Претражи Живе Речи Утехе

У шесту недељу по Васкрсењу, Недељу о слепом, на дан спомена Светих словенских просветитеља Кирила и Методија, 11/24. маја 2020. године Господње, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид служио је свету Евхаристију у трстеничком храму Свесвете Живоначалне Тројице. Звучни запис беседе Саслуживали су протојереј и архијерејски намесник трстенички Марјан Вујовић, протојереј Радомир Косовац, јереј Мирољуб Симеуновић, протођакон Андрија Јелић и ђакон Стефан Ђурђевић. Чтецирали су г. Дејан Марковић и богословац Душан Богојевић. Након освећења Часних Дарова, Епископ благоизволео да у чин ђакона рукоположи теолога и вероучитеља г. Немању Ћосића. Извор: Епархија крушевачка

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у храму Светих Ћирила и Методија на Телепу, 11/24. маја 2020. године. Владици су саслуживали: Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, свештеници и ђакони Епархије бачке. Звучни запис беседе Беседећи, владика Иринеј је указао на значај данашње јеванђелске перикопе и на важност мисије свете браће Ћирила и Методија. Свака света Литургија – без изузетка – вишеструки је празник, јер на свакој светој Литургији прослављамо Господа и свете Његове угоднике. Црквени песник, у једној од црквених песама које смо појали, каже да смо сви ми слепи на душевне очи. Докле год у нама и око нас постоји грех, и ђаво делује на нас, дотле смо ми слепци духовним очима, иако можда добро видимо телесним очима. То чудо које је Христос учинио – исцељење слепога који не види телесним очима, исто је толико значајно, али можда и не толико значајно колико оно што Христос врши свакога дана, свакога часа, свакога трена кроз све векове, а то је да отвара душевне очи душевно и духовно слепима, навео је Епископ бачки. Владика је додао да је међу словенским народима празник Свете браће Ћирила и Методија омиљени празник и да је дело ових светитеља темељ онога што се дешавало на нашем, српском духовном и историјском путу. Да није било њих не би после било ни Светога Саве, не би било кнеза Лазара, не би било свега онога што нас одржава духовно и историјски. Зато је предање, та духовна традиција светих Ћирила и Методија, наставак претходне, вековне, светоотачке, а она је основ наше светосавске и светолазаревске, истакао је Преосвећени владика Иринеј. Епископ мохачки г. Исихије је рукоположио ипођакона Јована Вачика у чин ђакона. После благосиљања славког колача и кољива, у име свештенослужитељâ и вернога народа храма на Телепу, протонамесник Велимир Врућинић је заблагодарио владици Иринеју на началствовању евхаристијским сабрањем. Као што сте данас то учинили у храму који је изграђен и који служи Вашим благословом, тако већ 30 година – као Архијереј Цркве Божје – сведочите Јеванђеље Христово. Ви Владико, чврсто и непроменљиво проповедате и живите једну веру и Једнога Господа нашег Исуса Христа. Са жељом да још дуго година служите и сведочите, приносим Вашој љубави дар – икону великог архијереја, која је насликана у нашој парохији. Владико, на многаја љета, навео је настојатељ храма на Телепу. Епископ бачки је честитао славу братству и парохијанима храма. Нека Бог дâ да у здрављу и сваком добру прослављамо и идуће године, без страха од било каквих вируса осим вируса злобе, демонске и људске, и да се трудимо и сами да из нас никада не извире неко осећање небратољубиво и небогољубиво, казао је владика Иринеј. У знак захвалности владици Исихију, који је по први пут као архијереј служио у храму Светих Ћирила и Методија у Новом Саду, парохија телепска даривала је Његовом Преосвештенству икону Мајке Божје. Бденије уочи празника служио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење свештенства Епархије бачке. Кумови славе су чланови породице Шаренац. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У храму у насељу Коловрат код Пријепоља у недељу 3. маја 2020. прослављена је храмовна слава – Свети Николај Охридски, Жички и Свесрпски. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је у коловратској светињи Свету архијерејску Литургију уз саслужење пароха жупског протојереја-ставрофора Богдана Кувеље, јереја Горана Крстића и протођакона Николе Перковића. За певницом су били архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић и старешина Светониколајевског храма јереј Небојша Јовановић. Звучни запис беседе Ова Трећа недеља по Васкрсењу посвећена је женама Мироносицама, стога је Епископ Атанасије указао пре свега на њих и њихово дело: – Ми православни размишљамо о ономе што је најбоље, што је најсветлије, што је најјаче у нашем животу. А нема ништа светлије од личности Господа Христа и Његових дела, и Његовог највећег дела, Његовог Васкрсења из мртвих, и плодова Његовог Васкрсења из мртвих. О томе ми размишљамо, о томе размишља цела Црква Христова. На то нас Црква позива, баш да то имамо у своме уму и своме срцу, и то ми и чинимо. Ево, кад отворите календар наше Свете Цркве видећете да је сва пажња Цркве усмерена и даље на то славно дело Христовог Васкрсења из мртвих. Наша пажња усмерена је и прати оне који су такође били загледани и загледани су у то славно Христово дело. А то значи да и даље имамо у виду Апостоле Христове, све оне који су Њега пратили, слушали Његову реч и гледали Његова дела, што значи да у виду имамо и жене Мироносице којима је посвећена ова недеља, овај данашњи дан. – Најпре им је Анђео објавио Христово Васкрсење на самом Гробу, празном Гробу Васкрслога Христа, а онда им се и сам Христос јавио на путу куда им је рекао да иду, и пошто их је тиме обрадовао, послао их је да јаве и Апостолима и другима. Оне су онда биле први весници другима. Онда се Господ јављао, не само тим својим пратиљама које су Га највише волеле, него се јављао и појединачно Апостолима, па онда свима Апостолима заједно, њима једанаесторици, јер један, као што знамо, беше отпао, и онда се јављао и другима. Васкрсли Христос Победитељ, обрадовао је све оне који су Њега пратили, који су Њега слушали, снабдео их, ово морамо запамтити, снабдео их оним што је најважније, снабдео их најпре знањем, и то најважнијим знањем које постоји, знањем о Себи, о Њему, Христу Васкрсломе, Христу Живоме, Христу који је чинио чудеса, који је беседио, Христу Учитељу, Христу Победитељу. Победитељу сатане, Победитељу болести, Победитељу смрти. То је најдрагоценије знање којим је Господ снабдео своје пратиоце… И још их је снабдео силом Духа Светога. Знањем и Силом. И снабдео их радошћу Живота. И као такве, задужио их да то знање преносе другима, да ту силу примењују на другима, и да радошћу Божијег присуства, радошћу Духа Светога испуњавају срца других. – Све се ово дивно уклапа и даље у наставак нашег слављења, нашег славља данас, ове недеље, у храму посвећеном Светом Николају Српском овде у Коловрату. Уклапа се зато што се Свети Николај потпуно угледао на свете Апостоле Христове, наставио њихово дело у нашем времену. Наставио да проповеда Живог Васкрслог Христа, и то исто онако успешно. И исто онако је Господ потврђивао његово дело, његову проповед, његове речи, знацима, јер Свети Николај Српски, Жички, светски Николај, Свеправославни, успешан је исто тако био у проповедању Васкрслога Христа, указао је Епископ Атанасије, па је затим укратко изложио животни пут и дело овог дивног великог српског светитеља – Светог Николаја Свесрпског. Након заамвоне молитве Епископ Атанасије је освештао славско жито и преломио славски колач које су припремили чланови црквеног одбора заједно са својим свештеником. Извор: Епархија милешевска

Улазак Христов у Јерусалим - Цвети је покретни празник који се слави дан по Лазаревом васкрсењу, шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Цвети су празник установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим. АКАТИСТ УЛАСКУ ХРИСТОВОМ У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ Кондак 1. Изабрани Царе Горњег Сиона, Кротки Спаситељу и Праведни Избавитељу наш, Тебе, Кога на висини Херувими носе и Серафими славе, гледамо сада како на магарету у Јерусалим улазиш и на добровољно страдање полазиш. Зато се клањамо неисказаном снисхођењу Твоме и у умиљењу Ти излазимо у сусрет са палмовим гранчицама, да бисмо Ти са јеврејском децом клицали: Благословен Који долази у име Господње! Осана на висини! Икос 1. Хорови Архангела и Ангела са страхом и трепетом посматраху са небеских висина Твој улазак у Јерусалим, Христе Спасе, ради добровољног страдања и са апостолима невидљиво спровођаху тебе, Цара свога, узвикујући са јеврејском децом: „Осана на висини“! и кличући Ти овакве песме: Благословен си, Господе Боже наш, јер си посетио народ Свој и донео му избављење! Благословен си, Владико Христе, јер си дошао и Крстом даровао спасење чедима Својим! Благословен си, јер идеш да Адама из дубине ада дозовеш! Благословен си, јер си дошао да Еву од старе туге ослободиш! Благословен си, јер си проповедао радосну вест: мир на Израиља и спасење народа! Благословен си, јер си објавио Нови Завет проливањем крви Своје! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! Кондак 2. Видевши да си, Исусе, на шест дана пре Пасхе опет дошао у Витанију, Марта и Марија Ти зготовише вечеру, а Лазар беше један од оних који су за столом седели. Марта усрдно служаше Тебе, Податељу свега, а Марија добар део изабра, будући благодарна због васкрсења брата свога и, узевши литру правога нардова скупоценог мириса, помаза пречисте ноге Твоје и обриса их косом својом, са срцем препуним љубави, кличући Ти: Алилуја! Икос 2. Имајући безуман разум, Јуда не разумеде Твој вољни долазак ради страдања и, већ намеравајући да те изда, смути се, гледајући како Марија мирисом помазује Твоје ноге, Господе и рече: „Чему ова штета? Јер се могаше овај мирис продати за триста динара и дати сиромасима.“ А ово не рече што му беше стало до сиромаха, него што беше лопов. А Ти, Господе, видевши да Ти предстоји да ускоро смрт претрпиш, оправда ову свету жену, говорећи: „Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба.“ Стога, поштујући Твој вољни долазак на страдања, кличемо Ти овако: Благословен си, Господе, јер Те Марија на вечери за погреб припреми! Благословен си, Исусе, кога Јуда у својој души у Витанији на смрт осуди! Благословен си, Ти, који си дошао у Витанију, у кућу мира, да од Марије љубави и помазање мирисом примиш! Благословен си, Ти, који у Јерусалим идеш на вољно страдање, да опет љубав светих жена мироносица целом свету објавиш! Благословен си, јер си Лазара из мртвих подигао, нека у сили буде долазак Твој! Благословен си, Ти, који идеш да Себе Самога из гроба подигнеш, нека буде са влашћу улазак твој! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! Кондак 3. Имајући ваистину божанску власт, Владико Христе, Ти рано ујутру изађе из Витаније и, приближивши се Витфаги, посла двојицу ученика Својих, говорећи: „Идите у село што је према вама и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није уседао; одрешите га и доведите. Ако вас ко упита: Зашто дрешите?, овако реците: Оно треба Господу“. Тога ради, прослављамо Твој кротки улазак у Јерусалим на магарету и из дубине душе кличемо Теби, Спасе наш: Алилуја! Икос 3. Отишавши, ученици доведоше магаре и набацише на њега хаљине своје. Ти, пак, Бог будући, на Херувимима ношен, као човек на младо магаре уседе нас ради, да као кротки Цар са миром уђеш у град оца Твога Давида. Тога ради, дочекујемо Те оваквим похвалама: Благословен си, Ти, који на висини са Оцем на Престолу седиш, а који си изволео да на магаре седнеш! Благословен си, Ти, коме се на небесима горње силе клањају, а који си на земљи поклоњење од деце примио! Благословен си, Ти, који снагом вековима царујеш и који са славом у Јерусалим улазиш! Благословен си, јер на смирене гледаш, Ти, који си у Своје кротко дошао! Благословен си, Ти, који си на бесловесно магаре усео, хотећи да нас ослободиш старог безумља! Благословен си, Ти, који си на земљи чудесно сиромаштво примио, а на небесима горе са Оцем и Духом седиш! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! Кондак 4. Бура сумњи смућује ми ум, како да достојно прославим велику тајну Твога снисхођења, Господе, јер, имајући за Свој престо – небо, ти си на убого магаре усео, тражећи човека, желећи да га ослободиш старог безумља, да се оствари оно што пророк Захарија рече, говорећи: „Радуј се много, кћери Сионова, подвикуј, кћери Јерусалимова; ево, Цар Твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младунчету магаричину.“ Стога прослављамо Твој миран долазак у Јерусалим на магарету, кличући Ти из дубине душе: Алилуја! Икос 4. Многи народ који беше дошао на Празник, чувши да Господ долази у Јерусалим, сабра се заједно у гомилу и простираху хаљине своје по путу, а други резаху грање од дрвећа и простираху их по путу и иђаху пред Њим и за Њим и викаху Ти, говорећи: „Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Благословено царство оца нашег Давида које долази у име Господње! Осана на висини!“ Тога ради и ми, у овај претпразнични дан, носећи гранчице дрвећа као знамење васкрсења, Теби, Победитељу смрти, кличемо: Благословен си, Царе Израиљев, који си дошао да тражиш царство које није од овога света! Благословен си, Сине Давидов, који ниси хтео да поломиш савијену трску! Благословен си, Пастиру добри, који долазиш да пронађеш залуталу овцу! Благословен си, Кротко Јагње, које само себе на жртву вољно приносиш! Благословен си, Владико свега створеног, јер Те Твоја творевина са љубављу дочекује и гранчицама прославља! Благословен си, Царе славе, кога са царском славом ученици спроводе и деца прослављају! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! Кондак 5. Одевен од века у блиставу красоту и силу божанства Ти, Господе, долазиш са славом на Сион, улазећи на Јелеонску Гору, да се испуни предсказање пророка Наума: „ Ето, на горама ноге онога који носи добре гласе, који оглашује мир. Празнуј, Јуда, своје празнике, испуњај завјете своје“. И опет, да се испуни друго пророштво Твога праоца Давида: „Виђени бише покрети Твоји, Боже, покрети Бога мојега, који је у светињи“. А када се Ти већ приближи подножју горе Јелеонске, ово мноштво ученика поче громким гласом радосно да хвали Бога, прослављајући Тебе због свих чуда која видеше говорећи: „Благословен Цар који долази у име Господње! Мир на земљи и слава на висинама!“ Стога и ми, Нови Израиљ, Црква настала од незнабожаца, данас радосно са њима теби кличемо: Алилуја! Икос 5. Видевши да Те, Господе, народ све више прославља и чувши громке узвике Твојих ученика, неки од фарисеја из народа узнегодоваше и рекоше Ти када си силазио са горе: „Учитељу, забрани ученицима Својим“. А Ти им, Господе, одговори: “Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати“. Зато и ми, иако су нам срца и душе хладне као камење, ипак по Твојој речи не можемо ћутати, него Ти овакве хвале узносимо: Благословен си, Господе Боже наш, јер си дошао у Јерусалим да грешнике спасеш! Благословен си, Христе Спасе наш, јер си објавио верним Твојима да си нам близу! Благословен си, Сине Очев, јер идеш да Крвљу на Крсту небеске и земне измириш! Благословен си, Сине Човечији, јер идеш да целом свету велику љубав Оца небеског објавиш! Благословен си, Царе над царевима, јер је Царство Твоје – Царство свих векова! Благословен си, Владико над владарима, јер је владичанство Твоје – у сваком нараштају и нараштају! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! Кондак 6. Као проповедници божанске силе Твоје, Господе, показаше се Јудејци који бејаху са Тобом у Витанији, јер они у Јерусалиму сведочаху да си Лазара из гроба подигао. Тога ради Те и срете народ, чувши да си ово знамење учинио. И говораху један другом: „Зашто чекамо и не излазимо да сретнемо Сина Давидовог са палмовим гранчицама, да се испуни Писмо: „Попећу се на палму, дохватићу гране њене“, јер, Он је палма правде о којој рече Давид: „Праведник као палма процветаће“. Стога Те народ прво гранчицама прослављаше: „Осана!“, а касније ипак изађоше на Тебе кољем као на разбојника, не знајући да певају: Алилуја! Икос 6. Засија у свој својој слави и лепоти Свети Божији Град Сион, „град Великога Цара“, када му се Ти приближи, Господе. А када си са висине Горе Маслинске угледао здања црквена и друге прелепе грађевине градске, тада си, видевши Свети град, заплакао над њим као Човекољубиви Отац и са плачем рекао: „Када би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих.“ И одмах си прорекао да ће доћи дани када ће непријатељи окружити свети град и срушиће њега и децу његову у њему, и неће оставити камен на камену у њему, зато што није познао време у којем је похођен. А ми, видећи Те као Доброг Пастира, који се жалости због Својих залуталих оваца, кличемо: Благословен си, Велики Пастиру оваца, који си дошао да тражиш изгубљену овцу! Благословен си, Архијереју блага која долазе, који си пожелео да са нама и у нашој немоћи пострадаш! Благословен си, Посредниче Новог Завета, који си зажелео да спасеш пале људе од вечне смрти! Благословен си, Најправеднији Судијо, јер си праведан и истинити су судови о граду Твоме! Благословен си, Премилостиви Спасе, јер си се показао милосрдан и Твојом милошћу испуни се сва земља! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! Кондак 7. Хотећи да избавиш род људски од служења ђаволу, Ти си, Исусе, дошао у Јерусалим, да се испуни Писмо: „јавиће се Бог богова на Сиону.“ Због тебе се узбуни сав град: „јер, једни изађоше у сретање Теби, узвикујући гласно: „Осана Сину Давидовом!“, а други зачуђени питаху: „Ко је Овај?“ о, безумни старци, лажно названи учитељи! Све улице града проповедају чудеса Твоја. Читава Јудеја је испуњена доброчинствима Твојим, а ови питају: „Ко је?“ Лазар тек што васкрсе и не знају ко га избави од смрти? Тек што си изашао из Јаирове куће и не знају ко је оживео кћер његову? Виде они, али ипак неће да Ти узвикну: Алилуја! Икос 7. Показао си диван домострој Свој, када си са славом ушао у Јерусалим и одмах, као Архијереј, посетио свети храм, да га осмотриш. Ушао си са влашћу у дом Оца Свога и испунио предсказање Светог пророка Авакума: „А Господ је у Светој Цркви Својој; мучи пред Њим, сва земљо! „И одмах си изгнао напоље оне што у њему продаваху и куповаху, говорећи им: „Дом мој, дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку.“ И тако се испуни и друго Писмо: „Ревност за дом Твој изједа ме. А ми, уплашивши се таквог праведног гнева Твога, Господе, једно молимо од Тебе, да живимо у дому Твоме у све дане живота свога, да гледамо лепоту Твоју и посећујемо Твој свети храм, да Те овако прослављамо: Благословен си Ти, који живиш у нерукотвореним храмовима на небу и који си у земаљски храм са славом ушао! Благословен си, јер си, заволевши обиталиште Своје славе на земљи, дом молитве од световних брига оградио! Благословен си, Господе сила, јер више волимо дом Твој него станове безбожничке! Благословен си, Царе славе, јер је бољи дан један у дворовима Твојим од хиљада у насељима безбожника! Благословен си, велики у Сиону, јер је страшно и свето име Твоје! Благословен си, који живиш у Јерусалиму, јер је свет храм Твој, чудесан у правди Твојој! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! Кондак 8. Дивно и преславно чудо си учинио, Христе, када си „изненада дошао у Своју Цркву и исцелио хроме и слепе који Ти приступише, као Светолодавац и Милосрдни Лекар, јер, „правда ће пред Тобом ићи“, као што рече Давид и тако си на овај велики претпразнични дан на све излио радост, истину, светлост и живот, као што прорече пророк Софонија, говорећи: „Радуј се, кћери Сионова, уклони Господ судове твоје, Цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла. Господ Бог твој, који је усред тебе, силни, спасиће те; радоваће ти се веома, умириће се у љубави својој, веселиће се тебе ради пјевајући. Говори Господ: избавићу хроме и сабрати одагнане.“ Тога ради и ми, веселећи се на дан празновања посете Твоје, кличемо Ти: Алилуја! Икос 8. Сав си био љубав, Најслађи Исусе, и зато Ти хвалу приноси вољени Израиљ из уста одојчади и незлобиве деце: а када старци и учитељи хуле на Бога питајући „Ко је овај?“, младенци проповедају, кличући Теби: „Осана Сину Давидовом!“, и са палмовим гранчицама дочекују у храму долазак Твој, предсказујући Твоје скоро васкрсење из мртвих. Зато удостој и нас, испуњене гордошћу, да постанемо као кротка деца, јер је таквих Царство Небеско, да од чистог срца заједно са њима Теби принесемо овакве похвале: Благословен си, на висини опевани од Серафима, који си клицање незлобиве деце примио! Благословен си, на небу ношени од Херувима, кога чисти срцем у своме срцу носе! Благословен си, Ти, који си дошао да подигнеш палу Давидову скинију, да благообразну скинију у нама опет просветлиш! Благословен си, који си дом Свој – домом молитве начинио, да нас, који смо пећина душегубних разбојника поново начиниш чистим домом Духа Светога! Благословен си, Ти, коме хиљаде хиљада служе на небесима и пред којим мноштва стоје! Благословен си, ти, коме хор деце клицаше на земљи и мноштво народа те среташе! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! Кондак 9. Видевши чуда која си учинио у храму, Исусе, и децу како узвикују: „Осана Сину Давидовом!“, цео скуп јудејских првосвештеника и књижевника узнегодова и рекоше Ти: „Чујеш ли шта ови говоре?“ А Ти им рече: „Зар нисте никада читали: Из уста деце и одојчади начинио си себи хвалу.“ А ми, чудећи се окамењености срца запевасмо Ангелску песму: Алилуја! Икос 9. Божанствени беседници, иако су речити, ипак не могу да одају достојну хвалу Твојм неисказаном снисхођењу, Христе, како си сада вољно дошао у Јерусалим да претрпиш крст. Стога си Своје Божанство сакрио од премудрих и разумних и открио га деци, која чистим срцима више него оци њихови осетише да си Ти заиста Христос. Удостој и нас да чистим душама и неупрљаним устима исповедамо Божанствену славу Твоју, певајући Ти овако: Благословен си, Ти, који си Својим речима просвелио и уразумио децу, тако просвети и уразуми и наше мисли и срца! Благословен си, Ти, који си чињењем чуда посведочио Своје Божанство, отвори и моје очи да празумем Закон Твој! Благословен си, Ти, који напасаш Израиља, напасај ме у кротости духа на месту зеленом! Благословен си, Ти, који чуваш Јакова, насели ме у чистоти срца на води покоја! Благословен си, Царе мира, нека засија у дане Твоје правда, док се не помрачи месец! Благословен си, Сунце Правде, да просвети светлост Твоја свет док сија сунце! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! Кондак 10. Хотећи да спасеш незнабошце, Ти си, Христе Боже наш, подигао неке од Јелина, који су дошли на празник да Те виде. Стога они приступише Филипу, говорећи: „Хоћемо да видимо Исуса. А он и Андреј рекоше Теби. А Ти им одговори да је дошао час да се прослави Син Човечији. Својима си дошао и Твоји Те не примише и на смрт осудише. Као што зрно пшенице, ако не падне на земљу и не умре не доноси плода, тако си и Ти Својом смрћу многи плод донео међу незнабошцима, да се испуни предсказање пророка Исаије, да си се јавио онима који те нису тражили и да су Те пронашли они који нису питали. Тога ради, „Ходите сада сви народи и видите данас Цара Небеског како као на престолу високом на убогом магарету у Јерусалим улази“, да сви једним устима и срцем Њему запевамо: Аллилуја! Икос 10. Царе Превечни, кротки, праведни Спаситељу и Утешитељу наш! Ти си у овај дан кротко дошао у Јерусалим седећи на кротком магарету, да разрешиш земљу од коњске дрскости. Тога ради, нека сви људи разумеју Твоју кротост и нека сви знају да Ти гледаш само на смиреног, ћутљивог, који дрхти од речи Твојих. Зато: „нека раскују мачеве своје на раонике и копља своја на српове и нека се више не уче боју.“ А ми: „кротки душом и смирени природом, благодаћу примимо кротког Владику свих који долази да уништи гордост ђавола“, да смиреним духом Њему овако кличемо: Благословен си, Ти, који си се на гору Сион узнео, да благовестиш мир на Израиља! Благословен си Ти, који си у Јерусалиму проповедао, да најавиш спасење народа! Благословен си, Ти, који си дошао да сиромашнима благовестиш пријатну годину Господњу, да исцелиш све којима је срце у мукама! Благословен си, Ти, који си зажелео да заробљенима објавиш ослобођење, да све понижене олакшаш слободом! Благословен си, јер као кокошка пилиће Своје под крила сакупљаш. Да све оптерећене гресима Крстом искупиш! Благословен си, јер као зрно пшенично које на земљу пада идеш на погреб, да све пале у дубину ада Васкрсењем обновиш! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! Кондак 11. Скрушено појање приносимо Теби, Христе и заједно са незлобивом децом која Ти клицаху: „Осана!“ и ми узвикујемо: Бог Господ и јави се нама, да гранчицама прославимо празник, свет, чисти и духован, да поново уђеш у дом душа наших, као што си обећао, говорећи: „Нећу вас оставити сиротане; доћи ћу к вама. Ако ме неко љуби, љубићу и ја њега и јавићу му се Сам. И Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити.“ Нека је благословен улазак Твој! Дођи и седи на престол ума нашег, и ослободи нас од свих безумних страсти, да са неувенљивим гранчицама чистоте поново као некада деца Теби узвикнемо: Алилуја! Икос 11. Светлошћу небеском заблистао је свети храм када си га Ти посетио, Исусе, и очистио од земаљских трговаца, а заједно са њим се данас просвети и свети град, као што прорече Исаија: „јер ће из Сиона изаћи закон и реч Господња из Јерусалима“, јер си на страдање дошао и Својим Крстом донео светлост, радост и љубав. Тога ради, рекао си ученицима пре Свог страдања: „Још је мало времена светло?

