Претражи Живе Речи Утехе

Патријарх и поглавари Цркава Светог Града Јерусалима обратили су се заједничком Божићном поруком у којој моле „за очување статуса кво у Јерусалиму док трају преговори и док се не пронађе праведно решење и споразум између Израелаца и Палестинаца“, извјештава радио Ватикан. „Сваки политички приступ Јерусалиму, био би лишавање његове суштине о угрожавање онога што је његова главна карактеристика. Јерусалим је свети дар, скинија, света земља за цио свијет. Покушај да се узме Свети Град Јерусалим и да постане само привилегија једних може произвести веома негативне последице“, наводи се у Божићној поруци. Представник Руске православне цркве, митрополит Иларион, је изразио мишљење да је „Јерусалим – религијски центар, у којем представници три Аврамовске, монотеистичке религије могу да живе заједно у миру и хармонији“, и било који погрешан корак Јерусам би претворио у политички центар. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Нови Сад, престони град Епархије бачке, 16. новембра 2017. године, свечано је прославио своју славу – празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија ‒ Ђурђиц. На сам дан празника, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије је началствовао светом архијерејском Литургијом у Светогеoргијевском храму, уз саслужење Епископа бачког г. Иринеја, архимандрита Исихија, настојатеља манастира Ковиља, свештенства из целе Епархије, градских клирика и верног народа Божјег. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Литургији су присуствовали градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић са сарадницима, представници Команде Прве бригаде Копнене војске у Новом Саду, јавног и културног живота нашег града. После прочитаног јеванђелског одељка, архипастирском беседом присутнима се обратио Митрополит Порфирије, који је поучио о значају светих мученика – исповедника истините вере. Светитељи Божји су наши заступници пред Господом. Они треба да буду они на које се угледамо и чијим се животима поучавамо. Свети Георгије је и молитвеник за нас и његов живот је нама пример за углед. И данас, када славимо Светог Георгија, нека би Господ дао да његове молитве буду, у све дане живота нашега, са нама, навео је Митрополит загребачко-љубљански. У току Литургије Епископ Иринеј је у чин ђакона рукоположио катихету Ивана Васиљевића, а катихета Бранко Бандобрански је рукопроизведен у чин ипођакона. После отпуста Епископ Иринеј је доделио архијерејске грамате грађанима Новог Сада и јавним установама, који су показали спремност да својом љубављу и ревношћу помогну светој Цркви. Архијерејске грамате су добили: Матица српска, професор др Драган Станић, председник Матице српске, Галерија Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, хор новосадског Саборног храма Свети Георгије и др Богдан Ђаковић, диригент хора Свети Георгије. У просторијама Црквене општине новосадске, љубављу и пажњом црквеноопштинске управе, припремљено је послужење за епископе, градске оце, добитнике грамата, као и за остале госте. Митрополит Порфирије је освештао славски колач и жито, а потом је прослава Ђурђица настављена у Градској кући, благосиљањем славских дарова, уз присуство чланова Градског већа, представника Војске, свештенства Епархије бачке, представника традиционалних Цркава и верских заједница, као и многобројних званица из јавног живота нашег града. Чин благосиљања колача и кољива извршио је Митрополит загребачко-љубљански, уз саслужење протопрезвитера- ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог и ђакона Александра Билића. Свети Георгије је духовни покровитељ, заступник и заштитник пред Богом свих житеља Новог Сада, али и многих људи широм света који му се с молитвом и скрушеношћу обраћају за помоћ, и то не само они који су православне вере, него свих људи који чезну за Богом, рекао је Митрополит Порфирије у својој беседи, честитајући градску славу г. Милошу Вучевићу и свима који живе у Новом Саду. Градоначелник Вучевић је истакао да обележавање овог великог празника – Обновљења храма Светог великомученика Георгија, показује шта је заиста Нови Сад и ко су Новосађани. Учинимо сви макар мало напора да покажемо љубав према ближњима, да заборавимо на гордост, сујету и самољубље, и ствари ће ићи и брже и боље, нагласио је г. Милош Вучевић. Звучни прилози: Звучни запис беседе Митрополита Порфирија: Беседа Епископа Иринеја при подели грамата: Беседа Митрополита Порфирија у градској кући: Обраћање градоначелника Милоша Вучевића: Извор: Епархија бачка View full Странице

View full Странице

На празник Зачећа светог Јована Крститеља 6. октобра 2017. године у зајечарском Саборном храму прослављен дан посвећен Пресветој Богородици „Заштитници града” Зајечара. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење свештеника Саборног храма Рођења Пресвете Богородице. Верници Зајечара се на овај дан сећају чудесне помоћи Пресвете Богородице, која је спасила град од бомбардовања приликом ослобођења 1944. године. Владика је у беседи говорио о празнику Зачећа светог Јована Крститеља, јер је то била прва благовест људима која је претходила Благовестима Пресвете Богородице. Подсетио је да је управо Мајка Божија на овај дан спасила град од разарања и да се јавила становницима Зајечара у једној кући недалеко од цркве. – Она се свима нама јавља на посебан начин и штити нас увек, уколико јој се молимо и често је призивамо. Ово време јесте тешко, али имамо много могућности да сведочимо Јеванђеље живећи у миру, јер смо сви војска Христова и у мирном времену. Ако смо сада успавани, како би тек били спремни да страдамо у ратном времену. Надамо се да ће нам Господ дати мир и да ће нас Мајка Пресвета и свети Јован увек штитити и чувати – поручио је владика. Славски колач славу и част Пресвете Богородице ове године припремио је Иван Јовановић са породицом. Потом су свештеници и верници посетили кућу у којој се појавио лик Богомајке тешећи и храбрећи житеље града. Извор: Епархија тимочка View full Странице

Za ovih petnaest godina koliko sam u Medicini...prisustvovao sam brojnim fascinatnim prizorima...Doduše...Fascinantno lepim...I još fascinantnije ružnim...Uspešnim i neuspešnim porođajima...Uspešnim i neuspešnim reanimacijama...Uspešnim i neuspešnim pokušajima suicida...Uspešnim i neuspešnim poslednjim udisajima...Međutim...Ništa na mene nije ostavilo toliki utisak...kao jedno najobičnije popodne... u vreme posete... u „Ludnici“ na kraju grada...Malena soba...maksimalno sređena za srpske uslove...uredna po hirurškim a kamoli psihijatrijskim standardima...čiste zavese...jedan bolnički krevet...jedna stolica...jedna komoda sa nekoliko prastarih ruskih klasika i pozajmljenim prekjučerašnjim večernjim novostima...u potpunoj diskrepanci...sa tek donešenim bananama...Domaćin...obrijan...i uredno potšišan...u pidžami...nasmejan...Muškarac i žena u gospodskoj garderobi...zabrinuti...u poseti...On srećan što mu je neko došao u posetu...“čak i na ovakvo mesto“...i što je to neko „njegov“...Oni rastuženi...i zabrinuti što vide samo senku svog Druga iz gimnazije...Druga...koji je jednom bio tako lep...tako mlad...i zgodan...poletan...i nesalomiv...inteligentan...sa svim peticama...kapacitet...i potencijal...Uvek raspoložen i nasmejan...Sve do II godine ETF-a...kada je počeo da traži neku čudnu simboliku i povezanost u brojevima i formulama...i da ima utisak da se tu nalazi neka posebna poruka za njega...I kada je paranoidna shizofrenija počela da ostvaruje svoje zloslutne ciljeve zapisane u njegovoj nesrećnoj genetici...I kada je prvi put hospitalizovan na psihijatriji...na odeljenju za agitirane pacijente...Pa ubrzo i drugi...Pa za tili čas... i dvadeset i drugi put...Druga...koji je uskoro počeo da propada sveobuhvatno...telesno i psihički...Druga koji je za dvadeset godina lečenja postao samo senka...Samo ljuštura prethodnog sebe...Sećanje na mogućnost...da bude srećan...I Druga koji je bio toliki baksuz da pored sve muke na kraju ostane i bez majke koja se jedina brinula o njemu...hranila ga...kupala...oblačila...i „terala“ da pije lekove...Jedine osobe koja ga je jednom rečju...volela...(Svi su se doduše i čudili kako je toliko izdržala sa mukom najvećom od svih...osuđena na svakodnevno gledanje bolesnog sina...)I koji je potom vrlo brzo završio na ulici...kao beskućnik...bez hrane...i još važnije... lekova...Ali druga koji je ipak jednog jutra imao taman tolišno sreće da ga Žena... koja je upravo u poseti... slučajno sretne u Tašmajdanskom parku na klupi sa dve kese...tadašnjom celokupnom imovinom...bradom od dve godine i kosom neopranom barem jednu...i da mu ponudi delić kifle...koji joj je bio previše...što i inače radi...kada vidi nekog...manje blagoslovenog...I da u trenu prepozna Njegove Oči...i ožiljak na bradi sa maturske ekskurzije u Budimpešti kada ju je branio od onog pijanog slepca iz četvrtog tri što je kasnije postao ministar...I da se šokira...potpuno zamrzne... doduše na rekordno kratak vremenski period za takvu spoznaju...a da se još brže motiviše...Da organizuje odeljenje...Da telefoni zazvone...Ipak je ona bila predsednik odeljenske zajednice u tom odeljenju...a to odeljenje je bilo čuveno u celom Beogradu...po svemu...dobrom...I pozove blagajnika koji je sada u Kanadi da prikupi novac...kako zna i ume...Kontaktira sekretaricu odeljenske zajednice... sada vrsnog advokata... da pomogne oko preuzimanja starateljstva nad Drugom...I najgoreg đaka iz odeljenja...kako bi ga zamolila da dozvoli Drugu da neko vreme provede u jednom od tih silnih stanova po Vračaru koje izdaje...kako bi se makar malo oporavio...nahranio...okupao...i ugrejao...jer ko zna da li bi sve te stanove i imao da nije završio drugu godinu gimnazije...tako što mu je Drug... nakon svojih... uradio i njegove zadatke...i poslao mu ih na puškici... na poslednjem kontrolnom te godine...I na kraju...i najveću štreberku odeljenja...sada već docentkinju...uglednu načelnicu odeljenja na kliničkom centru...koja je nakon nekoliko nedelja konsultacija došla do predloga za dugotrajno rešenje...„Raspitala sam se...mi ćemo mu plaćati smeštaj na psihijatriji...postoji to jedno odeljenje na periferiji grada gde je to sve super organizovano...maltene kao u Evropi...imaće tamo sve što mu treba...hranu...negu...lekove...lekare...moćiće tamo da se odmori od svega...i da spasi svoju dušu...a i mi ćemo puno uraditi za naše“...Odeljenska zajednica je bila jednoglasna...kao i uvek...Napravili su žiro račun...i raspored poseta...svake nedelje po dvoje iz odeljenja...uz eventualne nenadane posete drugova koji doleću iz inostranstva...i godišnjice mature...koje su se od tog trenutka nekako slavile jače i srećnije...Sećam se tog Naježa...dok mi je koleginica pričala sve ovo...Osećaja kako propadam u fotelju u lekarskoj sobi...i sećam se da sam sledećih pola sata samo gledao kroz prozor...I razmišljao...Da li je ovo moguće u našoj zemlji?U 2010-tim?Nakon svega što smo prošli?Da li ovakvi ljudi stvarno postoje još uvek?Ljudi sa velikim Lj...Ispravni...čestiti...i dobri...Altruistični i empatični...Koji hoće da pomognu...Ljudi zbog kojih vas je sramota...koliko god da ste do tada uradili...I koji pokazuju da je sve moguće...ukoliko nešto želite...I ukoliko tražite načine...a ne izgovore...Sećam se razmišljanja...kako sam već i pre svega ovoga znao da ponekad u „Ludnici“ možete videti najnormalnije ljudske osobine i najlepše emocije...ljubav...ponos...zahvalnost...iskren osmeh...deljenje...prijateljstvo...odanost...i ljudskost...One su i napravljene da bi se zaštitili oni koji to ne mogu sami...Oni za koje je Pravi Život pregrub...I mislio se...Kako porodicu u kojoj se rodimo ne možemo da biramo...Kao ni genetiku...Niti bolesti koje ta genetika nosi...Niti težinu sudbine koja nam je namenjena...Ali prijatelje možemo...Makar tako što ćemo mi nekome biti prijatelj...Nekome ko ne može ništa da nam da zauzvrat...Nekome ko ni na jedan jedini način ne može da nam se oduži...Osim očima punim zahvalnosti...Ma koliko te oči bolesne bile...I na posletku...Kako „Ludnici“ mnogo bolje pristaje termin Duševna Bolnica...Jer...Retko gde ćete videti Ljude sa više Duše... Dr Vladimir Đurić

Поводом дана Града – Видовдана, одржана је свечана седница Скупштине града Крушевца на којој су додељена традиционална признања и награде најзаслужнијим организацијама и појединцима. Присуствовали су: делегације градова побратима Бијељине, Крфа, Старе Загоре, Рмнику Влчеа, Волви Ставроса, Oдинцова, директор БИА Братислав Гашић, народни посланици, МУП, начелник Расинског округа, председници других општина, привредници, директори предузећа и јавних служби и др. Свечану седницу отворила је председница Скупштине Јасмина Палуровић, након које се обратио градоначелник Драги Несторовић. Додељена су признања: Видовданска награда, Плакете и Похвале. - Највеће признање, Видовданска награда, додељена је Његовом Преосвештенству Епископу крушевачком Господину др Давиду (Перовићу), за изузетан допринос развоју, неговању и очувању српске духовности, а награду је уместо Епископа примио протојереј-ставрофор Драги Вешковац, секретар Епископа крушевачког. Прота Драги је по преузимању Видовданске награде, у име Владике Давида прочитао следеће слово : Ваша благородства, ваша богољубља! Видовданске свечаности које се и ове године Господње савршавају у царском и свештеном граду Крушевцу сведоче о чврстој везаности његовој за предачка и отачка и свештена предања, за његове завете и ризнице. У том смислу ми гледамо и на програмски садржај ове вечери на овом часном месту. Тако онда и сам овај догађај улази у једну исту заједничку ризницу духовности и културе и напретка нашег вољеног града Крушевца, нашег Расинског округа и наше Богом спасаване Епархије крушевачке. Тога ради на видовдански Знамен који је по расуђивању намењен нашој смерности, и који се уручује нашој личности лета Господњег 2017-ог – ми не гледамо као на драгоценост која је припала смерности искључиво епископа крушевачког – то не! – него и на Знамен који припада нашем целокупном епархијском сословију; за прегнуће на делу изградње наше народне свештене куће, јединства свих њених житеља! Завршавајући наше свечано слово ми упућујемо срдачну благодарност свим члановима изборног Тела – који су благоизволели да сами Знамен посвете нашој смерности, да га вежу за наше име. Тим чином су и сви чесни крушевљани дали на знање своме епископу – да је баш он њихов владика! Зато им са своје стране он поручује – да су баш они његови драги и вољени епархиоти, за које се он Богу моли. На многаја, многаја љета, драга моја у Христу браћо и сестре! Вашега Богољубља у Христу Господу епископ крушевачки Давид Извор: Епархија крушевачка View full Странице

Светом Литургијом у Вазнесењској цркви и литијом централним градским улицама Град Београд је обележио своју славу - Вазнесење Господње, Спасовдан. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Преосвећене господе Епископа источноамеричког г. Иринеја и моравичког Антонија. Након свете Литургије, уз звона Вазнесењске цркве, улицама престонице кренула је свечана литија у којој су учествовали Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније, домаћин славе заменик градоначелника Београда г. Андреја Младеновић, градски менаџер г. Горан Весић и представници Града Београда, принц Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, начелник Одељења за веру у Генералштабу Војске Србије пуковник Саша Милутиновић и припадници свих родова Војске Србије, коњица Полиције, чланови културно-уметничких друштава и спортских организација, као и многобројни благочестиви народ. Молитве за здравље и спасење житеља престонице читане су током Литије на Теразијама, потом код Саборне цркве, и на крају код Крста у порти Вазнесењске цркве где је патријарх Иринеј беседио о сили празника Вазнесења Господњег, као и о новопросијавшем светитељу Мардарију Либетривилском. Патријарх српски Иринеј: Београд - хришћански град! (Радио Слово љубве) Владика источноамерички Иринеј: Празник Вазнесења је празник спајања небеса и земље (Радио Слово љубве) Први пут у славској Литији ношене су мошти Светог деспота Стефана. Велики број деце се ове године први пут организовано придружио Спасовданској литији под окриљем ПСД Света Србија. У литији су учествовала и деца чланови Црквеног фолклорног ансамба „Бранко“ из Ниша. Извор: агенције, Радио Слово љубве, фото: ђакон Драган Танасијевић View full Странице