Претражи Живе Речи Утехе

Петар II Петровић Његош – српски православни владика црногорски и брдски и поглавар (старе) Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године. Један је од највећих српских пјесника и филозофа. Рођен је у селу Његуши, близу Цетиња, образовао се у неколико манастира у Црној Гори и постао је духовни и свјетовни вођа Црне Горе након смрти свог стрица Петра I. Пошто је уклонио све почетне унутрашње противнике својој владавини, сконцентрисао се на уједињавање црногорских племена и успостављање централизоване државе. Увео је редовне порезе и низ нових закона да замијене оне које су његови претходници увели много прије њега. Увођење пореза се показало врло непопуларним међу црногорским племенима и због тога је током његове владавине избило неколико буна. Његошева владавина је такође обиљежена сталним политичким и војним сукобом са Османским царством и његовим покушајима да прошири територију Црне Горе уз добијање безусловног признања од Високе порте. Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био је спреман да се одрекне својих свјетовних власти зарад уједињења са Србијом. Његош је поштован као пјесник и филозоф, а најпознатији је по својој епској поеми „Горски вијенац“, која се сматра за ремек-дјело српске и јужнословенске књижевности. Друга његова важна дјела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“. Сахрањен је у малој капели на Ловћену, коју су срушили Аустроугари у Првом свјетском рату. Његови остаци су премјештени у Цетињски манастир, а потом у обновљену капелу 1925. године. Капела је уз подршку југословенске владе 1974. замењена Мештровићевим маузолејом. Петар II Петровић Његош је на нивоу Митрополије Црногорско-приморске канонизован, и уведн у ред светитеља као Свети Митрополит Петар Други Ловћенски Тајновидац. На нивоу Митрополије црногорско-приморске, 19. мај је установљен као датум празновања Светог Митрополита Петра Други Ловћенског Тајновидца као светитеља. Извор: Радио Светигора

Kада су Мила Ђукановића 2000-их питали шта чекамо, зашто Црна Гора није независна, рекао је - чекамо себе. Данас каже да је дошло време да се исправи тешка историјска неправда која је нанета Црној Гори на почетку века и да ће радити на обнови црногорске аутокефалне цркве. Kада су га питали зашто баш сада, рекао је - свака тема има своје време. Након говора на конгресу ДПС-а, у свом родном граду Никшићу, Мило Ђукановић разбуктао је расправу о бројним питањима - има ли историјске оправданости и на који начин ће црногорска црква бити створена? О свему томе у Оку говоре: владика Јоаникије, епископ будимљанско-никшићки(СПЦ), Миодраг Вуковић, члан ДПС-а од оснивања и председник скупштинског Одбора за уставна питања, Будимир Алексић, професор Цетињске богословије и посланик опозиционе Нове српске демократије и историчар Шербо Растодер. Извор: РТС

О празнику Усековање главе Светог Јована Крститеља у емисији Пирг говорио је протојереј Бобан Стојковић, професор Богословије "Светог Кирила и Методија" у Нишу. Звучни запис емисије Извор: Радио Глас

Празник Успење Пресвете Богородице – Велика Госпојина, саборно и молитвено је прослављен у острошкој светињи у сриједу 28. августа 2019. љета Господњег. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је свештеник Драгиша Томић, а саслуживали су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакон Роман и свештеници Радмило Чизмовић пјешивачки парох, Бранко Илић из Шабачке епархије и Милосав Јовановић из Будимљаснко-никшићке епархије. Звучни запис беседе Одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и велики број вјерника. Након читања зачала из Светог Јеванђеља сабране је бесједећи поучавао о. Драгиша, који је између осталог казао да је празник Успења Пресвете Богородице други Васкрс, велики празник. – Шта ријеч људска и ријеч душа наших може да искаже о Оној која је изнад сила небеских, изнад сила бестјелесних, о Оној која је несмјестивог у утробу своју смјестила и родила Сина Божијег нама за спасење, осим радуј се благодатна Господ је с Тобом, блажена си ти међу женама и блажен је плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душама нашим – казао је о. Драгиша. Подсјетио је да је Пресвета Богородица цијелог живота посјећивала она света мјеста гдје су се збивали велики догађаји. – Мјесто васкрсења Христовог, крштења, вазнесења, преображења, тиха, смирена, кротка, тпрељива, образац вјере и наде у оно вријеме и у сва времена. Свима нама. Показивала нам је како ми треба да живимо, а наш живот треба да буде живот за вјечну радост, вјечну љубав и вјечну истину, тако да боголик вратимо у лице своје, да се охристовимо и свој лик вратимо прволику, кроз све стичући врлине, све оне о којима је Господ проповиједао – казао је о. Драгиша. Сабрани који посте Богородичин пост причестили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа, а пост траје и данас јер велики празник пада у сриједу. На крају богослужења о.Драгиша са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач који је поводом празника Велике Госпојине који славе као приславу, а у славу Господа Бога припремио Дејан Башић са породицом. Извор: Манастир Острог

Катихета Бранислав Илић: О завршетку другог циклуса емисијâ "Светотајинско богословље" СВЕ ЕМИСИЈЕ "СВЕТОТАЈИНСКО БОГОСЛОВЉЕ" МОЖЕТЕ ДА ПОСЛУШАТЕ ОВДЕ Од фебруара 2018. године програм радија Беседе постао је богатији за једну нову емисију благодарећи којој наши уважени слушаоци могу да се упознају за основама Светотајинског живота у Цркви Христовој. У првом циклусу, у оквиру двадесет емисија, обрађене су следеће теме: О Светим Тајнама уопште (три емисије); Основе Свете Тајне крштења (једна емисија), последовања пре Свете Тајне крштења (једна емисија), припрема за Свету Тајну крштења (четири емисије), тумачење чина Свете Тајне крштења (четири емисије). Основе Света Тајна брака (једна емисија), Тумачење чина Свете Тајне брака (пет емисија), Брачне сметње (једна емисија). Дакле, први циклус емисија „Светотајинско богословље“ био је усмерен на тумачење Свете Тајне крштења, уз посебан нагласак на припрему и тумачење данашњег последовања овог тајинства, али пажња је била исмерена и на све детаље везане за Свету Тајну брака. О чему је било речи у другом циклусу емисија „Светотајинско богословље“, који је почео у септембру прошле година, а закључен је у среду 24. јула, разговарали смо са аутором емисије катихетом Браниславом Илићем. Разговор водила: Драгана Машић Извор: Радио Беседа / Ризница литургијског богословља и живота

Завршен рад Црквене скупштине српских православних епархија у САД. Поднети извештаји о раду више одбора. Хиландарски игуман Методије поздравио чланове Скупштине. Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј служио је 15. јула 2019. године, на празник Полагања ризе Пресвете Богородице, свету архијерејску Литургију у манастиру Новој Грачаници. Јутарња пленарна седница почела је после доручка и била је посвећена безбедносним питањима која се тичу парохије и породице, као и система осигурања. Владика Иринеј је представио г. Михаела Херзака из система осигурања, који је водио дискусију. Закључке из излагања и дискусије објавиће Епархијски савет за њихово остваривање како на епархијском, тако и на парохијском нивоу. Време поподне је било искоришћено за праћење извештаја о раду више одбора. Владика Иринеј је том приликом поздравио архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, који је са своје стране поздравио Скупштину. У свом говору хиландарски игуман је истакао да му је драго видети рад летњег дечјег кампа који се одвијао истовремено са радом Скупштине. Говорио је о настојањима манастира Хиландара који у истом смислу организује кампове у Србији, а које похађају деца из свих српских крајева. У овом тренутку у њима је 400 малишана, подељених у две групе од по 200. Деца потичу из разних области у којима Срби живе у тешкој ситуацији. Током боравка у кампу деца се упознају, виде да нису сама, већ да су чланови веће српске и православне породице. Поред тога, манастир Хиландар планира да оснује православну средњу школу. Протојереј ставрофор Никола Чеко је говорио о раду сталних одбора и о многим подухватима које обављају поједини одбори. После кратког извештаја о здравственом свештеничком програму Лука Ерцег је говорио о раду Свештеничког пензионог програма. Џим Спрингборн је као благајник поднео извештај у име Централног црквеног савета. Презентација је одржана на тему Парохијски рад са омладином и младима, а говорили су Драган Петровић, о. Стево Рокнејџ и специјални гост о. Космас Каљас из Грчке Православне Митрополије у Чикагу. Наравно, дискусија је уследила након сваког извештаја. Поднет је извештај о Богословском факултету Светога Саве, што је довело до даље дискусије о тој богословској установи. Свети Архијерејски Синод у међувремену разматра многе предлоге везане за будућност те богословско-просветне установе. Скупштина је завршила рад четвртог дана, 16. јула 2019. године, расправљајући о административним питањима. Извор: Српска Православна Црква

Гости емисије ”Агапе” аутора Александра Гајшека били су уважени гости протојереј Андреј Ткачов и јеромонах Игњатије (Шестаков). У овој емисији, руски оци су у атмосфери хришћанске љубави испричали глеодацима одакле долазе поштовање и љубав према Србима и Србији, како су велики људи књиге и хришћанске мисли попут Гогоља, Достојевског и светог владике Николаја Велимировића утицали на њихове животе. Говорили су о тражењу и вери у Бога, о животу – чуду као таквом, о књижевности, али и о књигама издавачке куће ”Бернар” која је, међу осталим руским класицима, објавила и десет књига оца Андреја Ткачова. ПРВИ ДЕО:

Послѣ уласка у Обећану земљу, Израилци су се нашли у једној новој ситуацији. Новина је била то што су почели да живе као стално насељени, да се баве пољопривредом и другим занатима. Сѣделачки начин живота је мѣњао унутрашње односе у поређењу са ранијим номадским и полуномадским периодом. Врѣме судија је полако пролазило. Самуило бѣше све старији. Синови које је поставио за наслѣднике нису ишли његовим стопама. На општем политичком плану, ситуација је била узбуркана и изазовна. Велике силе, попут Египта или Асирије, пролазиле су кроз унутрашње кризе, тако да ниједна од њих није била у стању да регион држи под контролом. Слабост великих сила омогућавала је мањим народима да се докопају сопствене државе. Тај дѣо Блиског истока постао је узаврео и нестабилан политички простор. Филистејци, Едомци, Моавци, Амонци, Сирци и други мањи народи, гладни моћи и територије, све чешће су укрштали копља. Притѣшњен са свих страна, Израил се нашао на озбиљној политичкој вѣтрометини. Додатан проблем био је то што је стање унутар самог Израила било је лоше. Све више су узимали маха безакоње и неправда. Такво стање илустративно свѣдочи догађај у Гаваји, у којем су становници тог градића извршили стравичан злочин (уп. Суд 19). Било је то врѣме општег безвлашћа, како сам писац каже: „не бѣше цара у Израилу: сваки чињаше што му бѣјаше драго“ (Суд 17, 6: уп. 18, 1; 19, 1; 21, 25). Стари племенски систем, из којег су се подизале судије, више није био одржив. Нешто се морало мѣњати. Додуше, већ се у приповѣстима о судијама јавља идеја монархије. Гедеону су неки Израилци нудили „ти владај над нама, ти и син твој и син сина твојега“, али је он тај прѣдлог одбацио: „нећу ја владати над вама, нити ће син мој“ (Суд 8, 22-23). Гедеон је, као и већина тадашњих Израилаца, Бога доживљавао као цара: „Господ ће вам бити владар“. Покушај Авимелеха, сина Гедеоновог, да се зацари неславно се завршио (Суд 9). Према библијском извѣштају, у Рами су се сакупили прваци народни, и од Самуила захтѣвали да им „постави цара“. Старцу то, пак, не бѣше по вољи. Међутим, Бог му саопштава: „послушај глас народа у свему што ти говори, јер не одбацише тебе него мене одбацише да им не будем цар“. Тада Самуило одржи говор народним представницима о томе како ће цар владати, и отпусти их кући. Приповѣст се даље усмѣрава на Саула, сина Кисова, из племена Венијаминовог. Саул се први пут помиње у наратолошки занимљивом контексту; са слугом је безуспѣшно тражио залуталу очеву магарад. Обичан младић из народа. Док је тражио магарад, слуга предложи да оду код видѣоца у Раму. Саула тако пут наводи ка Самуилу. Истодобно Бог најављује Самуилу посѣту Саулову: „сутра у ово доба послаћу ти једног човѣка из земље Венијаминове, њега помажи да влада народом мојим Израилом, и он ће избавити народ мој из руку Филистеја. Гле, погледах на народ свој, јер вапај његов дође до мене“. Тако Саул долази код Самуила. Писац га прѣ тога описује рѣчима: „бѣше млад и лѣп да не бѣше лѣпшег од њега међу синовима Израиловим, а бѣше виши од свег народа“. Приликом сусрета Самуило указује посебне почасти изабранику Божијем, а на растанку „узе уљаницу и изли му уље на главу, па га пољуби и рече: ето, није ли те помазао Господ да будеш вођа народу његовом“. Након растанка са Самуилом, Бог даје Саулу „друго срце“, и тако приликом сусрета са пророцима „дође на њега дух Божији, и пророкова међу њима“. Потом Самуило сазива народ у Миспу са циљем да се изабере цар. Сам народ није бирао, него је цара одабирао Бог: „и паде [жрѣб] на Саула сина Кисова“. Упадљиво је да писац наглашава као се Саул бѣше сакрио „иза пртаљага“ – очигледно се нећкао. Убрзо га доводе пред Самуила, који га проглашава царом. Избор владара није био свима по вољи; било је и оних који га нису прихватали: „А људи неваљали рекоше: тај ли ће нас избавити? И презираху га, нити му доносише дара“ (1Цар 10, 27). Саул је на то мудро оћутао. Извѣштаји који говоре о Сауловом помазивању за цара свѣдоче да су Израилци у томе погледу још били идејно неодређени. Наиме, на литерарно-приповѣдачком плану постоји унутрашња напетост у самом наративу. Многи научници издвајају дѣлове текста у којима се говори у прилог монархији и оне који су против, називајући их монархистички (1Цар 9, 1–10, 16; 11, 1-15) и антимонархистички извѣштај (1Цар 8, 1-22; 10, 17-27). Упитно је колико је таква научна подѣла текста оправдана. Писци овим већ на почетку библијског приповѣдања уводе богословску дијалектику, по питању унутрашњег устројства изабраног народа: за и против цара. Поред чињенице да постоје различити погледи на настанак монархије, упадљиво је да се и сам Саул није отимао да постане цар. У оба случаја, Бог је одредио Саула. Извѣсна напетост види се у томе што се на једном мѣсту каже да Бог налаже Самуилу да помаже цара „послушај глас народа“ и „јер погледах народ мој, вика његова дође код мене“, односно Бог прихвата вољу народа који је од Самуила тражио да им помаже цара. На другом мѣсту се, пак, говори „ви данас одбацисте Бога својега, који сам вас избављао од свих зала и невоља, и рекосте му: постави цара над нама“. Стиче се утисак да је Бог снисходио Израилу, али му је истовремено замѣрио што су тражили цара. У стварности је очигледно постојало размимоилажење по питању: за и против цара. Први Саулов подвиг, који је направио као цар, било је ослобађање Јависа Галаског од Наса Амонца. То јуначко дѣло подигло му је популарност и потврдило позицију цара. Великодушно се понео према онима који га нису подржавали. Послѣ тога Самуило напушта судијску службу, и потпуна власт прелази у Саулове руке. У опроштајној бесѣди, последњи судија Израила наглашава своју правичност и поштен начин управљања: „Ево ме, одговорите ми пред Господом и пред помазаником његовим. Коме сам узео вола или коме сам узео магарца? Коме сам учинио насиље? Коме сам учинио криво? Или из чије сам руке узео поклон, да бих стискао очи њега ради?“. Читав контекст одаје утисак да ће тако нешто ишчезнути под царом. Самуило поново укорѣва народ због захтѣва за царом, али истиче разумѣвање и љубав Божију: „Ако се приклоните Господу, њему служите, и чујете глас његов не противећи се заповѣсти Господњој, тада ћете и ви и цар ваш који царује ићи за Господом Богом својим“. Иако се не говори ништа о догађајима послѣ, очигледно је да је првих годину дана Саул био по вољи Божијој. Међутим, ускоро слѣде искушења: „Када Саул би цар годину дана“ десио се озбиљан сукоб са Филистејцима. Саул је требао да сачека Самуила да принесе жртву. Самуило је каснио па је цар у страху принео жртве прѣ него је дошао Самуило. Из текста се не види јасно у шта је био смисао чекања, само се указује да је тиме прекршио „заповести Господа Бога својега“. Самуило је тада већ био предао власт, тако да се не појављује нао носилац неке духовне власти, која контролише цара. Он се појављује као глас Бога. Незадовољан Самуило одлази. Потом слѣди сцена са Јонатаном, у којој је Саул био спреман да дигне руку на сина. Разлог Сауловог конфликта са Самуилом био је недостатак вѣре. Наиме, проблем је то што је Саул не чекајући на Самуила принео жртве. Тиме је у извѣсном смислу хтѣо да ‘присили’ Бога, што је била основна религијска пракса у тадашњем Ханаану, а блиска је човѣковом размишљању по себи. Саул је ишао логиком: жртвом ћу умилостивити (присилити) Бога. Међутим, требао је да сачека Самуила, јер му се тим путем Бог јавио. Бог га од обичног младића, преко Самуила, поставља за цара. Ту и почињу муке Саулове, које се умножавају због његове базичне плаховитости и неразборитости. Затим слѣди једна од најбруталнији сцена у Старом Савезу. Саул је, према налогу Божијем, требао сурово да се освети Амонцима; да их све побије, убије цара Агага и све живо што нађе тамо (1Цар 15, 1-7). Саул одлази у бој и разбија Амаличане. Из неког непознатог разлога заштитио је Агага, покупио најбољу стоку од Амаличана и довео са собом. Бог му је био изричито наредио да све побије. Овај догађај је веома разгневио Самуила, који му због тога најављује пропаст: „…одбацио си рѣч Господњу, и зато је тебе Господ одбацио да не будеш више цар над Израилом“. Отишавши од Саула послѣ овог догађаја, Самуило „више не видѣ Саула до своје смрти, и плакаше Самуило за Саулом, јер се Господ покаја што постави Саула царем Израила“ (1Цар 15, 35). У наставку нарације појављује се лик, којег је Самуило већ најавио, нови изабраник Божији – Давид. Од тога тренутка Саул потпуно губи наклоност Божију, био је то почетак царевог краја. Постао је љубоморан, неповѣрљив, напрасит и нерасположен. Библијски писац констатује: „А дух Господњи отиде од Саула“ (16, 14). Бог му се више није јављао „ни у сну ни преко Урима, ни преко пророка“. Обесхрабрени Саул потом одлази код врачаре у Ен-Дор да му прорекне шта га чека. Тамо му се у једној мучној сцени јавља Самуилов дух и прориче пропаст. Убрзо скончава у бици са Филистејцима на Гелвујској гори. У сцени са Амаличанима опет је показао непоштовање Божије воље. Историчност овог догађа је крајње упитна. Писац је вѣроватно овом литерарном фикцијом хтѣо да нагласи Саулово одступање од Божије воље. Из наше перспективе овај Божији захтев звучи страшно. Међутим, њега треба схватити на другачији начин. Бог је од Саула тражио нешто што је за сваког владара било припродно, да уништи противника. Заповѣст је подразумѣвала да то Саул учини без икаквог користољубља. Међутим, он је подлегао искушењу и посегао за плѣном. Читаву ситуацију треба посматрати из перспективе Саулове подобности да као такав буде цар народа Божијег. Прави цар треба неупитно да испуњава вољу Божију. Поготово ако се упореди са праоцем Авраамом. Саул је требао да буде цар потомству Авраамову. Треба се само присѣтити да је Авраам био спреман да жртвује сина из послушања Богу. У поређивање са Авраамом, добија се профил човѣка који представља супротност Аврамовој вѣри. Саул је због материјалне добити одступио од заповѣсти, док је Авраам био спреман да жртвује сина. У лику Саула није оцртана само једна трагична историјска личност. Саул у себи носи архетипску фигуру човѣка владара, кроз коју је сагледана и идеја царства. Са психолошке тачке, може се рећи да је Саула покварила власт. Од скромног младића прерастао је у љубоморног, подозривог и опаког човѣка. Постао је параноичан и депресиван. Иако то писац нигдѣ посебно не наглашава, из ширег контекста је јасно да је подлегао искушењу власти. Моћ управо носи такву опасност. (Људи који желе или стекну такву моћ и власт, нису ни свесни каква их све искушења вребају). Саул је пример погрешног усмерења. Моћ га је учинила непослушним Богу, а страх да то може изгубити, неповерљивим и злим. С друге стране, царство је захтевало другачије устројење од дотадашњег племенског савеза. Цар је морао да има војску, известан број чиновника и друго особље. Тиме је отворен пут будућем социјалном раслојавњу и његовој легитимизацији. Из ове перспективе разумљивo је Божије негодовање због цара. То се види у сцени када Израилци долазе са захтѣвом за царом. Огорчени Самуило износи слику монарха по себи: „синове ваше узимаће и метати на кола своја и међу коњанике своје, и они ће ходити пред колима његовим. И поставиће да му буду тисућници и педесетници, и да му ору њиве и жању лѣтину, и да му граде ратне справе и што треба за кола његова. Узимаће и кћери ваше да му праве мирисне масти, да му кувају и пеку. И њиве и винограде и маслињаке ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим. Узимаће десетак од усѣва ваших и од винограда ваших, и даваће дворјанима и слугама својим. И слуге и слушкиње и младиће ваше најлѣпше, и магарце ваше узимаће и упрећи у своје послове. Стада ће ваша оплѣнити, и ви ћете му бити слуге“ (1Цар 8, 11-17). Овим Самуило описује психологију владара и логику царства. Моћ се управо заснива на таквим темељима. Међутим, ни Самуилова позиција није била неупитна. Његови синови, Јоил и Авија, нису били достојни да га наслѣде, што је значило да се морало наћи другачије рѣшење. Анархија је водила у пропаст. Доташњи племенски савези, као и дѣловање појединих судија, у организационом и политичком смислу, показали су се недовољно успѣшним. Околни народи су били боље организовани, и тиме имали предност, нарочито војну. Писац на једном мѣсту каже: „у цѣлој земљи Израилској не беше ковача“, што говори о томе да Израилци нису имали ни одговарајуће оружје. Без цара, Израил није могао да издржи историјска искушења. Цар је на неки начин био историјска нужност – нужно зло. Монархија је настала када Израил није имао алтернативу да опстане као народ. Саул због својих склоности није испуњавао визију цара. Ипак, то не значи нужно да је монархија непомирљиво супротстављена идејама библијске вѣре. Иако историјска нужност, цар је могао да добије и позитивну улогу. Пропаст Саула није нужно значила пропаст монархије. Још за Сауловог живота појавио се нови предендент на прѣсто. Био је то Давид, млади пастир из племена Јудина. Извор: Теологија.нет

Другог дана боравка у Богом чуваном граду Дамаску, 2. јуна 2019. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, заједно са Његовом Блаженством Патријархом антиохијским и свега Истока г. Јованом, служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Часног Крста у Дамаску, недалеко од зграде Антиохијске Патријаршије. (фотогалерија 1, фотогалерија 2, фотогалерија 3, фотогалерија 4, фотогалерија 5, видео прилог Информативног центра Антиохијске Патријаршије). Српском и Антиохијском Патријарху саслуживало је осамнаест архијереја, двадесет и четири свештеника и пет ђакона. Као и предходног дана, патријарха Иринеја на платоу испред храма Часног Крста дочекало је више стотина људи. Насмејаних лица и са несвакидашњим одушевљењем, деца су узвикивала речи добродошлице. На самом крају свете архијерејске Литургије бираним речима присутнима се обратио Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован: -Ваша Светости, Брате у Христу, господине Иринеје, Високопреосвећени архијереји и поштована делегацијо, Поздрављамо Вас добродошлицом у своје име и у име Светог Архијерејског Сабора наше Цркве и нашег народа! За нас је ово велики дан, радостан дан што сте данас с нама. Радосни смо што смо заједно одслужили свету Евхаристију и принели бескрвну жртву. Учинили сте радост не само нама него и свима овде присутнима, и целој Антиохији. Као што сте видели, Ваша Светости, сав овде присутни народ очекује Ваш свети бласлослов. Наша љубав према Вама истиче из једне вере, из једног срца. Као што знате, Антиохијска Црква је древна Црква која је међу првима примила науку Господа нашега Исуса Христа од апостола. Такође знамо и то да је Српска Црква мученичка Црква, Црква која је изнедрила многе мученике и светитеље. Наша заједничка Литургија данас је велика порука мира и љубави, порука мира целом свету. Та порука је сам Христос. Православље је велика ствар. Ми га носимо у свом срцу. Добро дошли међу нас с Вашом делегацијом. Примамо Вас у наша срца. У своје име, у име Нашег Сабора, нашег народа, у име целе Антиохијске Цркве овиме изражавамо своју радост што сте данас с нама. Желимо Вам добро здравље на много година. Молимо Вас да пренесете нашу љубав народу и свој Српској Цркви. Видели сте јуче, и данас сте видели, да је наш народ чврст у својој вери и да је даље чува и преноси у свом срцу. Молимо Вас да нас носите у молитвама да Господ подари мир у нашој земљи Сирији и у целом свету. Добро дошли и на многаја љета! Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је на речима добродошлице и обратио се Његовом Блаженству Патријарху антиохијском и свега Истока г. Јованану рекавши: -Хвала Вам, Ваше Блаженство, на предивним речима братске љубави које сте изразили према мени и делегацији која је са мном у овоме светом граду. Овај долазак и поклоњење овом граду и светињама града и Вашег народа схватамо као велики дар и благослов Божји. Доћи и посетити овај град и ходити стопапа којима и Господ наш ходио и свети апостоли и многи угодници народа овог простора – благослов је Божји. Доћи и помолити се Господу у Вашим дивним храмовима и светињама овога краја, доћи и посетити света места и овај град који је дуго времена био центар хришћанства одакле се ширила реч Божја – благослов је Божји. Овим светим местима ходио је велики апостол Петар и други апостоли, као и потоњи првобитно гонилац Савле који је постао Павле и обратио се и, уместо да гони Цркву Христову и самог Христа, постао је апостол и из овога града светлост Јеванђеље пронео не само по овим местима, него и широм хришћанског света. Наше две Цркве су увек биле блиске једна другој. Ми смо град Дамаск и читав овај простор сматрали местом где су апостоли благовестили и светлост те истине пренели и нама. И наше пријатељство није од јуче, него је од времена када је наш духовни родоначелник Свети Сава посетио овај град и доживео да га приме као хришћанина и у њему виде духовног човека, творца наше духовне заједнице. Ми никад не можемо заборавити јучерашњи дан, као и данашње богослужење, кад нас је многи народ дочекао и изразио велику љубав према нама и у чијим срцима смо опажали да нас сједињује иста љубав и чини истим народом Божјим. Љубав и гостопримство које смо ових дана доживели, својство је хришћанског Истока којим се овај народ представља као народ Божји, који има љубав пре свега међу собом, па и према свима другима. Гостопримство указано нама остаће трајно у нашим срцима и пренећемо га нашем народу да и они гаје љубав према Вашем страдалном народу. Нас спаја иста вера у Господа Христа, исто предање јеванђељско које имамо и по којем живимо, и то је оно што нас чини једним јединственим народом. Али, сродни смо и по страдању, и Ваше народ, Ваше Блаженство, много је пострадао и својим страдањем посведочио је веру коју носимо у Господа Христа. Наш народ је много пострадао у времену у којем сте и ви подосили страдања, но та страдања су само учврстила нашу веру, као и веру Вашег народа. И нека Господ свако страдање зарад његовог Имена. Наш песник је рекао да је страдање крста добродетељ, благослов Крста. Ви сте својом посетом нама прошле године донели велики благослов града Дамаска и других хришћанских места, и толико смо се радовали Вашем доласку и љубави коју сте оставили да то никад не можемо заборавити. У времену у којем живимо потребно је јединство хришћанских народа и хришћанских Цркава. Ми смо релативно мали народи; само нас јединство у Господу чиним великим народом, па се морамо трудити да будемо јединствени у вери и у свему добром по јеванђељској науци. Хвала Вам на братском гостопримству, на указаној великој љубави. Она ће остати као трајна веза наших Цркава и наших народа. У знак нашег братског заједничког хришћанског заједништва дарујемо Вам лик Светог Саве да се, по благослову његовом, приближавамо и сједињујемо и заједнички деламо у Винограду Господњем. Свако добро и благослов Божји! Да истрајемо у ношењу Крста Христовог, да истрајемо у својој светој вери православној да би се то страдање умножило и постало благослов свима нама, у благослов у сва времена. Амин. Одмах после свете Литургије у просторијама Антиохијске Патријаршије патријарх Иринеј је неколико сати провео са народом благосиљајући их док су они у редовима чекали да целивају десницу Српског Патријарха. Убрзо затим делегација је учинила посету гркокатоличком патријарху Јосифу Алабасију. И у овој светињи Патријарх српски Иринеј дочекан је свечано и са великим поштовањем. Његово Блаженство гркокатолички Патријарх Јосиф, искрено и са дубоким поштовањем, обратио се Српском Патријарху Иринеју рекавши: -Поздрављамо Вас и Вашу делегацију у овом дому који је седиште наше Патријаршије, дому која гаји љубав према Вашој Цркви и према Вашем народу. Ова зграда је подигнута на месту које је примило апостола који је мисионарио у целом свету, који је најзад живео и пострадао у Риму. Уз то, понављам речи који је рекао наш брат патријарх Јован на Вашем дочеку јуче, и само желим да додам још неколико ствари: Ваша Црква у Србији, Ваше архипастирске поуке много значе за православни свет. Наша света Црква је очувала своју веру, ма колико да је имала тешкоћа, али њеним верницима никада није било тешко очувати своју веру. Но, та су страдања још више учвршћивала њену веру и она је сведочила о себи, о нашем хришћанству. И Ваша Црква је доказ свима Црквама како сте водили тежак живот кроз историју. Ваша Светости, наш садашњи живот је веома тежак, пошто има много искушења која нас одвајају једне од других, а треба да будемо једно. У овоземаљском животу имамо многа искушења која нам онемогућавају да будемо једно, али увек гледамо у нашег Господа Исуса Христа. Користим прилику да поздравим нашега брата патријарха Јована, који је предвидео у програму Ваше посете да дођете и код нас, браће. Наша Црква и Православна Патријаршија имају братске односе, и зато смо увек заједно да бисмо помогли нашем народу и нашим духовним чедима. Чврсто желимо и волимо да будемо као једна, и гајимо наду да ћемо у будућности бити у једној Цркви и да ћемо се молити заједно. Такође с нашом браћом муслиманима гајимо веома добре који почивају на узајамној љубави. И тако, увек смо спремни да радимо заједно за нашу будућност; морамо делати заједно, морамо очувати у вери наш народ и наша чеда. Ваша Светости, Ваша посета, братска посета, представља за нас велики благослов, и ми молимо Господа нашег да молитвама Светих апостола Петра и Павла и Светих Кирила и Методија Бог чува Вашу Српску Цркву, Ваш народ. Добро дошли! Његова Светост Патријарх српски г. Иринје је отпоздравио: Хвала Вам на лепим речима који сте упутили. То су речи једног хришћанина, али не обичног, већ хришћанина који води једну Цркву. Из Ваших речи видимо оно што сви знамо - да нам је много и много заједничкога довољно да можемо да успоставимо праве хришћанске односе међу нама. Оно што представља темељ наше хришћанске вере јесте Библија, реч Божја, ту су и свети Оци наше заједничке Цркве, и све то нас упућује да ми данас, у нашим приликама, будемо блиски једни другима. Има много, много више онога што нам је заједничко, него оно мало што нас раздваја. А ми се молимо, као што Ви желите, да се ујединимо и да заиста будемо једно у Господу нашем. Време у коме живимо има пуно искушења, невоља и проблема. Много штошта устаје против вере, а то нас све упућује да будемо ближи једни другима и да заједнички водимо Цркву Христову, јер наша снага је у јединству, и то морамо неговати увек, а поготово данас. Од наших односа много чега зависи у животу нашег народа. Народ гледа у своје верске представнике и прихвата реч њихову. Зато смо позвани да упутимо праве Христове јеванђељске речи нашем народу, и да и ми и народ будемо што ближи једни другима. То је воља Божја, а у исто време то налаже потреба Цркве Његове која делује у овом свету. Ми у Србији имамо своју Цркву, не тако велику. Трудимо се и имамо врло добре односе са Католичком и са још другим хришћанским Црквама, а на то смо и позвани да чинимо и треба да чинимо. Даће Господ, ако будемо заслужни, како вели мој претходник патријарх Павле, да ће нам Господ помоћи ако буде имао коме да помогне. Наше је да се трудимо и да заиста будемо браћа у Господу нашем. То и Господ жели од свих нас - да се покажемо као деца Његова и као народ Божји. Хвала Вам на топлом пријему! Затим уприличена је и посета Сиројаковитском Патријарху Мар Игнатију Јефрему Другом. Сиројаковитски Патријарх Игнатије пожелео је срдачну добродошлицу патријарху Иринеју износећи у кратким цртама страдање њиховог народа и историју храма. Затим се бираним речима присутнима обратио патријарх Иринеј: -Хвала на дивним братским речима добродошлице које излазе из Вашега срца и које су дубоко дирнуле наша срца, поготово кад сте говорили о страдању Вашег народа широм света. Радујемо се сви ми који смо дошли из Србије, који смо у храму с Вама, јер смо дошли као своји својима, и што сте нас примили као своје. Ово је мој други сусрет с Вашом Црквом, јер смо се сусрели у Шведској кад сам чуо песму сиријског хора у храму, која се проломила и у овоме храму. Ми смо веома блиски по вери у Господа Христа, по вери у Цркву Његову, по вери у љубав Његову. У једном историјском времену веома дуго смо били јединствени у вери и у Цркви, но удаљили смо се по једном догматском питању, али је то толико мало у односу на оно што нам је заједничко, и мислим да долази време да се поново састанемо и разговарамо и да нека догматска питања коначно разрешимо. Верујем да делите моје мишљење и да Сиријска Јаковитска Црква размишља о сарадњи са својом браћом и да нека ће питања рашчистити и тако коначно успемо да достигнемо пуно јединство наше браће и сестара. Мислим да нас прилике у времену у којем живимо на то воде и упућују. Наша снага је у јединству које је данас толико потребно у многим пољима. Надамо се у Господа да ће услишити наше жеље и да ће благословити да дође до тог жељеног пуног јединства наших Цркава. С обзиром на велика страдања Ваше Цркве, ми пратимо све шта се дешава у Сирији. Ваша страдања су врло велика, и Ваш народ се као наш раселио широм света: оставили су своје свете храмове, домове, своја имања и силом прилика нашли се тамо где сигурно нису желели. То добро разумемо, јер се се налазимо у истом стању. Читава наша историја је страдална, а страдања последњих година и деценија превазилазе сва минула страдања. У Другом светском рату изгубили смо преко милион душа убијених од наших суседа. Цркве су порушене, народу уништени домови, упропашћена имовина, а оно што је било на Западу понавља се на југу Србије, на Косову и Метохији. Надамо се да ће нас Господ услишити. Наше је да сву наду управимо ка Господу нашем. Верујемо да ће правда и истина надвладати свако зло у свету. И нека Господ помогне и Вама и нама и свима који праведно страдају. А наше је да будемо у заједници и помажемо једни другима и опростимо – нека нам Господ подари снаге и моћи – свима онима који зло чине. Велики је подвиг опростити, јер се сви трудимо да то учинимо, али не смемо да заборавимо то што се десило нашим народима. Верујемо да је Господ на страни оних који пате и страдају. Молимо се Господу да веру нашу сачува, а и ми да се трудимо да је сачувамо. Вама и Вашем народу желимо свако добро од Господа – да сачувамо веру и да по њој живимо! И нека страдања ојачају нашу веру и нашу наду у Господа! Вама и Вашим сарадицима и Вашем благочестивом народу желимо благослов Божји! Живели на многаја љета! Свечани банкет поводом посете Антиохији Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја уприличен је истог дана, у недељу 2. јуна 2019. године, у хотелу Уједињених нација у Дамаску. Банкету су присуствовали сви министри сиријске Владе на челу са председником Парламента Сирије г. Хамудом Сабагом, иначе првим хришћанином на тој функцији у историји Владе Сирије; затим, г. Имад Камиши, премијер Сирије; др Бутејна Шабане, саветник председника Сирије за политичка питања, и Врховни Муфтија сиријски Ахмад Хасун. Присутнима, којих је било више од 850 званица, обратио се, као домаћин, Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован који је пожелео добродошлицу Српском Патријарху и истакао значај његове посете која је велика подршка не само православним хришћанима, већ и свима који живе и желе да живе у миру на тим просторима. Сличном поруком обратио се и Врховни Муфтија сиријски Ахмад Хасун. Завршну реч имао је патријарх Иринеј: Ваше Блаженство, Патријарше велике Антиохије, Ваша Светости, предстојатељи хришћанских Цркава, Ваша Екселенцијо, замениче председника Сирије, господо министри, амбасадори и народни посланици, Ваша Високопреосвештенства, Преосвештенства и браћо свештеници, господине муфтијо Сирије, браћо и сестре, пријатељи, Дозволите ми да додам неколико речи које су ме веома најпре веома изненадиле када сам их чуо и од господина муфтије и од других говорника. Оно што сам чуо овде, заиста се данас ретко чује у свету. А све речи изражавају једну велику мисао - да смо сви ми овде на Земљи деца Божја и да је све нас Бог створио, послао у овај свет и усадио у нас лик свој. Људи данас желе да виде Бога, а Бог је невидљив за наше телесне очи, али ако хоћемо да видимо Бога, погледајмо у лик свога ближњег. У свакоме од њих Бог је уградио свој лик, па ми кажемо да је човек икона Божја. Те речи су вечерас доминирале овде. Порука са овога дивнога места јесте да сви заједно поштујемо Бога свога, да се молимо Богу на свој начин, али да у свакоме ближњем видимо лик Божји и лица Божја. Када бисмо знали да тако поштујемо своје ближње, не би било ратова, не би било злочина, не би било проливања крви које човек чини ближњему своме. Зато, нека је благословена ова земља која поштује своју веру, као и друге вере као нешто што је Богу посвећено. У томе се нуждава данашњи свет. У томе незнању је извор свега онога што доживљавамо и на Истоку и у Европи, и у другим крајевима света. Носим велики поруку из свете земље Сирије: да овде живе људи по Божјој вољи и на сваки начин поштују своју веру, као и веру других. Зато, нека све вас благослови Господ благословом и дарује потребан мир и благослови оне које води народ и војску која се бори за слободу свога народа. Живели на многаја љета! Нека нас све Господ благослови својим благословом! За сутра, трећег дана боравка српске црквене делегације у Дамаску планирана је посета председнику Сирије г. Башару ел Асаду, манастиру Свете Текле у Малули и манастиру Седнај, као и Амбасади Републике Србије у Дамаску. Протођакон Дамјан Божић Извор: Српска Православна Црква