Митрополит месогејски Николај: Посланица пастви , 155 енциклика, 1. април 2020, Спата - Драга моја браћо, хришћани Месогеје и Лавреотике, Прошло је готово десет дана од моје претходне комуникације са вама. Већ смо прешли половину Великог поста и остаје нам још десетак дана до завршетка овог веома благословеног периода духовних борби који смо чекали са великом жудњом, који смо започели великим одлукама и очекивањима, али који се својим током потпуно неочекивано претворио у засигурно најтежу Четрдесетницу у нашем животу. Све нове околности и мјере које су нам наметнуте, поред тога што су без преседана, дјелују као да су уперене против виталних средстава које Црква користи да нас припреми за Пасху и Васкрсење нашег Господа – да бисмо, суштински, могли да живимо духовно. Изгубили смо могућност да се сабирамо у нашим храмовима, да се окупимо сви заједно, ускраћени смо за богослужења, забранили су нам литургије, уздржавамо се од Светог Причешћа; слушамо мјере и одлуке, али веома мало о преумљењу, молитви, вапају ка Богу, молбама за Његовом интервенцијом. Остајемо сирочад којој друштво праве страх, несигурност, узнемиреност, фрустрације, наша логика, нејакост наше наде у науку, тензије. Осјећамо се напуштено и збуњено у својеврсном хаосу супростављених становишта и приступа. На сцени је свеопшта конфузија по питању тога шта су заправо чиста вјера и благочешће, шта је Црква, каква је данас воља Божија, шта ће бити са Страсном седмицом, како ћемо прославити Пасху. Срећом, све ове мјере су привремене. Барем се тако надамо. Невоља ће проћи и зато наше слободно вријеме проводимо у нади. Ипак, нијесмо изгубили све. Слава на хвалитне стихире јутрења претходне недјеље почиње једним подстицањем: „Ходите дјелајмо у тајанственом винограду, плодове покајања… у молитвама и посту врлине чинимо…“. У винограду милости Господње имамо начина да дјеламо духовно, да његујемо преумљење, имамо пост и молитву. Ово уопште није мȁло, нити мáло. Уистину можемо да их искористимо на добро и у данашњим околностима, да наша душа много задобије на јединствен начин. Држимо пост коме сада дајемо, можда и нужно, много шире значење. Не ограничавамо се на пост храном, већ проживљавамо и уздржање од покрета – затворени смо у нашим кућама; пост од најразличитијих наших жеља – чак ни елементарне и уобичајене ствари не можемо лако да спроведемо; пост од друштвених контаката, па чак и уздржање од богослужења и нашег духовног напајања. „Господ даде, Господ узе. Како се Господу изволи, тако и би; да је благословено име Господње довијека“ (Јов 1, 21). Оно што смо имали до сада било је дар Божији, али је и новонастало стање под Његовим надзором. Хајде да живимо са трпљењем попут Јова лишеног својих кћери; са послушањем Ноја затвореног у ковчегу; са покајањем и преумљењем попут Јоне у китовој утроби; борбеног духа по узору на наше свете затворнике и пустињаке. Не задуго, већ свега током неколико седмица. У минимуму нашег комфора, са утјехом божанског присуства и заштите. Није то мȁло. Ускраћени смо за богослужења, али нам није забрањена молитва. Сада може бити творена и са већим жаром, да исходи са много више бола и чежње, из дубљих предјела; у њој можемо проводити више времена, чак и да буде истинитија, искренија, аутентичнија. Живимо мало као изгнани Јевреји у Вавилону, у периоду ропства који је ипак изњедрио велике личности, три младића и пророка Данила, као и Јеремију. Ово ускраћење треба да проживимо духовно. Оно није наш избор и треба нужду да преведемо у врлину. И Господ ће то веома благословити. Довољно је да не изгубимо нашу наду у Њега. Наду, не да ћемо бити избављени од опасности коју носи корона вирус, већ да нећемо изгубити присуство Господње у нашем животу. Стога, довољно је да из видика не изгубимо нашу перспективу, Васкрсење Христово. То је Јевреје одржало у животу током њиховог ропства – сјећање на Јерусалим, радост његовог ишчекивања, визија повратка: „ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја; нек се прилијепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога“ (Псалам 136. ст. 5, 6). Нијесу имали свој храм, а били су одвојени и од свога ковчега. То одржава и нас у овом периоду духовних уздржања. Недостаје нам наш храм, службе и тајне. Ипак, живимо у ишчекивању Васкрслога. Њега чекамо. За то живимо. За Њега живимо. Овај период и његове околности накратко нам се нуде као „клијет“ – за мали заокрет унутар нас, за тајанствену молитву и унутрашњу исповијест. Примијенимо ријечи пророка Исаије: „Хајде, народе мој, уђи у клијети своје и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас докле прође гњев“ (Исаија 26,20) – крени, народе Божији; уђи у келију своје молитве, затвори врата своја, сакриј се накратко док не прође искушење, гњев Господњи. Велики пост је свакако вријеме ограничених активности, созерцања, изоловања и унутрашњег живота. Можда је, браћо, вријеме да мало тихујемо? Колико ко може. Тако ћемо примити велики благослов. Позив који слушате од многих: „да начинимо сваки дом црквом“, заиста је лијеп и веома добро утемељен у духу и учењу наше Цркве. Тако наше куће треба да су „домаће цркве“. Зашто да не? Наравно, начинити дом свој црквом и одржати вјеру живом није нимало лако. Али је свакако потребно. И ако то нијесмо урадили до данас, сада је прилика да покушамо. Истина је да сви живимо под изузетно тешким околностима и, наравно, шта год да урадимо у нашим кућама, не може да замијени цркву. Међутим, невоља појачава благодат. Зато се и не разочаравамо. Чинимо што можемо и чекамо Господа. Књига Откровења завршава се једним Господњим обећањем: „Да, долазим ускоро“, долазим брзо. И једним одговором: „Амин. Да, дођи, Господе Исусе“. Тако се завршава и Нови завјет, том молитвом. Тако се моли Црква Христова кроз вијекове. То је и наша унутрашња жеља и нада. Чекамо Господа у нашем животу, Њега чекамо у нашем свијету, чекамо га у нашем срцу. „Благодат Господа Исуса Христа са свима светима. Амин!“ (Откровење 22,21). Са благословом и много у Господу љубави, +Митрополит Месогеје и Лавреотике Николај Са грчког превео: Божо Кнежевић Извор: Митрополија црногорско-приморска

