Претражи Живе Речи Утехе

Садржај трећег броја часописа Глас за 2021. годину, двадесет први по реду пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу (ISSN 2560 – 3469), чији је први број прве серије објављен 1899. године, уређен је са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, под основним мотивом обележавања двестоте годишњице страдања мученика нишких. Тим поводом у овом броју објављен је чланак протојереја Петра В. Гагулића под насловом „Вешала на Нишави“ из 1971.године, као и текст протођакона Далибора Мидића о споменику обешеним Нишлијама, а на предњој корици стоји фотографија са помена пострадалом Митрополиту Мелетију, који је служио Епископ нишки г. Арсеније у порти Саборног храма у Нишу. Рубрика Богословље отвара се делом из Беседе седме о покајању, Светог Јована Златоустог, под редакцијским насловом „Добра су ти, Господе, обећања“. Ова беседа тематски се надовезује на уводну реч уредника, у којој се описује актуелни тренутак пандемије, али и евидентна сведочанства Божје благодати, која нам враћају наду у здравије и боље сутра. Теологија домаћих аутора представљена је текстом нишког свештеника, јереја др Бобана Димитријевића, „Бог је Дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају“. Годишњи период Педесетнице пропраћен је и текстом знаменитог православног теолога Владимира Лоског, на тему тројичности, као и превод из класичног патристичког дела Светог Иринеја Лионског Против јереси, одломка о проповеди апостола. Богословски део часописа завршава се текстом окружног нишког проте Атанасија Урошевића с почетка двадесетог века, са насловом „Да ли је Христос утопија?“ У рубрици Духовне поуке објављен је наставак разговора са протосинђелом Серафимом, игуманом Манастира Светог Димитрија у Дивљани, као и ауторски текст Душице Крафт о Скиту Светог Спиридона у долини Гајлнау и његовом настојатељу, схи-архимандриту Василију Гролимунду, „Сведочанство светогорске службе у савременој Немачкој“. У рубрици Црква и савремени свет, знаменити нишки лекар, некадашњи проректор Универзитета у Нишу и директор Клиничког центра, проф. др Борислав Каменов, пише о важности емпатије у медицини. У овом броју часописа одштампано је и саопштење Митрополита Николаја Месогејског, руководиоца Одбора за биоетику Грчке цркве, на актуелну тему става цркве према полемици о вакцинама. Још један ауторски текст из области биоетике, о питању трансхуманизма, потписује Тијана Петковић, а музичка директорка Академије Светог Владимира у Њујорку, Робин Фримен, пише о хорском певању као отелотвореној еклисиологији. Тема овог текста стоји у вези са приказаним догађајима у Епархији нишкој из протеклог периода: оснивањем Хора свештенства Епархије нишке и одржавањем Седмог међународног фестивала духовне музике, „Музички едикт“, са којег су, поред детаљног извештаја, објављене и фотографије на средњим странама овог броја. Рубрика Хришћански живот садржи репортажу о духовној обнови Парохије заплањске и пастирском труду тамошњег јереја Душана Јанковића. Извештај са Видовданске академије у Нишу употпуњен је интегралним записима беседа о Косовском завету, Епископа нишког г. Арсенија и овогодишње беседнице, др Наталије Јовановић, деканице Филозофског факултета у Нишу. У рубрици Из прошлости представљен је архивски документ-писмо Митрополита нишког Мелетија кнезу Милошу Обреновићу. Детаљни подаци о страдању Митрополита Мелетија и других нишких мученика наводе се у већ поменутим текстовима двојице нишких свештеника-историчара, протојереја Петра Гагулића из претходне и протођакона Далибора Мидића из наше генерације. О догађајима из наредне историјске епохе сведочи новопронађено писмо протојереја Стевана Веселиновића о борбама Крајинске војске у нишким областима, чији су препис и фотографија објављени у наставку. Рубрика Катихеза почиње огледом др Дарка Крстића о питању „Да ли нам је потребна православна гимназија“. О својим искуствима са верске наставе говори Стефан Ђурђановић, садашњи студент Факултета уметности. Овај део часописа удопуњен је анализом америчког теоретичара Џона Божамре, о полазиштима верског образовања. У Приказима и догађајима из протеклог периода године објављен је животопис архимандрита Дамаскина Грабежа, игумана Манастира Светог Романа, поводом његовог избора за Епископа мохачког. Поред већ поменутих догађаја о актуелном развоју хорског певања у Нишу, представљени су нови број годишњака Црквене студије, покренути пројекат Стара и ретка књига Епархије нишке, као и посета Музеју црквених старина Православне епархије нишке током традиционалне културне манифестације „Ноћ музеја“. За рубрику Из света културе јеромонах Игњатије Ђорђевић, у спомен на 60 година од смрти Бранка Миљковића, пише есеј под насловом „Кад јаву збуни песник и маг“. Службени део часописа наставља се новим вестима "Из летописа Епархије нишке", као и пописом служења Епископа нишког г. Арсенија. Овај број се завршава делом беседе Епископа нишког поводом градске славе, на празник Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу. Глас Епархије нишке излази уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. Заслужан за дизајн и компјутерску обраду овог броја је ђакон Милорад Милосављевић, а за лектуру Милена Мишић Филиповић. Садржај другог броја за 2021. годину часописа Глас Епархије нишке је плод саборног труда чланова Уређивачког одбора: протосинђела Нектарија Ђурића, протојереја Дејана Јовановића, протођакона Далибора Мидића, јерођакона Николаја Јоцића, др Дарка Крстића, Лазара Павловића и уредника др Ивице Живковића. Извор: Епархија нишка

Дана 18 јула 2021. год у селу Брод косовска полиција је ибавестила локалног свештеника у Штрпцу да су приликом рутинског обиласка храмова видели оштећена врата на храму Св. Ап. Петра и Павла у селу Брод. Парохијски свештеник затекао је поломљену браву на улазној капији, на силу отворена врата на храму и графите ОВК у храму. Полиција је у току дана уз присуство тима из Приштине извршила увиђај и отворена је истрага. Епархија рашко-призренска изражава забринутост због овог још једног у низу више вандалских напада на наше храмове на Косову и Метохији и апелује на поштовање основних верских слобода, као и духовне и културне баштине православних Срба на КиМ. Епархија рашко-призренска Призрен-Грачаница, 21. јули 2021. Извор: Епархија рашко-призренска

У суботу, 17. јула 2021. године Господње, са великом радошћу, благодарећи Богу, народ града Карловца и Епархије горњокарловачке заједно са својим предстојатељем Патријархом српским г. Порфиријем прославио је свога заштитника и небеског покровитеља Светог Саву Горњокарловачког. Торжественом Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, коме су саслуживали Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, Епископ горњокарловачки г. Герасим са свештенством Митрополије загребачко-љубљанске и Епархије горњокарловачке. По заамвоној молитви Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, заједно са архијерејима, свештенством и верним народом, благословио је славске дарове који су принесени у славу Божју и у част Светог Саве Горњокарловачког. По окончању свештеног сабрања епископ Герасим се пригодном беседом обратио Њеоговој Светости, благодерићи на љубави и посети: - Свака посета Патријарха како свештенству тако и народу значи и потврђује да никада овде нисмо сами. Ваша светости, добро дошли у земљу натопљену крвљу мученика, како рече народни песник у земљу где је, „гроб до гроба“, многе јаме и стратишта, спаљени храмови, уцвељене мајке и очеви, изгубљена деца пострадала за веру отаца наших. Добро дошли у земљу где су подземни градови, мртвих и замучених „братском руком“, већи од оних који су над земљом, где се још битише и удише ваздух подарен од Творца и Животодавца Господа. Добро дошли у земљу Светога свештеномученика Саве Горњокарловачкога, чији празник данас заједно са осталим новомученицима горњокарловачикм литургијски прослављамо као небеског покровитеља наше Богочуване свештене Епископије. Свети свештеномученик Сава, је истрајни и трудољубиви посланик у Карловачком владичанству, служитељ мира и истинске Христове љубави, засејао је добро семе у овим крајевима од којих и ми данас, после осамдесет година, сабирамо непролазне плодове. Својим овоземаљским животом заједно са својим свештенством, монаштвом и народом, остао је до смрти веран Господу, својој Цркви и народу, посведочивши речи да се крвљу Црква не руши, већ зида! У својој поучној архипастирској беседи патријарх Порфирије је, између осталог, рекао: - Позвани смо да све људе видимо као своју браћу. Човек је створен љубављу Божјом. Он је икона Божја створена за вечност у Христу кроз Цркву у светој Литургији. - Свети људи облагодарени Христом, као што је Свети свештеномученик Сава Горњокаловачки моле се за сав људски род. Свети Сава је био пун љубави према свима и када му је понуђено да избегне, он је рекао да ће остати и бити уз свој народ. Због тога га је Господ прославио као светитеља, истакао је патријарх Порфирије. Препознавши вишедеценијски труд г. Хрвоја Ђаконија, начелника Конзерваторског одељења Личко-сењске жупаније, на обнови духовног и свештеног наслеђа Епархије горњокарловачке, Свети Архијерејски Синод му је доделио орден Светог Саве другог реда. Високо одликовање г. Ђаконију је уручио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, истакавши универзалност духовних вредности и посебно похваливши г. Ђаконија што је својим несебичним трудом остао доследан универзаној снази јеванђелске поруке сачуване у духовном наслеђу Епархије горњокарловачке. Прослави патрона Епархије горњокарловачке присуствовали су: председник Самосталне демократске српске странке (СДСС) проф. Милорад Пуповац, конзул Републике Србије у Ријеци г. Владимир Марјановић, градоначелник Добоја г. Борис Јеринић, народни посланик у Народној скупштини Републике Српске и председник Социјалистичке партије Српске (СПС) г. Горан Селак, дожупан Жупаније карловачке г. Дејан Михајловић, начелник општине Крњак г. Перица Матијевић, начелник Вргинмоста г. Милан Врга. Извор: Епархија горњокарловачка

- Реч Епископа треба да се темељи на вери у живог Бога. Ништа боље и ништа лакше, јер Епархија у коју долазите јесте Епархија вере, Епархија молитве и Епархија љубави, поручио Патријарх српски г. Порфирије новоустоличеном Епископу ваљевском г. Исихију. - Епископ Исихије је данас је постао Епископ Епархије ваљевске, која је у јединству са помесном Српском Православном Црквом, а то значи - не представник једне људске организације, која је у комуникацији са другим организацијама овог света, јер Црква није напросто људска организација, ни најважнија организација у једном народу и држави. Црква је тело Христово, чија је глава сам Господ Христос, а сви они који су крштењем сједињени чине један организам. Стога, Епископ је на месту и обличју Христовом и он је представник Христов, поучио је у беседи о узвишености епископске службе Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије приликом увођења Епископа Исихија у трон Епархије ваљевске. - Увели смо владику Исихија у трон Епархије, која је 2006. године обновљена на челу са блажене успомене епископом Милутином, који је био Епископ Цркве Христове онако како су апостоли проповедали, Свети оци сведочили и како ми православни хришћани верујемо. Уведен је у трон Епархија, која је у другој половини 20. века била извор и стециште истинске и аутентичне вере и богословља, али и стециште људи са свих страна који су били жељни живог Бога, истакао је патријарх Порфирије. - Одавде су поникли пре свега Свети владика Николај, Нови Златоусти, затим онај који се наслањао на владику Николаја и у истом духу у ком је он, а пре њега Свети оци Цркве, сведочио реч Христову, Преподобни отац Јустин Поповић. Мало је данас православних Срба које није дотакла реч владике Николаја или оца Јустина, а најчешће реч обојице, и који нису њиховом речју обогаћени. Реч Епископа треба да се темељи на вери у живог Бога. Ништа боље и ништа лакше, јер Епархија у коју долазите јесте Епархија вере, Епархија молитве и Епархија љубави. Народ ове Епархије јесте честит и побожан, лепе су речи патријарха Порфирија о завичајцима новопросијавших светитеља, које завређују благодарје свих који живе у ваљевском крају, али и на нова прегнућа у славу Божју обавезују. - Честити и побожни народе овог краја, добијате, сигуран сам, достојног наследника владике Милутина, великих старих Епископа ове Епархије, али и човека који је израстао у истом духу којим ви живите. То је дух Светога Саве, Светог владике Николаја и оца Јустина. Кажем „дух“, а то значи начин живота – однос према Богу и ближњем, јер то двоје не може да буде раздвојено, поручио је патријарх Порфирије, благосиљајући владику Исихија и његове епархиоте – народ који је, према његовим речима, „украс Цркве Христове“. По благослову Патријарха српског г. Порфирија, одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору владике Исихија за Епископа ваљевског прочитао је Епископ зворничко-тузлански г. Фотије. У тексту одлуке се обнародује његов избор и позива верни народ да му својим молитвама помогне у тој узвишеној служби. Извор: Инфо-служба СПЦ

Поводом недавне изјаве г. Хајрула Чекуа, министра културе при косовским институцијама, да су “у програму рестаурације културног наслеђа три православне цркве” (манастир Драганац, црква Св. Богородице у Косовској Каменици и манастир Тамница), сматрамо за потребно да нагласимо да Епархија рашко-призренска није имала никакав састанак и договор са институцијама из Приштине у вези обнове горепоменутих светиња. Представници Епархије су о обнови три горепоменуте светиње разговарали само са представницима УНДП (организације Уједињених нација за развој), који су изразили спремност да као међународна организација финансирају процес обнове, у сарадњи са канцеларијом за духовну и културну баштине Епархије. На састанку није било никаквог говора о учешћу министарства културе из Приштине. Грачаница-Призрен 22. јун 2021. године Извор: Епархија рашко-призренска и косовско метохијска

Патријарх српски г. Порфирије богослужиo je данас, 14. јуна 2021. у Храму свете Тројице у Врању, поводом славе Епархије врањске, празника Преподобног Јустина ћелијског и врањског. Патријарх је између осталог казао: "Дух светости, дух Јеванђеља, дух Христов, у овом граду и у овом простору више је него препознатљив, и ево, слава Богу, тај дух живи и у вама, живи у свима нама, до наших дана, а сигурни смо да ће он бити не само тачка ослонца, него оквир и смисао живота поколења која долазе иза нас". Још је Патријарх додао: "Стабилност појединачна, породична, друштва и државе, зависи од унутарњег блага, унутарње духовности. Ми јесмо што јесмо само својим односом са Христом, а то значи уз присуство благодати Духа Светога. Нека би Бог дао да чокот наш, Господ Исус Христос, у нама увек има здраве плодоносне лозе, плодоносне врлином, добром, љубављу, смирењем и свим оним на шта нас Јеванђеље позива". Како је известила РТВ Врање, српског Патријарха г. Порфирија су испред порте градског Саборног храма у Врању дочекали Владика Пахомије са свештенством и монаштвом, градско руководство и бројни верници. Након Свете архијерејске Литургије ишла је Литија од Саборног храма до Свеправославног центра Преподобни Јустин ћелијски и врањски, где је Патријарх благосиљао славске колаче и кољива, а најуспешнијим ученицима веронауке су уручене дипломе. Како се додаје у извештају РТВ Врање, у навечерје празника посвећеног Светом Јустину (13.јуна), служено је празнично бденије у цркви Светог мученика Јустина философа и Преподобног Јустина ћелијског и врањског при родној кући Светог Аве у Врању, данас Свеправославном центру Преподобни Јустин. Епархија врањска први пут своју славу Преподобног Јустина ћелијског и врањског, прославила је 2016. године. Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм

Поводом провокативних изјава политичких представника косовских Албанаца и отворених претњи у штампи у вези јучерашње Свете Литургије у храму Христа Спаса у Приштини, које нескривено подстичу етничку и верску нетрпељивост, Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве принуђена је да још једном нагласи да је прослављање верских празника у објектима који су власништво Српске Православне Цркве питање фундаменталних верских права која су законски регулисана и мора да буду поштована без икаквог условљавања. Јучерашња прослава празника Вазнесења Христовог у храму Христа Спаса у центру Приштине, који је у власништву СПЦ стога не може и не сме да се третира као политичко питање, као што се тако не могу посматрати ни обреди које врше представници других верских заједница у својим верским објектима. Храм Христа Спаса је уписан у катастру, налази се на земљишту које се по катастарским подацима води на СПЦ (о чему сведоче валидни катастарски изводи), а не Универзитета у Приштини, који годинама упорно и без икакве правне основе покушава да уклони овај храм који одговорне на Универзитету ваљда подсећа на 40.000 Срба у Приштини који су протерани након завршетка оружаног сукоба 1999. год и чија је имовина у више случајева и даље бесправно узурпирана. Не постоји било који правно валидан акт који негира имовинска права СПЦ над овом црквом, нити овај објекат сматра нелегалним и стога Црква није дужна по закону да тражи било какву дозволу за вршење верских обреда на својој имовини. Служење верских објеката у још незавршеним храмовима сасвим је уобичајено у пракси наше Цркве јер храм на освештаним темељима представља свето место. Наметати Цркви обавезу да тражи било какву дозволу за вршење верских обреда унутар својих храмова не представља само кршење цивилизацијских норми у поретку успостављеном након Другог светског рата, већ и правних прописа које су донеле управо власти у Приштини и који су и даље важећи. Стога, они који би да се јавно позивају на прописе како би њима покушали да прикрију отворену мржњу и дискриминацију према једној верској заједници, те исте прописе прво треба да прочитају. Иако траје судски процес у комe Универзитет без иједног доказа покушава да натера Цркву да сруши сопствени храм, то не значи да Црква, као власник који је уписан у катастру нема права да користи свој легално саграђени верски објекат. Са друге стране, власти у Приштини већ пет година не спроводе судску пресуду поводом манастира Високи Дечани, и стога јавна позивања на судске поступке који су у току и немају никакво дејство на власништво Цркве могу само да поруче да је на Косову примена правде селективна када је у питању Српска Православна Црква. Све чешћи и интензивнији покушаји негирања верских и имовинских права, идентитета и уставом загарантованог имена Српске Православне Цркве на Косову и Метохији од стране косовских институција тужан су показатељ озбиљног погоршања општег стања верских слобода на овом простору, што нимало не доприноси помирењу и заједничком животу, већ додатно подстиче верску и етничку мржњу која угрожава безбедност православног српског становништва и нашег духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији. Прославом Христовог Вазнесења у нашој цркви у Приштини Епископ Теодосије није одржао политички скуп, већ је одслужио Свету Литургију на којој је позвао на мир и толеранцију у нашем још незавршеном храму који је годинама на мети албанских екстремиста који су га некажњено палили, скрнавили, нападали, претварали у јавни тоалет и депонију смећа, што је на срамоту посебно града Приштине и Универзитета, чији званичници редовно траже уклањање овог храма, док се политичари такмиче у језику мржње и увредама на рачун СПЦ. Наша Црква стоји чврсто на темељу да све цркве и верске заједнице морају да имају загарантовано право да несметано врше своје верске обреде у објектима који су у њиховом власништву и спремна је, уколико је то потребно, да своја права одлучно брани и на локалним судовима, али и пред међународним организацијама за верска права и слободе, пошто поседује сву валидну правну документацију. Као посебан скандал је и вест која нам је дошла након свих реакција које смо имали прилике да видимо, а то је да је на вратима једног верског објекта исписана парола мржње, што у овом случају сматрамо и отвореном претњом. Очекујемо од Полиције Косова да починиоце ове отворене претње према нама, као једној од верских заједница, одмах пронађе и преда тужилаштву на даље поступање. Такође тражимо од Полиције Косова да се овај акт прогласи оним што јесте – ширењем верске и националне мржње и отвореном претњом, уместо да се као до сада овакве нескривене претње проглашавају вандализмима или уништењем имовине како би се прикриле размере мржње и дискриминације према Српској Православној цркви које у овом друштву владају. Није нормална ситуација у којој, уместо да се неко заппита какво је то друштво у коме се у 2021. години једној верској заједници прети због одржаног верског обреда унутар сопственог верског објекта, и на том верском објекту се исцртавају графити мржње и претњи против те верске заједнице само због тога што је вршиила верски обред унутар сопственог верског објекта, појединци још најављују и протесте против одржања верског обреда унутар верског објекта, још и злоупотребљавајући студенте у својој несхватљивој кампањи распиривања мржње. Беспримеран језик и напади у косовској албанској штампи против служења Литургије у нашем српском православном храму, веома је снажан показатељ безакоња и нескривене нетолеранције које шире не само појединци и одређене невладине организације, већ и званични представници косовске власти, као што се види из доле приложеног прегледа реакција. Прилог: Реакције косовских политичких представника у прегледу Коссев инфо портала- https://kossev.info/reakcije-iz-pristine-na-spasovdan-u-istoimenom-hramu-nece-se-tolerisati-provokacije-ne-nasedajte-na-zamku-da-ponovimo-17-mart/ Извор: Епархија рашко-призренска