Хришћанство и изазови савременог друштва 29. Мај 2019 - 10:31 У Великој сали Универзитета у Нишу 28. маја 2019. године свечано је отворен Други међународни конгрес православних научника у Србији под називом Хришћанство и изазови савременог друштва. У организацији Међународне просветне друштвене организације Обједињење православних научника из Русије (одељење у Нишу) у сарадњи са Универзитетом у Нишу, Центром за византијско-словенске студије и Међународним центром за православне студије из Ниша, отварању скупа присуствало је преко педесет научника из земље и иностранства који учествују у раду конференције, представници инститиција и академске јавности, руско и нишко свештенство. Међународни конгрес православних научника организује се по други пут у Србији, али први пут у организацији учествује један универзиет у нашој земљи, како је у својој беседи истакао проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу. На свечаном отварању говорио је и протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу, који је учеснике поздравио у име Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија. Учесницима конгреса се обратио и проф. др Драган Денић, проректор Универзитета у Нишу, који је добродошлицу упутио у име Универзитета у Нишу, ректора Универзитета и у своје име. О значају конгреса који се одржава у Нишу говорили су протојереј Генадиј Заридзе, председник Међународне просветне друштвене организације Обједињење православних научника из Русије и проф. др Драгиша Бојовић. Свечано отварање конгреса је додатно увеличао наступ Нишке црквене певачке дружине Бранко која је поред молитве Оче наш извела и фрагмент из Божанске Литургије Светог Јована Златоустог Свјати Боже Стевана Мокрањца, чувени Светогорски напев по тексту Светог Нектарија Егинског Агни Партене у аранжману Хаџи Јакова Милутиновића. У част гостију из Русије извели су и непорочне тропаре Свеноћног бденија Петра И. Чајковског, композицију Пукни зоро словеначког уметника Роберта Пешута Мањифика, у аранжману Хаџи Андреја Цинцаревића и уз соло деоницу Димитрија Пантића (баритон), и композицију Пећка кандила Жељка Панонца у аранжману Хаџи Јакова Милутиновића. Видовданску беседу Светог владике Николаја (Велимировића) веома сугестивно казивао је проф. др Милош Видаковић. Организатори су за госте приредили поклоничко путовање у преподневним сатима 28. маја 2019. године, у оквиру кога су учесници присуствовали светој Литургији у манастиру Светог Стефана у Липовцу, да би затим обишли и манастир Светог Романа у Ђунису и Руску цркву у Адровцу. Пленарни рад настављен је 29. маја 2019. године, после свете Литургије у храму Светог Пантелејмона у Нишу, којој су присуствовали учесници конгреса. На интернет страници Радија Глас Епархије нишке, који је медији медијски покровитељ конгреса, налази се комплетан програм конгреса, аудио и видео записи беседа на отварању, комплетан снимак свечаног отварања у оквиру кога је и наступ Нишке црквене певачке дружине Бранко. Извор: Радио Глас Православне Епархије нишке