После Господа Исуса Христа најзначајније биће у овом свету је Пресвета Богородица, управо због тога што је родила Спаситеља света. Овај празник кога славимо данас, Благовести или Зачеће Господа нашег Исуса Христа, уздиже Пресвету Богородицу мимо свих створених људи, јер је управо она, својим подвигом и предавањем своје воље Божијој, суделовала у име рода људског у спасењу света. Када је створио свет Господ је имао намеру да тај свет буде кроз једног човека сједињен са Богом личним приношењем и сједињењем од стране човека. Међутим, први човек Адам није хтео да прати Божији план о свету. У томе и јесте трагедија што је свет остао смртним, дакле онаквим какав је створен, изгубивши код првог човека Адама могућност да постане бесмртан. Но, оно што први човек Адам није учинио, учинила је Пресвета Богородица. Када је дошао Арханђео Гаврило да јој пренесе вољу Божију, односно вест Великог савета, како се каже у Светом Писму, она је на ту благу вест за све нас одговорила: „Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по речи твојој“ (Лк 1, 38), дакле, управо супротно од онога што је Адам урадио када му је Бог заповедио да не једе од дрвета познања добра и зла. Уместо да каже: „Ево слуге Господњег, нека ми буде по речи твојој“, Адам је то прекршио и чинио по вољи својој. Дакле, Бог је замислио да се кроз човека свет спасе и да дође у заједницу с Њим. Другачије заправо и није могло бити, јер је човек једини могао да буде посредник између света и Бога, с обзиром да је носилац тога света по своме створењу тиме што је сам створен од створене природе, те је носи у личности својој најприсније сједињен са њом. То, дакле, није могао да учини нико други, никакво друго створено биће, па чак ни анђели, јер они немају створену природу у себи, већ само човек. Управо је стога наша захвалност Богородици велика, јер је она, у ствари, као човек принела природу своју и нашу, дала да се она сједини са Господом Христом у личности другог лица Свете Тројице, и да се у томе збуде и спасење тј. вечни живот за читаву творевину. И Господ Христос је сада тај нови Адам, Христос - и Бог и човек, у коме је сва творевина нашла спасење. Мимо Њега не можемо ни ми нити било ко од створених бића имати живот вечни, јер је живот вечни, драга браћо и сестре, плод сједињења са Богом. А то се збило само овде у Христу зато јер је Он потпуни Бог и потпуни човек. У Његовој личности сједињена је тварна и нетварна природа. Зато нема ниједног бића на небесима и под њима, на земљи, кроз које би могли да се спасемо осим преко Господа Христа. Тако се ми заправо спашавамо учествујући у заједници са Христом, учествујући у Телу Христовом. То чинимо увек када суделујемо у Светој Литургији, зато јер је Господ Христос, после Свог вазнесења на небо, остао присутан овде међу нама управо кроз епископску службу кроз коју се пројављује у Светој Литургији. Свету Литургију зато не служи човек, него сам Господ Христос. Вазда је стога у нашој православној традицији Света Литургија била синоним и за Цркву и за Царство Небеско и за спасење, јер нигде на другом месту не можемо срести Господа осим овде и не можемо нигде доћи с Њим у личну заједницу осим овде на Светој Литургији. Зато је, драга браћо и сестре, толико важно да учествујемо на Светој Литургији и да будемо увек присутни овде са Господом. То наше присуство је, у ствари, предокус онога што ће доћи, онога што нам је Господ обећао да ће се збити онда када не буде више био присутан у икони кроз служитеља епископа, него када сам буде дошао у другом свом доласку и када Га будемо видели лицем к лицу. Тада ће се заправо десити и васкрсење свих и обожење читаве творевине, дакле, свих оних који су имали заједницу са Њим. А све дотле кроз Свету Литургију учествујемо у том будућем веку. Коначно, читав живот овде на земљи символ је и икона, који је утолико истинит уколико има заједницу са истином и суделује у њој. А истина овога света, драга браћо и сестре, нити је у њему нити је он сам, већ је истина, у ствари, будући век. Света Литургија је зато једино место спасења јер је она једина права икона тога будућег Царства, те истине, и суделујући у њој ми, сада и овде, суделујемо у истини и предокушамо је док не дође у другом доласку Господа нашег Исуса Христа. Зато, поред тога што треба да учествујемо у Светој Литургији, она треба да буде и права икона Царства Божијег. То значи да у њој треба да буду присутне све службе: епископ, свештенство, ђакони и народ Божији. Ако нешто од тога недостаје, тада, у ствари, немамо праву икону Царства Божијег, а ако ње немамо, тада, у ствари, немамо ни учешће у спасењу. И зато данас, будући да смо сви присутни, овде изображавамо праву икону Царства Божијег. Увек треба да се трудимо да евхаристијско сабрање, Света Литургија, буде што вернија икона Царства Божијег. Зато није небитно како ћемо служити, да ли ће, на пример, неко служити сам за себе или можда двојица-тројица тек реда ради, јер то онда није Света Литургија. Она је права тек кад испуњава све ове услове, када има све ове елементе. Тада је, у ствари, права Црква, тада је она пројава будућег Царства и тада ми, ту присутни, учествујемо у будућем Царству. Нека молитвама Пресвете Богородице благослови Бог Отац да нам брзо дође Господ наш Исус Христос и да нас све сабере, те да тада заиста од предокуса и иконе учествујемо у истини, да нестане, као што рече Свети Апостол Павле, и вера и пророштва и знања, а да се појави управо то - заједница Царства Божијег или љубав, како је назива Свети Апостол Павле. Амин. Извор: Саборник