Епархија pашко-призренска обавештава јавност да извесни Дејан Кусало, италијански грађанин српског порекла, који се представља као велики добротвор Eпархије, који сакупља новац за Србе са Косова и Метохије, није као такав познат Епархији. Истине ради, треба рећи да је Унија Срба у Италији, чијим се референтом за хуманитарна питања г. Кусало представља, једном приликом у сарадњи са хуманитарним удружењем „Амићи ди Дечани“ које делује под окриљем Епархије, делом помогла један пројекат, но то не може бити изговор г. Кусалу да се позива на Eпархију, будући да са њим ни тада нисмо имали директан контакт, нити сада имамо било каквих сазнања о томе каквим се активностима бави. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

На празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, у недељу 2. маја 2021. године, на програму Телевизије Храм емитовано је прво издање емисије „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора катихете Бранислава Илића. Премијерно емитовање емисије је недељом у 21:15 часова, а у репризном термину понедељком у 14:30 часова. Од марта месеца ове године емисија се премијерно емитује на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке, која благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, своју мисију врши више од једне деценије. Као вид плодне сарадње два значајна црквена медија, екранизацију емисије приредила је Телевизија Храм. Наведена емисија представља допринос молитвеном обележавању 350-годишњице упокојења светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца Острошког. Ово је изузетна прилика да, кроз циклус од десет емисија, укажемо на све важније детаље из Светитељевог житија, почев од његовог чудесног рођења и васпитања у побожном родитељском дому, до одласка у манастир и његове хиротоније у архијерејски чин. Будући да су мајчинске молитве и пажња Ане Јовановић, мајке светога Василија, дале свој благословени плод, једну од емисија посветићемо управо њој, док ће овај циклус нове емисије бити употпуњен и следећим темама: Историјски и духовни значај манастира Острог; Мошти Светога Василија Острошког; Свети Василије Острошки као чудотворац; О правилном поимању чуда; Свети Василије у химнографији; Свети Василије походи народ свој. Циклус закључујемо емисијом на тему: 350-годишњица упокојења светога Василија Острошког. Надамо се да ће ова емисија, која је слична семену које сејемо, дати свој плод, како у катихетском смислу, тако и у погледу сарадње медијских делатника Српске Православне Цркве. Извор: Телевизија Храм

Епархија зворничко-тузланска, у ово свето и страшно време, када празнујемо страдања и само Распеће Христово, приморана је да се зарад истине и изречених дезинформација разне природе, јавно огради од јучерашњег гостовања свештеника Радивоја Круља из Мостара у емисији Пулс Бн телевизије. Свештеник Радивоје Круљ је клирик Епархије захумско-херцеговачке који је, у емисији Пулс Бн телевизије, у студију у Бијељини, учествовао без претходне најаве, односно без знања и благослова Епархије зворничко-тузланске. Самим тим поменути свештеник је учинио велики црквени преступ, јер се јавно појављивао и као свештеник деловао на простору друге Епархије, што канони Православне Цркве строго забрањују. Следствено томе, све што је свештеник Круљ рекао у поменутој емисији представља само и искључиво његово приватно мишљење, а никако став Епархије зворничко-тузланске и Српске Православне Цркве. Због овог нецрквеног поступка свештеника Круља, бићемо приморани да се одмах по празнику Васкрсења обратимо његовом надлежном Епископу, захумско-херцеговачком г. господину Димитрију, као и Светом Архијерејском Синоду. Ово ћемо учинити са намером да се овим и сличним црквено-неканонским деловањима стане на крај. У Цркви све треба да буде благообразно и чино и у црквеном поретку јер се једино тако доприноси изграђивању тела Цркве, а не, не дао Бог, Њеном рушењу. У Бијељини, на Велики петак, 30. април 2021. год. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Састанак свештеничког братства Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, које се сваке године одржава у манастиру Покрова Пресвете Богородице – Новој Грачаници код Чикага пете недеље Великог поста, ове године, 12. априла, одржан је преко он лајн видео апликације. За Епархију новограчаничко-средњезападноамеричку, ово сабрање је било од историјског значаја зато што је, на молбу епископа Лонгина, поздравно слово одржао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Његова Светост Патријарх је благословио сабрање и одржао беседу на тему подвига током Великог поста. - Увек имајмо на уму да Црква Христова по ниједном питању садашњице нема став него проповеда Истину. Став Цркве по сваком питању је Истина коју проповедамо већ два миленијума и коју носимо у себи као део свог бића ако смо црквени људи. Важно је да истакнемо ову чињеницу у ово време у коме живимо – време релативизације, где је сваки дијалог и сваки знак добре воље од стране Цркве прихваћен од стране нецрквеног света као спремност на компромис. Црква ће увек радо да се упусти у сваки дијалог са било киме, са циљем да том свом саговорнику пренесе вечну, спасоносну Истину, а не да компромитује саму суштину свог бића. У суштини нашег бића се налази одговор на сва питања и све изазове, и из нашег бића се у моменту формулише наш такозвани став према темама с којима се суочавамо, став који не може ни појединац ни некаква радна група да промени по потреби или жељи друштва у коме се тренутно налазимо. Епископ Лонгин и свештенство Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке изразили су захвалност Његовој Светости Патријарху на посвећеном времену, бризи и пажњи. У виртуално сабрање се такође укључио и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан. Свештенству је било од велике важности да чује кроз каква искушења пролазе братија са друге стране земаљског шара и каква мишљења и коментаре о томе има Епископ који је рођен и одрастао у дијаспори. Владика Силуан је пренео искуства из земље у којој су анти-корона мере месецима биле много интензивније него у САД. - Показало се у току овог искушења које још није сасвим прошло да грађанске власти Аустралије не сматрају Цркву Христову за суштински фактор у животу свог друштва и да су пробали на разне начине да Цркву ставе у службу државе до мере где би се свето Предање и сама мисија Цркве компромитовали на начин који би можда и трајно саблазнио верни народ. Било је чак и захтева од грађанских власти да Црква промени начин дељења светог Причешћа вернима. Ово искушење сада пролази али да је могло да нам послужи на буђење и отрежњење од неких заблуда у којима смо можда живели и да на основу овог искуства треба да размислимо како ћемо изаћи у сусрет неким већим искушењима с којима ћемо се можда ускоро срести, заључио је владика Силуан. Свештеници су нагласили да су се вишеструко пронашли у излагању епископа Силуана и поистоветили са многим проблемима с којима се суочава његов клир и верни народ у Аустралији. Следећи гост на сабрању је био Епископ Толеда и Средњег Запада Антоније из Антиохијске Православне Цркве, који је истакао да световно друштво око нас жели да постане само по себи религија и на томе интензивно ради али се суочава с једним проблемом – није у стању да људима понуди вечни живот. - То може само Црква Христова. Док световно друштво око нас покушава да своје помисли, уверења, осећаје, ритуале и обичаје уздигне на већи ниво од оног на коме би требали да буду, Црква мора да буде жива и да пружа љубав, да буде невеста живог Бога који свима пружа љубав, и да понуди свету око себе богатство које поседује – љубав, силу, лепоту, музику, литургију, све оно што нас усмерава према вечности кроз искуство истог овде и сада. Ово сведочанство живота је поготово важно у ово време када излазимо из периода пандемије у коме су се многи суочили са смрћу, истакао је владика Антоније. Виртуелно сабрање свештенство Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке окончано је поруком захвалности Патријарху и Архијерејима на душекорисним речима и благослову са надом да ће се ускоро у манастирима Светог Саве и Новој Грачаници сусрести лицем у лице и приступити једној Чаши коју је сами Господ предао пре два миленијума након што је рекао: Оче, ... да буду једно као што смо ми једно (Јован 17: 22). Извор: Инфо-служба СПЦ