Библија је реч Божија, а Света Литургија представља речи упућене Богу које су потекле из Библије или које су њом инспирисане (Оче наш, библијске песме, псалми). И сама Анафора, поготово Анафора Светог Василија, саткана је од библијских тема и мотива. Дакле, Библија је на обе стране. Црква одговара Божијим речима. Размена речи је слика размене срдаца, живота. У првом делу Реч долази од Бога, а у другом се враћа Богу. У све литургије Православне Цркве и у највећи број Светих Тајни и молитвословља уграђени су променљиви или непроменљиви библијски одломци. О употреби Светог Писма у богослужењу, као и његовом значају, било је речи у педесет трећој емисији "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија) ВИДЕО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - четврти део (осамнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - пети део (деветнаеста емисија) АУДИО Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна свештенства (двадесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Старозаветно и новозаветно свештенство – Христос једини истински Првосвештеник (двадесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Епископ - икона Христова у Евхаристији (двадесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - први део (двадесет четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - други део (двадесет пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба презвитера (двадесет шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени презвитерски чин (двадесет седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба ђакона (двадесет осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени ђаконски чин (двадесет девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Црквенослужитељске службе – чтец и ипођакон (тридесета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротесије у чин чтеца и ипођакона (тридесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Богослужбене одежде (тридесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Почасни јерархијски степени (тридесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Царско свештенство – богослужбена улога верног народа Божјег (тридесет четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Свештеничка породица као домаћа црква (тридесет пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - први део (тридесет шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - други део (тридесет седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - трећи део (тридесет осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - четврти део (тридесет девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - пети део (четрдесета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије – припрема и молитве узимања времена (четрдесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије – вино као евхаристијски принос (четрдесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије – вино као евхаристијски принос (четрдесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Проскомидија - први део (четрдесет четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Проскомидија - други део (четрдесет пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Проскомидија - трећи део (четрдесет шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије – Почетни возглас „Благословено Царство…ˮ (четрдесет седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Велика јектенија као усрдно мољење литургијског сабрања - први део (четрдесет осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Велика јектенија као усрдно мољење литургијског сабрања - други део (четрдесет девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Антифони (педесета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Мали вход и Трисвета песма (педесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Светописамска чтенија - први део (педесет друга емисија) АУДИО

У другу недељу Часног поста, 24. марта 2019. године, у дворани Светосавског дома у порти Световрачевског храма у Футогу, протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма у Новом Саду, одржао је предавање на тему: Васкрсење Христово и Други долазак Господа Исуса Христа. По завршеном излагању, отац Жељко је одговарао на питања присутних. Ово је друго предавање које је, у току Васкршњег поста, организовала Црквена општина футошка. Извор: Радио Беседа

О својој новој књизи, о значају молитве и о данашњем времену, као и о изазовима овог времена, у новом издању емисије "Личност и Заједница" на Телевизији Храм говори Његово Преосвештенство Епископ др Јован (Пурић). Доносимо други део разговора. Први део разговора погледајте ОВДЕ Извор: Телевизија Храм

Уџбеник је штампан по благослову предсjедника Катихетског одбора Српске Православне Цркве Митрополита дабробосанског г. Хризостома, а у издању Катихетског одбора Српске Православне Цркве у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине. Аутор уџбеника је Јован Благојевић, а уџбеник је урађен по свим савременим дидактичко-методичким стандардима и у складу са Наставним планом и програмом Православне вјеронауке од два часа седмично. Састоји се из седам наставних тема и 35 наставних јединица, на укупно 120 страна формата Б5. Садржајем је овај уџбеник највећим дијелом усресређен на теме из Старог завјета. Осим старозавјетних тема, прве наставне јединице су посвећене православном хришћанском учењу о Светој Тројици, док се посљедње наставне јединице дотичу периода којим започиње вријеме Новог завјета. На тај начин уџбеник је усклађен са Наставним планом и програмом којим је предвиђено да се током другог разреда средњошколског образовања, у области православог катихизиса постави полазна основа за разумијевање величанствених истина Новог завјета, тешко схватљивих без познавања Старог завјета. У том контексту основни мотив који се провлачи кроз представљене наставне јединце јесте сагледавање Старог завјета као васпитача за Христа. Дакле, овај уџбеник би требао учинити наставу Православне вјеронауке занимљивијом, док би вјероучитељима могао помоћи у ефикаснијој и квалитетнијој реализацији наставних садржаја из Православне вјеронауке у другом разреду средње школе. др Славољуб Лукић Извор: Српска Православна Црква

Света архијерејска литургија у манастиру Ждребаоник биће служена у четвртак, 20. септембра у 9 часова, а у 13 часова биће формирана Литија и организован свечани испраћај моштију. Дочек моштију у Косијереву предвиђен је за 16 часова, а у 17 часова почеће празнично бденије. У петак, 21. септембра, на Малу Госпојину у Косијереву ће бити служена Света архијерејска литургија, са почетком у 9 часова, а духовна академија ће почети у 12 часова. За све дане боравка моштију у манастиру Косијерево у 9 часова ће се служити Света литургија. У сриједу, 26. септембра мошти Светог Арсенија ће бити свечано испраћене из манастира у 15 часова, а у 16 часова биће организован њихов дочек испред Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, у којој ће у 17 часова почети празнично бденије. У 20 часова ће у никшићком Црквено-народном дому „Свети Василије Острошки“ бити приређено вече духовне музике посвећено Светом Арсенију. На Крстовдан, 27. септембра у Саборној цркви Светог Василија биће служена Света архијерејска литургија у 9 часова. У 12 часова биће формирана Литија и свечано испраћене мошти Светог Арсенија за манастир Ждребаоник. Извор: Митрополија црногорско-приморска