Саопштење Његовог Преосвештенства Кирила, епископа Буенос Аиреса, Јужне и Централне Америке Српске Православне Цркве у вези новог вируса КОВИД-19 Корона вирус. Драга браћо и сестре, данас свет пролази кроз веома тешко искушење због новог вируса КОВИД-19 – Корона вирус. Патријарх српски Иринеј и Архијерејски синод Српске православне цркве позивају све вернике широм света да буду дисциплиновани и одговорно да се придржавају свих упутстава које су издали специјализовани одбори и медицинске власти, како би се спречило што је могуће више ширења вируса и на тај начин се смањио број жртава. У свакој од парохија наше епархије руководимо се одредбама које свака влада диктира у складу са државом у којој се парохија налази. У Аргентини је Влада одредила обавезан карантин и позивамо све да се придржавају тога, јер је то за наше добро. И позивамо све наше вернике да појачају молитве, што је најважније у оваквим ситуацијама. Стога, и док траје карантин, овде у Аргентини свештеници који живе у објектима Цркве обављаће свете службе у храмовима. Свештеници који живе у кућама које су далеко од храмова, остаће у својим кућама и молиће се унутар њих, придржавајући се мера превентивне изолације и настављајући свакодневни рад у форми „кућне канцеларије“. У другим земљама наше епархије свештеници ће се придржавати одредби сваке владе. Позивам све наше вернике, да у овом Великом посту и у ово време када се морамо молити још усрдније, да се моле у њиховим кућама, свака породица уједињена у молитви, како би Свемогући Бог чуо молитве својих слугу, да би нас помиловао и учинио да ова инфекција нестане из свих земаља света. Помолимо се за власти сваке земље, које морају доносити веома сложене одлуке, тако да их Бог обасјава мудрошћу. Помолимо се за све оне који раде пожртвовано на пољу здравља, који су у многим земљама преоптерећени због ширења вируса, да им Бог помогне и благослови јачајући их духовно и телесно. Помолимо се за све болесне широм света, како би им Бог омогућио потпуни опоравак, а за преминуле да их Створитељ упокоји. Помолимо се са вером и надом, подсећајући да су у историји човечанства, када су несреће, куге и болести нападали човека и многи масовно умирали, молитве свештенства и верујућег народа доносиле ослобођење дато од Бога. Помолимо се да у дане Светле недеље и Васкрса можемо да прославимо Христову победу над смрћу и Христов тријумф заједно са свима нама и властима над овом болешћу. Желим вам да у миру нашег Господа проведете овај посебан Велики пост и да се ситуација побољша у сваком смислу, и да сви можемо прославити Велики празник Христовог Васкрсења. Ваш владика Кирило, заједно са свим својим свештенством. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Саопштење за јавност Светог Aрхијерејског Cинода Српске Православне Цркве: Имајмо поверења у наше лекаре, а пре свега у Господа нашега, Лекара душâ и телâ наших! Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве будно и брижно прати свакодневне вести и изјаве одговорних личности Цркве, државе и медицинске струке о све већем ширењу опасне короновирусне заразе која представља опасност по здравље – а у доста случајева и по сâм живот – милионâ људи. Свима који се боре против ове пошасти, а у првом реду лекарима и осталом медицинском особљу, Свети Синод изражава најдубљу захвалност и поштовање за даноноћне напоре у предохрани и сузбијању епидемије и на њих призива благослов Божји. Истовремено Свети Синод упућује изразе саучешћа породицама, сродницима и пријатељима досадашњих жртава вируса које је задесио смртни исход. Црква увек, служећи Богу, служи и спасењу и сваком добру како својих верника тако и свих осталих људи, наших ближњих, а особито у ове тешке дане. Поштујући значај и достигнућа медицине, које сматра великим Божјим даром и великим људским подвигом, она својим верницима нуди и јединствени лек бесмртности, свето Причешће, као и благодат својих светих Тајни и свог целокупног благодатног дејства. Свети Синод позива све вернике наше Цркве на одговорност и трезвеност у овој ситуацији и апелује на њих да не пренебрегавају упутства медицинских служби и државних органа и да не запостављају или игноришу прописане превентивне мере – једном речју, да не излажу опасности ни себе ни друге. Нема места, међутим, паници и непровереним гласинама. Истовремено, Свети Синод наглашава да је Господ наша Нада и наш Избавитељ у свим невољама и да зато треба да умножимо усрдне молитве за оболеле, а нарочито за лекаре и остало медицинско особље, које несебично чини све што може често излажући и себе опасности, што је такође облик богослужења и несебично служење људском роду. На нама као хришћанима и људским бићима јесте да чинимо све што до нас стоји, верујући и знајући из Светог Писма да је Богу све могуће, па и превазилажење природних закона и неприродних процеса. Горе имајмо срца! Имајмо поверења у наше лекаре, а пре свега у Господа нашега, Лекара душâ и телâ наших! Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Инфо-служба СПЦ

У прву недјељу Часног Поста-Чисту, или како се још назива недјељом Православља, када се присјећамо велике побједе Православља над иконоборством, а уз то и првог и другог Обретења главе светог Јована Крститеља, 8. (24) марта 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у храму преподобне мајке Параскеве у Подбрду. Звучни запис беседе Владици су саслуживали: протопрезвитер Горан Травар и протођакон Немања Рељић. Након прочитаног јеванђелског зачала које говори о разговору Господа Нашег Исуса Христа са својим ученицима који препознају у Христу Онога Који је најављиван од пророка из Старог Завјета, Епископ је бесједио и тумачио Ријеч Господњу. По угледу на свете Апостоле, данашње Јеванђеље позива и нас да у Христу препознамо истинског Господа и Спаситеља свијета, иако смо на почетку пута, на почетку Великог Поста, ми жељно ишчекујемо да угледамо Васкрслог Христа и исповиједимо да је то заиста Он, Бог који је узео људско обличје и Васкрсао га из мртвих. Послужење и трпеза љубави припремљена је у парохијском дому. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру. На крају богослужења благосиљано је кољиво, у спомен на Светог великомученика Теодора Тирона. Владика је рекао да све што се пјева и служи у току прве недјеље Великог поста није ништа друго него је воспоминаније Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. “И на сва она збивања од настанка свијета па до Христовог Васкрсења. Зато и почињемо, и читамо у току овога поста од првих поглавља Књиге постања, о настанку свијета”, објаснио је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да се онда редом спомињу сва збивања којима је припремано рођење Господа. “И Његово крштење, Његово преображење, Његово распеће и Његово свето васкрсење”, казао је он. Казао је да се посебно на сјутрашњој вечерњој Велике суботе сјећамо Светог великомученика Теодора који је мученички пострадао за Господа. “И који је открио у своје вријеме хришћанима да не једу јела идолослужитеља. Припремио је тада прво кољиво које ми данас овдје имамо пред собом и које је било благословено за спасење и оних који су у то вријеме служили Господу и за спасење свих хришћана до наших времена”, казао је он. Владика Амфилохије је нагласио да је пост припрема душе и тијела, очишћење од тјелесних, душевних и духовних страсти и припремање за свето причешће тијелом и крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. “Нарочито на Велики четвртак и касније, на Велику суботу и дан Христовог васкрсења”, закључио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на празник Света Три Јерарха, 12. фебруара 2020. године, служиo je свету архијерејску Литургију у храму Светог Вазнесења Господњег у центру Београда. Звучни запис беседе Његовој Светости Патријарху Иринеју саслуживали су: јеромонах Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава у Кусадку код Младеновца (Епархија шумадијска), јереји: Славиша Поповић, Предраг Тимотијевић, Арсеније Арсенијевић и Ново Бојић, протођакон Ненад Михајловић, ђакони Бошко Савић и Никола Мићаковић и ипођакон Владимир Јелић. Првојерарх наше Свете цркве је у беседи рекао да је сваки наш дом – домаћа црква, благодарећи крсној слави коју је нашем народу установио Свети Сава. „Сви светитељи које славимо – велики су пред Богом. Када видимо људе који су остварили Јеванђеље у свом животу - то је прави, жив пример послушања. Показали су да је то заиста могуће у људском животу“, поручио је Патријарх Иринеј. И управо су света три Јерарха које данас прослављамо прославили Бога сваки на свој начин те су зато били: „велике облагодаћене личности“ навео је Патријарх Иринеј и закључио је да „ако су они могли славити Господа својим светим животима онда и ми то можемо да учинимо, угледајући се на њих“. Извор: Радио Слово љубве

У недељу о Митару и фарисеју, дана 09.02.2020. године када се Света Црква почиње припремати за најузивишенији период у години, период Часног поста, Црква у Ратини је имала благослов да Свету Литургију служи Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Нашем Владици су саслуживали архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, старешина храма, протојереј Драган Туба, јереј Владимир Благојевић војни свештеник, као и протођакон Александар Грујовић. По предању, у Ратини је било седам црква у Средњем веку од којих је једна била метох Манастира Жиче, а мештани су од краља Стефана Дечанског добили титулу „чувара манастира“. О овоме нам сведоче места у Ратини која се називају црквине или црквишта. Касније је та црква уништена од времена и немарности, а током турског ропства заборавило се на њено постојање. Изградња нове цркве у Ратини започета је крајем 90-их година 20. века, да би темељи били освештани 2001. године. У изградњи цркве учествовали су становници Ратине својим новчаним средствима и прилозима. Храм је освештан 2002. године од стране тадашњег Епископа нишког данас Патријарха српског г. Иринеја. Црква је грађена у рашко-моравском стилу, као умањена копија Манастира Грачанице, са пет купола које величају цео храм. Њену унутрашњост краси доста светла, мноштво стубова, иконостас са богатим радом у белом мермеру. Живопис још није завршен и налази се у фази даљег осликавања. Владика Јустин је поучио присутне указавши на то да већ од данашњег дана ми хришћани почињемо молитвено да се припремамо за Васкрсење Христово. Велики пост је најстрожи пост, и дужни смо, сви ми верни, да га се придржавамо – сем оних који из здравствених разлога то не могу. Пост, наравно може да буде ублажен по благослову или по појединачној потреби, али наша света дужност је да овај пост издржимо до краја. У томе нам помажу ове песме и химне из Триода које певамо све до Велике суботе. Пост није ништа друго него послушање, а послушање нас поставља пред Господа Бога. Ево, данашње Свето Јеванђеље нам управо говори шта значи покајање, шта значи смирење. Када су у јеврејски храм дошли фарисеј и цариник, припадали су истој молитвеној заједници. Баш као што и ми данас припадамо овоме светом храму. И сви ми имамо свој однос са Богом. Фарисеј дошавши у синагогу почео је да се хвали Господу својим врлинама, а цариник који је свестан своје недостојности од свег срца је завапио ка Господу: „Милостив буди мени грешноме“. Прва припремна недеља Свете Четрдесетнице посвећена је подстицању верних на смирење, које се наглашава у еванђелској перикопи о митару (царинику) и фарисеју. Задобијање смирења као мајке свих врлина представља прву степеницу или први ниво у овој припреми за четрдесетодневни пост. Са друге стране, позвани смо на појачану пажњу да не скренемо са пута смирења и упаднемо на пут гордости, јер као што је смирење почетак свих врлина, тако је гордост почетак сваког греха и ништавила. Бројни верници су из руку нашег Владике примили Тело и Крв нашег Господа и Спаса Исуса Христа. Продужетак Свете Литургије је била трпеза љубави. Извор: Епархија жичка