Издавачка установа Епархије бачке Беседа, током Страсне и Светле седмице, од 26. априла до 9. маја 2021. године, нуди попуст од 20% за сва издања издавачких установа Беседа, Бернар и Ризница. Поводом предстојећег празновања Христовог Васкрсења, књиге по попусту је могуће купити у Бесединим књижарама у Новом Саду, Сомбору и Суботици. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У навечерје суботе Светог Праведног четвородневног Лазара, 23. априла 2021. године, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара" задужен за односе са медијима, посетио је Радио Епархије сремске "Српски Сион". Уваженог и драгог госта дочекали су чланови редакције наведеног радија, који своју плодну мисионарско-информативну службу обавља у окриљу храма Преноса моштију Светога Николаја у Руми. У разговору са уредником Радија Епархије сремске Г. Мирославом Крсмановићем и новинаром-водитељем Мирјаном Босић, катихета Бранислав је истакао значај мисије као заједничког - саборног дела, које је утемељно на Спаситељевој заповести о проповеди - Идите и научите све народе… (Мт. 28, 19). Гост је пренео молитвене поздраве целокупне редакције званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, на челу са презвитером др Оливером Суботићем. Ова претпразнична посета потврдила је вишегодишњу сарадњу Православног мисионара и Радија Српски Сион, а гостољубље и делатно пројављена љубав дивних домаћина, подстакли су актуализовање Спаситељевих речи које је упутио својим ученицима: По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом (Јн 13,35). Извор: Православни мисионар

Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије свечано је отворио новоформирани Музеј црквених старина Православне Епархије нишке, у присуству домаћина Преосвећеног Владике нишког Арсенија и уважених званица, током своје прве званичне посете Епархији нишког. Повезан садржај: Поздравно слово на отварању Музеја - Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније (Прилог Радија Глас) Поздравно слово на отварању Музеја - Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије (Прилог Радија Глас) Испред Министарства културе и информисања Републике Србије, које је финансијски подржало оснивање Музеја, свечаности отварања присуствовао је господин др Дејан Масликовић. На почетку је Преосвећени Владика нишки Арсеније благословио почетак рада Музеја и поздравио високе званице, подсетивши присутне на славну историју Епархије нишке, о којој музејски предмети сведоче. Потом је Свјатјејши Патријарх свечано отворио Музеј, у коме ће од сада бити изложена и архијерејска одежда блаженопочившег Патријарха српског Г. Г. Иринеја, као и друге личне ствари које је Његова Светост Патријарх Порфирије даривао Музеју. Формирање Музеја црквених старина Епархије нишке започело је 2018. године, са благословом Преосвећеног Епископа нишког Господина Арсенија, а уз велику помоћ Министарства културе и информисања, које је у периоду од 2018. до 2021. године, кроз више пројеката подржало неколико важних фаза у формирању Музеја. Велики труд уложио је и протођакон Далибор Мидић, архивист Православне Епархије нишке, чијим је великим трудом и пожртвованошћу Музеј црквених старина Православне Епархије нишке поново основан након много времена. У Музеју ће од сада бити изложени предмети од великог духовног значаја који у модернијој историји наше Епархије нису били доступни јавности. Изложени предмети воде посматраче кроз векове славне историје некада Митрополије, а данас Епископије нишке. Тешко је побројати све вредне артефакте, али свакако треба издвојити колекцију старих и ретких књига, од којих најстарија датира из 1592. године. Реч је о богослужбеној књизи „Општи Минеј за мај“. У музејском простору биће изложени и поклони којима је руски цар Николај II Александрович даривао нишки катедрални храм, као и лични предмети блаженопочивших славних нишких Митрополита и Епископа. У Музеју ће бити изложен и стари кивот у коме су чуване мошти Светог Георгија из прокупачког храма Светог Прокопија, као и ретке иконе, старе фотографије и архивалија од изузетног значаја за истраживаче у области теологије, историје, културе и архивистике. У богатом фонду Музеја свакако посебно место заузимају три значајна ликовна дела – две слике једног од наших најпознатијих сликара реалиста Ђорђа Крстића – Портрет Краља Милана из Ћурлинске цркве (1902. година) и Смрт кнеза Лазара (1885. година) и једно дело Стевана Тодоровића, који спада у најплодније српске сликаре романтичаре. Реч је о делу Портрет Светитеља из 1880. године. Извор: Радио Глас

Поводом најављеног ,,крсног хода” улицама Новог Сада, 28. марта 2021. године, обавештавамо верни народ да ова ,,литија”, као ни претходна одржана 7. марта текуће године, није организована са благословом Цркве. Наши верници све духовне потребе могу да задовоље у својим храмовима где се редовно служе сва света богослужења. У нашој светој Цркви у току Часног поста нема места за литије као вид свечане поворке. Литија улицама Новог Сада коју ће предводити епископ и свештенство биће традиционално организована на Лазареву суботу, односно на Врбицу, 24. априла текуће године. Из Kанцеларије Епископа бачког Извор: Инфо-служба Епархије бачке

На територији Епархије рашко-призренске, у протеклих неколико недеља, десио се низ провала и пљачки Православних Храмова. Само у последњих 10 дана 6 наших храмова и црквених објеката су проваљени и опљачкани Према извештајима које су Епархији доставили парохијски свештеници, провале су се догодиле на следећим локацијама: – Црква Св. апостола Петра и Павла у Клокоту. Дана 6. 3. 2021. године, на Задушнице, непознати починиоци су провалили у храм, при чему су оштетили улазна врата, поломили прозор, тупим предметом покушали да састружу златне листиће којима је централна икона била прекривена(при чему су је уништили) и украли око 200 евра. – Црква Свете Тројице у Партешу. Дана 6. марта 2021. године, у раним јутарњим часовима, проваљен је храм од стране непознатог лица. Том приликом је извршена преметачина и обијена је каса, у којој се налазио новац од дневног прихода оствареног од продаје свећа поводом задушница. Непознато лице је из храма однело Плаштаницу са Христовог гроба, икону Св. Јована Крститеља и новац из касе у износу од 15.000,,00 динара и 70 евра. – У селу Горња Гуштерица у општини Грачаница, у ноћи између 15. и 16. марта обијена је и опљачкана црква Свете Недеље. Из цркве је украден новац са икона у вредности од 5000 динара (45 евр), улазна врата су проваљена и причињена је друга материјална штета, а провалу су приметили мештани овог села у јутарњим часовима са својим свештеником о томе обавестили полицију која је направила увид. У општини Штрпце, у селима Драјковце и Доња Битиња 13. марта надлежни свештеник је пријавио провалу и пљачку у две цркве у његовој парохији: У селу Драјковце, у цркви Светих 40 мученика Севастијских, непознате особе су насилно ушле и украле одређену количину новца. У Доњој Битињи проваљена је црква и црквени звоник храма Светог Димитрија при чему су демолирана улазна врата, а из цркве је однешено 3.000 динара. – У општини Пећ, селу Витомирици, свештеник је 12. марта пријавио да је проваљен парохијски дом у изградњи поред храма св. апостола Луке. У провали је украден грађевински материјал у вредности од око 4000 евра. Сви случајеви су пријављени косовској полицији и овом приликом Епархија Рашко-призренска још једном изражава дубоку забринутост због учесталих случајева обијања наших храмова на Косову и Метохији. Оволико провала и крађа у кратком времену изазива узнемиреност међу нашим свештенством и народом, посебно у ове свете дане Великог поста. Епархија апелује на Косовску полицију, али и међународне организације да учине максималан напор да се напади на верске објекте спрече и да се одговорни приведу правди. Учестале крађе и провале на нашим храмовима такође показују да је неопходно да се предузму додатне мере безбедности. Извор: Епархија рашко-призренска

