Претражи Живе Речи Утехе

Ко може мирно да спава? Ко може за себе да каже да нема слабости и греха? А највећи грех је одсуство радости. Одсуство радости показује да имамо немир, да смо са неким у завади, да са неким нисмо у добрим односима. Да смо оптерећени мислима о њему . Да неког не волимо, па и кад није пред нашим очима да се њиме бавимо , и на јави и у сну. И зато није чудо што најнепосреднији наши ближњи, ближњи који су чланови наших породица међусобно не могу да комуницирају. Многи су већ рекли да је угрожена породица. Угрожена је заиста, браћо и сестре, зато што смо ми угрозили себе, свако од нас појединачно. Зато што нема Христа у срцу, нема Његову истину и заповест о Љубави у своме уму и пред својим очима. Како онда да не буде сукоба међу народима, међу државама? О, каква је, и авај каква је то трагедија браћо и сестре! Иста крв тече у свима нама, исти Бог нас је створио и позвао да будемо заједница – да сви једно буду – То нису случајне речи , изговорио их је нико други него наш Спаситељ Господ Исус Христос. Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим – да ли ће нам бити опроштено ако не праштамо другима? Нека свако одговори за себе , нека свако у дубини свога бића нађе одговор на то кључно и најважније питање. Ако нам Господ не опрости нема нам спасења и Царства небеског, али нема ни мира и радости овде. А да ли ће нам опростити ако ми другима не опростимо? – Нека свако одговори себи . Зато браћо и сестре, данас, да знамо да смо сви одговорни једни за друге и да је свако сам себи највећи непријатељ. Јер живот видимо као нешто што почиње овде и сада, али продужује се у вечности. Да ли ћемо ми у тој вечности бити удостојени да сретнемо Христа ако смо једни против других? Сви смо одговорни једни за друге и нико нема изговора за зло, за мржњу, за нетрпељивост. Нико нема оправдања за то, ма колико спољашње околности понекад указивале да можда можемо бити у праву . Јер, линија која дели добро од зла није нити између народа, нити између држава, нити између партија, нити између било чега споља. Линија која дели добро од зла пролази кроз срце сваког од нас – ту се бије битка . И зато свако од нас има одговорност за добро и мир у свету – свако од нас понаособ и сви ми заједно . Највећи наш непријатељ јесу наше страсти, егоизам, мржња, самољубље, нетрпељивост према другима и зато треба да победимо себе. МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ: Највећи наш непријатељ јесу наш егоизам, мржња и самољубље VIDOVDAN.ORG Ко може мирно да спава? Ко може за себе да каже да нема слабости и греха? А највећи грех је одсуство радости. Одсуство радости показује да имамо немир, да View full Странице

Човек воли другу личност не само зато што му она при извесном одношају доставља насладу, већ је воли зарад ње саме, њега задовољава срећа те личности и та љубав доставља му највећу пријатност. О љубави – мисли су исказиване у безброј различитих облика. У специфичној форми којом су социјалистички теоретичари 19. века износили своја схватања, писао је Светозар Марковић. У његовом делима о друштву и предлозима социјалних реформи, место је нашла и мисао о љубави. Рефлексија о емоцији која се мења кроз друштвени развој. О љубави каква је некад била и љубави каква треба да постане. Породично осећање у први мах основано је на егоистичном осећању. Тежња за намиривањем сполног инстинкта то је прва побуда љубави између човека и жене и њиховог супружанског живота. И једна и друга страна налазе насладу у љубави. Сам избор жене основан је на осећању наклоности спрам ње. Разуме се да ова наклоност код првобитног човека није ништа друго већ расположење, што га осећамо према неком предмету који нам служи за насладу. Ове брачне свезе морале су бити веома лабаве – за једну или више година, но свакојако на неопредељено време, јер се жена моглa сваки час „обручити“ са другим човеком, који је био јачи или имућнији или уопште имао неко преимућство. http://www.youtube.com/watch?v=AkQN_0_CvnE Аутор препоручује да уз текст пустите ову музичку подлогу Савремени човек би требало да се разликује од првобитног човека. По мислима Светозара Марковића, друштвени развитак условљава промену породичних одношаја. Наместо егоизма долази друштвени инстинкт. Себичност се гаси, а морално осећање у човеку, које је засновано на друштвеном инстинкту, утиче на осећање љубави и уздиже га до највећег савршенства. Човек коме је морално осећање веома развијено тежи да свака личност буде срећна. Човек који одиста љуби женску као личност, која осећа и мисли, тај ће својом љубављу тежити само да достави њој срећу и већ та њена срећа за њега је највећа наслада, а неће никад тежити да је употреби за предмет или ствар свог уживања. То је највећи ступањ до кога се може узвисити човекова љубав према женскињу. Ми видимо да се тај ступањ достиже само онда ако сматра жену као личност тј. као равноправног члана друштва, који је властан да располаже својим осећањем по својој вољи. Сaмо је слободна жена кадра да љуби правом љубављу. Само је слободна љубав – права љубав. Савршена, идеална љубав би захтевала другачије опхођење супружника. Данас уобичајене праксе понашања једноставно би биле искорењене. За завист и љубомору више не би било места. Такав човек ако не нађе одговора у љубави, неће никада сматрати себе као повређена, ако „не присвоји“ љубљену личност. Код праве љубави између мушкиња и женскиња не може бити ревновања. Ревновање је осећање неразвијених људи – оно понижава човеково достојанство. Поштовање достојанства сваке особе произвело би још једну последицу у супружним односима. Свака независна личност сматра се пониженом ако живи од тућег рада и туђе зараде. Нема сумње да човек вазда тежи, да материјалнијм добрима задовољи жену коју воли, па је с тога тежио да присвоји или стече што више може добара. То га је исто побуђивало да се кицоши или да се размеће својим богатством итд. Али кад жена престане бити лутка, која живи од милостиње мужевље, онда човек неће моћи да своју љубав изјављује жени шареним поклонима, већ на против, његова тежња мора бити управљена на то, да жена сама зарађује за све што јој је потребно; дакле он ће се старати да жена развије и употреби све своје природне способности. Од друге половине 19. века, када су изнети ови ставови, па све до данас, много тога је промењено. Другачији је положај жена. Другачији су услови живота. Друштво је постало сложеније. Међутим, мисао о љубави делује и даље актуелна. Завист, љубомора, поседовање, превара, себичност и даље постоје. Штавише, често су доминантни појмови јавног дискурса о љубави. Према томе, уколико се прихвати теза да љубавни односи напредују са развитком морала у човеку, значи ли то да између 19. века, када су изречена ова схватања, и данашег стања друштва нема значајнијих разлика? Да је егоизам и даље основа међуљудских односа и емоција? Да није дошло до јачања моралног осећања међу људима? Јасног одговора на ово питање нема. Не треба га ни тражити. Пре свега јер је питање погрешно формулисано. Уместо разматрања друштва треба се усмерити на конкретан однос. На конкретну особу. Увидети колико је од постојећег односа удаљена љубав уздигнута до највишег савршенста. И посветити се смањењу те разлике. У томе донекле лежи замерка Светозару Марковићу. Уместо чекања да у се складу са универзалним кретањем човечанства друштвени инстинкт усади у људе, а морални закон наметне као основ друштвених кретања, треба се посветити конкретном односу. Радити на томе да он постане идеалан. Одустати од ишчекивања да савршено друштво постане узрок савршене љубави, већ учинити да савршена љубав буде темељ савршеног друштва. http://akademskikrug.rs/na-putu-savrsene-ljubavi/