Претражи Живе Речи Утехе

Протојереј Никола Пејовић Протојереј Никола Пејовић: Истраживања показала жељу грађана да власт престане са притисцима на Цркву 19. јула 2019. https://svetigora.com/protojerej-nikola-pejovic-istrazivanja-pokazala-zelju-gradjana-da-vlast-prestane-sa-pritiscima-na-crkvu/ Преузмите аудио датотеку Српска Православна Црква и даље се налази у самом врху списка институција у које црногорски грађани имају највише повјерења. То је показало друго годишње истраживање „Политичко јавно мњење Црне Горе“ Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), које је рађено у периоду од 01. до 13. јула 2019. године међу 1002 испитаника. Коментаришући најновије истраживање ЦЕДЕМ-а протојереј Никола Пејовић је истакао да је драстичан пад повјерења у државне и политичке институције изазван односом извршне власти према Цркви. „Институције не раде свој посао и евидентно је да људи нису задовољни квалитетом живота у Црној Гори“ рекао је протојереј Пејовић додавши да уређивање црквених послова не треба да буде на списку прироретета ове Владе. Главни и одговорни уредник наше куће отац Никола је истакао да повјерење у Цркву само расте и поред орекстриране кампање против Цркве Христове у којој учествује чак и Јавни сервис. „Не могу се грађани обманути тек тако“ рекао је отац Никола Пејовић коментаришући неуспејех режимских медија да кампоњом подигну рејтинг псеудо-религијске НВО ЦПЦ. Отац Никола је у том смислу рекао да му се понекад чини да власт вријеђа интелигенцију наших грађана који из личног контакта са Црквом не могу да повјерују да се ту проповиједа било какав национализам. Отац Никола Пејовић је рекао да није добро ни за Цркву ни за Државу да се идентитет Цркве поистовјећује са било којим национализмом понајмање са савременим националистичким поретима у Црној Гори. „Идентитет Цркве је у Христу“ закључио је отац Никола Пејовић. Говорећи о кампњи која је видљива на друштвеним мрежама у оквиру које препознати поједнци пружају подршку нашој митрополији и другим вјерским заједницама које су угрожене актуелним предлогом закона о слободи вјерисповијести отац Никола Пејовић је рекао да је та кампања плод жеље људи да на неки начим помогну црквеној заједници. Ради добра Црне Горе, људи из власти требали би послушати глас Цркве. истако је протојереј Пејовић додавши да је Црква једина констатнта хиљадугодишње историје ове земље. Цедем своја истраживања спроводи од 2007 године и увијек се Српска православна Црква налазила у самом врху листе институција у које наши грађани имају највише повјерења. View full Странице

