Претражи Живе Речи Утехе

У Српској православној општој гимназији “Катарина Кантакузина Бранковић” у Загребу у петак 7. септембра одржан је семинар за наставнике Богословија и научни скуп под називом „Новомученици: Полиперспектива IV“. О томе како је протекао овај догађај разговарали смо са Архимандритом Данилом (Љуботином). Прилог смо преузели са интернет странице радија Светигоре Звучни запис разговора View full Странице

У Загребу је свечано прослављена слава Саборног храма, празник Преображења Господа нашега Исуса Христа. Славска свечаност је отпочела празничним бденијем, а крунисана је светом Литургијом на сам празник Преображења Господњег. Божанственом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали протопрезвитер Спиридон Цимурис из Грчке православне цркве, протонамесник Никола Почуча из Епархије будимске те свештеници и ђакони загребачког Саборног храма. На Литургији је присуствовала и Њ.Е. амбасадор Републике Србије у Републици Хрватској госпођа Мира Николић. Благословом Високопреосвештеног Митрополита после прочитаног Јеванђеља беседио је архимандрит Данило који је рекао да „ је Господ дошао у овај свет да га преобрази и учини местом светлости, подношљивости и љубави. Христос се преобразио да би нам показао да је потенцијал човечанства у преображају на боље, племенитије, односно на све оно за шта је створен овај свет и човек као круна у њему. Христос се преобразио пред својим ученицима, следбеницима Јеванђеља, како се они не би уплашили часа Његове смрти и како не би, због страха, напустили свој пут. И ми Православни смо позвани да не напустимо свој пут због страха“. После Литургије уследио је чин благосиљања првих плодова винограда и славског колача и кољива. Народно саборовање је настављено уз заједничку трпезу коју је, за све присутне, припремила Црквена општина у Загребу. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска View full Странице

У петак, 03. августа 2018. године, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу, служен је парастос жртвaмa ‘Oлуje’ и рaтoвa 1990-их нa oвим прoстoримa. Парастос je служиo митрoпoлит зaгрeбaчкo-љубљaнски Пoрфириje сa зaгрeбaчким свeштeнствoм. - Нисмo oвдe дa бисмo прoцeњивaли пoлитичкe рeзултaтe и исхoдe рaтa нити дa бисмo утврђивaли ткo je крив зa жртвe, нeгo дa сe пoмoлимo зa њих - рeкao je митрoпoлит у oбрaћaњу присутнимa. Kaзao je кaкo сви ‘припaдaмo jeдинствeнoм људскoм рoду, a oпeт и сувишe чeстo jeдни нa другe устajeмo, и тo нe сaмo кaдa припaдaмo другим нaрoдимa и другим вeрaмa’. - Нa oвoм мeсту мoлeћи сe Бoгу зa свe кojи су нeвинo пoстрaдaли истoврeмeнo сe мoлимo дa сe злo зaустaви и дa нe идeмo нeпрeстaнo унaзaд трaжeћи кривцe, дa нaшe кoмeмoрaциje и сeћaњa нa стрaдaњa нe буду врaћaњe у прoшлoст кoje трaжи узрoчникe, нeгo дa буду с jeднe стрaнe пoмeн и oпoмeнa дa будeмo истински и прaви људи и дa учинимo свe, мa кoликo нaс тo кoштaлo, дa сe злo нe пoнoви и мeђу нaмa и у oднoсу нa другe нa oвим прoстoримa - дoдao je. - Нeдaвнo сaм рeкao дa je Хрвaтскa зa нaс лeгитимнa и jeдинa прaвнa држaвa у кojoj живимo; зa мнoгe je тo oтaџбинa, зa нeкe другe дoмoвинa. Нeмa другe мoгућнoсти нeгo дa пoштуjући прaвни пoрeдaк oвe држaвe чинимo свe дa мoжeмo бити нaзвaни њeним дoстojним грaђaнимa. Aли истoврeмeнo тo знaчи дa трeбa дa уживaмo свa прaвa у тoj држaви, дa кaд сe зaкидajу будeмo спoсoбни дa укaжeмo нa тo зaкидaњe, aли истoврeмeнo дa сe бoримo, кoликo je тo у нaшoj мoћи, зa прaвa других мaњинa у другим држaвaмa, дa имaмo oсeћaњa зa њих, зa њихoвe прoблeмe, нeдoумицe… Moлeћи сe зa брaћe и сeстрe нaшe кojи су пoстрaдaли у Oлуjи и пoслeдњeм рaту нa oвим прoстoримa и другдe, мoлeћи сe и зa свe другe нeвинe жртвe, нaдилaзимo свaку нaшу oгрaничeнoст и пoстajући у Христу слoбoдни људи, мoжeмo, нe сaмo рeћи, нeгo и истински дoживeти дa je свaки чoвeк нaш брaт - рeкao je митрoпoлит. Пoмeну су присуствoвaли сaбoрски зaступници Mилoрaд Пупoвaц и Бoрис Mилoшeвић, aмбaсaдoркa Србиje у Хрвaтскoj Mирa Никoлић, држaвни тajник у министaрству зa oкoлиш Mилe Хoрвaт, прeдсjeдник ВСНM-a Зaгрeбa Сaшa Mилoшeвић, прeдсjeдник ‘Прoсвjeтe’ Mилe Рaдoвић, брojни мaњински виjeћници и aктивисти српских oргaнизaциja. Извор: Митрополија Загребачко-љубљанска View full Странице

