Претражи Живе Речи Утехе

Христово Преображење је празник, али то је пре свега догађај. И наша вера је вера-догађај, заснована на Личности и делима Христовим. Преображење је животни, спасоносни догађај Христовог живота на земљи, као и сва остала Његова дела од Рођења до Вазнесења. Догађај Преображења догодио се пре страдања Христовог, као пројава славе и светлости Божанске, да би апостоли после издржали Његово страшно страдање. Преображење је било предокус, предокушање Царства Небескога, почетак славе Христовог Васкрсења, Вазнесења и с десне стране Оца прослављења. Преображењем је Христос дао снагу Својим ученицима, уверио их је да је Он заиста Христос, Син Божији и Спаситељ, Који ће ускоро страдати, бити понижен, издан, продан, прогањан, распет и усмрћен, али ипак Бог, па је тако апостоле, и нас, охрабрио да се не поколебамо у страшном голготском часу. Господ нас је створио за вечну славу. Ми смо срозали ту славу у себи и око себе, у свету нашем унутрашњем, и у свету нашем спољашњем, срозали је до смрти, до пропасти, до мрака, до зла и пакла. Али, зато је Христос дошао да нас од свега тога спасе. Син Божији је постао Син Човечији да нас поврати Богу и да нам дарује вечни живот у Царству Небеском, које је Царство Светлости и Радости. Преображење је једна од тих спасоносних страница-догађаја на Христовом спасоносном путу и делу делотворног и преображајног Богочовечанског Домостроја, предокушај и залог нашег спасења и светлог прослављења. Како је тешко бити човек, али како је радосно бити човек – кад имамо Преображење Христово на Тавору, и наше преображење у Њему, преображеном Богочовеку. То су чињенице наше вере, које данас прослављамо, и нису само људски, "верски" обичаји. Молим вас, драга наша духовна децо, да то почнемо да схватамо и да се у таквој делатној, догађајној вери трудимо. А ко се труди, и Бог му помаже. /.../ Преображење Христово било је и остало присутно у Цркви ради нашег преображења у Њему. Људи смо грешни, али је зато Бог дао благослов спасења у Христу кроз веру и покајање, кроз морално и духовно, а онда и целовито психофизичко преображење у Царству Христовом, Царству светлости, радости и вечног живота. Ми смо поверовали у Христа, том вером живимо, али пошто грешимо, зато нам је потребно покајање, да нам дође и преображење. Као мало дете кад се исплаче, било да је плач за неку кривицу па добило грдњу, било због неке несреће да је ожалошћено, као што је данас много наше деце ожалошћено што су остала сирочад, а после плача детету је лице ведро и светло – преображено. Тако се и душа и савест наша преображава вером и смирењем, покајањем и исправљањем свога живота, одрицањем од греха и зла и обраћањем Богу Живоме и Светлодавном. /.../ Бог зна за шта је створио човека, зна чему га је назначио. Зато су преображењске речи Бога Оца, изговорене на гори Тавору: Ово је Син мој Љубљени, Који је по мојој вољи! – за нас велика утеха и снага, наша вера и својственост, наш идентитет људски и хришћански. То је наша лична карта као православних хришћана, коју нам је сâм Бог дао, потписао и запечатио Духом Светим. Али, драга браћо и драга децо, треба и да слушамо Бога, треба да слушамо Сина Божијег, како је рекао Бог Отац на Тавору: "Њега слушајте!" Вера у Христа и прослављење Његовог Преображења значи послушност светој Вољи Божијој, која нам је у Христу Очовеченом и Преображеном дата и пројављена. Зато Њега да следујемо, Њега да слушамо, Јеванђеље Његово да слушамо и творимо, вољу Божију да извршавамо, а не да терамо своју вољу, или вољу срца свога, грешнога и пристраснога, испуњенога сујетним и пролазним жељама и стварима. Недавно је у Грчкој преминуо један свети Божији човек, отац Пајсије Светогорац. /.../ Недавно је преминуо и оставио као завет један Крст српском народу: "Сад Срби носе крст и ја им шаљем благослов." Он је једном приликом рекао мени једну велику истину и ја ћу вам је сада поновити: "Сва васиона, галаксије, универзум, сунчеви системи, све је то Божије, све је од Бога створено, Богу посвећено и Богу химну пева, све Бога слави. У једној од тих галаксија, у једном малом кругу једног Сунца, има једна мала планета, која се зове Земља, и на њој једно мало биће, које се зове човек, и у њему једно мало парче меса, које се зове срце. Но и тај мали комад меса, још је загађен упљувцима, нашим гресима, и тако је срце искрвављено, нечисто, запрљано. И сада, бедни човек се стиснуо око тог парчета још упрљаног меса, држи га себично заробљено, неће да га поклони Богу, а цела васиона је Божија! Колико смо, вели отац Пајсије, ми често мали и себични! А како је лако и једноставно дати срце Богу. Само дај срце Богу и све остало тбоје биће Божије." Ето, драга браћо и сестре, то значи послушати преображењски глс Божији са горе Тавора, послушати Христа, и тако празновати Преображење, учествовати у њему, преображавати срце своје од греха и таме у светлост и славу, од себичности и злобе у љубав и ширину таворску. И то срце дати Богу. Нека данашњи празник преобрази срца наша. Људи смо, рањиви, слаби, гневимо се, грешимо, али је људски покајати се, исправљати се, преобразити се. Нисмо од камена, нисмо од дрвета, него смо од крви и меса. Међутим, нашу крв и месо понео је и вечно носи Син Божији, постао је Човек од крви и меса, како веле апостоли Јован и Павле. И после као Човек, пронео кроз наш живот и унео у наше биће сву славу Божанства Свога, Светлост и славу Царства Небеског, Таворску Светост. И све то оставио нама у Цркви Својој Богочовечанској. Али, Христос је и после Преображења на Тавору пошао на голготско страдање и прошао кроз крст и смрт, да наш грех уништи и да нас очисти, да нас васкрсне преображене, препорођене, обесмрћене. Тај Његов пут треба да је и наш пут – преображењско-голготски и крсно-васкрсни. /.../ Све заједничко што радимо и градимо, све што је на добро људи, на наше вечно спасење – нека се Преображењем Христовим преобрази. Нека Светлост са Тавора преобрази умове наше, срца наша, нека осветли ожалошћена срца удовица наших и сирочади наше. Нека преобрази физичку и умну снагу рањеника наших, нека преобрази све оно што је Бог створио и назначио за вечно и светлосно Преображење. Издржаћемо том преображајном Светлошћу и снагом Христовом све невоље и све крстове, и доћи ће сигурно после ове Голготе и Васкрсење. Само да идемо путем Христа Богочовека. То је наш песник православац, српски Херцеговац, најкраће и најбоље рекао: "Ми свој пут знамо – пут Богочовека!" Тај пут Богочовека води нас сигурно у Преображење, у светлост и славу Тавора, макар и ишао поново преко Голготе, праћен издајом људи, клеветама и злостављањима, ругањем и распећем. Засијаће и нама Светлост Божија Свевечна, молитвама Богородице, благодатном силом и љубављу Светлодавца Христа. http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=190

Благодарећи Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, доносимо видео запис предавања презвитера др Оливера Суботића, пароха при храму Светог Александра Невског и главног и одговорног уредника "Православног мисионара". Отац Оливер је говорио на тему: О родослову Господњем. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Кондак 1. Теби, изабрани Војводо, Господе Неба и Земље, Који у ад сада силазиш и Собом све васкрсаваш, ми, слуге Твоје, победоносно појање захвално приносимо, и, славећи своје избављење, радосно кличемо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Икос 1. Анђео Господњи, веома затресавши земљу, у суботње вече сиђе са небеса, одвали камен од врата гроба Исусовог и сеђаше на њему. У страху од њега, задрхташе стражари и постадоше као мртви. Ми се са мироносицама Васкрсломе Живоме Богу клањамо и Тајну Пасху благовестимо, кличући: Христос васрксе, и кнезови адски падоше! Христос васкрсе, и уплашише се вратари ада! Христос васкрсе, и срушише се врата медна! Христос васкрсе, и тврђаве адске опустеше! Христос васкрсе, и смрт зарида! Христос васкрсе, и ад, стењући, завапи: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Кондак 2. Марија Магдалина, и Марија Јаковљева и Саломија, видевши у гробу Исусовом младића обученог у беле хаљине, где седи са десне стране, уплашише се. А он им рече: Исуса Распетога тражите? Није овде, јер устаде као што је казао. Ходите и видите место где је лежао Господ, и идите брзо и реците ученицима Његовим: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Икос 2. Желећи да схвати несхватљиви разум, Петар и други ученик похиташе ка гробу и, ушавши у њега, видеше само покров где лежи и убрус, који беше на глави Исусовој, и који не беше са покровима, него посебно на једном месту савијен. Повероваше и са радошћу ускликнуше: Христос васкрсе, и сва се твар радује! Христос васкрсе, нека се и Небеса веселе! Христос васкрсе, заједно са нама Ангели ликују! Христос васкрсе, и пакао се просвети! Христос васкрсе, ускликнимо са радошћу, од смрти спасени! Нека цела земља Господу поје: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Кондак 3. Силом са висине обуче Господ Своје ученике после Васкрсења. Они, пак, отидоше у Галилеју на Гору, куда им је заповедио Исус, и, пошто дођоше, Он им рече: „Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све пто сам им заповедио“. А они, поклонивши му се, узвикнуше: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Икос 3. Имајући у срцу љубав према Учитељу, Марија Магдалина стајаше напољу код гроба, плачући и, видевши Онога Који је устао из мртвих као градинара, упита: „Ако си Га ти узео, поведи ме тамо где си Га положио, и ја ћу га узети“. Окренувши се и неочекивано чувши речи: „Марија, узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему, она отиде ученицима говорећи: Христос васкрсе, и жаока греховна отупе! Христос васкрсе, и свет се од потопа греховног избави! Христос васкрсе, и ми се од служења ђаволу ослободисмо! Христос васкрсе, и саблазни ђавоље уништи! Христос васкрсе, и обвезницу нашу избриса! Христос васкрсе, и сва се твар обнови, појући: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Кондак 4. Имајући у себи буру сумњичавих помисли, Тома ученицима који говораху да су видели Господа, рече: „Ако не видим на рукама Његовим ране од клинова и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра Његова, нећу веровати!“ Но, уверивши се, са радошћу ускликну: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Икос 4. Чувши оне који су видели Господа и желећи да Га својим очима види, ученик Тома рече: „Нећу веровати“. После осам дана, дође Исус кроз затворена врата, стаде међу ученике и рече Томи: „Пружи прст свој амо и види руке моје, и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан, него веран“. А Тома одговори и рече: Христос васкрсе, Ти Си Господ мој! Христос васкрсе, Ти Си Бог мој! Христос васкрсе, и сви нетрулежност и живот примише! Христос васкрсе, мртви устадоше! Христос васкрсе, и ми се од осуда и мука избависмо! Христос васкрсе, и из гроба засија живот свету који поје: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Кондак 5. Усудивши се да дотакне ребро Спаситељево, Тома не би опаљен божанским огњем, чак се и просвети, познавши Бога, Који се ради нашег спасења оваплоти и у телу васкрсе. Тако неверовањем блажени близанац своју веру у Цркви утврди, а ми, исповедајући је, сагласно певамо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Икос 5. Видевши Васкрслог Исуса, ученици се побојаше, мислећи да виде духа, Желећи да их увери, Исус им показа руке, ноге и ребра Своја и исто тако узевши парче печене рибе и меда у саћу, пред њима их поједе. Тако се уверише и страх и тугу оставише, радосно појући: Христос васкрсе, и прими најгоре да нама дарује најбоље! Христос васкрсе, и сијањем божанства Свога ад умртви! Христос васкрсе, таму уништи и мрачне демоне одагна! Христос васкрсе, и обнови се човекова природа, од страсти иструлела! Христос васкрсе, и безакоња се наша очистише! Христос васкрсе, и сви ми, обукавши се у нетрулежност, ову песму Њему приносимо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Кондак 6. Пославши по Васкрсењу у свет проповеднике, Твоје богоносне апостоле, Ти Си, им, Христе, дунувши рекао: „Примите Дух Свети! Којима опростите грехе, опраштају им се, и којима задржите, задржани су“. Стога дај да и данас чеда Цркве у целом свету, разрешивши се од греха, славе Твоје милосрђе и чистих душа радосно поју: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Икос 6. Засијао Си, Христе, и светлост Васкрсења Твога, Многомилостиви, благовести опроштај, отпуштење и избављење душама које су у мрачним дубинама ада од века свезане. Од змије човекоубице ослобођене, оне се радосно ка светлости Твојој устремише, појући: Христос васкрсе, и узе се наше прекинуше! Христос васкрсе, и сенку смрти у вечни живот преобрази! Христос васкрсе, и смрт изгуби моћ да човека држи! Христос васкрсе, и смелост мучитељева би уништена! Христос васкрсе, и место адског нам рајски живот дарова! Христос васкрсе, и свет непрестано слави: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Кондак 7. Желећи да паломе Адаму послужиш, Ти си се, Спасе наш, на земљи јавио. Ту га не нашавши, чак си до ада сишао тражећи и желећи да он, сревши Те доле, у дубинама земље, са свима спасенима пева: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Икос 7. Својим славним Васкрсењем Ти си, Господе, у свету нови почетак живота поставио. Јер гле, Ти све старо превазиђе: и ад и смрт, и владавину ђавола. Сва твар би ослобођена, а они који некада стајаху у мраку, сада као Синови Божији ликују, појући: Христос васкрсе, и бездан милосрђа и доброта на наш род изли! Христос васкрсе, и нас у провалију пале са Собом подиже! Христос васкрсе и ми се од невоља демонских избависмо! Христос васкрсе, а горчина греха се у сладост рајског живота претвори! Христос васкрсе, и ми, дрветом умртвљени, оживесмо! Христос васкрсе, и у претходно нас достојанство узнесе, да бисмо клицали: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Кондак 8. Путујући са Клеопом и Луком у село које од Јерусалима беше шездесет стадија удањено, Ти Си, Спасе, пошто Те не познаше, неверје и бездушност њихову укорио, говорећи: „Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу Своју?“ И, почевши од Мојсија и свих пророка, научи их да певају: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Икос 8. Целог Себе, Бога Суштог и човека савршеног, Ти, Спасе, Својој двојици ученика у Емаусу показа када, узевши хлеб благослови и, преломивши га, њима даде. Тада им се отворише очи и познаше Те. Ти, пак, невидљив постаде, а они један другоме рекоше: Христос васкрсе, и живот се зацари! Христос васкрсе, и лаж ђавола разобличи! Христос васкрсе, и нестаде жртва идолска! Христос васкрсе, и сва земља Њему жртву захвалности приноси! Христос васкрсе, и ми, који смо у давнини храну преступљења пробали, сада вечну храну примамо! Христос васкрсе, и ми постајемо причасници радости живота вечног, појући: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Кондак 9. Сви ангели на небесима опевају Твоје Васкрсење, Христе Спасе. И нас на земљи удостој да Ти чистим срцем и у весељу кличемо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Икос 9. Речити говорник и учитељ језика, богоглагољиви Павле, као труба узвикује: „Христос васкрсе из мртвих поставши Началник устајања умрлих. Као што кроз Адама сви умиру, тако кроз Христа сви оживљавају“. Зато, видевши Христово Васкрсење, радосно кличемо: Христос васкрсе, и кнез света би збачен! Христос васкрсе, и пакао задрхта! Христос васкрсе, и смрт би побеђена! Христос васкрсе, и Својом силом ад освоји! Христос васкрсе, и ми се адских неуништивих уза ослободисмо! Христос васкрсе, и ми, избавивши се од трулежности, синови Васкрсења постадосмо, појући: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Кондак 10. Желећи да род људски од вражијих дела спасеш, Ти Си, Господе, распеће и смрт претрепео, погребен био и у трећи дан устао, стога Ангел, блистајући у гробу, благовести женама, говорећи: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Икос 10. Трећи пут по Васкрсењу, Исус се јави Симону Петру и Томи и Натанаилу и синовима Заведејевим и другој двојици од ученика Његових који на мору Тиверијадском рибу ловише и, као Владика свих, заповеди им да мрежу на десну страну лађе баце. Ускоро се реч испуни, и би велико мноштво риба, и чудна вечера уготовљена на земљи. Удостој да се њом сада мислено насладимо, и ми, који појемо: Христос васкрсе, и даде Му се власт на Небу и на земљи! Христос васкрсе, и Царство Његово настаде! Христос васкрсе, и Тело Његово, Хлеб Живота, сви примамо! Христос васкрсе, и Крв Источника Бесмртног кушамо! Христос васкрсе, и Адам ослобођен са нама ликује! Христос васкрсе, и Ева се од уза избављена радује, кличући: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Кондак 11. Свеумилно појање Теби Васкрсломе принесе Петар, који Те се три пута одрече и три пута исповеди: „Господе, Ти све знаш, Ти знаш да Те волим“. Три пута и од Тебе чу преслатко позивање на пастирско служење: „Напасај јагањце моје“. Због тога и кличе: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Икос 11. Даваоче светлости, Ти као сунце после три дана из гроба засија и све светлошћу истинског Богопознања просвети. Тако се ми, који у тами неверја и сумње седимо, са апостолима уверисмо да Си Ти Господ, и не питамо више, мучећи се: „Ко Си Ти?“, него, славећи Те Васкрслог, у умилењу кличемо: Христос васкрсе, и свакога Васкрсењем Својим просвети! Христос васкрсе, и вечна светлост засија онима који у смртној тами и сенци седе! Христос васкрсе, и вернима подари тајно сијање Духа које их са висине осењује! Христос васкрсе, и отворише се духовне очи оних који су некада били слепи! Христос васкрсе, и ми Оца светлости познадосмо! Христос васкрсе, нека се сви они који се одрекоше Господа посраме и са нама ускликну: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Кондак 12. Благодаћу која сваком човеку најсигурнији пут спасења показује Ти Си, Христе, Симону Петру говорио: „Када остариш раширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не желиш“, указујући каквом ће смрћу прославити Бога. Љубљеном си, пак ученику заповедио да остане док не дођеш. Тако апостоли, иако се раздвојише, ипак заједништвом љубави повезани, сагласно певаху: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Икос 12. Опевајући Твоје тридневно Васкрсење, ми се, Христе, Твоме непромењивом обећању радујемо. Јер, Ти обећа да ћеш са нама бити до свршетка века, избављајући нас од сваког зла и водећи нас ка вечном животу. Тога ради, славећи Те кличемо: Христос васкрсе, и сада се из сваке невоље избависмо! Христос васкрсе, и нас са Собом са десне стране Оца посади! Христос васкрсе, и учесницима нас Своје вечне славе учини! Христос васкрсе, и уништи моћног непријатеља, који је у давнини праоца победио! Христос васкрсе, и нас раније одбачене, са Ангелима настани! Христос васкрсе, и васкрснуће са Собом све оне који кличу: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Кондак 13. О, Велика и Најсветија Пасхо, Христе Исусе, Спаситељу наш! Благодарно исповедамо велику спасоносну милост Твоју, јер си нас недостојне удостојио да сада опет окусимо радост Светога Васкрсења Твога. Подај нам да се у нерполазном дану Царства Твога још истинитије и савршеније Тобом, Преслатки, причестимо, да са Ангелима и свима светима у векове векова сви радосно певамо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.) МОЛИТВА ВАСКРСЛОМ СПАСИТЕЉУ Слава Теби, Господе Исусе Христе, Боже мој што си ме недостојног удостојио да се, прошавши поприште Светога Поста поклоним Божанственим Страдањима Твојим и видим сверадосни дан Твога преславног Васкрсења из гроба, када си ослободио душе праведника од вечности везаних у аду. Са истом божанском слободом духа и тела, најмилији Спаситељу мој, и ја желим да ме, свезаног многим гресима, одвежеш и да учиниш да засија живоносна светлост Васкрсења Твога у мојој мрачној души. Јер видим Твоје безбројне милости и неисказиво човекољубље, по којем си ме не само из небића створио и, украсивши ме обличјем лика Свога, за владара читаве земаљске твари поставио, него и када сам пао са висине и био заробљен од непријатеља, Ти ме ниси оставио, већ си ме Својом скупоценом Крвљу избавио и снабдео ме благодаћу Крштења, да се у првобитно достојанство вратим. Али, ја, грешник, када ме спута телесно умовање, назад се вратих и опет постадох роб греха и страсти, докле један по један не изгубих све дарове благодати Твоје. И сада већ не знам шта да радим. Но, сећајући се речи Твојих пречистих уста да ниси дошао да зовеш праведнике него грешнике на покајање, и ја, као један од њих, са вером и смирењем Живоносном Гробу Твоме приступам и, премда сам без мириса и задах света на себи носим (јер сам наг и без добрих дела) ипак се надам да ћу у њему наћи опроштај грехова и обнову нечистог живота. Погледај, стога, и на мене који се кајем и желим да Ти служим и не одгурни ме од благодати Васкрсења Свога! Твојом живоносном смрћу и погребом умртви моје љуте страсти, душевне и телесне, да и ја као мртав и погребен у овом свету живим. Твојим преславним Васкрсењем подигни гресима умртвљену душу моју и оживи савест, којој ништа у свету потребно није. Вазнесењем Својим ме одвој од сујетних и за душу шкодљивих блага земаљских и учини да свагда мислим на Небо, и да више не живим у угађању себи, већ да Теби, Господу и Богу моме, служим и за Тебе дела чиним. Као што дочеках да се поклоним Васкрсењу Твоме на земљи, тако ме удостој да и на Небесима Тебе, најмилијег Искупитеља мога, због примања крсне смрти славом и чашћу овенчаног видим и да, ставши са десне стране величанства Твога, заједно са Архангелима и ангелима и са свом браћом мојом, Тобом искупљеном, у векове векова Теби појем: Алилуја! Амин. Тропар, глас 5. Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима живот дарова. Ипакој, глас 4. Жене мироносице које су рано ураниле са Маријом, нашле су камен одваљен од гроба и чуле од Анђела: Зашто међу мртвима, као човека, тражите Онога који је у неприступној светлости? Видите погребне покрове! Трчите и свету објавите да устаде Господ, који је уништио смрт, јер је Син Бога, који спасава род људски. Кондак, глас 8. Иако си у гроб сишао Бесмртни, уништио си Адову моћ и Васкрсао си као Победиоц, Христе Боже. Женама мироносицама си рекао: Радујте се! Твојим Апостолима дарујеш мир, а палима васкрсење. са благословом његовог Преосвештенства Епископа Моравичког Г.Антонија ”ХРИСТОВИ И БОГОРОДИЧНИ АКАТИСТИ”, издавач: Подворје, Москва

Поводом помена на Усековање главе Светог Јована Крститеља, из архиве, доносимо предавање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско – приморског Г. Амфилохија „О Светом Јовану Крститељу“ које је у навечерје празника рођења Претече и Крститеља Господњег Јована у суботу 6. јула 2013. године одржао у Горњем манастиру Острог у оквиру духовних вечери које се сваке суботе, са његовим благословом, одржавају у овој Светињи. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ РУСКИ КИРИЛ„РИЈЕЧ ПАСТИРА“ (стр.248-251) „ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ“ Послије тога , како је у близини града Кесарије Господ открио својим ученицима тајну Своје Крсне смрти и Васкрсења, позвавши њих, а преко њих и све вјернике да Га слиједе носећи свој крст, Он се опет упутио у Галилеју. На гори Тавор, која се налази недалеко од града Назарета, десио се догађај Преображења Господњег, који је поставио почетак једног од најпоштованијих празника у Православној Цркви. Овај догађај описују три јеванђелиста: Матеј, Марко и Лука. Ево свједочанства јеванђелисте Матеја: „ И послије шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме. И преобрази се пред њима, и засија лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост. И гле, јавише им се Мојсије и Илија који с њим говораху. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну,и Мојсију једну, и једну Илији. Док он још говораше, гле облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, Њега слушајте. И чувши ученици падоше ничице и веома се уплашише. И приступивши Исус дохвати их се и рече: Устаните и не бојте се. А они подигнивши очи своје никога не видјеше до Исуса самога. И кад силажаху са горе заповиједи им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видјели док Син Човјечији из мртвих не васкрсне.“(Мт.17.1-9). У кондаку на празник Преображења налазимо и то: „ едга Тја у зрјат распињајема, страдание уразумјејут вољное“(када Те видјеше рапетога, разумјеше да је страдање добровољно). То јест, Преображење Господње догодило се због тога: када ученици виде Христа распетога на крсту, да се не саблазне, него да схвате, да разумију , да је Његово страдање добровољно. Другим ријечима, Господ који се Преобрази, појављује се пред Својим апостолима у посебној, Божанској слави, да би у њима укријепио вјеру у Себе као Сина Божијег. Ова „брига „ Господа за умножење вјере у ученицима ,била им је заиста и потребна. Јер, Спаситељу предстоји проћи путем понижења и жалости, претрпјети ругање и муке од римских војника и , на крају, примити крсну муку и смрт. Да би сачували присуство духа и вјере у те страшне дане, апостоли су морали сјећати се да њихов Учитељ није само човјек по имену Исус из града Назарета, него је истинити и љубљени Син Божији. Описујући догађај чудесног Преображења Господњег пред очима изабраних ученика, јеванђелисти Матеј , Марко и Лука, прибјегавају поређењу лика и одјеће Господа са „сунцем“ и „свјетлошћу“(Мт.17.2), са „снијегом, какву не може бјељила на земљи убијелити“ (Мк.9.3), са „блистањем“(Лк.9.29.), а све то због недостатка одговарајућих ријечи у човјечанском језику. И заиста , шта за човјека може бити сјајније од сунца, и више бијело и блиставије од блистања снијега на врховима планина. Истовремено са Господом, ученицима се јављају старозавјетни пророци – Мојсије и Илија, који разговарају са Господом. Овај факт свједочи и о томе, да Господ не припада само земаљском, физичком свијету, него да Он истовремено борави ван времена и ван пространства, припадајући вјечности, и да је Његова природа Божанска. И управо ту Божанску природу Спаситеља потврђује „глас из облака који говори: ово је Син мој љубљени, Њега слушајте“.(Мт.17.5). Над водама Јордана у момент крштења Господњег, чуо се такође тај Божански глас, и тај догађај Црква именује Богојављење. На гори Тавор у сјају Божанске славе и у потврдном Небеском гласу поново се људима открива Божанска природа Христова. Дакле, јавно и на чудесан начин потврђују се ријечи Христове да је Он Месија, Син Божији, које рече жени самарјанки код извора Јаковљевог, и тако се очевидно открива сакривена смисао Његове проповиједи о Хљебу Живота. Путујући учитељ и чудотворац из Назарета објављује свијету природу Сина Божијег. Велики учитељ Цркве, византијски богослов и писац, подвижник Григорије Палама (1296-1359), размишљајући о посебности Таворске свјетлости која је обасјала Христа, тврди да то није била обична физичка свјетлост нашег створеног свијета, него свјетлост не материјална, видљиво јављање Божанске енергије, Божанске благодати. На старим иконама које приказују догађај Преображења Господњег, ми видимо Христа како стоји на врху горе, а апостоле у благочестивом страху на кољенима пред великим чудом које им је показао Учитељ. Из Христове фигуре излазе заслепљујући зраци златне свјетлости, која и јесте благодатна енергија, енергија која пролази кроз околна брда, дрвеће, камење, људе, - сав свијет Божији, свако створење, Васељену. Овакав иконографски лик има у себи, дубоку богословску мисао и истовремено реалност нашег постојања: Божанска енергија која има непресушни извор у Богу Творцу, прожима цијели свијет и преображава га. Спасоносним дјеловањем Божије благодати одржава се живот самог човјека. То је једина снага у свијету која је способна преобразити ( измијенити) нас , да нас из таме заблуда и грешака , падова и очаја позове ка свјетлости. Апостоли Петар, Јаков и Јован, нису само свједоци него и учесници догађаја Таворског Преображења, јер је благодат Божија проникла у дубину и њихових срца. О посебном духовном стању, које је осјетио ап.Петар , свједоче ријечи које је изговорио из чистога срца: „Господе , добро нам је овдје бити; ако хоћеш да саградимо три сјенице, Теби једну, Мојсију једну и једну Илији“(Мт.17.4), само да би што дуже боравио ту и задржао тај моменат чуда,продужио то блаженство пуноће живота и среће у разговору са Богом, окушајући Његову благодат. Ево шта примјећује један од апостола о Петру , „ не знајући шта говори“ (Лк.9.33.) , јер те ријечи су саме изашле из његове душе, душе испуњене предивним осјећајем мира и спокоја, који је сишао на њега у моменту Преображења Господњег. Некада , приликом сусрета са неким човјеком, загледавши се у његове очи , кажемо себи: како је ово свијетла личност! Али бивају случајеви и када у погледу обраћеном теби видиш сјену пламена из пакла, тамни бездан, безблагодатно мјесто гријеха и зла. Човјекове очи су огледало душе, тачније отварају врата душе. И када Божанска благодат преображава унутрашњу, духовну страну живота човјековог, тај човјек се мијења и споља, из лица му зрачи свјетлост, и цијело његово биће постаје свјетло. Бог и Творац , енергију живота распостире на сву васељену, на цијели космос, на сву нашу планету, на најудаљенији кутак земље, на људску заједницу, и на сваког човјека посебно. И све оно што се не противи Богу , може бити промијењено ( преображено ) на боље, силом Божанске благодати. Апостоли , примивши Божанску благодат, осјетили су меменат неописиве духовне радости и свим срцем су жељели продужити тај осјећај среће. Исто тако и ми смо позвани да са благошћу и повјерењем отварамо своју душу, у сусрет благодати која се излива од Оца Небеског, и примајући је , да преображавамо себе и свијет који нас окружује. Ипак, постоје силе које могу подићи преграду силазећој Божанској благодати. Прије свега то је слободна воља човјека. Дјеловањем слободе воље, наше биће може бити отворено или затворено за прихватање Божанске енергије; а такође и гријех, који, заробивши човјека, парализује његову вољу за добро и самим тим бива препрека спасоносном примању Божанске благодати. Празник Преображења Господњег јесте акт Откровења Божијег о своме Сину. Откровења о Сину који је примио на себе људско тијело и који истовремено свједочи о снази дјеловања Божанске благодати на Свијет. превод са руског: протојереј Јован Михајловић Извор: Ризница литургијског богословља и живота Беседа Патријарха руског Кирила о Преображењу Господњем BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ РУСКИ КИРИЛ „РИЈЕЧ ПАСТИРА“ (стр.248-251) „ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ“

Поводом Ивандана доносимо предавање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско – приморског Г. Амфилохија “О Светом Јовану Крститељу” које је у навечерје празника рођења Претече и Крститеља Господњег Јована у суботу 6. јула 2013. г одржао у Горњем манастиру Острог. ЗВУЧНИ ЗАПИС ПРЕДАВАЊА Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У Крстопоклону недељу, 18/31. марта 2019. године, евхаристијским сабрањем у Саборном храму у Новом Саду началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј. Саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, настојатељ храма Светог оца Николаја у Сремским Карловцима протопрезвитер Јован Милановић, презвитери Бранислав Шијачић, парох у Сомбору, и Данијел Кобиљски, парох у Локу и Вилову, ђакон Живко Рајиновић из Жабља, братство Саборног храма и новосадски ђакони. -У данашњи празнични и недељни дан завршава се половина свете Четрдесетнице. Црква долази са својом мудрошћу и бригом за нас, говорећи да није пост због тога да би нас здравствено исцрпео, него да би нам дао подстицај за подвиг, указујући нам на Господњу Жртву. У знак те јеванђелске истине, Црква ове недеље на средину храма износи Часни и Животворни крст дајући нам на тај начин силе и снаге које нам недостају. Зато се ова недеља и назива Крстопоклона. Ми као хришћани идемо путем Крста Господњег, путем страдања, која су неупоредиво мања од оних која је Господ поднео за наше спасење. Зато заблогодаримо Господу и на Крсту и на Васкрсењу! Пред почетак свете Литургије, Епископ мохачки г. Исихије је рукопроизвео вероучитеља Слободана Ђурђића из Новог Сада у чин ипођакона, а током свете Литургије владика Иринеј је рукоположио ђакона Милорада Мишкова из Мошорина у чин презвитера. По благослову владике Иринеја, Епископ мохачки Исихије је рукоположио ипођакона Бранка Бандобранског, катихету из Новог Сада, у чин ђакона. Извор: Епархија бачка