У суботу, 13. марта 2021. године, поводом одржавања заједничке седнице Епархијског савета и Епархијског управног одбора Епархије бачке, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије служио је Чин призива Светога Духа у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење свих архијерејских намесника Епархије бачке и присуство осталих чланова наведених епархијских тела. Обраћајући се присутнима у Саборном храму, Преосвештени владика Исихије је пренео молитвене поздраве и благослов Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја. „Часни оци, драга браћо и сестре, извршили смо молитвени призив Светога Духа за наступајућу седницу Епархијског савета и Епархијског управног одбора Епархије бачке. Свима вама преносим молитвени поздрав и благослов нашег Преосвештеног епископа Иринеја, који богомудро управља речју Истине у Богом спасаваном граду Новом Саду и у читавој Епархији бачкој. Молим вас да се сви молитвено придружите нама да, као што су ове богонадахнуте молитве указале, сви мислимо једно у Господу и да – надахнути Духом Светим – доносимо одлуке које су на корист Цркве”, навео је Епископ мохачки Исихије. Седница Епархијског савета и Епархијског управног одбора настављена је у дворани Црквене општине новосадске. На овом редовном заседању чланови Епархијског савета усвојили су извештај о раду Епархијског управног одбора за претходну годину, завршни рачун Епархије бачке за 2020. годину и предлог буџета посебних потреба Епархије бачке за 2021. годину. На крају заседања, Епископ мохачки Исихије је заблагодарио присутним члановима Епархијског савета и Епархијског управног одбора на љубави и уложеном труду у вршењу њихове одговорне службе. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Празничним бденијем у Старој неготинској цркви Рождества Пресвете Богородице, које је служио Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион, почело је прослављање славе Епархије тимочке – Сретења Господњег. На сам дан славе, у понедељак 15. фебруара 2021. године, Епископ Иларион началствовао је светом Литургијом у неготинском Саборном храму уз саслужење свештенослужитеља Епархије тимочке. На литургијске прозбе одговарао је хор цркве Свете Тројице у Неготину под диригентском управом Светлане Кравченко. Светој Литургији претходило је освећење рестаурираног иконостаса а након службе владика је уручио свештеницима неготинског намесништва честице моштију Светих јасеновачких новомученика, дар Епископа пакрачко-славонског г. Јована. Епископ Иларион изразио је захвалност и задовољство што су међу верницима били и директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Владимир Рогановић и г. Владимир Величковић, председник Општине Неготин. Потом је позвао г. Рогановића да се обрати окупљенима. Са посебном радошћу примио сам позив Преосвећеног владике г. Илариона да поделим са вама радости два празника – Св. Трифуна и Сретења Господњег. Посебно се свима захваљујем на срдачном гостопримству и радостан сам што могу да вам кажем да ће наша држава Србија и даље помагати нашу свету Цркву и Епархију тимочку. Благодаран сам на дивном дочеку и очекујем да ћемо се у здрављу и срећи састајати и убудуће, истакао је г. Рогановић. Потом се празничном беседом сабраном народу обратио сам Епископ – Чињеницу да време пролази, хтели ми то или не, увек треба да користимо да чинимо оно што је најбоље што ми као људи можемо. Чинећи добро сами пишемо историју и настављамо дела наших светих предака и оних који су на нашим местима бивали пре нас, који су и овај храм и ову Епархију устројавали и водили благодаћу Божјом руковођени Духом Светим. Као посебну радост владика је навео надовезивање епархијске славе на празник Св. Трифуна и благословен догађај орезивања винограда од којих овај крај живи већ годинама уназад – Славећи и Св. Трифуна и Сретење Господње ми имамо два дана која обједињују и духовно и материјално нашу егзистенцију овде на земљи али и ону будућу егзистенцију у Царству небеском. Такође, Епископ Иларион подсетио је вернике да Српска црква на овај дан обележава и сећање на Светог старца Симеона и на његов значај које нам казује Предање. За крај, Епископ је позвао све да се молитвено уједине и измоле од Господа достојног поглавара Српске православне цркве – Нека би сав верни српски народ био уједињен у молитви Господу и Духу Светоме да Он просвети нас архијереје и да нас надахне да изаберемо достојног наследника претходних патријараха који ће на трону Светог Саве мудро и благодатно водити брод СПЦ ка спасењу и Царству небеском. По завршетку Литургије служен је парастос епископима тимочким. Извор: Епархија тимочка

Епархија тимочка је најавила молитвену прославу своје славе, празника Сретења Господњег, која је установљена са благословом Преосвећеног Владике тимочког г. Илариона на дан када је 1834. године и васпостављена ова Богом спасавана Епархија СПЦ. Како је за наш радио најавио јереј Марко Пајчин, старешина Саборног храма Свете Тројице у Неготину, прослава славе ће започети празничним бденијем 14. фебруара 2021. године у (старој) Богородичиној цркви у овом граду, а на дан Сретења, 15. фебруара, Преосвећени Епископ Иларион ће са свештенством Епархије тимочке служити свету архијерејску Литургију у Саборној цркви Свете Тројице. У наставку службе биће освештани славски дарови, преломљен и славски колач и служен парастос епископима тимочким, каже о. Марко. Наш саговорник позива све људе добре воље да се придруже молитвеној прослави епархијске славе али и да што чешће посећују овај предивни крај наше земље. Извор: Епархија тимочка разговор са о. Марком Пајчином: 09.02.21 otac Marko Pajcin za Slovo.mp3 Радио Слово љубве 107,3 MHz :: Сретење Господње - слава Епархије тимочке WWW.SLOVOLJUBVE.COM Слово љубве

Епархија тимочка и манастир Буково се јавно ограђују од некакве Мајке Томаније која се на својој интернет презентацији и путем друштвених мрежа рекламира нудећи разне врсте услуга, вероватно у циљу стицања новчане и материјалне користи. Ми се уопште не бисмо бавили дотичном и њеном интернет презентацијом да на њој није публикована и једна ноторна неистина у којој смо директно поменути. Наиме, у дну почетне странице те презентације наведено је да се поменута „Мајка“ прикључила, наводимо: „удружењу Kормилари цркве и сведоци векова при манастиру Буково недалеко од Неготина“. Овом приликом изјављујемо да никакво удружење под тим именом није постојало нити постоји при манастиру Буково. Тим именом су назване изложбе које је Епархија тимочка организовала у Зајечару и Неготину и на њима су представљени портрети знаменитих јерарараха СПЦ које никакве везе немају са извесном „Мајком“. Извор: Епархија тимочка

На празник Богојављења, у уторак 19. јануара 2021. Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Звучни запис беседе Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и монаштво Манастира уз молитвено учешће вјерног народа. У току свете службе Епископ Јоаникије у чин протосинђела рукопроизвео је досадашњег јеромонаха Павла (Пајића). Данашњи велики празник сабранима је ријечима архипастирске бесједе честитао Владика будимљанско-никшићки, који је казао да вода означава тајну овоземаљског живота. „Без ње је немогућ овоземаљски живот, али Господ каже: Ако се не родите водом и Духом. Тек када Дух Свети сиђе на воду, односно на наш живот у коме је и вода, тек тада почињемо да живимо прави, истински живот, када почињемо преко тајне овог живота да упознавамо и божанске тајне и тајне вјечног и будућег живота. Како је то све Господ лијепо устројио! Он сам је дошао да нам покаже све, да нам покаже како треба да живимо, да нам покаже свјетлост своје ријечи и своје мисли и свјетлост новог живота. Он је дошао у овај свијет, јавио се као један од нас, као човјек, обични, прости човјек, али сви који су имали прилику да се сретну са Њим видјели су да је Он, по свему изузетан. По својој једноставности, али и по својој мудрости, а једноставност, врло често, иде са најдубљом мудрошћу“, рекао је Владика Јоаникије, додавши да једноставност иде са љепотом и складом. Господ је, навео је Његово преосвештенство, дошао у овај свијет, изишао на проповјед да проповједа ријеч Божју и божанску науку, управо, на ријеку Јордан. „Тамо је дошао да се крсти као прост човјек и у том моменту нико није видио да је Он, заправо, Син Божји Спаситељ свијета осим Светог Јована Крститеља. Свети Јован Крститељ Боговидац и Тајновидац, који је сијао у овом свијету као сунце, за кога су многи говорили да није он Христос, тај Који је пророкован од древних пророка као спаситељ свијета, кад се тај Свети Јован срео са Христом на ријеци Јордану устукнуо је и каже: Како ја да Тебе крстим, Ти мене треба да крстиш, јер је Христос дошао да прими крштење од Јована. Господ је хтио, примајући крштење од Јована, то је само оно што се види споља, а оно што људске очи не виде и што Бог устројава, то је Његово устројавање бање поновног рођења роду људском, да се род људски обнови водом и Духом, да са Његовим уласком у ријеку Јордан сиђе Дух Свети и освети воду и да јој нову снагу живота. Вода већ има живот, али Он јој је дао нову снагу, јер је излио на њу Духа свог Светог“, бесједио је Епископ Јоаникије. У том моменту, указао је Владика, јавио се Бог Отац Творац неба и земље, вјечни Судија, са неба и потврдио својим гласом свог Сина: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, а Дух Свети је сишао на Њега. „То је видио само Свети Јован Крститељ, истинити свједок, кум Христов, онај који је говорио: За мном иде Онај коме ја нијесам достојан одријешити свеза на обући Његовој. Он треба да расте, ја да се умањујем, то говори онај за кога се народ пита да није Христос који је пророкован од пророка, Месија, Спаситељ, јер никад таквог пророка раније свијет није видио. Он се до праха умањује пред Христом и он једини види праву истину ко је Христос и свједочи. Не свједочи само Јован, него свједочи Бог са неба и Дух Свети свједочи“, казао је Епископ Јоаникије, поучавајући да се на данашњи велики празник освећује вода како бисмо ушли дубље у тајну наше свете вјере. „Божић, Богојављење и Васкрсење Христово красе многи лијепи, народни обичаји, лијепе приче, само да не дозволимо да се уз те лијепе приче придруже и оне друге, уколико није освештана традиција коју је Црква благословила, али то показује да народ види изузетност тог дана и празника. Овакви празници нас позивају на то да се удаљимо од тих глупости које нам овај свијет нуди, а нуди нам глупост, празнину, биједу, депресију, грамзивост и остале несреће“, истакао је Владика Јоаникије, поручивши: „Треба сваки хришћанин да види колико је повлашћен, колику повластицу има када има прилику да учествује на светим богослужењима. Тек када видимо какав је овај свијет, онда разумијемо колико значи молитва којом се молимо у цркви: Ви који херувиме, анђеле небеске тајанствено изображавамо сада сваку земљску бригу оставимо, макар на кратко. То ће значити да се са Богом сједињујемо, да се Њему приближавамо и да се са Њим сједињујемо, да се усиновљујемо кроз Христа Оцу нашем небеском. То је највеће достојанство човјека да стане пред Цара над царевима и Господара над господарима, да се са Њим изједначи Његовом љубављу. Нико се са Богом изједначити не може, нико му приступити не може, али Његовом љубављу ми се са Њиме сједињујемо кроз Свете Тајне и кроз ову освећену воду. Сједињујемо са Христом јер нас Духом својим осјењује, очишћује и удостојава сједињења са Њим“. На крају богослужења обављено је велико водоосвећење. Том приликом Владика будимљанско-никшићки Јоаникије додијелио је љекарима и медицинском особљу Ковид болнице при Општој болници у Беранама, која је као једина Ковид болница на сјеверу поднијела и подноси највећи терет током епидемије, највише одликовање Епархије – Златну медаљу Светог великомученика и побједоносца Георгија I степена. Медаљу је у име одликованих медицинских радника примио доктор Милован Живковић, начелник Инфективног одјељења. Он се на додијељеном одликовању захвалио Преосвећеном Епископу Јоаникију. У име медицинског особља захвалила је Дијана Чукић, главна сестра на Инфективном одјељењу. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