Екуменски молитвени ход по загребачким црквама, 34. годину за редом, своју станицу имао је и у Светопреображенском храму Српске православне цркве у Загребу, у уторак, 23. јануара 2018. године. Уз домаћине, свештенство Саборног храма, присутни су били из Римокатоличке цркве предсједник Повјеренства за екуменизам и дијалог Загребачке надбискупије монс. Звонимир Секељ и патер Иван Радељак, а испред Баптистичке заједнице пастор Тома Магда. У своме обраћању г. Магда је устврдио да би данас били једна сасвим другачија земља када би 95% оних који се у Хрватској изјашњавају хришћанима почело размишљати, не о себи него о другима. Патер Радељак се надовезао на ове ријечи и истакао да када би само један Оче наш из дубине душе измолило ових 95% становништва – хришћана, било би другачије. Патер Радељак је нагласио да смо за раздијељеност ми криви, али да се не миримо са тим. Монс. Звонимир Секељ је пренио поздраве загребачког надбискупа кардинала Јосипа Бозанића и нагласио да је један од темељних инструмената екуменизма управо дијалог. И то дијалог који укључује понизност, смирење и стрпљивост у проналажењу пута међусобног сусретања. За монс. Секеља бити ближе Христу значи бити ближе једни другима, и обратно. У име домаћина, обратио се архимандрит Данило (Љуботина) истакавши да се ријеч мир у јеванђељима понавља 73 пута и да смо ми, као хришћани – сљедбеници јеванђеља Исуса Христа, одговорни за те ријечи, а колико смо одговорни и колико носимо свједочанство јеванђеља и колико га разносимо и дијелимо зависи од тога колико смо га и сами у себи усвојили, колико је он наш пут и наша свјетлост. - Наша основна проповијед мора бити заснована на начелу мира и љубави, нагласио је о. Данило и подсјетио да савремени човјек није у миру, а разлог је његов егоизам, антропоцентризам и избацивања Бога, због чега нам је потребан мир и потребно јеванђеље. - И данашњи свијет, ма колико се одмакнуо од црквене стварности, има потребу за Богом, а Бог је Бог љубави и његова суштина не може бити другачија. Бог љубави воли нас овакве какви јесмо, али од нас тражи да будемо бољи не ради Њега, него ради нас самих који морамо живјети на овој земљи. Стога, нека нам Он да снаге да устрајемо на путу трагања, рекао је о. Данило. У храму се окупило стотињак људи, а пригодне црквене пјесме је пјевао хор Саборног храма. Централно овогодишње екуменско окупљање у Загребу, одржано је у недељу, 21. јануара 2018. године у Римокатоличкој цркви посвећеној Пресветој Богородици на Долцу. View full Странице

У Загребу је, од 7-8. децембра, одржана 20. Годишња конференција Групе Европске народне партије о интеркултуралном дијалогу са Црквама и верским заједницама. Тема јубиларног 20. заседања је била Од разумевања до сарадње - Промовисање међурелигијских сусрета како би се суочили са глобалним изазовима. На скупу су, између осталих, узели учешћа Председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић, Премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић, министри у Влади Републике Хрватске, посланици Хрватког Сабора и Европског парламента, бројни представници Цркава и верских заједница из Европе и Хрватске. Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије говорио је на петој сесији, на којој су учествовали и Митрополит француски Васељенске патријаршије Емануил, државни секретар у Министарству вањских и европских послова Здравка Бушић, директор канцеларије у БиХ фондације Конрад Аденауер Карстен Думел. Обраћајући се скупу Митрополит је истакао да „концепт религијског плурализма, у којем се свест о властитим духовним коренима не мења и не умањује, треба да обезбеди „стабилан“ суживот више религија на истом простору и да укаже да су све религије „једнаке“ у правном смислу, то јест да су, под одређеним уветима, све признате и једнако третиране од стране закона једне Државе.