Др Главаш Трбић: Истраживање Батута показало да је 700.000 грађана безубо 29.06.2019 • 20:5720:59 Извор: Dnevnik.rs Око 700.000 грађана Србије нема у вилици ниједан једини зуб, показало је истраживање Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” указујући на озбиљан проблем оралне хигијене једне нације која прети да постане крезуба, безуба или нешто треће што оставља људе без здравља и осмеха. Фото: Приватна архива Зашто у држави у којој странци масовно долазе, посебно преко лета, да поправљају зубе, превасходно због повољне цене, али и стручности стоматолога, имамо озбиљан здравствени проблем с домаћим становништвом? Да ли можда тих 700.000 људи није имало средства да покрије трошкове поправке, који су толико повољни за странце и гастарбајтере или просто нису одржавали оралну хигијену, односно нису прали зубе сваки дан, као што то чини 60 одсто грађана према подацима истог Истраживања „Батута”? Одговоре тражимо од доктора стоматологије Биљане Главаш Трбић која је радила у мањим, али и већим местима у Србији, у државној али и приватној пракси. - Осим страха који је и најчешћа асоцијација на зубара, проблем је и непотпуна информисаност о адекватној хигијени зуба и уста, превенцији обољење, као и значају зуба за целокупно здравље организма. Проблем је утолико већи, а што се из саме бројке од 700.000 директно не види, да се крезубост и безубост све чешће јавља код млађе, а не само старије популације. Одговор зашто се јавља већ у дечијем узрасту, делом лежи у коментару једног пацијента на питање да ли његово дете од шест година пере зубе: „Па зар треба? Они су млечни, испашће”. Том логиком долазимо до броја од 700.000. Хоће, испашће, али ће инфекција прећи на сталне зубе, и узроковати њихово раније пропадање - објашњава др Биљана Главаш Трбић. Који проценат људи долази превентивно код зубара а који тек кад настане болан проблем, по вашој слободној процени? - Већини пацијената је бол или оток главни узрок доласка у ординацију. Неретко се дешава да, кад стишамо бол, пацијенти више не дођу на наставак терапије, а иницијатор следећег сусрет је поновни бол, или оток када је терапија комликованија, а и скупља. Дешава се да некад мењају стоматологе јер осећају срамоту због недоласка. Радите у приватној пракси али радили сте и у државним установама. Да ли постоји разлика у пацијентима у смислу њиховог приступа, односно да ли људи некада бирају третман у односу на цену? - Да, у државним установама је вађење зуба јако честа услуга, између осталог и из уверења пацијената да је то најефтиније решење. Питају колико шта кошта, па се определе за најјефтинију опцију, а то је углавном вађење зуба. Морам да подсетим да и само вађење зуба није бесплатно, чак често исто кошта и државно и приватно, а дугорочније гледано може бити и скупље од других захвата. Безубост изазива лоше жвакање, па се јављају и проблеми са варењем, задахом, проблеми у говору, болови у виличном зглобу, у уху и тако ометају дневне активности и одмор, и тако врло брзо доводе до потребе за заказивање прегледа код лекара других специјалности. Пацијенти измучени болним стањем, неретко сами траже вађење зуба како би се тренутно решили проблема и то им се чини као најекономичније решење. Касније, када хоће да поврате функцију жвакања и обнове изглед, поврате осмех, сваки извађени зуб који се могао лечити, представља извор већих финансијских издатака. Тад настаје жаљење што нису хтели да прихвате друге понуђене опције лечења. Да ли су данас популарнији естетски захвати попут избељивања зуба од здравствених, попут скидања каменца? - Данас постоји све већи тренд да се естетски захвати раде ван стоматолошке ординације. Избељивање зуба није могуће адекватно спровести без претходног стручног зубарског прегледа, откривања узрока тамњења зуба, уклањања каменца и наслага са зуба, и поправке кариозних зуба. Без тога, само бељење зуба може довести до неповратних тешких оштећења зуба и слузокоже уста. Уклањање каменца, једном или два пута годишње, је здравствена мера којом продужавамо век зуба до дубоке старости, а неретко је и довољно да се постигне жељено посветљење и лепота зуба без избељивања. Шта спада у основну негу зуба, осим редовног прања и колико често би требало ићи на преглед код зубара, превентивно? - Занимљива је чињеница да када бисмо четкицом успели да прањем дохватимо све површине свих зуба - било би довољно зубе прати једном у два дана. То није могуће, зато осим четкице, која досегне до 65 одсто површина, без обзира на труд и технику, треба користити пасту и обавезно још неко помоћно средство као што је конац за зубе, међузубна четкица или силиконска чачкалица. Ту су и средства за испирање уста али која треба изабрати само у консултације са зубаром да би се избегла штета услед погрешног избора. Јасно је да је превенција мајка здравља и осим стоматолошким интервенцијама, велики део времена посвећујем едукацији пацијената и информисању о њиховом здравственом стању. Снежана Милановић

У истраживању које је обавио Истраживачки центар за одбрану и безбедност (ИЦОБ), за поновно увођење редовног војног рока изјаснило се 74 процента анкетираних, док је 26 одсто било против. Истраживање је спроведено у 11 општина и градова у Србији, у периоду од јануара до маја ове године, на укупно 1.117 испитаника оба пола и свих старосних структура, саопштило је Министарство одбране. Истраживање представљено на конференцији за штампу Три четвртине грађана подржава поновно увођење редовног војног рока, показало је истраживање. "Укупно 77 посто мушкараца је подржало такав одговор, а жена нешто мање, 74 процента, док, кад је реч о старосној структури, редовно служење војске има највећу подршку испитаника старијих од 60 година, а најмању у популацији 40 до 49 година", рекла је представница ИЦОБ Јасмина Андрић на конференцији за штампу. На истој прес-конференцији говорио је и државни секретар у Министарству одбране Александар Живковић, који је истакао да је оспособљавање грађана за одбрану од великог значаја за сваку земљу и да Министарство одбране пажљиво анализира реализацију садашњег концепта добровољног служења војног рока. "Војни рок није укинут, већ обустављен" Подсетио је да је обавезно служење војног рока обустављено одлуком Скупштине Србије почев од 1. јануара 2011. године, али да тим актом редовно служење војног рока није укинуто "већ само обустављено", уз обавезу увођења у војну евиденцију и служења у резервном саставу. "Министарство одбране је у склопу организационих промена почетком ове године формирало нови сектор – Сектор за цивилну одбрану и припреме одбране, са циљем унапређења обуке грађана за одбрану земље, у складу са одредбама Закона о одбрани", рекао је Живковић. Додао је да се у Војсци Србије, у складу са плановима, изводи обука резервног састава лица која су одслужила војни рок. Према његовим речима, Министарство, у складу са Законом о одбрани и Законом о војној, радној и материјалној обавези, први пут организује једанаестодневну обуку војних обвезника старијих од 30 година и преведених у резервни састав, који нису одслужили војни рок. Припадник Војске Србије "Министарство одбране упутило је иницијативу за увођење садржаја обуке у школски систем Републике Србије како би ученици основних и средњих школа стицали основна знања о систему одбране, што је, уз већ поменуто, мера коју Министарство одбране и Војска Србије предузимају са циљем јачања укупне способности грађана за одбрану земље", рекао је Живковић. Живковић је све испитанике који су се изјаснили за увођење обавезног служења војног рока, али и остале грађане који то желе, позвао да се пријаве за добровољно служење војног рока територијалним органима Министарства одбране, по месту пребивалишта. На конференцији за штампу говорио је и генерал-мајор у пензији Видосав Ковачевић, који је, коментаришући резултате истраживања, рекао да они говоре да ипак "Србин иде радо у војнике", а да је истраживање веома битно јер се бави најзначајнијим питањем одбране земље. Присутнима се обратио и генерал у пензији Божидар Форца, колумниста магазина Одбрана и безбедност, чији је оснивач ИЦОБ, а чије је и штампано издање најављено за септембар.

Министар Ђорђевић разговарао са патријархом српским Иринејом Понедељак, 23 Октобар 2017 https://www.minrzs.gov.rs/aktuelno/ministar-djordjevic-razgovarao-sa-patrijarhom-srpskim-irinejom.html Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и његова светост патријарх српски господин Иринеј разговарали су у згради Патријаршије о сарадњи Српске православне цркве и Министарства. На састанку је било речи о темама из делокруга рада Министарства, а његову светост патријарха српског Иринеја посебно је занимала најава министра Ђорђевића о изради социјалних карата грађана, али и рад народних кухиња на Косову и Метохији. У срдачном разговору министар Ђорђевић и Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј разговарали су и о потребама најугроженијих група становништва у Србији, као и о начину остваривања хуманитарне помоћи за њих. View full Странице

Више од четвртине грађана није користило компјутер Танјуг | 30. септембар 2017. Више од четвртине грађана Србије никада није користило рачунар нити интернет, показују резултати истраживања Републичког завода за статистику Free Images Pixabay Више од четвртине грађана Србије никада није користило рачунар нити интернет, показују резултати истраживања Републичког завода за статистику о употреби информационо-комуникацуионих технологија у Србији. Истраживање, недавно објављено, обухватило је 2.800 домаћинстава, као и 2.800 појединаца узраста од 16 до 74 године. Налази показују да рачунар у Србији поседује више од две трећине домаћинстава, 68,1 одсто, што је повећање од 2,3 одсто у односу на 2016, и за 3,7 одсто више у односу на 2015. Више од половине домаћинстава, 52 одсто, поседује један, а 45 одсто два рачунара. Такође, 68 домаћинстава има интернет прикључак, што је раст од 3,3 одсто у односу на лане. Заступљеност рачунара у домаћинствима варира од територијалне целине: у Београду износи 77,8 одсто, у Војводини 66,2 одсто, а у централној Србији 65,3 одсто. Готово сва домаћинства, 99,6 одсто, имају ТВ, а 58,4 њих кабловску ТВ. Мобилни телефон поседује 90,5 одсто домаћинстава, а лаптоп 43,7 одсто, што је повећање 4,5 одсто у односу на прошлу годину. Према резултатима истраживања, број појединачних корисника рачунара повећао се за 1,1 проценат у односу на 2016. годину. Наиме, више од 3,6 милиона људи (67,7%) користило је рачунар у последња три месеца, 1,3 одсто користило је компјутер пре више од три месеца, а 4,9 одсњи пре више од годину дана, док чак 26,1 одсто људи никада није користило рачунар. На питање колико су често у просеку користили рачунар у последња три месеца, 86,4 одсто испитаних одговорило је сваког дана или скоро сваког дана, 7,1 одсто њиих најмање једном недељно, 4,9 процената најмање једном месечно, а 1,6 процената ређе него једном месечно. Када је реч о коришћењу интернета, у Србији је 70,5 одсто људи користило интернет у последња три месеца, 1,6 одсто њих пре више од три месеца, а 2,3 процентра пре више од годину дана, док чак четвртина, 25,6 одсто испитаника, никад није користила интернет. Током последња три месеца, свакодневно је интернет користило 88,2 процента испитаника, што значи да је више од 3,3 милиона људи у Србији "на мрежи" сваког или скоро сваког дана. Истраживање је обухватило и 1.655 предузећа, а показало се да сва она користе рачунаре у пословању. Истраживање је показало да више од милион грађана Србије користи електронске сервисе јавне управе. Налази показују да 1,27 милиона људи у Србији користи електронске сервисе јавне управе, односно да 32 одсто интернет популације користи интернет услуге уместо да остварује личне контакте или посећује јавне установе или органе администрације. Показало се и да је 31,3 проценат интернет популације користило интернет за добијање информација са веб-сајтова јавних институција, а њих 20,2 одсто за преузимање званичних образаца. Када је реч о онлајн куповини, више од 1,63 милиона људи у Србији куповало је или поручивало робу и услуге путем интернета у последњих годину дана, али истовремено готово половина корисника интернета, њих 49,9 одсто, никада није куповало или поручивало робу или услуге путем интернета. Највећи број корисника путем интернета купује или наручује одећу и спортске производе, 58,2 одсто, затим добра за домаћинство, 21,7 одсто, електронску опрему 20,1 проценат, рачунарску опрему 12 одсто…