Претражи Живе Речи Утехе

Пред велики празник Воздвижења Крста Господњег, Сантјаго де Чиле посетио је владика Руске заграничне цркве, епископ Каракаски и Јужноамерички Јован. Посета је трајала 6 дана, и започела је посетом православне парохије РПЗЦ у Консепсиону, а онда је настављена посетама православних парохија у Сантјагу де Чиле. Верни православни народ у престоници Чилеа имао је прилику да више пута присуствује архијерејским службама којима је началствовао владика Јован уз саслужење јереја Душана Михајловића, старешине цркве Свете Тројице и Казанске иконе Божије Мајке (РПЗЦ). У недељу, 1. октобра литургији су присуствовали и гости, протојереј Алекс Аедо, старешина парохије Светог Силуана Атонског (РПЗЦ) у Консепсиону, као и ђакон Роберто Леон, клирик православне заједнице Св.Нектарија Егинског (РПЗЦ) у Сантјагу де Чиле. После архијерејске литургије у недељу, дружење са владиком Јованом је настављено у парохијској сали храма Свете Тројице, где је послужена и скромна трпеза. За време богослужења хору је својим фантастичним гласом помагао Алексеј Тихомиров, светска оперска звезда који је стигао у Сантјаго де Чиле као гостујући бас предстојеће премијере опере руског композитора Шостаковича у Театра Мунисипал (Teatro Municipal), главне оперске куће у Чилеу. Њему је за певницом помагао Константин Чудовски, главни диригент опере Театра Мунисипал, који је давни члан парохије Светог Николаја Жичког. За време ручка, Алексеј Тихомиров, у клавирској пратњи Константина Чудовског, изванредно је отпевао неколико познатих руских песама, а после њега је наступио Михаил Губски, један од највећих руских тенора који такође учествује у новом пројекту, а затим и Елена Михајљенко, сопран. Сви троје су на крају заједно отпевали „многољетије“, што је све присутне очарало до суза. Владика Јован је топло захвалио певачима што су се и поред својих професионалних обавеза одазвали на позив оца Душана и присуствовали богослужењу и свечаном ручку, рекавши да руски емигранти који су пре четрдесет година изградили цркву и парохијски дом, нису могли ни да сањају да ће једног дана у сали парохијског дома моћи да се чују изванредни гласови чак три светски познате оперске звезде. У уторак, 3. октобра, владика Јован је завршио своју посету Чилеу и отпутовао у Буенос Аирес. Фото: Анастасија Малишкина, Алексеј Руденко-Десњак View full Странице

Нова књига сабраних беседа Његовог Преосвештенства Епископа моравичког Господина Антонија (Пантелића), викара Његове Светости Патријарха српског Иринеја и настојатеља подворја Српске Православне Цркве у Москви, биће представљена јавности на предстојећем међународном београдском сајму књига који ће бити одржан од 22. до 29. октобра ове године. Опширније о овој књизи прочитајте на званичној интернет страници Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Фото: Подворје Српске Православне Цркве у Москви Преузето: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице

Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Правславне Цркве Питање број један данас: Косово и Метохија Не ради се само о територији већ о бићу и идентитету српског народа Епископ бачки и портпарол Српске Православне Цркве Иринеј Буловић изјавио је, поводом најављеног унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, да термин „унутрашњи” није најсрећнији израз. „Пре бих рекао да се ради о свесрпском дијалогу, па је он, у том смислу, и унутрашњи и спољашњи и због тога је веома важан”, изјавио је у емисији „Седмица” Радио-Београда 1 епископ бачки и потрпарол Српске Православне Цркве Иринеј Буловић. Он је истакао да је питање Косова и Метохије Гордијев чвор и да захтева суштински и свенародни одговор. „Због тога је позив на дијалог сасвим уместан и користан, јер никада једна група људи, било која, – политичка, научна, уметничка, – не може увек са сигурношћу тврдити да изражава став већине. То не можемо чинити чак ни ми, епископи, то не можемо тврдити чак ни за вернике, а камоли за народ у целини. Значи, добро је ослушнути разне гласове и мишљења“, рекао је Буловић. „Сваки покушај решења – било у правцу даљег попуштања, постепене капитулације, било у правцу одбране наших легитимних права на сопствену територију – мора се заснивати на ставу већине народа. Немогуће је доношење радикалне одлуке (као што је, на пример, промена Устава) ни прелажење преко „црвених линија“, а да иза тога не стоји већина. Таква решења не би била животно одржива. Дакле, дијалог је користан јер може да покаже шта народ мисли“, казао је портпарол СПЦ. „Али, дијалог мора бити слободан, искрен, не сме бити ограничења, не сме ничији став унапред бити оквалификован“, одговорио је Иринеј реагујући на изјаву министарке Зоране Михајловић о СПЦ и ставу Патријарха. На питање какав је став СПЦ заузела пред почетак дијалога, епископ бачки је рекао да је његово апсолутно убеђење да ће став у СПЦ бити јединствен и да неће бити за даље уступке по питању КиМ него за сваки напор да се оно очува као део српске државе, као српска територија. „Ми смо свесни да неки модус вивенди треба изнети. Треба да се иде на компромис на терену, али да он никада не подразумева нашу спремност на формално и суштинско отуђење“, рекао је епископ бачки и додао: „Са наше стране је већ понуђен компромис – Бриселски споразум и Заједница српских општина. То је, иако понижавајући, ипак какав-такав оквир и ништа друго до компромис. Сматрам да је максимум компромиса са српске стране већ понуђен“. „Шта би био излаз? Да се унутар постојећих граница створи јак механизам који би обезбедио најширу могућу аутономију“, сматра Иринеј Буловић. Он је објаснио да се на светској сцени ситуација променила и да је знатно повољнија него пре петнаест или двадесет година јер „Запад данас не може да издиктира своју вољу великом и моћном Истоку; једноставно, мора да преговара”. „Зато би било самоубиствено да у таквим, много повољнијим околностима, ми сада кренемо у добровољно напуштање онога што је наше“, рекао је Иринеј Буловић за „Седмицу”. Он се осврнуо и на пароле „Каталонија = Војводина“. „Све је то због фотеља и ситних амбиција појединих политичара“, рекао је. „Узнемирујуће јесу, као што човека узнемирава зујање комарца: тако и ово. Јесте непријатна појава, али у животу ништавна. Наиме, ако је Каталонија организовала референдум, нека дотични изволе да организују референдум о статусу Војводине, па да видимо који је то проценат који ће их подржати“. Извор: Српска Православна Црква/Епархија бачка View full Странице

30. Септембар 2017 - 22:47 Свети Архијерејски Сабор на овогодишњем редовном заседању изабрао је Високопреподобног архимандрита Никодима (Косовића), игумана Светоархангелског манастира Крке, за Епископа далматинског. Свечаним чином наречења у Светоархангелском манастиру Крки, 30. септембра 2017. године, началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у присуству високопреосвећене господе митрополитâ: црногорско-приморског Амфилохија и загребачко-љубљанског Порфирија и преосвећене господе епископа: бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игантија, зворничко-тузланског Фотија, горњокарловачког Герасима, крушевачког Давида, славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, брегалничког Марка и стобијског Давида. Чин наречења новоизабраног епископа одржан је порти древног манастира где је постављен сто са часним крстом и освећеним даровима, просфорама и чашама вина за началствујућег Патријарха и сваког од архијереја који су учествовали у овој трпези љубави. Пошто је архимандрит Никодим пред Патријархом, архијерејима и благочестивим народом изјавио да се повинује вољи Светог Архијерејског Сабора који га је изабрао за Епископа далматинског, у манастирском храму Светог архангела Михаила вечерњу је служио новонаречени архијереј. View full Странице

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у недељу 1. октобра уз саслужење Архијереја обавиће чин хиротоније и увешће у трон новоизабраног Епископа далматинског г. Никодима у цркви Успења Пресвете Богородице у Шибенику, седишту Епархије далматинске. Дочек Архијереја биће у 8:30 часова, Света Архијерејска Литургија почиње у 9 часова. ЖИВОТОПИС ИЗАБРАНОГ ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ НИКОДИМА (КОСОВИЋА) Изабрани Епископ далматински г. Никодим (Косовић) рођен је 15. априла 1981. године у Задру, од оца Предрага Косовића (+1995.) и мајке Ксеније, рођене Гуша (+1993.). Одрастао је, заједно са сестром Даницом, поред свог стрица Ненада Косовића, познатог бенковачког професора и преводиоца са руског језика. Основну школу је започео у Задру, наставља 1991. године у Бенковцу, а завршио 1995. године у Драгоцвету код Јагодине. Од 1991. године живио је у селу Шуљковцу поред Јагодине гдје је као дијете услијед ратних дешавања отишао у избјеглиштво, а од 1994. године са оцем и сестром прелази да живи у Јагодину. Српску православну богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, по благослову Патријарха српског Павла, уписује 1995. године, а петогодишње школовање у Карловачкој богословији завршава 2000. године. Недуго по завршетку богословије, архимандрит Никодим одлази за својим духовним оцем, епископом Фотијем (Сладојевићем), на Епархијски двор Шибеник, гдје као искушеник проводи до 16/29. априла 2001. године. Тада, у Другу недјељу по Васкрсу, прима монашки постриг у Светоархангелском манастиру Крка из руке свог духовног оца, епископа Фотија. У манастиру Крки је руком Епископа далматинског Фотија у чин јерођакона рукоположен 18/1. јула 2001. године, на празник Светог мученика Леонтија, Ипатија и Теодула, а у чин јеромонаха 16/29. децембра 2002. године, када црква слави Светог пророка Агеја. На Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну дипломирао је 2009. године. По завршетку студија у Грчкој, одлази на постдипломске студије на Понтификални источни институт у Риму, гдје је 2012. године одбранио магистарску тезу из области канонског права на тему „Залог вјере у православној теологији и римокатоличкој теологији“. Од 2012. године је докторанд на Факултету за канонско право на Универзитету Грегоријана у Риму. Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије поставио га је, 2012. године, на дужност настојатеља Светоархангелског манастира Крке, гдје је одмах по доласку проширио манастирско братство и дао значајан допринос како материјалној тако и духовној обнови манастира, те интензивно радио на стварању услова за повратак манастирске ризнице. Чином архимандрита одликован је на празник Светог архангела Михаила, славу манастира Крке, 8/21. новембра 2013. године. Члан је Комисије за ревизију Устава Српске Православне Цркве Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Говори грчки и италијански језик, а служи се енглеским. На редовном засиједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве изабран је 24. маја 2017. године за Епископа далматинског. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Са тугом и жалошћу се обраћамо овим јавним саопштењем, желећи да и верном народу Српске православне Епархије сремске и друштву у целини скренемо пажњу на догађаје који су се десили у Сремским Карловцима у последњих неколико дана. Наиме, у ноћи уочи празника рођења Пресвете Богородице, 20. на 21. септембар, извршена је провала и пљачка Саборне цркве Светог оца Николаја, нашег историјског катедралног храма, који је чувар бројних светиња, споменик културе, споменик сећања нашег народа како духовни тако и национални. Други догађај се десио у ноћи 24. на 25. септембар, када је исти или истим духом вођени провалник упао у Патријаршијски двор и угрозио не само предмете културног наслеђа нашег народа из Хрватске, које треба да вратимо по оспособљавању храмова и повратку народа, него је до те мере био дрзак да је ушавши и у саме одаје Епископа могао угрозити живот Епископа и његових помоћника. Ови догађаји су застрашујући јер показују две ствари: 1) неспремност да се суочимо са изгредницима и да их, зарад смањења даљих њихових активности, у што краћем року спречимо да наставе да краду, као и 2) показују да друштво у ком живимо проживљава истинску кризу јер је спустивши лествицу достојанства људске личности на преживљавање „пуњењем стомака“, занемаривањем изграђивања правих вредности људскости и инсистирања на њима допринело да више ништа није свето и да све може бити узето и отето. Предмети који су однети из храма и из Патријаршијског двора нису власништво појединца, него институције која чува оно што је и сама наследила, и што треба да проследи на даље чување. Када нешто буде украдено из цркве, заправо је украдено од народа Божијег који је све то даривао као доказ своје вере у Бога, украдено је од сећања генерација које тек треба да дођу. Пишући ово саопштење до нас је дошла вест да је изгредник ухваћен и да је у питању младић или више њих, који је тек почео свој живот. Питамо и себе и све одговорне у овоме друштву како смо дошли до овог ступња неосетљивости и немарности једних према другима. Питамо и себе и друге, а молимо се Богу, да Господ тог младића и све њему сличне посети благодаћу покајања и дарује му снагу да изађе из блата у ком се нашао. Овом приликом апелујемо на све чиниоце да истински, Бога ради и нашег народа ради посветимо пажњу како физичком очувању наших цркава и споменика, тако и чувању душа деце и омладине од пада у те и такве грехове којима угрожавају не само свој живот, него и будућност народа ком припадају. Не смемо и не можемо дозволити себи такав луксуз да ништа не чинећи порађамо генерације које ће уместо да буду градитељи и ствараоци, постати рушитељи и разоритељи сами себе. У нади да ће ово саопштење бити схваћено као молба и вапај за борбу за људе, за душе људске, чекамо коначно разрешење ових немилих догађаја. Епископ сремски Василије СПЦ View full Странице

Предстојатеља Српске Цркве поздравио Епископ рашко-призренски Теодосије, досадашњи администратор Нишке епархије. - Очекује се велики број свештених и монашких лица и верника на торжественој Литургији у недељу 13. августа 2017. године. Првојерарх наше Цркве је стигао данас, 12. августа 2017. у 16 ч. у Саборни храм у Нишу. По српском обичају, деца одевена у традиционалну ношњу дочекала су Свјатјејшег са хлебом и сољу. Новоизабрани Епископ нишки Арсеније са Епископом месаоријским Григоријем из Архиепископије кипарске, свештенство и монаштво Епархије нишке, свештенослужитељи из Грчке Православне Цркве и верни народ града Ниша целивали су крст и Патријархову десницу примајући патријарашки благослов. Свечана доксологија је одлужена у храму Силаска Светог Духа на Апостоле који је Саборни храм достославне Епархије нишке. Доксологију је одслужио протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић уз саслужење ђакона Димитрија Маринковића. Речи добродошлице Свјатјејшем је упутио Епископ рашко-призренски Теодосије, казавши да је велика радост што је Првојерарх наше Свете Цркве данас у Нишу поводом устоличења новоизабраног Епископа нишког Арсенија. Узвраћајући на топле речи добродошлице, Патријарх српски Иринеј је казао да га за Ниш вежу веома лепе успомене, да је народ овде честит, добар, веран и побожан, и да је част и велика радост да наша Црква устоличава Епископа нишког Арсенија. У наставку је служено бденије којим је началствовао високопреподобни архимандрит Серафим из манастира Суково, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића и Живорада Маринковића, и ђакона Димитрија Маринковића. Свечаном дочеку и богослужењу вечерас су присуствовали протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије привремено у Нишу, високопреподобни архимандрит Дионисије из манастира Липовац, уважени гости протојереј-ставрофор Ермолаус Масарас из Патре и протојереј Вељко Гачић из Берлина. Током бденија у нишки Саборни храм пристигли су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Преосвећена Господа Епископи врањски Пахомије, далматински и изабрани зворничко-тузлански Фотије, и Архијереји из сестринске Грчке Православне Цркве, Високопреосвећени Митрополити: Пантелејмон веријски, Георгије китруски, Јустин неакриниски и Варнава неапољски. На вечерњем бденију појао је Дечји црквено-певачки ансамбл ”Бранко” из Ниша, под диригентским вођством гђе Јоване Микић. СПЦ/ТВ ХРАМ View full Странице

Звона Саборног храма у Шапцу 29. јула 2017. године тачно у 17,30 часова означила су долазак Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Првојерарх Српске Цркве стигао је пред Саборни храм у пратњи домаћина, Епископа шабачког г. Лаврентија, Епископа ваљевског г. Милутина, директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милете Радојевића, архијерејског заменика протојереја-ставрофора Мирка Вилотића, директора Патријаршијске управне канцеларије протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, ипођакона Мирослава Ракоњца, г. Дејана Накића и чтеца Ђорђа Мијајловића. Свјатјејшег је часно свештенство и монаштво са христољубивим верним народом дочекало у дугачком шпалиру. Поздрављајући се у радости са свештенством и монаштвом Епархије шабачке и благосиљајући верни народ, Свјатјејши се упутио у препун Саборни храм који ове године прославља 190 лета од почетка градње. У овој цркви је одслужена доксологија и у наставку вечерње са петохлебницом. На доксологији је Свјатјејши казао да све што је Епископ шабачки Лаврентије чинио - чинио је из љубави, не штедећи себе и да то треба да буде познато како пастви и свештенству Епархије шабачке тако и васцелој Цркви, како би се и архијереји, савременици Преосвећеног Владике г. Лаврентија угледали на његов архипастирски рад. -Пратио сам све што је Преосвећени Владика учинио за српски род овде и у расејању. Имао сам прилику да видим како он ревнује, воли и све чини на славу Божју, славу Цркве, а на ползу народа нашег, казао је, између осталог, патријарх Иринеј. Вечерње са петохлебницом служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, а саслуживали су: архимандрити Нифонт из манастира Богородице Тројеручице у Богоштици и Филимон из манастира Каоне, јеромонах Доситеј са Свете Горе, архијерејски намесник шабачки протојереј-ставрофор Милан Пантелић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Никола Јанчић. Свјатјејши је потом обишао генерално уређену порту Шабачке цркве, која је заблистала у пуном сјају, и задржао се највише са децом и народом. Јединствена порта за пример и углед урађена је по јеванђељским принципима - садржи просторије у којима је Удружење за помоћ особама са аутизмом, Духовна библиотека проте Јована Павловића и дечје игралиште. Врата цркве су отворена за све који су на боготражитељском путу. Свјатјејши је са пажњом слушао децу и народ, поделивши свима икону са ликом Пресвете Богородице. Свечана академија У 20 часова химном Ускликнимо с љубављу отпочела је свечана академија у новоизграђеном амфитеатру Шабачке порте са 800 седишта. На академији драмске секције шабачких основних и средњих школа приказан је позоришни комад Телеграм о животу Преосвећеног Владике г. Лаврентија. Наставник верске наставе у Основној школи „Стојан Новаковић“ у Шапцу Милица Симић приредила је ову величанствену позоришну представу поводом педесет година владичанске службе Епископа шабачког Лаврентија. Представа је припремљена под будним оком протођакона др Љубе Ранковића, који је предложио избор текстова и тема. Епископа Лаврентија глумио је ученик осмог разреда Петар Кокић; тадашњег ректора Богословије у Крки митрополита Николаја Мрђу глумио је Страхиња Симић, анђеле Катарина Јовић и Марија Андрић. Ученици петог разреда Основне школе „Стојан Новаковић“ у Шапцу, Стефан Велимировић, Раде Домазовић, Симон Илић и Михајло Огњеновић, глумили су тадашње ученике проф. Лаврентија у Богословији у Крки. Сања Андрић је отпевала песму Пред иконом Светог Саве. Представљена монографија о епископу Лаврентију У наставку обележавања педесетогодишњице владичанства епископа Лаврентија представљена је монографија Лаврентије - празник светлости тихе. О књизи су надахнуто говорили академик и песник Матија Бећковић, протојереј проф. др Велибор Џомић и аутор монографије протођакон др Љубомир Ранковић. Протојереј Џомић је казао да је ово прилика да се проговори о апостолском и мисионарском служењу Епископа шабачког г. Лаврентија који је по свему необичан архијереј, почев још од утробе мајчине коју је поделио са братом, научен да дели те је читавог живота делио, те је за време његове епископске службе ван Србије настало пет, а у Србији поделом две (епархије Шабачка и Ваљевска). На страницама врхунски урађене монографије, коју је приредио протођакон др Љуба Ранковић, читамо живот владике Лаврентија чији су трагови неизбрисиви и уткани у 20. и почетак 21. века. Аутор монографије је истакао да се обраћа живој Цркви, видевши препуну порту. И вечерас овај амфитеатар постаде амфитеатар над амфитеатрима, без граница и у времену и у вечности. Академик Матија Бећковић је изузетном беседом крунисао слово о лику и делу владике Лаврентија, као и о самој монографији. На крају академије, Патријарх српски г. Иринеј уручио је неимарску повељу Јеврем Обреновић донаторима заслужним за уређење Шабачке порте. Отворена изложба фотографија о слављенику Његова Светост је отворио изложбу фотографија о животу Преосвећеног Владике г. Лаврентија у Павиљону културе у порти. Aутор изложбе је историчар и кустос Народног музеја у Шапцу Бранко Станковић, који је материјал прикупио из Епархије шабачке и приватних извора. Од Богоштице, родног места владике Лаврентија, до Богосавца који је најновија задужбина Преосвећеног Владике, на паноима видимо живот и дело народног Владике. Изложба је отворена сваког дана и трајаће до краја августа. Данашњем сабрању су присуствовали Епископ Чешке Православне Цркве Исаија (Шумперски), крстоносни свештеници Милун Костић, Љубисав Аџић, Слободан Милуновић, прота Мићић из Линца, Јово Марић из Оснабрика, мати Харитина са сестринством Пећке Патријаршије; протојереј-ставрофор Петар Лукић - старешина Саборног храма у Београду са протођаконом Радомиром Перчевићем, секретар Епархије ваљевске отац Дарко Ђурђевић, свештенство и монаштво из више епископија Српске Цркве, градоначелник г. Небојша Зеленовић, привредник г. Видоје Вујић из Ваљева, као и чланови Друштва пријатеља манастира: председник др Милош Раденковић, заменик Сретен Цветојевић, др Предраг Тојић из истоименог Друштва и из Епархијског одбора. Посебан гост из Немачке је и велики дародавац Епархији шабачкој г. Хорст Вробел са супругом, који је, између осталог, даривао крст на Соко Граду у знак покајања немачког народа због бомбардовања Србије 1999. године. О свему се старао протојереј Славиша Марковић, старешина Саборног храма у Шапцу, са братијом свештеницима. З. Зец, СПЦ View full Странице

Милешева 2019. године обележава осам векова свога постојања. У Милешеви високопреподобни архимандрит Леонтије сваког дана чита акатист Светом Сави. У обновљеном ћивоту Светог Саве, пред којим се чита акатист, похрањена је честица моштију очуване шаке леве руке Светог Саве, српског небеског заступника. Поводом прославе 750-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве 15/2. септембра 1969. године, поред ћивота је постављена плоча са утиснутим речима којимa се верном народу казује да су овде почивале мошти српског светитеља Саве, спаљене на Врачару 1594. године. Милешеву је као своју гробну цркву подигао 1219. жупан Владислав, други син краља Срефана Првовенчаног и унук Стефана Немање. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем, живописана је у 13. веку, а освежена новим фрескописом у 16. веку. Рушена, паљена и обновљена 1863. године, како у духовном, тако и у културно-историјском погледу Милешева представља средиште црквених збивања идуховног живота. А поводом њене архитектонске лепоте неко је дивно казао: Ако ниси видео Милешеву, ништа ниси видео! Манастир Милешева је коначно обновљен и заокружен у време службе Епископа милешевског Филарета. У манастиру Милешеви се налази и ћивот Светог краља Владислава, крунисаног у овој његовој задужбини. Свети кнез Владислав се одликовао милошћу према убогима, а о његовој вери према Христу довољно говори чињеница да се потписивао са "Раб Христов Владислав". Изнад ћивотом Светог краља Владислава, који се прославља 7. октобра, посматра нас Бели Анђео. То је онај Бели Анђео што је из Европе поздрављао Америку, и са земље космос, приликом првог сателитског преноса у двадесетом веку. Ћивот свештеномученика Нестора, игумана милешевског, кога су партизани стрељали у близини манастира током грађанског рата 1941. године, налази се на јужној страни цркве. У сусрет новом дану кад се сви у радости спремају да у суботу, 5. августа 2017. године, дочекају Његову Светост Патријарха српског Иринеја и архијереје Српске Цркве да у трон Епископа милешевских уведу новоизабраног Владику милешевског Атанасија, у. Милешеви је све спремно за свечани чин устоличења, у недељу, 6. августа лета Господњег 2017. године. З.Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић View full Странице

Према саопштењу за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Пећкој Патријаршији и Београду од 14. до 24. маја 2017. године, за епископа нишког изабран је досадашњи викарни епископ топлички г. Арсеније. Новоизабрани Епископ нишки Арсеније (Главчић), рођен је 10. марта 1978. године у Вршцу, од оца Богдана и мајке Ружице, рођене Ненадовић, добивши на крштењу име Миломир. По породичном пореклу aрхимандрит Арсеније потиче из места Ковачи код Јошаничке Бање, где је рођен његов отац Богдан. Мајка Ружица, рођена у селу Баваниште код Панчева, пореклом је из чувене породице Ненадовића из Бранковине. Деда по мајци Никола потомак је Јакова Ненадовића.Основну школу завршио је у родном месту 1993. године, одакле, по благослову тадашњег Епископа банатског Хризостома (Столића), одлази у Богословију Светог Саве у Београду. Школовање у Богословији завршава са одличним успехом 1998. године. Одмах након завршетка Богословије, по благослову Епископа Хризостома, уписује се на Богословски факултет у Београду. У току студија два пута је одлазио на усавршавање руског језика на Пушкиновом институту у Москви, 1999. и 2000. године.Године 2002. Епископ банатски Хризостом поставља га на дужност Секретара Епархијског управног одбора и благајника Епархије банатске. На тој дужности остаје све до септембра 2004. године. Следећи свог духовног оца Епископа Хризостома прелази у Епархију жичку где бива постављен на дужност Секретара Епископа у јулу 2005. године. Истовремено започиње и припрему за монашки живот као искушеник на Епископском двору у манастиру Жичи. У септембру 2005. године дипломирао је на Богословском факултету у Београду. На дужности Секретара Епископа жичког остаје до октобра 2006. године када, по благослову Светог архијерејског синода Српске православне цркве, одлази на постдипломске студије у Грчку. На Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну уписује се на магистарске студије на катедри за Литургику код професора Панајотиса Скалциса.У току студија прима монашки постриг у манастиру Студеници 1. августа 2007. године добивши име Арсеније. На празник Светог пророка Илије исте године рукоположен је у чин јерођакона од стране Епископа жичког Хризостома у манастиру Студеници. Две недеље касније, на празник Преноса моштију светог архиђакона Стефана, 15. августа, у манастиру Жичи, Епископ жички Хризостом рукоположио га је у чин јеромонаха. Након тога враћа се на студије у Солун, а наредне године, на празник Преподобне Анастасије Српске, 5. јула, у манастиру Студеници, произведен је у чин aрхимандрита. Магистарску дисертацију на тему: „Типик Светог Никодима Архиепископа српског“ одбранио је 29. новембра 2012. године са одличном оценом.Након освећења новог Епископског двора у Краљеву, 15. маја 2011. године, заједно са Епископом жичким Хризостомом, као придворни монах, прелази из манастира Жиче у Краљево. Уз свог духовног оца остаје све до његовог блаженог уснућа 18. децембра 2012. године. Након упокојења Епископа Хризостома наставља да врши послушање придворног монаха на Епископском двору у Краљеву. У фебруару 2014. године, на предлог Администратора Епархије жичке Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, добија благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве за докторске студије на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну.На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа топличког, викара Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја.На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 24. маја 2017. године изабран је за Епископа нишког. Извор: http://eparhijaniska.rs/episkop/6215-изабран-нови-епископ-нишки,-досадашњи-викарни-епископ-топлички-г-арсеније *** На основу одлуке Светог архијерејског синода бр. 789/зап. 556 од 31. маја 2017. године, чин устоличења Преосвећеног Епископа господина Арсенија, новоизабраног епископа нишког, обавиће се на Светој литургији која почиње у 9 часова у недељу 13. августа 2017. године у Саборном храму Силаска Светога Духа на апостоле у Нишу. Извор: http://eparhijaniska.rs/eparhija/aktuelno/6408-ustoličenje-preosvećenog-arsenija-saborni-hram-niš View full Странице

Његово Преосвештенство г. Атанасије (Ракита), изабрани Епископ милешевски, рођен је 7. новембра 1957. године у Јању код Шипова. На крштењу је добио име Светко. Завршио је основну школу у Бабићима, затим Православну богословију у манастиру Крки. Замонашио се у истом манастиру као матурант Богословије 7. маја 1977. године. Рукоположен је за ђакона 9. маја, а за презвитера 18. децембра исте године у Крки. Првог јануара 1978. посетио оца Јустина Поповића у манастиру Ћелијама, а већ 2. јануара отпутоваоје за Америку, где је завршио два интензивна курса енглеског језика у „Катедрали знања“ у Питсбургу. У септембру исте године уписао се на Богословску академију Светог Владимира у Њујорку. Професори су му били свештеници Александар Шмеман и Јован Мајендорф, теолози светског гласа. Дипломирао је у року одличним успехом. У септембру 1981. године започео је наставничку каријеру у Богословији у манастиру Крки. После две године, 1983. године, премештен је од Синода Српске Православне Цркве у Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену, где је предавао једанаест година, до 1994. године. Тамо се зближио са Епископом рашко-призренским Павлом, потоњим Патријархом српским, и био његов сарадник. Одлично је упознао Косово и Метохију, заволео тај део српске земље и богослужио на целој косовско-метохијској територији, а највише у мученичком манастиру Девичу. Уређивао је часопис Епархије рашко-призренске „Свети кнез Лазар“. На позив патријарха Павла у јесен 1994. године прешао је у Београд, где је радио као асистент код епископа Атанасија (Јевтића) на катедри за Патрологију на Православном богословском факултету. У исто време је, на Богословском факултету у Фочи, предавао предмет Историја религије и био уредник „Православља“, званичног гласила Српске Православне Цркве. Године 1999. изабран је и хиротонисан за викарног Епископа хвостанског. У току хиротоније 31. маја бомбардери НАТО-а су летели на београдском небу. Као викар патријарха Павла био је уредник Информативне службе Српске Православне - „Православље прес“, а највише је допринео у руковођењу радом православних вероучитеља у јавним школама као председник Одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке, и у уређивању односа Цркве са просветним институцијама Војске Србије - Војном академијом и Војном гимназијом. Тада је покренуо и уређивао часопис „Православни катихета“. У мају 2013. изабран је за Епископа бихаћко-петровачког. Свети Архијерејски Синод му је поверио службу представника Српске Православне Цркве пред Министарством одбране и Оружаних снага Босне и Херцеговине. У мају 2017. године на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора изабран је за Епископа упражњене Епархије милешевске. Епископ Атанасије биће четврти Епископ милешевски од њеног оснивања 1992. године. Избор научних радова Епископа Атанасија: „Халкидонски сабор и његов догмат“; „Писци Цркве другог века“; „Живот по Јеванђељу“; „Битка над амбисом“; „Да нам буде све свето и честито“; „Духовни дародавци Призренске богословије“; „Црква Христова и свет религије“ (антологија); "Београд у молитви 2011.". Извор: Епархија милешевска View full Странице

Његово Преосвештенство Епископ стобијски и Местобљуститељ струмички г. Давид (који је рукоположен у архијерејски чин 17. јуна 2007 год.), 18. јуна 2017 год., прославио је десетогодишњицу хиротоније. Тим поводом светом Архијерејском Литургијом у манастиру „Успење Пресвете Богородице“, у близини Скопља, началствовао је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, уз саслужење Њихових Преосвештенстава, Епископа брегалничког и Местобљуститеља битолског г. Марка и Епископа стобијског и Местобљуститеља струмичког г. Давида, као и више свештенослужитеља. Након прочитаног јеванђелског зачала, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, надахнутом беседом обратио се сабраном народу, уједно честитајући 10- то годишњицу хиротоније Епископу стобијском г. Давиду. На крају Литургије, Архиепископ охридски г.г. Јован даровао је Епископу стобијском г. Давиду енколпио, а пригодно обраћање поводом годишњице изрекао је и Епископ стобијски г. Давид, благодарећи Архиепископу и свима присутнима, који су дошли да му честитају јубилеј. У продужетку је била припремљена трпеза за све присутне, а даљи програм је био испуњен извођењем изворних песама на кавалима. View full Странице

Изабрани Епископ далматински г. Никодим (Косовић) рођен је 15. априла 1981. године у Задру, од оца Предрага Косовића (+1995.) и мајке Ксеније, рођене Гуша (+1993.). Одрастао је, заједно са сестром Даницом, поред свог стрица Ненада Косовића, познатог бенковачког професора и преводиоца са руског језика. Основну школу је започео у Задру, наставља 1991. године у Бенковцу, а завршио 1995. године у Драгоцвету код Јагодине. Од 1991. године живио је у селу Шуљковцу поред Јагодине гдје је као дијете услијед ратних дешавања отишао у избјеглиштво, а од 1994. године са оцем и сестром прелази да живи у Јагодину. Српску православну богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, по благослову Патријарха српског Павла, уписује 1995. године, а петогодишње школовање у Карловачкој богословији завршава 2000. године. Недуго по завршетку богословије, архимандрит Никодим одлази за својим духовним оцем, епископом Фотијем (Сладојевићем), на Епархијски двор Шибеник, гдје као искушеник проводи до 16/29. априла 2001. године. Тада, у Другу недјељу по Васкрсу, прима монашки постриг у Светоархангелском манастиру Крка из руке свог духовног оца, епископа Фотија. У манастиру Крки је руком Епископа далматинског Фотија у чин јерођакона рукоположен 18/1. јула 2001. године, на празник Светог мученика Леонтија, Ипатија и Теодула, а у чин јеромонаха 16/29. децембра 2002. године, када црква слави Светог пророка Агеја. На Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну дипломирао је 2009. године. По завршетку студија у Грчкој, одлази на постдипломске студије на Понтификални источни институт у Риму, гдје је 2012. године одбранио магистарску тезу из области канонског права на тему „Залог вјере у православној теологији и римокатоличкој теологији“. Од 2012. године је докторанд на Факултету за канонско право на Универзитету Грегоријана у Риму. Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије поставио га је, 2012. године, на дужност настојатеља Светоархангелског манастира Крке, гдје је одмах по доласку проширио манастирско братство и дао значајан допринос како материјалној тако и духовној обнови манастира, те интензивно радио на стварању услова за повратак манастирске ризнице. Чином архимандрита одликован је на празник Светог архангела Михаила, славу манастира Крке, 8/21. новембра 2013. године. Члан је Комисије за ревизију Устава Српске Православне Цркве Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Говори грчки и италијански језик, а служи се енглеским. На редовном засиједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве изабран је 24. маја 2017. године за Епископа далматинског. Извор: Епархија далматинска Епархијске вести View full Странице