“ Митрополит је рекао да и „данас, као и у библијска времена, крајеугаони камен људског суживота остаје принцип који је исцрпно дефинисао Хосе Ортега – и – Гасет: „Цивилизација је пре свега воља за суживотом“. Међутим, воља за суживотом пре свега претпоставља као обавезни предуслов признавање другоме права на живот.“ Говорећи о одговорности хришћана и хришћанских лидера у процесу помирења Митрополит је нагласио да „не треба стварати лажну илузију да је у хришћанству (и генерално у свим религијама) све добро устројено и да оно што се дешава у савременом друштву није повезано са стањем унутар светског хришћанства и других великих религија. Јасно је да одговорност за стање у свету сносе и хришћани. Проблеми савременог света нису повезани само са слабљенем вере међу људима, него и са унутрашњим болестима самог хришћанства (и других религија) у његовој човечанској природи. У праву је К. Густав Јунг када констатује да: „уколико се у свету уочава недопустиво мало промена на боље, узрок томе заиста није фундаментални програм хришћанства, није Сам Христос, него су узрок томе хришћани“. Постављајући питање: „Шта ми верски лидери треба да урадимо да дође до помирења?“, Митрополит је дао следећи одговор: „Треба да се држимо оних првих речи у Јеванђељу, а оне гласе Покајте се, јер се приближи Царство Небеско. Треба да будемо оно што проповедамо да јесмо“. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска View full Странице

Пише: др Александар Живковић На позив загребачког надбискупа кардинала Бозанића, државни секретар Ватикана кардинал Пјетро Паролин, по дужности други званичник Римокатоличке цркве после папе, посетио је 30. и 31. октобра о.г. Загреб. Сусрет је био, очигледно, у склопу припрема за ad limina Apostolorum хрватских бискупа папи (обавези у РКЦ да једном у 5 година посете папу и поднесу му извештај о раду), али је разуме се у својству високог државног поглавара кардинал Паролин посетио и највише хрватске дужноснике (председницу и премијера), а као високи црквени поглавар кардинал је предводио мису у Загребачкој катедрали. И у случају сусрета са Хрватском бискупском конференцијом, и при сусрету са највишим државним врхом, и на мисном слављу, у средишту пажње било је питање канонизација Алојзија Степинца. Али, загребачки сусрети имали су и шире оквире у склопу одређења Ватикана и према православнима уопште, које треба сагледати и у светлу недавног отвореног сусрета кардинала Паролина са московским и патријархом све Руси Г. Кирилом, а сада се види и да је, за многе, изненађујуће отворен разговор патријарха Кирила са хрватском председницом Колиндом Грабар Китаревић, 19. октобра, имао функцију да и православни са своје стране искажу свој став по сличним питањима. Показало се да су ставови католика и православних баш по питањима везаним за "ове наше просторе", нажалост, веома удаљени (као што ћемо показати, то није утисак него чињеница), тако да сада можемо само да препустимо Милости Божијој, а никако "дипломатским умећима" људи, да процеси који се одвијају не буди и неповратни и не донесу трајне штетне последице и нове конфронтације. Кренимо редом: шта је кардинал Паролин, између осталог, говорио у Загребу, а шта су му рекли домаћини? После благослова Велике дворане Хрватског католичког свеучилишта (којој су присуствовали и представници других цркава, не зна се да ли и СПЦ), кардинал Паролин како извештава службена агенција Хрватске бискупске конференције - ИКА, прво је желео да се сретне са представницима медија, а прво питање је наравно било - Степинац. Ево шта је кардинал Паролин одговорио: Premda je njegov raspored boravka u Zagrebu vrlo gust, kardinal Parolin želio je susresti predstavnike medija. Odgovarajući na prvo pitanje vezano uz kanonizaciju blaženog Alojzija Stepinca, kardinal Parolin je rekao da poznaje veliku ljubav koju puk osjeća prema tom velikom pastiru hrvatskog naroda. Kardinal Stepinac je bio branitelj istine, a to je posvjedočio ne samo svojim riječima i naukom, već je za to položio i vlastiti život. Stoga nam je drago ustvrditi da je njegova svetost već potvrđena procesom beatifikacije. Vjernici katolici u Hrvatskoj Stepinca mogu častiti kao blaženika i zazivati ga kao prijatelja Božjega te ga promatrati kao uzora i svjedoka u našem vremenu koja su drugačija od onih u kojima se on morao suočiti s trima totalitarizmima - rekao je kardinal Parolin. Odgovarajući kada će doći trenutak kanonizacije, kardinal Parolin poslužio se šaljivom uzrečicom koju poznaje iz vremena svoje službe apostolskog nuncija u Venezueli: Božje vrijeme je savršeno vrijeme. Iščekujmo to Božje vrijeme da bih mogao odgovoriti na vaše pitanje. Osvrćući se na rad Mješovite komisije Hrvatske biskupske konferencije i Srpske pravoslavne Crkve čija je zadaća bila zajednički razmotriti ulogu nadbiskupa Alojzija Stepinca prije, za vrijeme i poslije II. svjetskog rata, kardinal Parolin naglasio je da je papi Franji stalo do rezultata njezina rada. Vidjeli ste zajedničko priopćenje. Nismo došli do istoznačne interpretacije povijesnog konteksta u kojem je Stepinac živio. Od početka je bilo jasno, kako je i napomenuto u zajedničkom priopćenju da je kanonizacija blaženog Alojzija Stepinca unutarnje pitanje Katoličke Crkve i to mi se čini važno istaknuti. Želja Svetog Oca je da to ne bude pitanje koje će stvarati napetosti između dvaju naroda, već pomoći u zajedničkom hodu. Držim da je rad Komisije bio koristan i da je ovaj proces pomagao putu zajedničkog dijaloga i razumijevanja. Čini mi se da je onaj prvi koji je bio zadovoljan upravo kardinal Stepinac. Овај исказ, даје садашњу службену позицију Ватикана, односно папе Франциска лично, која се, осим по реторици намењеној хрватској католичкој јавности, не разликује суштински од става Српске или Руске цркве, која би се медицинском терминологијом могла одредити као: Primum non nocere! ("Прво не нашкодити"). Дакле процес је отворен, али због несагласности, сачекајмо, како каже кардинал Паролин "Божије време". Слично се изразио и руски патријарх Кирил у разговору са хрватском председницом (http://www.spc.rs/sr/sveruski_patrijarh_primio_predsednicu_hrvatske): "Ми позитивно оцењујемо и покретање дијалога између Католичке Цркве и Српске Православне Цркве, укључујући и веома осетљива питања која се односе на новију историју Хрватске у 20. веку,” наставио је Његова Светост. – „Колико нам је познато, још увек нема заједничких, усаглашених ставова, али саму чињеницу да такав дијалог постоји оцењујемо веома позитивно јер у дијалогу две стране могу да разјасне своје ставове и, ако је могуће, да их међусобно приближе.“ У разговору је затим изражена нада да ће наставак дијалога допринети помирењу и стварању стабилнијег друштва. Међутим, притисак хрватског и државног и црквеног врха је током посете кардинала Паролина растао, па је и тако искусан дипломата морао да прави веће уступке него новинарима. Све изјаве преносимо од Информативне католичке агенције. Хрватска председница је у разговору била врло јасна: Predsjednica se prisjetila svog susreta sa Svetim Ocem i ponovila poziv papi Franji u posjet Republici Hrvatskoj, izrazivši nadu da će se on moći upriličiti u skoroj budućnosti, a hrvatski narod bi posebno razveselilo ukoliko bi to bilo u kontekstu kanonizacije blaženog Alojzija Stepinca. Слично је поновио и премијер Пеленковић. На сусрету кардинала Паролина са члановима Хрватске бискупске конференције, државни секретар је онда дао потпуну подршку ставовима тог тела: Kardinal Parolin ukazao je i na činjenicu, da Hrvatska ima kršćanski identitet čiji korijeni sežu duboko u prošlost. „Kršćanstvo je strukturni element hrvatskog društva u njegovoj ne samo vjerskoj, već i odgojnoj i kulturnoj dimenziji, gdje je Crkva pronašla značajno područje evangelizacije". Kratko se osvrnuo na veze Hrvata i Svete Stolice od 641. godine, te podsjetio kako su Petrovi nasljednici bili velika potpora Hrvatima, te dodao: „Kako se ne sjetiti - zahvalna srca i s neizbrisivim sjećanjem - posebne blizine svetog pape Ivana Pavla II." Naglasio je, kako stoga nije slučajno da je „komunistička diktatura, od 1945. do 1990. godine, činila sve ne bi li raskinula vezu između hrvatskog naroda i Svete Stolice, izloživši Crkvu u Hrvatskoj sustavnom progonu kojemu je cilj bio njezino zatiranje. U tim teškim vremenima, Crkva u Hrvatskoj imala je pred sobom herojsko svjedočanstvo koje je pružio zagrebački nadbiskup blaženi kardinal Alojzije Stepinac. Protiv njega je komunistički režim pokrenuo sudski proces, koji je zapravo bio obična farsa, s namjerom da procesuira čitavu Crkvu u Hrvatskoj, klerike i vjernike. Nije slučajno što je papa Pio XII. to nazvao 'prežalosnim procesom'". Podsjetio je kako je „velika vjera u Božju Providnost, praćena ljubavlju prema svima, pa i prema neprijateljima, dala je blaženom Stepincu snagu da se herojskim duhom suoči s teškom kaznom koja mu je dosuđena. Tu istu snagu koja dolazi odozgor crpili su blistavi primjeri svetosti u Crkvi u Hrvatskoj, kao i mučenici svakog vremena i mjesta" И даље: Na kraju je kardinal Parolin zahvalio kardinalu Bozaniću i požeškom biskupu Antunu Škvorčeviću za strpljivi rad koji su obavili kao stalni članovi Mješovite komisije hrvatskih i srpskih stručnjaka za ponovno razmatranje lika blaženog kardinala Alojzija Stepinca. „To je bila gesta od velike ekumenske vrijednosti prema našoj pravoslavnoj braći. Drago mi je što ste priveli taj posao kraju s radošću i nadom u dublju slogu, u zajedničkoj predanosti svjedočenju vjere u Krista Gospodina i zajedničkom htijenju da kročite zajedno prema željenom jedinstvu. Ne dopustimo da bude uzaludna ponuda pomirenja koju ono nosi sa sobom, svjesni da je upravo ovo temelj na kojem treba graditi jedinstvo: oproštenje i pomirenje", rekao je kardinal Parolin. Дакле, пуна потпора ставовима високог хрватског клера, још ојачана по православну (али и јеврејску) страну спорним ауторитетом Пија XII. Да је овакав, мало дипломатски приступ, последица уступака хрватском клеру, показало се на миси у Загребачкој катедрали (којој су присуствовали представници СПЦ, али не и Високопреосвећени митрополит г. Порфирије). Тамо је: Ukazujući na blizinu Stepinčeva groba, kardinal Bozanić rekao je kako „rijeke hodočasnika iz domovine i svijeta tijekom cijele godine ovdje svjedoče vjerničku zahvalu, molitvu i utjehu kojom može tješiti samo Bog. Pokraj njegova groba molili su sveti papa Ivan Pavao II. i papa Benedikt XVI." Kao uspomenu na ovo slavlje i pohod, kardinal Bozanić je kardinalu Parolinu darovao bistu blaženog Alojzija Stepinca. Na početku homilije kardinal Parolin je rekao da je za njega „poseban dar biti na svetome mjestu koje čuva ne samo grob blaženoga Alojzija Stepinca, nego i živi spomen njegova svjedočanstva vjere, njegova služenja istini, njegova sebedarja sve do mučeništva za evanđelje i za Crkvu. Zajedno s blaženim Alojzijem ovdje častimo i spomen na njegove časne nasljednike, čiji zemni ostaci počivaju u ovoj katedrali, slugu Božjega kardinala Franju Kuharića i zaslužnoga kardinala Franju Šepera, nekoć pročelnika Kongregacije za nauk vjere". /.../ Nakon blagoslova, kardinal Parolin se u pratnji kardinala Bozanića i nadbiskupa Puljića uputio na grob bl. Alojzija Stepinca, gdje se duže zadržao u molitvi. . Но, сви ови детаљи штовања Алојзија Степинца, нису толико карактерстични и нови у католичко-православним односима, они само сведоче о настојањима координираним Каптола и Пантовшчака. Истински, непријатно ново десило се на сусрету кардинала Паролина, са представницима других верских заједница у Хрватској, коме опет није присуствовао, како се види са фотографија, митрополит Порфирије, нити било који српски архијереј у Хрватској: U tijeku svoga posjeta Hrvatskoj, Papin državni tajnik kardinal Pietro Parolin susreo se u ponedjeljak 30. listopada u Apostolskoj nuncijaturi u Zagrebu s predstavnicima vjerskih zajednica u Republici Hrvatskoj. Susretu su nazočili predstavnici Srpske pravoslavne Crkve, Makedonske pravoslavne Crkve, Bugarske pravoslavne Crkve, potom Saveza baptističkih Crkava u Republici Hrvatskoj, Reformirane kršćanske Crkve, Evangeličke luteranske Crkve, Hrvatske starokatoličke Crkve, Islamske zajednice u Hrvatskoj, te Koordinacije židovskih općina u Republici Hrvatskoj. Сусрету није присуствовао ниједан српски архијереј, али јесте митрополит европски Македонске православне цркве - ОА у расколу Пимен, са још једним владиком из Македоније, који су посету Загребу искористили да од градоначелника Бандића добију обећање о градњи македонске цркве у главном граду Хрватске (В.: http://religija.mk/vladikata-pimen-se-sretna-so-drzavniot-sekretar-na-vatikan/, http://religija.mk/vladicite-pimen-i-josif-na-priem-na-milan-bandik-gradonachalnikot-na-zagreb/) Наведене вести заслужују пуну пажњу, и додатне анализе, али очигледно да будући да је сусрет одржан у нунцијатури, она није последица само жеље хрватских власти да прикажу да у њиховој земљи цвета православље. Једноставно, Католичка црква је показала да, нормалоно, задржава право да канонизује своје свете, али да не признаје Православној цркви право на њену канонску јурисдикцију. То је опасан преседан, на који је потребно реаговати на време. И Руса има у Загребу, можда више него Македонаца, али РПЦ не пада напамет да тамо гради своје храмове. Можда је ту најбоље подсетити се, шта је рекао о поштовању канонске цркве у Хрватској, руски патријарх г. Кирил хрватској председници госпођи Грабар Китаревић: У даљем току разговора патријарх Кирил је споменуо многовековну историју добрих односа који Руску Православну Цркву повезују са Српском Православном Црквом, коју на територији Хрватске представља митрополит загребачко- -љубљански Порфирије. „Када сам 2001. године посетио Хрватску, био је то први пут да се српски православни митрополит загребачки (тада је то био митрополит Јован), заједно са мном, састане са председником Хрватске... Са захвалношћу се сећам како је хрватско руководство тада показало добар однос према српској православној заједници", – рекао је Његова Светост. View full Странице

У среду, 20. септембра 2017. године, у свечаној сали СКД-а Просвјета у Загребу, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског господина др Порфирија, а у организацији Црквене општине загребачке, отпочео је јесењи циклус предавања на тему „Црква и друштво“. Прво предавање одржао је редовни професор Православног богословског факултета у Београду и ректор крагујевачке богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, на тему: „Нестабилност вере традиционалних хришћана“. Митрополит Порфирије је на самом почетку поздравио све присутне и, после кратког представљања основних биографских података о уваженом госту и предавачу, пожелео је срдачну добродошлицу оцу ректору и најтоплије му заблагодарио на труду и љубави да се одазове нашем позиву. Прота Крстић је на првом месту заблагодарио Митрополиту Порфирију на позиву, срдачној добродошлици и лепим речима, али и свима присутнима што су издвојили од свог драгоценог времена и нашли за сходно да дођу. Одмах потом отац Зоран одржао је веома инспиративно и садржајно веома дубоко предавање и својом елоквентношћу и широким образовањем објаснио зашто је нестабилна вера код традиционалних хришћана. После предавања уследила је дискусија у којој су присутни постављали питања на која је отац ректор са стрпљењем и љубављу одговарао. Обавештавамо све пријатеље и заинтересоване да ће следеће предавање бити одржано 04. октобра, а предавач је ванредни професор на Богословском факултету у Београду др Предраг Драгутиновић који ће говорити на тему: „Теологија у 21. веку - питања и изазови“. Извор: http://mitropolija-zagrebacka.org/profesor-dr-zoran-krstic-otvorio-ciklus-predavanja-na-temu-crkva-i-drustvo/?script=cir View full Странице

Извор:http://www.rtrs.rs/vijesti/vijest.php?id=268648 Научни скуп у Загребу о јасеновачким жртвама (ВИДЕО) Симпозијум о страдању народа у 20-ом вијеку "Ново-мученици - поли-перспетива" одржан је у Загребу. Организатори су Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, и београдски Музеј жртава холокауста. Загреб - научни скупФото: РТРС Симпозијум о страдању народа у 20-ом вијеку "Ново-мученици - поли-перспетива" одржан је у Загребу. Организатори су Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, и београдски Музеј жртава холокауста. Главни излагач била је Петра Хелт, редовни професор Јерусалимског универзитета, која је изнијела тезу "Савремено схватање мученика у Јудаизму и Хришћанству". " Требало би бити познато шта се у Јасеновцу десило Србима, како би се спријечила њихова патња у будућности", навела је Петра Хелт са универзитета у Јерусалиму. У дискусији су учествовали потомци жртава холокауста, али и потомци оних који су били на страни злочинаца. На крају, закључак је био исти. " Докле год не развијемо, као што су Нијемци развили ту способност аутокритике, ту способнос рефлексије, ми ћемо тапкати у мјесту", рекао је Драго Пилсел, новинар и публициста. Неопходно је открити истину о страдањима Српског народа са ових простора, како се она никад не би поновила, поручено је са данашњег скупа. С тим у вези, овај симпозијум потребно је посматрати у контексту подизања свијести о ономе што се десило у Другом свјетском рату. " Мислим да нам је свима потребно више едукације младих на том плану, то је једна обавеза", навела је Мира Николић. " Страдање Српског народа у Другом свјетском рату није власништво нити Србије, нити Републике Српске, него све и једног Србина на свијету, и ми сви треба да дамо свој допринос", каже Дарко Бањац, посланик у Народној скупштини Републике Српске. Научни скуп организован је у оквиру обиљежавања Светих новомученика Јасеновачких, уз посебан осврт на 75. годишњицу страдања народа са Козаре, који је био највећа жртва Јасеновца. "Козара јесте симбол страдања, али је с друге стране и симбол побједе, и ми не да обиљежавамо само 75 година страдања Козаре, него и 75 година отпора", навео је епископ Пакрачко-славонски Јован. Централна прослава Светих великомученика јасеновачких уприличена је данас Светом архијерејском литургијом у Манастиру Светог Јована Крститеља у Јасеновцу. View full Странице

У Загребу сутра парастос за убијену дјецу са Козаре Датум објаве: петак, септембар 1, 2017 Објављено у Козара Чланови Градског удружења логораша Другог свјетског рата Бањалука сутра ће на загребачком гробљу Мирогој присуствовати парастосу за 862 убијене српске дјеце са Козаре у Другом свјетском рату. Парастос је заказан за 11.30 часова, након чега је предвиђено и полагање вијенаца, рекла је Срни предсједник Удружења Добрила Кукољ. „Никада не смијемо заборавити усташке злочине и истину о страдању српског и осталих народа у Другом свјетском рату“, поручила је Кукољева и додала да ће парастосу присуствовати и представници Српског народног вијећа у Хрватској. Она је навела да Удружење интензивно ради на примању у чланство потомака логораша како би се од заборава сачувала истина о усташким злочинима и страхотама Другог свјетског рата. На загребачком гробљу Мирогој у заједничкој гробници сахрањено је 862 козарачке дјеце, која су била жртве усташког терора у Другом свјетском рату. Извор: СРНА