вјечни Син који вјечно љуби Оца и Духа Светога, и вјечни Дух Свети који је љубав и који својом свјетлошћу открива тајну Бога Љубави, Оца и Сина и Духа Светога, и тиме утемељује људску природу и људски живот и људску историју и човјечанство. Као што су на небу Тројица, Отац и Син и Дух Свети, а један су Бог, тако и на земљи: једна је људска природа, једно је човјечанство а много је људи на земљи, безброј је људи и безброј је створења и свако створење свој печат носи на себи јер другачије је од другога створења, а камоли кад се тиче људи. Али у исто вријеме та створења, разнолика и разноврсна, прожета су једним Божијим Духом, једним Божијим дахом. То је оно што је откривено и потврђено на овај свети дан – да смо једно у Богу, да смо призвани на јединство као што је и била молитва Христова прије његовога Васкрсења: „Да сви једно буду, као што си Ти, Оче, у мени и ја у теби, тако и они који си ми дао да у нама буду једно“ (Јн. 17, 21). То је оно што се потврдило на овај свети дан – велико и свето јединство људскога рода. Људски род, велико братство које обједињује вјекове и сва земаљска племена и покољења и призива све да једни срцем и једном душом прослављају Оца и Сина и Духа Светога и да се испуњују те божанске љубави, љубави Оца и Сина и Духа Светога. Зато је овај дан велики дан. Зато је он пуноћа свих земаљских дана. Зато је он основа и темељ свега онога што се догађа и што ће се догађати до Страшнога Божијега суда. Зато се и радујемо што нас је Господ удостојио да на овој светој гори стањевићкој, испод ловћенске горе, прослављамо Свету Тројицу, да настављамо оне тројичне саборе које посвједочује и Свети Петар Цетињски и Петар II Петровић Његош Ловћенски тајновидац, на који су се сабирали људи у њиховим временима. Нека би огањ Духа Светога озарио и наша срца, нека би сила Духа Светога обнављала и оне који се подвизавају у овој светињи и обнављала ову светињу, да и у будућим временима буде живо и опипљиво свједочанство силаска Духа Светога и мјесто прослављања Оца и Сина и Духа Светога, у времену и у вјечности и у вјекове вјекова. Амин. https://mitropolija.com/2022/06/12/pedesetnica-punoca-zemaljskih-dana/

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 21. новембра, на Аранђеловдан – своју крсну славу, са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. Литургијску бесједу Високопресовећени је почео подсјећањем на ријечи Господње, да су најдубље тајне откривене онима који су чистога срца, а не онима који мисле да посједују велика знања. Истичући да су те тајне управо свете небеске силе, 9 ангелиских чинова: архангели, ангели, серафими, херувими, господства, силе и власти, престоли, начала, владика је објаснио да су наша небеска браћа створена када је Бог створио небо и земљу. Дакле, Бог је створио небо – небески, а послије тога, земаљски свијет у коме ми живимо и у коме се рађамо. Митрополит Амфилохије је казао да су на челу небескога свијета управо Свети архангели: Михаило – ко је као Бог, и Гаврило – сила, моћ Божија: „Господ је видио како је демонска сила пала као муња са неба када се побунила својом мржњом и злобом против имена Божјег, против Бога љубави. Онда је архангел Михаило стао и рекао: Пазите, ријечи које понављамо на Светој литургији, као и ријечи: Поклонимо се живоме Богу и само Њему јединоме да служимо. Онда су све небеске силе запјевале пјесму коју и ми пјевамо на Светој литургији: Свет, свет, свет је Господ Бог, пуно је небо и земља славе Његове.“ Подсјетио је да то пјесма коју пјевамо у Светој литургији изображавајући управо небеске силе: „То је пјесма коју је запојао Свети архангел Михаило и она коју нам јавља Свети архангел Гаврило, кроз сву историју благовјесник великих тајни Божијих. Он је онај који јавља све оно што је Бог предвидио о свијету и човјеку, о свој Божанској творевини. Јављао се архангел Гаврило и древним пророцима и Пресветој Дјеви и рекао да ће родити Сина и да ће му наденути име Исус. И остали свети небески силници, архангели и ангели, серафими, херувими непрекидно испуњавају вољу Божију, прослављају име Божије, а у исто вријеме јављају вољу Божију нама људима, као наша небеска браћа.“ Високопреосвећени је истакао да по древним предањима сви земаљски народи, као и сваки човјек понаособ, имају свог ангела чувара, који нас прати у свим корацима нашег живота. „Небеске силе су са нама и међу нама силом Божијом. Божијом љубављу и добротом небо и земља су сједињени“, рекао је владика. Подсјетио да су прије него се родио Син човечији, архангели били узвишенији од човјека, а од кад се родио Господ Исус Христос, онда је Он тај који је изнад анђела, и као Бог, и као човјек. „Он је тај који је сио са десне стране Бога Оца послије Свога Васкрсења и Вазнесења. Он је онај кога су благовјестили свети пророци, кога су наговјештавале свете небеске силе, кога је јавио и најавио Свети архангел Гаврило.“ Митрополит је нагласио да су у древна времена, пагански народи, а било је и хришћана, обоготворавали свете архангеле и небеске силе. Онда је је Лаодикијски помјесни сабор у IV вијеку, установио празник – Сабор Светог архангела Михаила и осталих бестелесних сила, који и ми данас прослављемо. Тада је донијета одлука да поштујемо небеске силе, али прије свега и изнад свега, да поштујемо живога Бога и да се једино Њему клањамо. „Том прославом се посвједочује заједница између неба и земље у Христу Господу, заједница небеских аргангела и ангела, и нас земаљских људи, заједница у Цркви Божијој – тијелу Христовом, заједница око Христа Богочовјека. То и јесте Црква Христова која обједињује у себе и небо, и земљу. Небеске силе и људе, и сва земаљска створења, обједињује Црква Христова утемељена на Христу као крајеугаоном камену. На Њему саграђена, она Њиме живи и Њиме дише кроз вјекове. Свједочи то јединство небеских и земаљских сила, и позива све људе, и сва створења, да се укључе у заједницу која није од данас до сјутра, него вјечна, непролазна заједница, јер је глава њена сам Бог, а тијело њено испуњено је силама Духа Светога животворнога“, казао је Архиепископ цетињски Амфилохије. На крају свог архијерејског обраћања Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је закључио да смо се сабрали данас и ми који смо чланови те свете Божанске заједнице да прослављамо живога Бога, али да прослављамо и нашу небеску браћу: „Радујемо се што нам је Бог подарио, не само браћу на земљи, него нам је подарио и браћу на небесима. Радујемо се живоме Господу, дивноме у светим небеским силама Својим, предивноме у светим пророцима Својим, апостолима, мученицима и светима Својим. Њему нека је слава и хвала у вјекове, векова, амин!“ Након освећења славских колача и кољива, заједничарење је настављено уз хришћанску трпезу љубави у славу Господа нашега Исуса Христа и част Светог архангела Михаила и осталих бестелесних сила. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска