Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'заборављена'.
Found 2 results
-
Маре Петровић је награђена са чак дванаест одликовања, колико је задобила и рана Досад је у домаћој историографији тврђено да је чувена Милунка Савић најодликованија и жена са највећим војним чином. Случај анонимне Маре Петровић то демантује. Ова ратница преузима њен пиједестал. Без обзира на то њихова ненадмашна и непоновљива дела вечно их крунишу дивљењем и поштовањем. Оставши рано без једног родитеља, мајчине нежности, солидарности, Мара се нашла у окружењу мушкараца који су и од ње очекивали подједнака пожртвовања. Ни теже послове на њиви није одбијала. Породична хармонија изгубљена је одласком мушких чланова у четничке редове. Мара се суочила са новим искушењем оставши сама и без подршке. Све ове тегобе утицале су на њену одлуку да се придружи оцу и брату, што је и учинила. Навикавање на герилски начин живота и адаптирање на војничко устројство није ишло глатко. Све препреке и зидове Мара је пребродила вољом и упорношћу. У новом друштву дочекала је и избијање Првог балканског рата. Распоређена је у четнички одред Дринске дивизије под командом војводе Војислава Танкосића. Мара је ватрено крштење имала у борби код Младог Нагоричана октобра 1912. године. Овај бој код Куманова одредио је дефинитивно исходиште Првог балканског рата у српску корист. У чувеном оружаном окршају код Куманова учествовао је и сам Марин брат, који је био мање среће. Ненадокнадив губитак драгог лица побудио је у Мари жељу за осветом. У ослободилачким ратовима које је водила Србија од 1912. до 1918. године, Мара Петровић је ратовала уз остале четнике, међу којима су били и Живана Терзић и војвода Драгутин Јовановић Луне. Међу најзначајнијим биткама у којима се Мара борила била је она на Гази Баби код Скопља. У средњовековну српску престоницу ушла је са својим четама уздигнутог чела, поносна и понесена дотад извојеваним победама. И у Другом балканском рату Мара је узела учешћа. О томе је имала да посведочи: „Рат са Бугарима. И ту сам учествовала у свим борбама... На Бат планини, Говедарнику, Овчем Пољу, Кратову и Страцину. Ту сам изгубила доста верних другова и задобила прву рану. У груди. Пренели ме у Скопље у болницу... Са каквим страхом и зебњом сам чекала да прездравим. Само да ме не забораве. Једва сам чекала да се с новом снагом ставим пред непријатеља...” У Великом рату Мара је била задужена за чување војног објекта. Позвана је са страже и саопштено јој је да неко треба да преплива Дрину и извиди непријатељски положај. У друштву двојице војника кренула је на извршење задатка. Непоћудну Дрину су препливали и закорачили на непријатељску територију. Повратак у логор био је опаснији. Њено двоје сапутника удавило се у реци дивље снаге. После вишечасовног пушкарења, у полумртвом стању, вратила се чети. По успешно обављеној мисији, војвода Луне предложио ју је за орден Карађорђеве звезде са мачевима. На Гучеву је задобила чак седам рана. Овога пута завршила је у Нишу. Одмах по оздрављењу обукла је војничку униформу. Са Моравском дивизијом 1915. се повлачила, прешавши Албанију. До отварања Македонског фронта Мара је стекла подофицирски чин. И на овом ратишту учествује у бројним борбама. Ту је заслужила официрски чин, ретко признање за жену. Добила је задатак да испита противничку армију, њено бројно, оружано и морално стање. Ради мање сумњивости одређено је да се такав задатак повери жени. Одабрана је управо Мара комита, која се одвикла од женске улоге и ношње. По успешно обављеном послу жива и неозлеђена вратила се својој јединици. На Солунском фронту Мара комита рањена је други пут у Великом рату. Пребачена је најпре у Воден, а потом у Бизерту. У солунској болници су јој затим, 1917. године ампутирали ногу и тако јој, према њеним речима, запечатили живот. За беспримерну храброст и неизмерне услуге учињене српству, резервни потпоручник Мара Петровић награђена је са чак дванаест одликовања, колико је укупно задобила и рана. По ослобођењу Мара је заборављена, занемарена, оптерећена стигмом инвалидитета и сама тежила дистанцирању од трауматичне прошлости. Дане и ноћи проводила је у једној просторији од само неколико квадрата. Сивило Марине приватности било је омеђено једним гвозденим креветом, столом и расклиматаном столицом. На њу је пао мрачни застор заборава који се подиже тек након стогодишњице. Милош М. Дамјановић – Косовска Митровица Политика Online - Заборављена хероина Великог рата WWW.POLITIKA.RS Досад је у домаћој историографији тврђено да је чувена Милунка Савић најодликованија и жена са највећим војним чином. Случај анонимне Маре Петровић то демантује. Ова...
-
ЗАБОРАВЉЕНА ХЕРОИНА: Рат баба Вишње против Аустроугарске
тема је објавио/ла Ромејац у Одбрана и безбедност
Међу именима заборављених српских хероина сигурно се налази и баба Вишња Мосић из вишеградског села Горње Дубово коjа jе десетак година пре Сараjевског атентата и почетка Првог светског рата била припадник организациjе Млада Босна. Ова виспрена и писмена српска сељанка, коjа jе 1906. године остала без мужа Пера, не само да се бринула о броjноj фамилиjи него jе преко увек немирне границе између Босне и Херцеговине и Србиjе, чиjа jе гранична линиjа пролазила на стотинак метара од њене куће, преводила све оне коjи су jе за помоћ замолили. Аустроугарске власти у предвечерjе Првог светског рата поjачале су контролу границе између села Дубова у БиХ и Заовина у Србиjи, али то ниjе сметало овоj сељанки да помаже људима да таjним пролазима пређу граничну линиjу. Праунук баке Вишње Драго Мосић прича да jе тако упознала и неколико припадника организациjе Млада Босна, коjи су ове прелазе користили да из Србиjе пређу у Босну и обратно. – Она jе преко границе преносила поруке између Младе Босне и Народне одбране у Србиjи. Писма jе крила у плетенице, стављала их под jезик, глумила jе зубобољу или да jе глувонема или уплитала у руно оваца коjе jе чувала на пашњацима. Понекад jе за своjу мисиjу користила и кћерку Цвиjету коjа jе у плетеницама преносила писма преко границе – прича Мосић. Мосић каже да су сељаци из Дубова упознали и те младиће коjи су, како су говорили, били голобради, грађански обучени, пуни идеала и младалачких снова. – Сви у моjоj фамилиjи знаjу да jе бака Вишња на граници између Горњег Дубова и Заовина кроз место Михаилов крст превела црномањастог младића за кога jе сазнала да се зове Гаврило Принцип – каже Мосић оповргаваjући тврдње да jе атентатор на аустроугарског принца Франца Фердинанда 28. jуна 1914. године прешао Дрину на неком другом месту долазећи из Србиjе у Босну. Он обjашњава да jе Вишња као белег на руци имала свезану белу марамицу како би jе Принцип са друговима познао и да jе кроз шикару на граници ишла испред њих стотинак метара, а онда само скренула са пута и нестала у шљивику. Након атентата у Сараjеву неко jе одао баку Вишњу. Убрзо jе власт хапси и две године са младобосанцима тамнуjе у Сараjеву. Одатле jе пребацуjу у Беч где jу jе из казамата спасао неки лекар Јевреjин коjи jоj jе саветовао да глуми психички поремећену особу. Аустроугарске власти су хапсиле и Вишњиног брата Милисава. После рата са заслужним српским jунацима, бака Вишња jе позвана у Београд на приjем код краља Петра. Сазнавши за њено сиромаштво, краљ jе питао како може да jоj помогне. Она jе затражила да jоj направе кућу, jер jоj се брвнара скоро срушила. Краљ Петар jе наредио да се Вишњи изгради кућа и додели добровољачка земља. – Али време jе пролазило, а нити jе кућа грађена ни земља додељена. Бака стави кору хлеба у торбу шареницу, па пешице пут Баjине Баште. Из поште назове краљев двор и обjасни да његово обећање ниjе испуњено – испричао jе Мосић. Из Владе у Београду обjаснише да су на име куповине земље за Вишњу и градњу куће општини Вишеград уплатили 200.000 тадашњих динара. Покрене се и истрага и утврди да jе то у општини потрошено. Онда општинари сакупе некако 2.000 динара, организуjу акциjу, изграде Вишњи кућу и предаjу jоj тапиjе за земљу. Кућа, коjа jе завршена тек 1932. годне, била jе наjлепша у селу. Вишња Мосић умрла jе у новоj кући у Дубову 13. новембра 1937. године. – Када jе НДХ завладала Вишеградом усташе кренуше да нађу неприjатеља броj jедан, баку Вишњу jер нису знали да jе умрла. Упадну у село, али jе њен син на споменику избрисао име тако да ни гроб нису успели оскрнавити – додаjе Мосић. На стогодишњицу обележавања почетка Првог светског рата хроничари из Вишеграда Александар Савић и Славко Хелета обjавили су у медиjима опширан чланак о овоj храброj жени. Занимљиво jе да у Србиjи и општини Баjина Башта нема публикациjа о Вишњи Мосић. Легенде о подвигу О баби Вишњи и њеним подвизима мало се писало jедино су народом колале приче о њоj. У књизи “Вишеград и околица” Азиза Ресулбеговића пише “да jе позната баба Вишња коjа jе преносила повереничка писма и додавала их људима Народне одбране”. Јелисиjе Новаковић у књизи ‘Вишеградска Жупа и Боричка висораван” пише да jе ‘живот аустриjским властима загорчавала позната, храбра и лукава жена Вишња Мосић из Дубова”. http://jadovno.com/zaboravljena-heroina-rat-baba-visnje-protiv-austrougarske/?fbclid=IwAR0LnqKRKI8Am5afXgUxbQnIYPKjy_MC1NizgdvvHnpU9xP_dAw5Vt64zyA#.XHEbuFVKjGh
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.