13. јан.2021/31. дец. 2020 Милтон, Онтарио Саопштење за јавност Епархије канадске Поводом Саопштења Епархијског савета Српске Православне Епархије источноамеричке од краја децембра 2020. године, опет мора се, на жалост и сада за ове велике и свете празнике, бавити истим предметима. Међутим, неопходно је, ради истине и историје, одговорити на бројне нетачне тврдње које се налазе у том тексту, јер као што пише Св. Апостол Павле: ’’Ништа не можемо против истине него за истину’’.(2.Кор. 13.8) Пада нам на памет недавно изнесено запажање угледног епископа Српске Православне Цркве: ’’Околности су такве да нема много користи од ’дипломатског језика’ и еуфемизама. Лепше је, свакако, и отменије, користити што суптилније изразе, али у сучељавању са булдожер-дипломатијом то је изгубило смисао’’. 1. У уводу саопштења, у трећем пасусу, тон текста се јасно поставља кроз тезу да све критике које су упућене тројици епископа у Сједињеним Америчким Државама везано са нерегуларни Црквени Сабор одржан у јулу 2019. године у Либертивилу, и пререгистровање имовине, централних тела Српске Православне Цркве у САД, у корпорације које су противне канонима и пракси Српске Православне Цркве, засноване су на личном анимозитету и неистинама. Стиче се утисак да чланови Епархијског савета Епархије источноамеричке тврде да су Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Г. Кирило, који је архијереј у најсложенијим условима мисије наше Цркве, или Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. др Митрофан, који служи на северноамеричком континенту 34. године у својству Епископа, износили неважне ставове, владајући се личним осећањима, а не интересима Цркве. Ово, званично саопштење, и истовремено, претпостављамо незваничне, али јавне, поруке члана Епархијског савета Епархије источноамеричке, уједно и члана Одбора за правни ризик Централног Савета Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци, који је правно спровео у дело неодобрено формирање бројних корпорација, су у најмању руку, саблазан за читаоце, а увреда за оне који су упућени у дотична збивања. Саопштење оправдава формирање једночланих корпорација у источноамеричкој Епархији, изврћући истину са тврдњом да је у јуну 2016. године Њ.П. Епископ Митрофан, тада још увек пуноправни Епископ источноамерички, одлучио, уз целокупни Епархијски савет, да се отпочне процес регистровања Епархије источноамеричке у верски непрофитаблни ентитет државе Њу Џерзи. Целокупна истина јесте да је Њ.П. Епископ Митрофан умољен да тражи компетентне правнике који би могли да дају савете по овом питању. О томе сведочи записник седнице Епархијског савета од 19. јуна 2016. године. Ни једном у току свога архипастирског рада у источноамеричкој Епархији Њ.П. Епископ Митрофан није оснивао једночлане корпорације, нити потписивао било какав документ који би регистровао Епархију као корпорацију – шта више, да је он једини члан корпорације, уз два, себи директно потчињена, директора. Даље, Њ.П. Епископ Митрофан није постављао своје свештенике за директоре корпорација без њиховог знања, користећи њихов потпис без одобрења. Да ли постоји макар један документ који је Епископ Митрофан потписао за регистрацију Епархије источноамеричке у облику овакве корпорације? Сва ова збивања су се догодила након примопредаје епархије, 30. септембра 2016. године. (Види приложену регистрацију корпорације Епархије источноамеричке од 18. јула 2017.) Њ.П. Епископ Митрофан није никада био против корпорација и свестан је да, као што је случај у већини храмова Епархије канадске, оне су често најпогоднији легални ентитет којим се омогућава рад Цркве у дијаспори. Понекад су потребне и непокретне корпорације (holding entity). Епископ Митрофан је против корпорација које су једночлане, са само епископом, или његовим замеником и секретаром, као власницима црквених тела и имовине. Такве корпорације, макар и власништво било у правном, или приватном, лицу епископа, нису у складу са канонима Православне Цркве, нити досадашњом праксом Српске Православне Цркве на овом континенту; почевши од Св. Мардарија који је основао првобитну корпорацију, па до промена које су консеквентно доношене. Увек је већи део, ако не цео, Епархијски савет учествовао у правном руковођењу имовине епархије. Ово је чак била пракса и у заједницама које од 1963-1992. године нису биле у административном јединству са Српском Православном Црквом. Даље, и данас чврсто стоји да неискрен начин на који су нове корпорације регистроване, па накнадно тражено одобрење за исте, је нетранспарентан и не доликује раду црквених тела. Хвала Богу, на радост већине верника, и свештеника, Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци, на Ванредном Црквеном Сабору, одржаном у просторијама храма Св. Великомученика Георгија у Клирвотеру, Флорида, 28. фебруара 2020. године, акламацијом је прихваћена одлука блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, да се све одлуке о преуређењу Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци врате у стање у каквом су биле 2017. године. О овоме постоје видео, и аудио, снимци говора блаженопочившег патријарха. Дакле, корпорације којима су се супротставили Њ.П. Епископ Кирило, и Њ.П. Епископ Митрофан, као што је више пута Свети Архијерејски Синод налагао, требају да се врате у пређашње стање – у неким случајевима ово означава комплетно гашење новостворених. Забрињава да се ставови Епархијског савета Епархије источноамеричке и даље не поклапају са одлукама Ванредног Црквеног Сабора из фебруара 2020. године, нити са одлукама Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. 2. Епархијски савет Епархије источноамеричке тврди да је Свети Архијерејски Сабор наложио да се резиденција Епископа источноамеричког измести у град Њу Јорк, алудирајући да је садашњи Епископ источноамерички коначно испунио одлуку Светог Архијерејског Сабора која није била спроведена у дело раније. Истина је да је, након обиђених преко 100. имања, Епархијски савет Епархије источноамеричке одлучио да прода епископску резиденцију и епархијски центар са капелом, и купи четверособну кућу у Ворен, Њу Џерзи, (9 Friar Tuck Cir. Warren, New Jersey). Ова кућа, свега 60км (45 минута вожње) од Саборног храма Св. Саве на Манхетену купљена је за $1,131,311.00USD, након продаје претходне резиденције у Пенсилванији ($836,604.58USD) и ђаконског стана ($94,535.69USD). (Види приложени записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 6. фебруара 2016.) Избегнуте су надуване цене њујоршког тржишта, али остало се у завидној близини храмова овога дела Епархије, особито међудржавним аутопутевима и међународним аеродромима, што је било свакако згодно за прилике једне од највећих метропола света. Намера је увек била да се, ако је потребно, епархијско особље, жртвује мало више, али да се олако не разбацује са епархијским новцем. Ово је све учињено уз одобрење Светог Архијерејског Сабора, уз то да је при Саборном храму Св. Саве у Манхетену отворена епархијска канцеларија, која је, на жалост, поплављена поводом гашења пожара који се догодио 1. маја 2016. године. (Види записникe седницa Епархијског савета од 5. јула 2013, и 7. маја 2016.) Први пројекат који је започет чим се уселило у нову резиденцију јесте уређење придворне капеле Св. Никодима. О овоме, и другим граћевинским радовима у Епархији, можете видети у записницима Епархијских годишњих скупштина, и извештајима о раду Епископа за Свети Архијерејски Сабор 2005, 2006, 2007, 2010, и 2011. и 2015, којима је једино и подносио извештаје. Хвала Богу, у капели се служило свакога јутра и вечери, уз молитвено учешће осталог особља Епархије, које је живело у истом дому. У том дому су примани свештеници, верници, и други гости. У њему су одржаване седнице Епархијског управног одбора, и Епархијског савета. Све у свему, то је било скромно, али репрезентативно, епархијско седиште и резиденција Епископа источноамеричког –сразмерно тадашњим могућностима Епархије. Епископ Митрофан није имао прилику да посети садашњу резиденцију у Њу Рошел, која је 40км (35 минута вожње) удаљена од Саборног храма Св. Саве, али одбрана од критике, не од Епископа Митрофана, упућене поводом куповине исте, основана на понижавању рада и услова претходног Епископа источноамеричког, је неукусна. 3. Нетачна је тврдња да је Епископ Митрофан био једини који је одобравао трошкове за реновацију Саборног храма Св. Саве на Манхетену. Сваки пројекат, и трошак везан за исти, прво је одобраван од Управног одбора Саборног храма Св. Саве у Манхетену, па онда као такав разматран од стране Епархијског савета, и тек на крају, у улози председника Епархијског савета Епископ Митрофан је потписивао одобрења за пројекте. На пример, 5. јула 2013. године, на седници Епархијског савета одлучено је да се предлог реновације сале Саборног храма Св. Саве на Манхетену врати истој парохији на одобрење. (Види записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 5. јула 2013). Та одлука, као и у осталим сличним ситуацијама, била је да прво парохијани морају да одобре свој предлог, па ће тек тада Епархијски савет размотрити, односно одобрити исти. Сличне одлуке, дискусије и дописе можете наћи у много наврата, особито када је у питању Саборни Храм Св. Саве. Епископ Митрофан чак је тражио одобрење од Епархијског савета за минорне трошкове попут мењања камене плоче у кухињи, или тепиха у епископској резиденцији. (Види записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 1. фебруара 2014, и 31. јануара 2015) Само у последње две године епископовања Епископа Митрофана 3. пута је званично примљена делегација, тј. чланови Управе њујоршке парохије (18. јуна 2014, 5. фебруара 2016, 7. маја 2016.). Чак су одржаване седнице Епархијског савета посвећене искључиво раду Саборног храма Св. Саве. (Види записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 7. маја 2016) Истина је да је ова парохија изазовна, и има специфичну историју. Међутим, увек је одржавана отворена комуникација са Управним одборима, и парохијанима, ове заједнице. Одлуке финансијске природе никада нису доношене једнострано од стране Епископа Митрофана, већ у договору са свим релевантним црквеним телима. Оне одлуке, попут при којим парохијама службују свештеници, све док није извршена примопредаја Епархије источноамеричке, 30. септембра 2016, доносио је Епископ Митрофан лично, у складу са свим канонима и праксом Православне Цркве. Њ.П. Епископ канадски Г. др Митрофан служи Српској Православној Цркви на северноамеричком континенту у својству епископа преко 34. године. Никада није био повод за саблазан кроз драматичну реорганизацију, скривено инкорпорисање, или неодобрено реструктурисање онога што су претходни Епископи чинили. Ово није било тема у Епархијама Српске Православне Цркве на овом континенту све до 2018. године, када је накнадно откривено да је 22. јуна 2017, односно 18. јула 2017, (Види регистрацију корпорације “Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America) спроведена реформа без знања двојице чланова Епископског савета. Епископ Митрофан је за време свога архипастирског рада на овом континенту учествовао у измирењу болне поделе Цркве у Америци и Канади, избегавао је судове, и било какав вид сукоба, са Православним Србима. Епархију источноамеричку је предао свом наследнику у здравом духовном, административном, и финансијском стању (Види Записник о примопредаји Епархије источноамеричке 30. септ. 2016). Питање његове лојалности Српској Православној Цркви, и искључиво њеним ставовима, никада није било предмет разматрања. Овим скрећемо пажњу члановима Епархијског савета Епархије источноамеричке, да су се у покушају одбране свога садашњег Епископа од прозивки које не долазе од Епископа Митрофана, послужили нетачним подацима, полуистинама, и клеветом, сигурно у оним деловима који се тичу Владике Митрофана. Он никада није избегавао одговорност за нешто што је могло боље да се одради тако што је на своје претходнике покушавао да свали кривицу. Да ли по тој логици Њ.П. Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Г. Лонгин, или Њ.П. умировљени Епископ славонски Г. Сава, некадашњи Епископи аустралијско-новозеландски, требају да сносе одговорност за бројне судске парнице, и болну поделу Српске Православне Цркве у Аустралији? Црква на овом континенту не жели такве појаве и зато поврх свега забрињавајуће је да, након смутног периода за Српску Православну Цркву у Северној, Централној, и Јужној Америци, којем су се сви надали да је дошао крај после Ванредног Црквеног Сабора у Клирвотеру, фебруара 2020, Епархијски савет Епархије источноамеричке истрајава у тумачењу спорних корпорација супротно одлукама Светог Архијерејског Синода. У интересу Цркве је, првенствено, да се напише истина о овим ставкама, мање ради личности Епископа Митрофана, већ ради будућности Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци. Канцеларијa Епархије канадске Прилози достављени Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве: Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 19. јуна 2016. Документ о инкорпорисању Епархије источноамеричке од 18. јула 2017. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 6. феб. 2016. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 5. јула 2013. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 7. маја 2016. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 1. феб. 2014. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 31. јан. 2015. Документ о инкорпорисању Епархија у САД од 22. јуна 2017. Записник примопредаје Епархије источноамеричке од 30. септембра 2016. http://www.istocnik.ca/uploads/images/2020/08/image_750x500_5f32ab882fe4b.jpg Саопштење за јавност Епархије канадске WWW.ISTOCNIK.CA

Због временских непогода које су захватиле цео регион, али и просторе Косова и Метохије, дошло је до изливања река, потока и подзмених вода, при чему је дошло до формирања бујичног вала који је погодио велики део опшина у којима Срби чине већински део становништва. Причињена је огромна материјална штета при чему је дошло до озбиљних оштећења на стамбеним и помоћним објектима, као и на пољопривредним површинама. Свештеници Епархије рашко-призренске стално шаљу своје извештаје у Епархију и вести су забрињавајуће. У Прилужју, општина Вучитрн, излила се река Ситница и поплавила 50 домаћинстава. Вода је поплавила дворишта и помоћне зграде, посебно штале па је стока привремено измештена. Вода је оштетила сточну храну и огрев (угаљ и воду) тако да је штета јако велика посебно у овим зимским месецима. У српским селима на простору општине Лепосавић које су уз реку Ибар надошла вода је поплавила само њиве. Мост који повезује села Дрен и Горњи Књин је урушен 12. јануара. У селу Грабовац код Звечана од воде су уништена три пластеника народних кухиња наше Епархије, док је у Прековцу (општина Ново Брдо) поплава је уништила тону кромпира и сва обрадива земља народних кухиња је под водом. Села централног Косова су такође погођена поплавама које су изазвале велику материјалну штету: Лапљем селу 14 домова, у Добротину 7, у Лепини 17 у Ливађу 4 у Бадовцу 3, у Преоцу 3, у Угљару 18, у Радеву 6, у Сушици 4, у Скуланеву 39, Доњој Гуштерици 30, Горњој Гуштерици 15 и Сувом долу 1 дом. У овој ситуацији веома је важно обезбедити средства да се штета на стамбеним објектима што пре санира, како би људи могли нормално да живе у кућама, али да се обезбеди довољно огревног материјала и сточне хране за стоку како би могла да преживи зиму. Реч је већином о домаћинствима скромних или врло малих примања и могућности помоћи на терену су ограничене. Зато у овим тешким тренуцима када под ниским температурама и снегом који наставља да пада, искрено се надамо да ће људи добре воље показати братску солидарност и помоћи најугроженијима. Поред канцеларије за Косово и Метохију, и поједаничних невладиних организација које су почеле са радом на помоћи, Епархија рашко-призренска апелује на све који се још нису укључили да помогну. Уплате се могу извршити на жиро рачун Епархије: 205-62330-17 На име: Помоћ угроженима од поплава на простору КиМ. Молимо се Господу да свима онима који помогну нашем угроженом народу, Господ за њихово добро, добром узврати. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Година Господња 2020. коју остављамо иза себе засигурно ће бити незаборавна у историји људског рода. Наша Црква остала је без неколико пастироначалника на првом месту без Патријарха. Преосвештени Владико, да ли је СПЦ-а у тешкој позицији? Добро сте рекли, Наша света Црква остала је без своја три духовна горостаса, који су заиста били људи Јеванђеља и људи истинске вере која нам се открила кроз Тајну Богочовека. Наш задатак је да свим својим бићем, срцем и умом сведочимо Јеванђеље и управо из те истине и тог сведочења које је оваплоћено у Христу произилази и статус Цркве у друштву. Црква је отворена и динамична заједница у сталном покрету и порасту и незаустављиво напредује кроз време ка вечности. Таква мисија је стално богојављење и богопослање, позивање и слободно заједничарење у истини и слободи. Христос је глава тога богочовечанског организма – Цркве, а Црква је Једна, Света, Саборна и Апостолска. Према томе, човеку се првенствено даје снага вере да може препознати праве вредности живота у Цркви као Телу Христовом. То је суштина, есенција нашега живота, јер ако усвојимо вредности, онда ће целокупно друштво које нас окружује бити боље. У супротном, ум ће нам бити помрачен, нећемо видети светлост и наду на крају тунела и само друштво у коме живимо и људи који нас окружују ће нам бити камен спотицања. Управо тада ће се јавити ситуација да су нам други (ближњи) криви за све што нам се догађа и у тим ситуацијама почиње наша борба (бунт) против Бога и Цркве. Сведоци смо данас у овоме времену да је Црква на страшном распећу у свим сферама друштвенога дискурса којим управља нека трећа сила која је готово по дефиницији антицрквена. Снага Цркве је управо у томе страдању, јер страдање је пут ка васкрсењу и потврди истинског пута спасења. Целокупна историја Цркве била је у незахвалној позицији и никада није поклекла никаквоме искушењу свога времена, већ је управо супротно, била све јача и јача, јер вера у Христа, Оваплоћеног и Васкрслог, чува то кормило и усмерава га ка Царству Божијем. Упражњено место поглавара Српске Православне Цркве попуниће се како је најављено почетком следеће године. Колико је заправо важан избор новог Патријарха? Личност блаженопочившег патријарха и оца нашега Иринеја је прави пример духовног поглавара српског народа који је наставио да ходи стопама својих претходника. Сведочећи јеванђелску истину као основу живота, трновит пут подвига и разних искушења га је непрестано упућивао да му пример пастирског служења буде најсавршенији и најсветији пастироначалник Исус Христос. Изражавајући искључиво литургијски догађај као Нову Твар сведочио је да нема живота без заједнице, а да црквене заједнице нема изван свете Литургије. Црква је невидљива у Христу, а видљива је у Епископу-Патријарху, који је жива икона самога Христа. Тим пастирским начелима се руководио блаженеуспомене патријарх и отац наш Иринеј следујући пример својих отаца и негујући вековно предање живота Цркве. У таквом приступу и тако одговорној светој служби нема појединачних каријера ни биографија, све је заокружено нашим заједничким животом у Христу и са Христом. Свети Архијерејски Сабор би, ако Господ благослови, требао да се одржи 18. фебруара 2021. године милости Господње где ће се управо кроз ових неколико поменутих принципа изабрати нови поглавар Српске Православне Цркве. Личност новога патријарха, као и претходнога ће усмеравати Лађу Цркве ка Царству Божијем, да би задобили спасење и вечни животу Исусу Христу. На тај начин показујемо видљиво јединство и саборност у личности духовног поглавара, јер он мора да крмари бродом наше Цркве на узбурканом мору савремене историје и усмерава нас све луци вечнога живота. Услед ситуације којој је узрок пандемија вируса Sars-Cov2 човечност многих нашла се на великом испиту. Страх од новонастале пандемије само је распламсао већ постојеће проблеме у друштву. Какав нам одговор даје Свето Јеванђеље у овој ситуацији? Овде би се првенствено присетио речи Светога Писма које гласе: Ако не буде правда ваша већа него права књижевника и фарисеја нећете ући у Царство Небеско. (Мт 5,20) Књижевници и фарисеји су управо слика европског корпоративног хедонизма који је нажалост прекрио целокупну Европу, а и нас на овим просторима није заобишао. Поред болести узроковане вирусом Sars-Cov2, једна од највећих бољки савременога човека која се продубила постојећим стањем, јесте духовна болест индивидуализма, самоће, где се урушава заједница и где се удаљавамо једни од других. Истину је заменила лаж, правду је заменила неправда и у свему томе урушила се слобода и љубав као темељи хришћанског живота. У овој ситуиацији једина утеха је јеванђелска истина – вера, нада и љубав, јер оне требају рушити баријере безнађа и таштине у које је упало човечанство. Светотајински живот условљен је мерама које су наметнуте у циљу спречавања ширења вируса. Српски народ познат је по својој саборности, нарочито по славама које красе свако српско огњиште. Како можемо сачувати ту заједницу и љубав која из ње извире? Добро сте констатовали, светотајински живот је условљен мерама и позвани смо да их се придржавамо, али у истоме тренутку не напуштајући вековну традицију и предање наше Свете Цркве. Црква је у свему овоме нашла меру између препорука струке и вековне традиције наше Цркве, ни у ком случају не напуштајући вековну црквену праксу и остајући у духу јединства и саборности. Наш народ је увек слушао глас Цркве па и по питању прослављања Крсне славе. Овде посебно треба ставити акценат на прославу славе у кругу породице, јер је породица, како Свети Оци тумаче, ништа друго него Црква у малом. На тај начин и у овом тешком времену, својим примером баштинимо обичаје везане за Крсну славу и предање нашег народног етоса. У свим тим поступцима није угрожена суштина живота Цркве, а то је саборност и јединство породичног огњишта и живог црквеног предања које прате прославу Крсног имена. Управо у том контексту бих се присетио речи Светог Апостола Павла: Благодаћу Божијом јесам оно што јесам и благодат Његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих, али не ја него благодат Божија која је са нама. (1 Кор. 15,10) Преостали српски живаљ у Републици Хрватској се налази на својим вековним огњиштима. У доброј вери и нади остали смо и опстали на овим просторима. Како да се носимо са искушењима у нашој свакодневници? Наш народ је у Хрватској на својим вековним огњиштима кога су изграђивале генерације и генерације Срба. Породично огњиште је чувало и очувало постојање нашег народа на овим просторима. Из њега су се издвајале личности које су богатиле и обогаћивале верску, културну, просветну, језичку и научну баштину Срба и на тај начин допринели мултикултуралном развоју хрватског друштва. Међутим, данас, на жалост, Срби живе у незавидном положају често на удару искривљених историјских чињеница које додатно обремењују постојећи положај и ситуацију. Уверења смо да ће то време проћи и да је оно иза нас, да се сви заједно морамо окренути једни другима утемељујући те односе на хришћанским вредностима. Управо актуална ситуација, узрокована великом елементарном непогодом, земљотреса који је задесио наше просторе сведочи о томе да сви заједно морамо да радимо на истом циљу и да помажемо једни другима невезано за боју коже, веру или нацију. Хришћанске и хумане вредности нас спајају и нуде решења да изађемо из кожних хаљина прошлости и обучемо се у ново рухо међусобне толеранције поштујући интегралност једни других. У тој нади живимо да философија односа буде искључиво хришћанска и егзистенцијална, јер се само на тај начин можемо издићи из историјске утопије прошлости и окренути се светлој будућности. Историја наше културне и духовне баштине немериво обогаћује Републику Хрватску. Одређеном се реториком то фалсификује, занемарује и омаловажава. Какав је ваш став о томе? Културно и духовно наслеђе нашег народа на овим просторима је историјски непроцењиво и сведочи о вековима иза нас. Сведочи о нашим претцима који су нас увек усмеравали ка хришћанским - духовним вредностима. Црквено градитељство, црквена уметност, језичка и просветна култура су непроцењиво благо нашег народа на овим просторима. Нажалост се све ово нашло на удару прогресивне политике која је усмерена у циљу оповргавања историјских чињеница и стварању новог друштвеног дискурса који искључује хришћански дух и његове вредности. Верујемо и дубоко смо убеђени у то да то није колективни став и да је то више став појединаца који желе да посеју семе мржње. Наши политички представници у Републици Хрватској се грчевито боре да се то спречи и да се друштво окрене у другом смеру поштујући вредности хришћанске цивилизације. Матична нам држава Република Србија са својим руководством је активно укључена у живот српске заједнице на овим просторима, поштујући интегритет Републике Хрватске, а верујући да као народ можемо да сачувамо своје писмо, своју историју, своју националну припадност и свој језички интегритет неуморно трудећи се да нам у томе помогну, као и остале матичне државе својим народима који су национална мањина у Републици Хрватској. Република Хрватска је плуралистичко друштво утемељено на европским стандардима и међународним конвенцијама о правима националних мањина и управо на тим правима требамо ставити акценат када се размишља о нашем, српском народу у поменутој држави. Овај Божићни период у коме се налазимо је период божићне радности и божићног мира, јер Христос се рађа и доноси спасење роду људском, доноси мир, изграђује љубав, на шта позивају духовни поглавари како Римокатоличке тако и Православне Цркве. Обичаји везани за прослављање Рождества Христовог које нам налаже наша традиција уткани су у етос нашег народа. Шта можемо да научимо из божићних обичаја? Народ смо богат са народним обичајима који прате биће нашег народа. Божићни период обилује тим обичајима који нас ни у ком случају не удаљују од истинске и праве вере. Они су спољашњи израз празника који му дају још већи значај и важност, а никако не утичу контрапродуктивно на саму садржину празника, јер и сам наш народ има стару изреку: Боље је село запалити него обичај укинути. Вера је дубоко уткана у те народне обичаје и даје им прави смисао и важност. Сви наши црквено-народни обичаји су охристовљени и оцрковљени, и своју пуноћу и смисао добијају у Цркви. У томе и јесте суштина, да обичаји буду у нераскидивој вези са вером, догмама и канонским устројством Цркве, јер само на тај начин могу да добију своју пуноћу и смисао. Свемогући Бог је постао човек и у томе видимо Његову неизмерну љубав према људима. На шта, Преосвећени Владико, савременог човека и хришћанина, позива Христово Рођење и коју поруку оно собом носи? Свети владика Николај је на једном месту рекао: Бог се јавио човеку у мучно време, кад се Бог није славио, кад није било мира на земљи, кад је место добре воље завладала зловоља међу људима. Према томе свемогући Бог снисходивши људима постаје човек да би човеку показао неизмерну љубав, односно да би човек постао бог по благодати. У томе и јесте суштина празника Рођења Исуса Христа да би се човек преобразио, да би се човек обожио и постао заједничар Царства Небескога. Значај је у томе да живимо са Христом и у Христу, да би били заједничари божанске љубави која се излила на земљу у Тајни Оваплоћења. Бог се очовечио да би се човек обожио, речи су светог Атанасија Великог. То је суштина и тајна нашег спасења, јер све што је Христос узео на себе то је и спасио. Преосвећени Владико, шта бисте поручили свима нама поводом овогодишње прославе Божића које ће, по свему судећи, бити прослављено у специфичним околностима? Одговор на ово питање дају нам речи тропара Божића: Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања јер у тој светлости звездом учаху они који звездама служе да се клањају теби Сунцу правде и да познају тебе са висине Истока, Господе слава Ти. Нека би светлост овог празника, Оваплоћења Господа и Спаса нашега Исуса Христа, засјала свету тајном богопознања. Да човек спозна свој грех да би могао бити вођен звездом коју су видели пастири и која их је одвела ка колевци Богомладенца. Човеково целокупно биће треба постати колевка Христова, колевка Сунца Правде да би били обожени и да познамо Христа на висинама као тајну нашега спасења. Нека би радост празника отклонила таму времена у којем живимо и несрећне околности у којима се налазимо и улила нам наду у бољу будућност. Поздрављајући вас са радосним хришћанским поздравом овог Празника: Мир Божји Христос се роди – Ваистину се роди! Епархија осијечкопољска и барањска | WWW.EPARHIJA-OSJECKOPOLJSKABARANJSKA.HR