Порука новог броја образника Светигоре, који је тематски највише прилагођен Божићу и Савиндану, јесте порука из главе цијела народа Црне Горе: Не дамо светиње! То је глас оних који љубе своју отаџбину, међу њима оних од којих „нема ништа љепше и чудесније на земљи“ – дјеце, чији су литерарни радови и цртежи најбожићније украсили овај број. Kao и њихови осмијеси на фотографијама снимљеним ових дана на чудесним литијама. Вијенац фотографија, које су историјски свједок васкрснућа вјере и наде и љубави у људима, уплетен је у средиште часописа с мотом: О чудесно, животворно, Божанствено Православље! Ја видим свијетли образ твој! Бескрајна Божја љубав је предмет објављенe Божићне посланице Српске православне цркве и Божићне поруке митрополита Амфилохија 2019/2020. љета Господњег. Бескрајна се љубав Божја објавила рођењем Исуса Христа. О тој најрадоснијој објави у својим доживљајима Божића казују Свети Јован Дамаскин и протојереј др Александар Шмеман. „Пре свега је Бог“, изричит је епископ др Данило Крстић. Нас је с Богом упознао Свети Сава. А овај број је понајвише светосавски. Светосавље као философија живота српског народа јесте, поред осталог, и почетак права код Срба. „Правна свест у Срба има корен у Цркви“, каже проф. др Марко Павловић у истоименом тексту. Ако је прошли број највише залазио у науку, овај број додирује право, које „потврђује личност као највишу вредност цивилизације“, ријечима др Жарка Видовића из текста „Свети Сава и римско право“. У новом броју прочитаћете како је др Владета Јеротић видио хришћанство и хришћанина у XXI веку, како је Радован Биговић доживио политику нашег доба, како владика Атанасије Јевтић тумачи првенство Петрово и „примат” римског папе и његов пад у раскол. А ту је и интервју са владиком Атанасијем „Отвaрање прозора”, преузет из специјалног издања „Дуге” (април 1986), посвећеног религији и Цркви у Југославији. Како остати у завјету објашњавају Владимир Димитријевић и Зоран Чворовић у тексту „Шћепан Мали и тајна безакоња“, а Павле Евдокимов у есеју „Слобода и ауторитет“ истиче да „социјална правда налази своје оправдање једино у Христу кроз кога сведочи о љубави Оца“. Само се љубављу пјева „Истинска песма“, рекао би Свети Порфирије Кавсокаливит у својим поукама које су чиста поезија. Засигурно су мисаона поезија и редови Беле Хамваша „Ко се прилагођава, он није злочинац, него подлац“. „Ко хоће да буде хришћанин, треба најприје да постане пјесник“ да свједочи љепоту пјевајући је, као што је, сликајући је, свједочи игуманија Ефимија Тополски. Њене репродукције икона заокружиле су овај колаж Светигоре. А ви, вјерни читаоци, ријечима Светог Дамаскина: „Ходите да светкујемо данас, о богољубиви саборе! Ходите да духом заиграмо (од радости)!“ Јер ово је вријеме Духа Светога. Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 20. јануара 2020. године, на Јовандан, свету Литургију у цркви Рођења Светог Јована Крститеља на Централном гробљу. Саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Павловић, старешина храма, Мирослав Попадић и др Радован Поповић, као и ђакони Драган Танасијевић, Немања Ристић и Саша Глишић. Певницом је руководила хоровођа и професор виолине гђа Сања Стевановић. Својим појањем чланови хора са теологом Младеном Тодоровићем увеличали су торжествено литургијско сабрање. Да је посебан час веронауке, час који се одржава у цркви Господњој на богослужењу где се верни сједињују са Господом, потврдили су полазници веронауке у Основној школи „Бранислав Нушић" са вероучитељом Владимиром Радовићем. Празничну проповед после торжествене Литургије произнео је патријарх Иринеј. Честитајући верном народу са свештенством празник Светог Јована Крститеља, Свјатјејши је казивао о том Божјем угоднику који стоји између Старог и Новог завета и подсетио да су Светом Јовану посвећене многобројне богомоље широм света. „Данас празнујемо и Десницу којом је Свети Јован указао на Господа Исуса Христа. Нека нас ова Десница која се данас чува у Цетињском манастиру благосиља да знамо ко смо, шта смо, нека одгони све невоље од нашег народа и читавог света," поручио је патријарх Иринеј. Извор: Инфо-служба СПЦ

Твојим Рођењем Христе Боже наш, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти! (тропар празника) Архиепископ Јован у божићном интервјуу за „Православље“: Без оваплоћења Сина Божијег човек остаје без правог смисла живота, сви његови циљеви и сав његов смисао завршава се у гробу! (О Божићу 2019. Године) Катихета Бранислав Илић: О богослужењу на празник Рођења Господа нашег Исуса Христа О Царским часовима у навечерје празника Рождества Христова Емисија о богослужбеним особеностима празника Рождества Христовог - Божића Свети Јован Златоуст: На дан рођења нашег спаситеља Исуса Христа Свештеноисповедник Доситеј Загребачки: Беседа на Божић 1927. године А кад се наврши вријеме... Слава Теби Господе што си се родио! Рождество Христово Проф. Јоанис Фундулис: Божић – возглављење све твари у Христу Христос се рађа Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Благи дани Даница Црногорчевић: Христос се роди! Сабор Пресвете Богородице Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на сабор Пресвете Богородице Све што је Господ Христос учинио у овоме свету, од Ње је Христо Јанарас: Пресвета Богородица Катихета Бранислав Илић: Пресвета Богомајка – заштитница васцеле творевине Свети славни и добропобедни Апостол, Првомученик и Архиђакон Стефан Преподобни Јустин ћелијски: Беседа на празник светог Првомученика и Архиђакона Стефана Катихета Бранислав Илић: Радуј се Свети Стефане Првомучениче Христов! Дјева данас Натприродног рађа, а Земља пећину приноси Неприступном. Анђели с пастирима прослављају у песмама, а мудраци са звездом путују, јер се ради нас роди Дете мало, Превечни Бог. (кондак празника)

Трећег дана Божића, на дан Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у цркви Св. великомученика Георгија у Кладову уз саслужење протојереја-ставрофора Милана Благојевића, протојереја Драгана Ивановића, протонамесника Зорана Голубовића, протонамесника Дејана Пајића, протонамесника Душана Динића и архиђакона Илије (Јовановића). Свечани дочек Епископу су приредили најмлађи Кладовчани – основци али и бројни верници са свештенством храма. Захваљујући традиционално доброј и успешној сарадњи Црквене општине, вероучитеља и Управе Основне школе „Вук Караџић“ из Кладова, храм је, због благовремене организације вероучитеља Николине Србуловић и Дарка Јокића, био испуњен ученицима од првог до четвртог разреда. За овакав одзив деце веома је заслужна госпођа Гордана Јовановић, директорка школе и њена заменица Катарина Томић, затим учитељице разредне наставе, посебно учитељица Марија Будујкић. На крају Свете Литургије Епископ се обратио верном народу надахнутом беседом којом је похвалио ученике рекавши да је ово „добар пример када има више деце него старијих у храму“, онда је честитао славу и имендан свима који прослављају Светог Стефана истакавши његову веру и првомученичку жртву. Преневши верном народу поруку о искушењима и страдању у којем се налази народ, архијереји, свештенство и монаштво у Црној Гори, на Косову и Метохији и у Украјини, Епископ је нагласио: Црква није појединац већ заједница сабрана око Тела и Крви Господа Исуса Христа, где смо позвани на литургијско и молитвено сабрање и јединство у молитви Богомладенцу Христу зарад спасења васцелог Православља од искушења овога времена. Црква Св. великомученика Георгија у Кладову је по благослову владике тимочког Илариона ових дана дочекала икону Пресвете Богородице Колочке која се у време благоверног кнеза Андреја у месту Колочи у руској области Можајск 1413. године на дрвету јавила извесном земљораднику Луки. Ова чудотворна икона помаже до данашњега дана свима који од ње молитвено траже помоћ. Извор: Епархија тимочка

Црквена општина оџачка приредила je духовно вече у току Божићног поста, у суботу, 21. децембра 2019. године, у оквиру којег је одржано предавање на тему „У сусрет Празнику Рођења Господа Исуса Христа – Божићу“. Звучни запис предавања Предавање у храму Спаљивања моштију Светога Саве у Оџацима одржао је протонамесник Игор Игњатов, парох при храму Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Владика Иларион: „Молите се Господу, волите Господа, трудите се у ономе што можете као људи да испуните, а Господ ће додавати оно што ми нисмо кадри да остваримо и онда ћемо видети славу Господњу.“ У недељу, 1. децембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г Иларион служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Великомученика Георгија у Књажевцу. У својој беседи владика Иларион је свима пожелео срећан и благословен почетак поста и саопштио окупљеном верном народу да је на место старешине овога храма постављен протосинђел отац Захарија, донедавно сабрат манастира Буково и новопостављени старешина манастира Свете Тројице. Епископ је истакао да ове промене имају за циљ подизање духовности у овом крају, са надом да ће нови старешина свима бити на радост и да ће народ у цркви бити многобројнији. Током божићног поста у овом храму биће изложена икона Пресвете Богородице Колочке на поклоњење и целивање свим верницима. Ова икона је дар манастира Хиландар Епархији тимочкој. Извор: Епархија тимочка

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у пратњи Његовог Преосвештенства викарног Епископа г. Стефана, посетио је, традиционално уочи почетка Божићног поста, Богословију Светога Саве у Београду. Свјатјејши је на овој, покладној вечери, ђацима и њиховим професорима упутио низ очинских савета. Звучни запис беседе Свјатјејши је изразио радост што се народ враћа цркви, што се недељом и празницима у црквама може видети доста млађег света, али је указао и да би требало да у храмовима буде више школске деце. Богословцима је Патријарх између осталог казао: "Припремате се за узвишену и часну дужност и апостолски позив да оно што проповедамо народу буде део наше природе, нашег живота. Морате се потрудити да оно што овде учите буде ваш - живот! Оно што читамо у Јеванђељу, то је Господ нама говорио - то мора бити наш живот!". Извор: Радио Слово љубве

На дан када празнујемо велику светитељку и заштитницу, Свету Петку, 27.10.2019. године, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Кањанима. Поводом славе храма посвећеног овој дивној светитељки велики број верника окупио се данас како би јој узнели заједничку молитву у светом сабрању. Света преподобна мати Параскева родила се у граду Епивату од побожних и добрих родитеља и имала је брата који се звао Јефтимије, који је од њихових родитеља, пре него што су се упокојили, добио благослов да се замонаши, те је тако и учинио и постао епископ града Мадита, у данашњој Грчкој. Након смрти родитеља и Света Петка повукла се у јорданску пустињу, замонашила и подвизавала дуго година. Толики је био дар молитве који је имала, да јој се у једном тренутку јавио сам анђео Господњи и рекао јој: „Воља је Божија да се вратиш тамо одакле си дошла, да се вратиш у своју постојбину, да тамо наставиш да се подвизаваш и да се тамо упокојиш“. Прошавши кроз Цариград, где се поклонила икони Мајке Божије, вратила се у свој родни град у коме сви бејаху заборавили на њу и нико није знао ко је она. Како је тада важио закон да на месно гробље могу да се покопају само становници тога града, након што се упокојила верници су је сахранили ван града, близу мора и с временом се заборавило на место где лежи њено тело. Недалеко од тог места подвизавао се један столпник и ту се десио бродолом у коме је настрадао морнар. Столпник је замолио људе да сахране тога морнара и када су копали његов гроб наишли су на мошти Свете Параскеве и покрај ње су сахранили тога морнара. Ту исту ноћ Света Петка се јавила неким побожним људима и рекла је где лежи и да јој јако смета мирис кој се шири око тог упокојеног морнара. Они су сутрадан дошли, ископали њене мошти и видели су да је њено тело читаво, да је Господ због њеног подвига удостојио да се слава Његова пројави управо кроз њу. Данас њено тело лежи у граду Јашију, у Румунији и многи људи из разних крајева долазе да се поклоне пред њеним моштима и замоле Господа да путем ње искаже своју милост према онима који су у муци. „Из ове приче ја бих извукао нешто што је мени као човеку, Епископу и Далматинцу јако битно, а то је да поучени њеним примером, како јој је анђео Господњи наложио да се врати у своју постојбину, тако и ја вас могу да замолим да не заборављате овај наш крај, да се сећате само по добру и да се овде враћате што чешће, јер је управо ово наше место окупљања место на коме су се сабирали наши преци. Тако се и ми током године окупљамо при својој светој Цркви, у разним крајевима наше Далмације, виђамо се, сусрећемо и радујемо се једни другима. На тим нашим сабрањима и ви који сте у расејању и који овде долазите показујете управо то да нисте заборавили своју отаџбину, а то много значи нама који смо овде, јер је то знак да нас ни Господ није заборавио. Много је људи овде код нас који су потребити, којима треба неко да их обиђе и ако не можемо другачије да им помогнемо, онда да им макар олакшамо својим присуством, утешимо их и умањимо им њихову самоћу“, поручио је Епископ Никодим. Извор: Епархија далматинска

Његово Преосвештенство Епископ г. Јован Пурић началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у недељу 29. септембра, на празник Свете великомученице Ефимије, у Храму Светог Нектарија Егинског у Ваљеву. Поред братства Храма Васкрсења Христовог саслуживали су игумани епархијских манастира Плужац, Јовања и Лелић – архимандрити Данило и Михаило и отац Георгије. Молитвено је учествовао велики број верника, који је поред унутрашњости цркве испунио и порту. Један од повода за сабрање било је и обележавање дана рођења Светог Нектарија Егинског који Епархија ваљевска обележава првог октобра или у недељу пре тог дана, као што је ове године случај. Благодаран Господу и Преосвећеном Епископу ваљевском Милутину, са чијим је благословом служио Литургију, Епископ Јован је поручио верницима да Господ никад неће оставити човека, али да човек мора кроз молитву Богу да отвори свој ум, док је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа Милутина обнародовао да ће освећење Храма Светог Нектарија бити у првој половини наредне године – када ће се навршити 100 година од светитељеве земаљске кончине. Извор: Радио Источник

Торжественим архијерејским литургијским сабрањем прослављена је храмовна слава Саборног храма Рођења Пресвете Богородице и слава града Зајечара. Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Иларион уз саслужење свештенослужитеља Епархије тимочке, протојереја-ставрофора Јована Илића из Епархије нишке и војних свештеника јереја Ђорђа Димића и Ивана Ганића. Литургији су присуствовали градоначелник Зајечара г. Бошко Ничић са сарадницима, председник општине Мајданпек г. Драган Ппоповић, начелник зајечарског управног округа г. Владан Пауновић, представници Војске Србије, Полиције, Ватрогасне бригаде, градских институција. Мноштво верног народа окупљено на светом литургијском сабрању, прославило је празник Пресвете Богомајке, која се сматра заштитницом града Зајечара. Домаћин црквене славе био је г. Милан Станковић, помоћник градоначелника Зајечара. Владика Иларион је у надахнутој празничној беседи поздравио представнике града Зајечара и Мајданпека, часно свештенство и монаштво епархије, војне свештенике и све сабране, честитајући свима храмовну и градску славу. Владика је позвао на јединство у Господу, да заједничком молитвом изграђујемо себе у Цркви Божијој, да живимо и напредујемо у духовном и душевном, а потом и телесном здрављу, да јачамо у вери доласком у свете храмове, јер се само тако можемо одржати и опстати као народ Божији, народ Светосавски. Владика је подсетио на чудесно рођење Пресвете Богородице од тада бездетних родитеља светих Јоакима и Ане, чије је молитве Бог услишио, показавши да Он увек чује молитве чистог срца и оних који му се са вером обраћају. Пресвета Богомајка је омогућила да се нама људима јави Благовест о рођењу Господа Исуса Христа, и она је била то „прво-прото Јеванђеље“ објављено роду људском. Она нас својим животом учи многим врлинама, молитви, послушности, стрпљењу и неизмерној љубави према Господу, а то највише недостаје у данашње време, јер нашем народу недостаје управо те духовне хране. Нека би наше молитве биле уједињене у данашњем сабрању, да бисмо били пример, светионик осталима и тако као војска Христова издржимо сва искушења овога света. Проблем недостатка подмлатка, недостатка деце у нашем граду и нашој земљи је произашао управо из тога што се наш народ удаљио од цркава које су полупразне, од молитве и испуњавања Божијих заповести, а притом се много брине и говори о све мањем наталитету, нагласио је владика. Зато се данас молитвено обраћамо Господу и његовој светој Мајци за просвећење нашег народа, да би нам Господ услишио молитве заступништвом Пресвете Богородице, да нас она чува, води и руководи и упућује у ономе што је добро и корисно. Потом је владика још једном поздравио уважене госте, свештенство и све сабране, са молитвеном жељом да се још много година окупљамо и славимо у миру. Свечана славска литија са Епископом Иларионом и градоначелником на челу прошла је улицама града. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке