Претражи Живе Речи Утехе

Комерсант: Вучић није добио одобрење Путина за своју верзију признања Косова Председник Србије Александар Вучић у разговору са руским председником Владимиром Путином није постигао циљеве које је поставио уочи посете, односно није добио „одобрење за своју верзију признања Косова“, пише данашњи московски дневник Комерсант. Лист наводи да српски председник често бива у Русији, „чешће од свих других председника“, додајући да је Путин доста популаран на Балкану, те да за српског председника још један долазак у Москву значи пораст популарности за неколико процената. Комерсант пише да се уочи доласка Вучића у Москву, „догодила непријатност“ са појавом косовског председника Хашима Тачија на Северу Косова. „Вучић је хтео да скрене пажњу Путина на забринутост због те ситуације, тим пре што, по информацији Комерсанта, у Србији очекују седницу Савета безбедности УН, на којој ће Кина поставити питање о коначном признању Косова од стране светске организације… А Вучић и није против тога, посебно јер осећа притисак руководства ЕУ и Федерике Могерини: Могуће је да она жели да остане упамћена на својој функцији као неко ко је коначно затворио проблем Косова за свет,“ пише дневник. Лист наводи, позивајући се на неименоване изворе, да је Вучић „за време разговора са Путином хтео да добије његову подршку за признање Косова“, и додаје да је сам председник Србије спреман на такво признање, ако се одвоји Север Косова. Међутим, његове амбиције не дели Српска православна црква која има утицај на народ. „Зато Вучић енергично обећава Русији да Србија неће ући у НАТО? Али, зар он то не пренаглашава? У таквим случајевима бива да се све завршава тако да оно за шта си се клео да нећеш да урадиш, ипак на крају урадиш,“ пише дневник. „Очигледно да су руски преговарачи схватили да није све тако једноставно, примајући Вучића. На почетку је био само Путин, преговори у четири ока трајали су више од сат времена, а 40 минута је било посвећено управо Косову,“ пише извештач листа из Кремља. Дневник додаје, позивајући се на неименоване изворе да Вучић „није наишао на разумевање код Путина о томе зашто Русија не треба да стави вето у СБ УН, ако Кина заиста и постави питање о чланству Косова у УН и о цени тога за Србију у Вучићевој варијанти“. „Треба рећи да је српски председник говорио са Путином искључиво на руском језику, мада протокол, без сумње, то не предвиђа, чак ако саговорници и говоре језик другог не лошије него сопствени: сматра се исправним да шеф државе на преговорима говори на језику своје земље,“ наводи Комерсант. Извор: Кossev.info АРХИМАНДРИТ САВА (ЈАЊИЋ): Српска Православна Црква и српски народ, не деле амбиције председника Вучића! Данас је московски Комерсант у свом тексту о Косову и Метохији подсетио да се СПЦ противи признању Косова. Поред цитата из московског дневника у српском преводу (цео текст на руском https://www.kommersant.ru/doc/3758959), наводим поново став Св. Архијерејског Сабора СПЦ из маја ове године, у коме се износи недвосмислен и јединствен став свих архијереја СПЦ о овом питању (За сада се из Београда није појавио деманти писања московског дневника). "Према Комерсанту Александар Вучић је тражио у току преговора са Владимиром Путином да задобије његову подршку за признање Косова (у УН). Сам председник Србије је спреман на такво признање ако би као резултат Србија добила север Косова. Међутим, његове амбиције не дели Српска Православна Црква која има утицаја на свој народ, и да будем директан, ни сам народ без подстицаја Цркве." View full Странице

Александар Вучић планира да се повуче из СНС, а самим тим и из политике, открива Српски телеграф од његових најближих сарадника! Председник Србије на овај корак се одлучио због великог отпора унутар појединих кругова у Србији решавању проблема Косова, али и сталних опструкција реформи. - Вучић је одлучио да у октобру напусти бриселске преговоре јер зна да Албанци не желе да ти преговори успеју. Минирају их стално, не желе решења у којима Срби треба да добију нешто. Једноставно, мислили су да ће лакше доћи до потпуно независног Косова и да ће Србија на преговорима падати на колена. Међутим, захваљујући Вучићу, не да нису то остварили, већ смо успели да међународну заједницу убедимо да саслуша и наше аргументе, што никоме није пошло за руком последњих 27 година - објашњава саговорник Српског телеграфа, један од Вучићевих сарадника и људи из његовог најближег окружења. Тиха подршка И сад, када смо на добром путу да коначно решимо статус Косова, а самим тим и статус Србије, Албанцима ветар у леђа дају поједини кругови унутар Србије - навијачи, НВО, делови Цркве... Вучићев сарадник каже да Вучић свакодневно слуша како му прете Лазаревом клетвом, убиством, линчом... - Свестан је да много људи мисли као он, али да су они превише тихи и не желе да се замерају никоме: навијачима, Наташи Кандић, Сави Јањићу... Верујте ми, њему би најлакше било да слуша серендања разноразних и да влада деценијама. Он жели да иза себе остави траг и сви потези које је вукао били су реформски, за добробит Србије, иако је тиме директно угрожавао свој рејтинг. Почев од смањења плата и пензија, па до Косова. Има сан да од Србије направи малу Немачку на Балкану. Међутим, сада је коначно схватио оно што је и сам знао - да Срби то не желе да прихвате. Кроз историју се показало да ништа добро не прихватамо, све што је рационално логично одбацујемо. Поразе славимо као победе и желимо да будемо жртве. Вучић је то хтео да промени, али очигледно узалудно. - Следећи потез му је да на десетогодишњицу оснивања СНС, на конгресу те странке, најави одлазак са чела странке, што би уједно значило и из политике. Тек кад он оде, на један или други начин, јер много страних и домаћих фактора жели његову главу, Срби ће плакати за њим у складу са својим добрим обичајем: прво га убиј, па онда жали. Оваква шанса, какву Србија има са Вучићем, питање је да ли ће се више икад поновити - закључује саговорник нашег листа. Колико би Србија изгубила одласком Вучића, какви би резултати остали иза њега, шта о томе мисле неки од најистакнутијих представника напредњака, чланови Владе? Информер је у међувремену са свог портала повукао вест о Вучићевом повлачењу! (Српски телеграф, Ало, Информер) Izvor

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 4. августа 2018. године у Патријаршији српској у Београду г. Александра Вучића, председника Републике Србије. Пријему су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, и генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј разговарао је са Председником Србије г. Александром Вучићем о кључним питањима данашњице: о положају српског народа на Косову и Метохији и у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Хрватској. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Председник Републике Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић донео је указ о постављењу бригадног генерала Душка Жарковића на нову дужност команданта Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. На основу члана 112. став 2. Устава Републике Србије и члана 17. тачка 9. Закона о Војсци Србије, председник Републике Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић донео је указ о постављењу бригадног генерала Душка Жарковића на нову дужност команданта Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. Бригадни генерал Душко Жарковић, рођен је у Бенковцу 26. јануара 1968. године. Након ВА АРЈ ПВО, завршио је Генералштабну школу, а 2006. године завршио је и Генералштабно усавршавање. Обављао је дужност начелника Управе за оперативне послове Генералштаба Војске Србије, заменика команданта Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране и команданта 250. ракетне бригаде, као и дужност начелника штаба Команде Ваздухопловства и противваздухопловне одбране и помоћника команданта Ваздухопловства и ПВО за операције. Више пута је одликован и награђиван. Генерал Жарковић је 35-и по реду Командант нашег РВ и ПВО од оснивања 24. децембра 1912. године и трећи на тој дужности без летачког звања (Армијски ђенерал Радисав Станојловић, 1923-1930, инжињеријски официр и Генерал-потпуковник мр Славко Бига, 1998-1999, официр АРЈ ПВО). Из Кабинета Председника Републике нису саопштени разлози за смену досадашњег команданта, генерал мајора Ранка Живака. ВС/Поуке

ПОНЕДЕЉАК, 09. АПР 2018, 16:09 -> 16:41 ИЗВОР:ТАНЈУГ Председник Србије Александар Вучић обишао је данас радове на обнови Саборне цркве Свете Тројице у Мостару. Александар Вучић је, заједно са председником РС Милорадом Додиком и епископом захумско-херцеговачким и приморским Григоријем, погледао докле се стигло са радовима на обнови симбола православља у Херцеговини, цркви Свете Тројице, која је срушена у јуну 1992. Вучић обишао радове на Саборној цркви у Мостару Мостарски храм сматра се, уз Стари мост на Неретви, такође срушен у рату, једним од симбола града. Некада једну од највиших православних цркава на Балкану неимари су градили од 1863. до 1873. године. Монументалан и скуп подухват тада су помогли и царска Русија и турски султан Абдул Азиз, а завршни печат утиснули су грчки иконописци и чувени архитеткта Момир Коруновић, који је почетком 20. века подигао улазну капију, портал по коме је мостарска црква била чувена. Саборна црква у Мостару срушена је до темеља и спаљена у јуну 1992. године, за шта до данас нико није одговарао. Иницијатива за обнову храма покренута је 2008. године, а са радовима се почело 2010. године. Обнову храма помогли су Влада Србије и Унеско, а Вучић је пре две године, када је посетио радове, обећао новчану помоћ Епархији. Храм се налази на листи заштићених националних споменика Босне и Херцеговине и на Унесковој је листи заштићених зона. Председник Србије Александар Вучић борави у дводневној посети БиХ, а првог дана састао се са чланом Председништва БиХ Драганом Човићем у Мостару. Радови на Саборној цркви Свете Тројице у Мостару View full Странице

ПОНЕДЕЉАК, 08. ЈАН 2018, 11:56 -> 13:13 ИЗВОР:РТС, ТАНЈУГ Председник Србије Александар Вучић неће коментарисати изјаву митрополита црногорско-приморског Амфилохија до 14. јануара, када ће на Јавном сервису говорити и о тој и о другим оптужбама на његов и рачун тима који води. Танјуг је данас више пута покушао да добије коментар председника Вучића на Амфилохијеву изјаву у којој је изразио бојазан да политика председника "води издаји Србије и Косова", а из Кабинета председника је речено да о томе неће говорити до 14. јануара. Александар Вучић (архивска фотографија) "Тада ће на Јавном сервису говорити и о тој и о свим другим оптужбама на његов и рачун тима људи који води", речено је Танјугу. Раније су државни званичници реаговали на Амфилохијеву изјаву. Генерални секретар председника Републике Никола Селаковић рекао је за РТС да је реч о човеку који је "живом Вучићу двапут одржао опело" и да Вучић неће наставити политику додворавања Амфилохију већ политику која води до повећања броја Срба на КиМ. Министар одбране Александар Вулин је рекао да од клетви Амфилохија Радовића ни један Србин на Косову и Метохији није ојачао, али да је од напора Александра Вучића косовска независност постала много слабија. Потпредседница владе Зорана Михајловић каже да је председник Србије Александар Вучић последњи човек у Србији коме се може рећи да не води рачуна о Космету и нашим грађанима који тамо живе. Навела је да очекује да ће се појачавати напади националниста на Вучића, како се унутрашњи дијалог о Космету буде ближио крају. Историчар др Александар Раковић са Института за новију историју Србије сматра да је Амфилохије изнео став у своје лично име а не у име СПЦ. Подсетио је да је став СПЦ изричит и поновљен у Божићној посланици патријарха Иринеја, коју су потписали сви српски архијереји. Тај став, истиче Раковић, гласи да не долази у обзир нити признавање сецесије, нити подела Косова и Метохије. View full Странице

Председник Републике Србије г. Александар Вучић прославио је своју крсну славу - Никољдан у цркви Петра и Павла у Москви где је присуствовао светој Литургији. После свете Литургије, коју је служио настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички г. Антоније, председник Вучић је, заједно са Владиком и члановима државне делегације, преломио славски колач и упутио честику свим грађанима који славе Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Председник Вучић данас наставља посету Москви, где ће се у поподневним часовима састати са руским председником г. Владимиром Путином. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

20:30 - Prvi rezultati izbora Na osnovu 15 odsto obrađenih glasova, izvor "Blica" iz izbornog štaba jedne parlamentarne stranke: Vučić 59,8 Janković 11,6 Jeremić 6,6 Beli 9,7 Šešelj 4,9 Ostali svi manji od po 2 odsto Izvor "Blica" upozorava da je i dalje reč o malom, nereprezentativnom uzorku, i da su moguće promene, ali da su i dalje male šanse za drugi krug.

У вечерашњем обраћању јавности, председник Србије г. Александар Вучић најавио је да ће од октобра почети нови круг дијалога у српском друштву о односу према Косову и Метохији. Дијалог ће се водити у "концентричним круговима" и укључиваће све друштвене субјекте. Јавности ће бити презентован Извештај о четворогодишњим преговорима који се уз посредовање ЕУ воде са албанском страном, али и о свим дешавањима, и како је рекао, српским грешкама, од посредовања Кристофера Хила 1998. године. Председник претпоставља да ће се сагласност најтеже постићи са Српском православном црквом: Према његовим речима, дијалог мора да буде жесток али толерантан, оштар али озбиљан. "Биће га у парламенту, у различитим форумима, спреман сам и лично да одем да разговарам са Синодом и Сабором, говорим о местима које су претпостављам најтежа за разговор/.../ Опширније:http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2867735/vucic-od-oktobra-institucionalizovan-dijalog-o-kim.html

"Новости" са куваром председника Србије: Шеф воли кад заљутим (ФОТО) Иван ЛОВРИЋ | 01. септембар 2017. 15:03http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:683610-Новости-са-куваром-председника-Србије-Шеф-воли-кад-заљутим-ФОТО "Новости" са Ивицом Крстићем (38), из Бојника, личним куваром председника Србије, који га је јавно похвалио у Лесковцу Фото П. Милошевић ОН једини може Александру Вучићу да "запржи" чорбу, да му "заљути", а да се он не наљути. Напротив, добија чак и пљесак за добру пљескавицу. Председник Србије изјавио је на отварању "Роштиљијаде" да је најбољи кувар у Председништву Ивица из Лесковца. И да је, по његовом мишљењу, без премца у свету. Није желео да каже његово презиме, а ми за "Новости" откривамо ко је тај који може да накриви куварску капу. Стижемо у вилу "Мир" да разговарамо са првом куварском варјачом Председништва и осталих репрезентативних објеката. Каже да се зове Ивица Крстић, да има 38 година и да већ четврту годину заредом кува за председника Вучића и оне које он угости у неким од државних објеката. Рођен је у Бојнику, кулинарство је учио од баке и мајке. Код куће је најчешће кувао качамак, паприкаше и пекао роштиљ. И у томе је уживао још од малих ногу. Касније се школовао за кувара, вежбао између шерпи по ресторанима, а 2010. године долази у Управу за заједничке послове републичких органа. Председник Вучић и кувар Крстић срели су се први пут 25. августа 2014. године. Вучић га је питао одакле долази, а он одговорио - из Лесковца, а после се "поправио" да је у ствари из Бојника. Вучић му је одговорио: - Што то човече не рече одмах, ја знам свако место у Србији, па и Бојник. На питање шта га је препоручило да буде први председников кувар, одговара да је то искључиво рад. Објашњава да воли интернационалну кухињу, али да председник као народни човек највише воли нашу националну, домаћу кухињу и да после доброг залогаја попије чашу домаћег вина. Конкретно, Крстић нам открива да председник највише воли да једе сарму, пуњене паприке, пасуљ, купус без меса, рибу и да залије чашом вина, црног или белог, у зависности које је јело у питању. Додаје да Вучић обожава љуто, и да су уз сваки оброк поред тањира љути сос или љута папричица, што би јужњаци рекли "џинка". Наш саговорник истиче да његов "гост" није захтеван, да има своје жеље, али да све генерално препушта особљу. Једино инсистира да на столу све буде на свом месту. Крстић закључује да председник поштује храну и ужива у томе да му на столу буде све по реду. Неки пут, воли да једе сам. Када је реч о домаћим гостима, Крстић истиче да они највише воле телетину испод сача, шпиковани бифтек, прасетину, јагњетину, добре салате и наравно роштиљ. Питамо га да ли је његов имењак Дачић највећи гурман. - Он воли месо: прасетину, јагњетину и роштиљ. Казује нам и чиме гости највише на крају воле да се засладе. Набраја нам тирамису, чизкејк, суву питу са орасима, палачинке у шатоу. Да више не мерачимо, питамо га шта он приватно највише воли да једе. Најпре нам каже да он свако јело које понуди гостима прво проба, а да му је лично најомиљенија пљескавица у лепињи са кајмаком и љутом папричицом. Код куће варјачу препушта супрузи, али се често и консултује. За наше читаоце, као специјалитет дана, препоручује мусаку од спанаћа, са бешамел сосом. Пријатно. "УБОЛИ" СМЕСУ ЗА ЋЕВАПЕ ПОСЛЕ ШЕСТ МЕСЕЦИ - ПРЕДСЕДНИК Вучић и ја смо готово шест месеци припремали смесу за ћевапе и пљескавице, док на крају нисмо "уболи" прави рецепт - прича нам Крстић. Каже да су "мало досољавали, мало биберили, мало мешали лук". Тако је на крају је испао специјалитет који и сада пржимо - каже Ивица. ДЕБИ ПРЕД АНГЕЛОМ КРСТИЋ нема неких нарочитих анегдота о гостима за које је кувао, али посебно памти када је угошћена немачка канцеларка Ангела Меркел. Било је планирано да ручак траје краће, али када је пробала наше специјалитете, остала је много дуже него што је то протокол предвиђао. - То је било моје ватрено крштење - открио нам је Ивица.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да не дели став председавајућег спољнополитичког комитета Европског парламента и известиоца за Србију Дејвида Макалистера да је владавина права кључна област за напредак Србије на путу ка чланству у Европској унији. „Кључно питање је Косово, а друго кључно је однос Србије према Русији, а не владавина права, мада западни политичари то увек извуку“, рекао је Вучић новинарима у заједничком обраћању после разговора са Макалистером и указао да, рецимо, нико из ЕУ не пита ко ће, на пример, бити шеф Агенције за борбу против корупције. Председник Србије је, одговарајући на питање шта га највише брине када је у питању владавина права, рекао да се кључне области на путу ка ЕУ тичу Косова и Метохије, потом спољне политике и тек потом владавине права, а да га „глава највише боли“ због односа Београда и Приштине. „Само Србија има Поглавље 35. Зато је и важан наш интерни дијалог о Косову и Метохији, јер, док нема напретка у односима по том питању, нема напретка на путу ка ЕУ“, рекао је Вучић. „Нико нас не пита ко ће бити шеф Агенције за борбу против корупције“, приметио је председник, настојећи да илуструје оцену да није владавина права та која се види као кључна за напредак Србије ка ЕУ. Подсетио је да неке земље чланице ЕУ, нарочито 2007, попут Бугарске и Румуније, нису биле спремније за чланство него што је то сада Србија. „Али, то је ствар ЕУ“, рекао је и истакао: „Ја, међутим, не видим други пут за Србију до пута у Европску унију“.

Полако, још мало и жаба ће бити скувана: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=07&dd=24&nav_category=640&nav_id=1285802 Западни пројекат "Вучић" остварује своје главне циљеве.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2750082/vucic-polaze-zakletvu-31-maja.html

Данас је новоизабрани председник Србије рекао да ће се до лета Синиша Мали повући са места градоначелника, а да је сузио листу кандидата за премијера. На кога "типујете" да ће да заузме реално 2. и 3. место по политичкој моћи у Србији?

Vladika Grigorije: Vučić, Nikolić i ja nikad na istoj strani Izvor: N1 Vladika Grigorije, predsedavajući Međureligijskog veća BiH, rekao je u Pressingu da sa Vučićem i Nikolićem nikada nije bio na istoj strani. Ocenio je da je premijer Srbije preterao s pojavljivanjem u medijima, i dodao da je opasan političar. Kaže da smo od političara napravili polubožanstva, a proteste u Srbiji - apsolutno podržava. Vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije je verski lider koji se, uz crkvenu službu, bavi sportom i biznisom, a u svojoj prošlosti bio je jedan od predvodnika protesta protiv Slobodana Miloševića. Često ga karakterišu kao nekoga ko kritikuje nastupe i izjave Aleksandra Vučića. Vladika je za N1 govorio o tome. Kazao je da je protiv toga što Vučić ima dosta nametljivosti u svom nastupu, što je mnogo na televiziji, što suviše priča i dodaje da je vrlo sposoban da sve pokrije. "Nisam ni ja nesposoban definitivno, ali... Imam utisak da je preterao. Imam utisak da misli da su mu mediji pridali previše značaja. Važno je imati medije i pokrivati medije, ali se to vrati kao bumerang. Mislim da je preterao u pokrivanju medija. Vučić i ja nikad nismo bili na istoj strani. Od 1992. do danas. Ja kad sam bio za Evropu i demokratiju, on nije bio. Ja sam uvek bio protiv Miloševića, nikad nisam bio za njega. Nisam ja naivan, on je ozbiljan, sposoban i opasan političar, sve prati i sve vidi. On zna da ja nisam za njega, baš me briga što zna. Ima jedan detalj u kojem vidim našu različitost koja je bolna, po mene bolna", kazao je. Podsetio je na svoj govor iz daleke 1991. godine u Glini na komemoraciji stradalima. "Ja sam negde 1991. godine govorio u Glini na komemoraciji za stradale kao student. Održao sam vatren govor šta će uslediti u Hrvatskoj ako se ljudi ne promene i ne pokaju. Razlika između mene i njega je što ja posmatram makar 5, 6 godina unapred i predviđam na osnovu toga šta stvarno može da im se dogodi. Koliko on misli da je važno da bude na čelu Srbije pet godina, onda mora gledati barem 15 godina unapred", dodao je. Osvrnuo se i na prozivke koje su stizale od aktuelnog predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, i rekao da su razgovarali. "Nisam odgovarao na prozivke Nikolića, ja sam otišao kod njega i rekao: Evo nazvao sam vas pogrdnim imenima, vi ste bili drski prema meni i tu smo popili po rakiju, pričali i razgovarali. Slučajno me dovezao prijatelj koji ima dobra kola, a to su slikali i pričali da su moja kola. Sve su to ljudi. Sve su to smrtni ljudi i toliko su zbunjeni kao što sam i ja bio. Ja da se ne držim Boga i ne bojim Boga, bio bih gori od njih. Želim da kažem ljudima: Protestujte i ne bojite se ljudi, boj'te se Boga. Najgore je ako ljudi ćute i trpe, to će eksplodirati u jednom trenutku", dodaje. Na čelu protesta protiv Miloševića Vladika Grigorije je nakon toga opisao kako je bio jedan od predvodnika protesta protiv Slobodana Miloševića. "Te 1992. godine sam bio student teologije, ti momci tamo su mislili da sam dobar za to. Počeli smo se družiti sa drugim studentima sa drugih fakulteta i pokrenuli smo proteste protiv Miloševića. Hteli smo zaustaviti rat. Imali smo osećaj da smo pametni, bili smo mladi i hrabri, a to tada nije bilo nimalo jednostavno. U najkraćem mogu reći da se ne stidim toga, ne ponosim se previše jer smo doživeli neuspeh neke vrste. Ponosan sam zbog toga što vidim da se mnogo toga lošeg dogodilo i našem narodu i samom Miloševiću. Kad se sve to zbilo kasnije, danas kad pomislim na to da li je moguće bilo sve uraditi bez krvi, stradanja, izbeglištva i stida dolazim do zaključka da je možda bilo bolje da su ljudi tada slušali što im govore mlade ljudi", kazao je Grigorije. Opisao je i kako je gledao intervju sa Noamom Čomskim u kojem opisuje istoriju SAD-a, te i iz toga izvukao pouku. "Gledao sam jedan dugačak intevju Noama Čomskog koji traje 2-3 sata, gde on objašnjava istoriju Amerike. Zamislite paradoks - najveći razvoj i najbolje stvari u Americi su se desile 60-ih i 70-ih kada je bilo najviše protesta u Americi. Zašto je to važno? Zato što je ljudima na vlasti je potreban korektiv. Vlast je veliko iskušenje, duhovno. Mogu sad slobodno da kažem nakon toliko godina, mogu najviše da se zahvalim svojim kritičarima", rekao je. "Od političara smo napravili polubožanstva" "Često kažem da smo političarima dali previše značaja i napravili od njih neka "polubožanstva". To je bilo nekako svojstveno raznim epohama kroz istoriju", kaže vladika. "Mi smo trenutno u nekoj polupaganskoj fazi kada je političar sve. On je i urednik života, on je i estradna zvezda i onaj koji odlučuje o kulturi, umetnosti, politici. Naša uloga ljudi, naroda i nas kao verskih službenika je nekako nečasna jer smo mi pristali na to, da oni pomisle o sebi tako visoko. Mi kao neko ko je trebao biti njihov korektiv smo prestali to biti", dodao je. Vladika kaže da je važno da počnemo da razmišljamo slobodnije i radimo ono što je dobro i tako će se i oni korigovati, a da njih treba uticati ukazujući im na dobre primere. Protesti u Srbiji: "Apsolutno podržavam" Upitan o protestima u Srbiji koji se od 3. aprila svakodnevno održavaju u Beogradu, ali i drugim gradovima, rekao je da ih apsolutno podržava. "Ne bih savetovao ljudima da se ističu da su vođe, jer smo se mi isticali kada je to bilo ozbiljno. Nisam baš imao priliku da podržavam bilo koga u Srbiji, ali mogu reći da nikad nisam podržavao ni Nikolića, ni Vučića. To sam mu rekao u direktnom razgovoru u Mostaru", poručio je Grigorije. "Ne bih bio patrijarh" Kaže da ne bi želeo da bude patrijarh: "Nemam tu želju i ambiciju, znam da mi mnogi ne veruju, ali neću da se pravdam. Jedino gde bih otišao da služim jeste Beograd, ali ne kao patrijarh nego kao sveštenik ili neki episkop. Volim taj grad i ljude koji žive u njemu. Nemam ambiciju da budem patrijarh jer je to užasno teško", naveo je u Pressingu BiH. "Ne godi mi da me zovu Kluni, želeo sam da ličim na Maradonu" Voditelj i urednik emisije se na početku našalio, kazavši da su se mnoge žene obradovale kad su čule da je vladika gost Pressinga, na što je on odgovorio: "Žene imaju najbolji osećaj da ih neko poštuje i u tom smislu one neporecivo osjećaju ko ih poštuje. Zato su majke i zato su stvorene za najuzvišeniju službu na zemlji. Ne godi mi kad me zovu Kluni, uvek sam želeo da ličim fizički na Ronaldinja ili Maradonu, ko nije fizički obdaren, ali ima unutrašnju harizmu i može da iznenadi nečim što je neočekivano. Ovo spolja je očekivano, nije nikakva naša zasluga", naveo je. Negde vladika, negde samo fubaler Vladika je ispričao kako je igrajući fudbal s mladim ljudima uticao na njih i to ne govorivši im ništa, da se okrenu veri. "Nikad mi nije bio cilj, ali sam uvideo da momci s kojima igram sport, ne namećući im verska načela niti veru, oni su u tom druženju postajali bliski sa crkvom i to je bio značajan iskorak. Neke od njih sam video kasnije u crkvi i kazao im: Ja tebi nikad nisam govorio da ideš u crkvi, pa mi odgovore: Šta ću kad sam s tobom, vidim ideš ti, idem i ja. Bilo je slučajeva da ja u fudbalu presuđujem igrom u korist svog tima, pa mi onda kažu: Ako si vladika, nisi Bog. Ja im kažem: Ne, ja sam ovde samo fudbaler. Ono što naročito volim i čime se želim videti jeste književnost i moram iskoristiti priliku da kažem da će izaći moja knjiga, priče o ljudima u ratu koji su činili dobre stvari. Jedan od tih ljudi je sugrađanin doktor Mustafa Pintol, a knjiga izlazi u sledeći petak. Zove se 'Preko praga'", ispričao je vladika.

Почетком марта, за грађане Србије по много чему трагичног месеца, штампане и електронске медије је "затрпала" информација о доласку руских ловаца на дан када је пре 18 година започела злочиначка НАТО агресија на нашу земљу. Иако су професионалци из војске мирно и сталожено најављивали могући долазак шест руских „мигова“ за крај марта или почетак априла месеца ове године, део (режимских) медија је почетком марта громопуцателно најавио да ће авиони из Руске Федерације у Србију долетети баш 24. марта, на дан када је пре 18 година започела злочиначка НАТО агресија на нашу земљу. Та вест се „брзином светлости“ проширила по готово свим медијима, па тако, кад свако мало „дода“ и одузме, могли смо прочитати чак и да ће свих 6 мигова приликом доласка из Русије, прво прелетети читаву територију Србије (претпостављамо и Космет), пре но што слете на батајнички аеродром. Потреба Оперативна спобност наше војске је због недостатка адекватне ловачке компоненте, као најбитнијег (и првог „на удару“) дела ПВО заштите територије, већ годинама унатраг битно нарушена свеукупним стањем у држави, па тако и у војсци, односно њеном најелитнијем делу – РВ и ПВО. Са постојећа 4 МиГ-29 чији су ресурси при крају, као и три МиГ-21, у веома сложеним условима се обављала (и обавља), како редовна обука пилота-ловаца, тако и испуњавање преузетих међународних обавеза у заштити ваздушног простора и обезбеђивању неометаног одвијања ваздушног саобраћаја преко наше земље у смислу „ер полисинга“. Наша авијација се већ деценијама налази у „предколапсном“ стању и треба истаћи да само заслугама техничког састава ми имамо и даље какво-такво ваздухопловство. Стога, ова донација из Руске Федерације, те она најављена из Белорусије, као и најављена куповина хеликоптера на Западу, поред већ пристигла два руска и још неколико најављених, представља оно неопходно „освежење“ за наше ваздухопловство које ове године слави 105 година од свог оснивања. Велика би срамота била и за овај народ и за његове представнике са ма ког политичког спектра долазили, да једна од ствари са којом заиста можемо да се поносимо свуда у свету, ето тек тако нестане. И опет дакле, набавка ових летелица није спорна. Кадрови Оно што може да буде спорно у причи су кадрови. И у квантитативном и у квалитативном смислу. Последња генерација наших пилота који су прву официрску звездицу и војничку каријеру започели у својству пилота ловца, у јединице је ступила средином 90-их година 20-ог века. Исти случај је и са школованим подофицирским кадром који такође средином 90-их година по последњи пут попуњава јединице из четворогодишње ваздухопловно техничке школе. То наравно не значи да се престало са школовањем, него је оно настављено у донекле измењеним условима, где су се војни делатници суочавали са готово апсолутном незаинтересованошћу тадашње политичке елите за проблеме у војсци. Следеће генерације младих пилота (до данас) са академије излазе „из кабине“ Супераглеба Г-4, односно хеликоптера „Газела“. У складу са потребама и личним тежњама, односно могућностима, током летачке каријере завршавају преобуке за летење и на другим типовима, те се кроз процес перманентне обуке у јединици током војничке каријере, „попуњавао“ и ловачки кадар. Мало је сложенија ситуација била у ваздухопловнотехничкој служби, где је након укидања четворогодишње вазухопловно техничке школе, „Соломонско решење“ пронађено у једногодишњем специјалистичком школовању кадрова, које је показало одређен број недостатака, који је срећом, у највећој мери превазилажен људским квалитетима тих појединаца и њиховом жељом да „науче посао“. Док су имали од кога… У деценијама унатраг, кадар се осипао. Нормално је било да људи када стекну услове иду у пензију. Није нормално било да се након „петооктобарских“ промена насилно пензионишу људи. И није нормално било да војску напушта квалификован кадар због тешке материјалне ситуације. Нерешеног стамбеног питања и скромних личних примања. Ако имамо у виду да већ постоје и пилоти, дакле висококвалификован кадар у вишим официрским чиновима, који су пензионисани без решеног стамбеног питања, шта онда могу да очекују авио-механичари на пример, који су подофицири… У том смислу, већ је више пута наглашавано од стране самих војних званичника, да без адекватне акције коју мора предузети држава, како би мотивисала људе да раде у војсци, неће имати ко ни да одржава те „мигове“, нити ко да лети на њима. Ово је помињао и командант РВ и ПВО, као и још неколико званичника, како из РВ, тако и из Министарства одбране. Помак је учињен пре две године поновним оснивањем (у склопу Војне гимназије)-Средње ваздухопловнотехничке војне школе. Пре неки дан се и министар одбране састао са министром просвете и договорили су дуално образовање у некадашњем „Драпшину“, односно Ваздухопловној академији. Надамо се да то није бацање „прашине у очи“ (Познато је да свршени ђаци Ваздухопловне академије имају предност приликом запошљавања у цивилне авио-компаније и сервисе, односно на самом аеродрому, где су им плате осетно веће него када би исти посао радили у војсци – према садашњем стању ствари) Углавном, ситуација је и што се тиче кадрова сложена. За две до три године ће бити пензионисани они најстарији и најискуснији техничари који су „преживели“ пензионисања „после 5-ог октобра“. На овим млађима је у наредном периоду да стекну што више искуства. За сада је план, конкретног што се тиче, да тренутни технички кадар са МиГ-21, буде одмах преобучен за МиГ-29. Исти случај ће бити и са пилотима, којих тренутно сразмерно има мало, тим пре што је ловачка авијација због своје психофизичке захтевности „ограничена“ негде до 45 године за пуну искоришћеност летачког кадра. Али, снаћи ће се војска већ, она никада није ни била проблематична, већ политичке елите које су је (зло)употребљавале за личну промоцију… Политичари Да ли је Вучићево понашање приликом посете Русији када је отишао у хангар и одушевљавао се 29-кама било заиста искрено или одглумљено, није ни битно. Битна је злоупотреба војске за стицање политичких поена. Вучић је мислио да ће са „миговима“ на симболичан начин показати како има подршку руског председника Путина. Путин је пак „стари лисац“ који већ годинама унатраг показује завидан ниво политичке хладнокрвности и рационалности. Српски (режимски) медији су једногласно пренели како Путин на овим председничким изборима подржава Вучића! То наравно није истина. Након њиховог сусрета, пожелео му је срећу на изборима КАО И СВИМ ОСТАЛИМ председничким кандидатима. Иако су, у јеку предизборне кампање, били ради да се састану са њиме (и сликају се), како Путин, тако и Ангела Меркел су то учинили више из пристојности, него што је то заиста подршка, а како представљају прорежимска гласила. Да је подршка заиста стварна, ето би нама пред изборе долетели „мигови“ или би се Ангела „отворила“ за неки повољнији кредит или донацију. Треба рећи иначе да су „мигови“ у летном стању и да имају довољно ресурса да прелете овде. По првобитном договору, авиони су морали бити доведени у „предекспортно стање“, тј. требали су им бити скинути они уређаји и склопови који нама (у најкраћем) не требају, а онда из Русије да прелете, или пак да се допреме у транспортном авиону. Тек када буду на батајничком аеродрому, у ВЗ „Мома Станојловић“ би започео њихов ремонт, односно продужење временског рока рада на 40 година, а касније према стању, што би нашој ловачкој авијацији дало „форе“ следећих 10-15 година. Значи, радови се изводе код нас а не у Русији, баш као што је то учињено и пре 10-ак година, када је такође у „Моми“, у сарадњи са Русима ремонтовано тада 5 летелица „претеклих“ од НАТО агресије. Тада са њима нико није правио предизборне циркусе, а избори су се и тада одржавали. Стога смешно звучи Лазански када у данашњем интервјуу за СПУТНИК, каже да „мигови“ још нису допремљени зато што „неке наше пријатељске земље, због НАТО, не дозвољавају прелет преко своје територије“ Па ако је тако, онда га неће дозволити никада! Ако НАТО већ брани да ти авиони дођу у Србију. Шта ће Лазански, мора да брани „вођу“ и да даје такве сомнабулне изјаве…. Заправо, можда би „мигови“ и стигли 24. марта да Вучић није одлучио да се уместо са њима, слика са једним од актера тог трагичног дана за наш народ-Шредером… Мислите о томе!

Премијер Александар Вучић примио је пуковника Зорана Стојиљковића, којем је захвалио на преданом и одговорном обављању дужности официра Војске Србије. Вучићеви гости у Влади били су пуковник Стојиљковић, његова супруга Мануела и њихово једанаесторо деце, а премијер им је честитао новогодишње и божићне празнике и уручио поклоне. Пуковник авијације Зоран Стојиљковић, завршио је Ваздухопловну гимназију „Маршал Тито“ у Мостару и Ваздухопловну војну академију у Задру. Као пилот, службовао је у ескадрилама јуришне авијације у Церкљу (Словенија), Маховљанима (Бања Лука), Лађевцима(Краљево) и Батајници. На авионима Јастреб, Супер Галеб и Орао, остварио је више од 1000 сати налета, укључујући борбене летове у свим ратовима на територији бивше Југославије. Завршио је Командно штабну академију, Школу националне одбране и Ратну школу Грчког РВ. Поред тога, завршио је и Богословски Институт Српске Православне Цркве, као и последипломске студије на Факултету политичких наука-Центар за америчке студије. Поред пилотских, обављао је низ одговорних дужности у Команди РВ и ПВО. Био је, у четворогодишњем мандату и војни аташе у Босни и Херцеговини. Тренутно је предавач предмета Тактика на Катедри оператике Војне академије и Школе националне одбране. И даље обавља пилототске дужности! Активно се бави трчањем и бициклизмом и течно говори грчки, енглески, словеначки и македонски језик. Са супругом Мануелом има једанаесторо деце. Ану (1991.), Тању (1993.), Даницу (1995.), Ђорђа (1996.), Софију (1998.), Милицу (1999.), Јелену (2001.), Димитрија (2002.), Дуњу (2004.), Божидара (2006.) и Лазара (2012.). Најстарија кћерка Ана је удата и у браку са Давидом има сина Луку. Пуковник Зоран Стојиљковић и његова породица су се током додсадашњег живота, као подстанари, селили више од 20 пута. Тренутно живе у стану са нерегулисаним имовинско-правним односима… М. Ракић

Premijer i njegova porodica vlasnici 786 kvadrata Premijer Aleksandar Vučić vlasnik je jedne, a članovi njegove porodice šest nekretnina u srpskoj prestonici koje vrede više od milion i sto hiljada evra. Donedavno porodica je imala još jedan stan koji je prodala. Dva stana su otkupljena od države devedestih godina po povlašćenim uslovima. Pišu: Stevan Dojčinović, Pavle Petrović Imovinski karton premijera Srbije Aleksandra Vučića, objavljen na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, ukazuje da je jedan od najsiromašnijih državnika u regionu. Vlasnik je samo jedne garsonjere od 30 metara kvadratnih. Ne poseduje ništa više od imovine – ni automobil, ni firmu, niti ušteđevinu u banci. Plata mu je oko hiljadu evra mesečno, tako da je čak i kupovina garsonjere za njega bila luksuz. Vučićeva porodica, međutim, poseduje veći broj nekretnina u glavnom gradu. Uglavnom su to veliki stanovi na lokacijama gde su skupi kvadrati, pokazuje istraživanje Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK. Premijerova supruga vlasnik je stana od oko 100 kvadrata koji se nalazi odmah pored njegove garsonjere u naselju „Belvil“. Kupila ga je od biznismena za kog opozicija tvrdi da je blizak vlasti. Grafički prikaz imovine (klikni za uvećanje) Stan od 118 kvadrata u Yubiznis centru, koji je Vučić otkupio od države devedesetih, nije jasno čiji je. Iako ga je Vučić ugovorom poklonio bivšoj supruzi, ugovor o poklonu nikada nije stigao do katastra pa se premijer i dalje zvanično vodi kao vlasnik stana. Brat premijera vlasnik je stana od 108 kvadrata na Novom Beogradu. Premijerovi roditelji vlasnici su porodične kuće u Jajincima od skoro 200 kvadrata, stana od 112 kvadrata u centru Beograda i stana od 80 na Novom Beogradu. Majka je imala još jedan stan od 62 kvadrata u Beogradu, ali ga je prodala dok je trajalo istraživanje KRIK-a. Njihov najskuplji stan nalazi se u Krunskoj ulici, a premijerov otac dobio ga je krajem devedesetih godina u razmeni sa Narodnom bankom. Razmena je, prema mišljenju stručnjaka, bila na štetu banke. Ukupna površina nekretnina, ne računajući nedavno prodat stan, je 786 metara kvadratnih, a prema tržišnim cenama vrede milion i sto šezdeset hiljada evra. Nedavno prodat stan vredan je 75.000 evra. Premijer Vučić od 2012. godine prima platu u proseku od hiljadu evra mesečno, dok je plata njegove supruge u Ministarstvu spoljnih poslova 65 hiljada dinara. Roditelji Anđelko i Angelina su penzioneri i primaju, prema izjavi Vučića, penzije od 90.000 i 80.000 dinara mesečno. Plata brata Andreja, koji radi u Narodnoj banci Srbije, nepoznata je. Vrednost stanova Novinari KRIK-a angažovali su agenciju za nekretnine da proračuna vrednosti stanova. Za svaki od njih urađen je detaljan proračun. Tržišna vrednost stana ne mora da se podudara sa vrednošću u ugovoru. Agencija nije želela da bude imenovana u tekstu. U zbirnu vrednost nije uračunat stan u Ulici Jurija Gagarina iako se u katastru vodi na premijerovog oca – uverili smo se da je taj stan razmenjen sa Narodnom bankom. Tokom istraživanja prodat je stan u Nikole Tesle, pa se ni on nije našao u proračunu. KRIK je ovu priču uradio u okviru projekta istraživanja imovine domaćih funkcionera, koji su podržali i čitaoci sajta. KRIK smatra da bi građani trebalo da budu informisani o tome šta od imovine poseduju vodeći funkcioneri i njihove porodice (povezana lica). Zbog ovog istraživanja, provladin tabloid „Informer“ pokrenuo je hajku protiv naših novinara. Premijer je novinarima KRIK-a rekao da on nikada nije imao novca i da su mu roditelji finansijski pomogli kada je kupovao garsonjeru u „Belvilu“, kao i kod otplate stana koji je od države otkupio devedesetih godina. Rekao je da on nema veze sa stanom svoje supruge, kao ni sa nekretninama roditelja i brata. „Vi ste sabirali babe i žabe. Ne možete da mi nađete ništa pa ste onda uzeli da sabirate šta su mi otac i majka imali“, rekao je Vučić. „Znate šta je problem sa svima koji misle da će istražujući nešto da pronađu? Nemaju šta da pronađu. Nikad nisam krao, nikada nisam uzimao“, kaže Vučić, „Na meni nema ništa skupoceno. Mene zanima šta mogu da uradim za svoju zemlju i svoj narod.“ Za stan koji je dobio od države devedesetih Vučić je rekao da ga je na kraju pretplatio. Negirao je da je njegov otac stan u Krunskoj otkupio po privilegovanom dogovoru. „Belvil“ i „WinWin“ Premijer Vučić kupio je garsonjeru u aprilu 2014, piše u ugovoru koji poseduje KRIK. Ona se nalazi u čuvenom novobeogradskom naselju „Belvil“ koje je sagradila kompanija Miroslava Miškovića, a prema tržišnoj ceni danas vredi oko 51.000 evra. Premijer je stan platio, prema ugovoru, 39.000 evra. Premijer svojom platom i bez ušteđevine u banci nije mogao da sebi priušti ovu nekretninu, pokazuju zvanični podaci. Vučić je za KRIK rekao da su mu roditelji pomogli pri kupovini stana. „Otac mi je platio garsonjeru.“, rekao je Vučić, „Roditelji su prodali stan, majka je prodala i kuću u Bečeju, sve što je nasledila od svog oca i svoje majke, da bi meni pomogli da kupim tu garsonjeru. Ja sam platio neki minimalni iznos.“ Tamara Đukanović (foto: Kurir) Odmah do premijerove garsonjere, nalazi se stan veličine 104 kvadratna metara uvlasništvu njegove supruge Tamare Đukanović. Ona je vlasnica i garaže od 12 metara kvadratnih u „Belvilu“. Na tržištu se procenjuje da stan i garaža danas vrede oko 196.000 evra. Đukanovićeva je zaposlena u Ministarstvu spoljnih poslova od avgusta 2010. godine. Savetnica je u Odeljenju za Evropu i zarađuje oko 65.000 dinara mesečno, prema informacijama koje je KRIK-u dalo ministarstvo. Stan je kupila u maju 2013. godine za 135.000 evra, stoji u ugovoru koji ima KRIK. Prodavac je bio Slobodan Kvrgić, u javnosti poznat kao vlasnik kompanije „WinWin“ koja se bavi prodajom računara i druge tehnike. Kvrgića opozicione stranke opisuju kao biznismena bliskog premijeru. Njegove firme razvile su poslove od kada je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Prihodi Kvrgićeve matične kompanije skočili su sa 100.000 evra u 2010. godini na 14,5 miliona evra u 2014, uglavnom zahvaljujući javnim nabavkama. Premijer je KRIK-u rekao da su njegova garsonjera i suprugin stan odvojene nekretnine kupljene nazavisno jedna od druge. „To nema veze sa bračnim statusom“, rekao je Vučić. „To je odvojeno kupljeno. Njeni roditelji su joj to kupili mnogo ranije i imaju ugovor o pozajmici i ugovor o kreditu.“ Rekao je da ne poznaje Kvrgića i da on nije čovek blizak vlasti. „Ja ne znam ni ko je to. Prvi put čujem“, rekao je Vučić. „Ja u životu nisam video tog čoveka.“ Kvrgić nije odgovorio na pitanja koja su mejlom poslali novinari KRIK-a. Stanovi kupljeni od države Dva stana porodica je povoljno otkupila od države u vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u vladi Slobodana Miloševića. Ti stanovi kupljeni su po privilegovanim cenama, mada premijer tvrdi da on nije uticao na to. Stan veličine 118 metara kvadratnih u Bulevaru Mihajla Pupina, u Yubiznis centru – zgradi poznatoj i kao „Crvenkapa“, Vučić je otkupio od države decembra 1998. Ovaj trosoban stan danas ima procenjenu vrednost od oko 231 hiljadu evra. Institucije su, kršeći zakon, odbile da novinarima KRIK-a dostave dokumentaciju u vezi sa ovim stanom, tako da nije poznato koliko je premijer ukupno platio nekretninu. Vučić kaže da se ne seća koliko je ukupno platio stan, ali tvrdi da ga je preplatio, jer mu je posle 2000. godine naplaćen ekstraporez. Premijer Aleksandar Vučić (foto: KRIK) „Ne znam (koliko sam platio). Nisam se spremio da vam se pravdam. Posle 2000. tražili su dodatni porez i to sam platio. Platio sam toliko da su oni bili veoma srećni što su uspeli da me kazne“, rekao je Vučić. Vučić je rekao da mu je i oko isplaćivanja tog stana pomogla porodica, ali i šef Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj. „Nisam doplatio ja, već najvećim delom otac jer nisam imao novac, kao što ga ni danas nemam“, rekao je Vučić. „Da budem zahvalan i fer, mislim da je i Šešelj pomogao pa je dao i on nešto.“ Šešelj je novinaru KRIK-a rekao da se ne seća da li mu je novčano pomogao, ali da mu je on potpisao molbu da dobije stan. „On nije hteo da potpiše molbu. Iako je imao ženu i dete i živeo kao podstanar u 28 kvadrata. Smatrao je da mu skromnost tako nalaže.“ Premijer je 9. decembra 2013. godine potpisao ugovor kojim je ovaj stan poklonio bivšoj supruzi. Ovaj ugovor, međutim, nije zaveden u katastru i Vučić se tamo i dalje vodi kao vlasnik. Premijer je rekao da nije bila njegova obaveza da upiše promenu u katastru. Još jedan stan je, kako KRIK otkriva, porodica otkupila po povlašćenim cenama. Trampa sa bankom Anđelko i Angelina Vučić, premijerovi roditelji, vlasnici su troiposobnog stana u centru Beograda u Krunskoj ulici. Ovaj stan veličine 112 metara kvadratnih najskuplja je nekretnina koju porodica ima. Stan je, kako pokazuje dokumentacija koju su sakupili novinari KRIK-a, otkupljen od Narodne banke Jugoslavije 1998. godine u veoma dobrom dogovoru po porodicu. Anđelko Vučić radio je u ovoj instituciji. Stan je bio u vlasništvu kontroverznog biznismena Zlatana Peručića, direktora „Beobanke“, koji ga je od države otkupio 1992. Peručić je, zatim, stan prodao kompaniji „MM inženjering“ u martu 1998, a ona tri meseca kasnije Narodnoj banci Jugoslavije. Cena za koju je Narodna banka otkupila stan bila je tadašnjih 2,3 miliona dinara (380.000 tadašnjih nemačkih maraka). Svega sedam dana kasnije, Narodna banka je overila ugovorsa Anđelkom o razmeni stanova. Zanimljivo da je ugovor bio pripremljen deset dana pre nego što je banka kupila nekretninu od „MM inženjeringa“. Vučićevi roditelji su sa Narodnom bankom menjali stan na Novom Beogradu, veličine 89 metara kvadratnih, za stan od 112 metara kvadratnih u centru grada. Stan koji su dobili od Narodne banke vredi blizu 240.000 evra, skoro tri puta više od stana koji su dali u zamenu – prema današnjim tržišnim cenama. Nije jasno zašto je Narodna banka pristala na ovakvu pogodbu. Stručnjaci sa kojima su pričali novinari KRIK-a istakli su da je banka morala da izmeri vrednost kvadrata oba stana, a ne da računa „kvadrat za kvadrat“. Ovakva razmena bila je, kako smatraju stručnjaci, na štetu Narodne banke. Razliku od 23 metra kvadratna, za koliko je veći stan u Krunskoj, premijerovi roditelji su doplatili svega 14.500 dinara (tadašnjih 2.400 nemačkih maraka). Porodici je omogućeno da doplata za stan bude mala jer su sa bankom sklopili ugovor o otkupu, mada stručnjaci kažu da nisu imali osnova za to. Takav ugovor, koji je predviđao da stan može da se otkupi po ceni znatno nižoj od tržišne, mogli su da sklope oni koji su živeli u državnim stanovima. Roditelji Aleksandra Vučića, međutim, nisu živeli u tom stanu, pa nije jasno kako im je banka omogućila povoljniji otkup. Premijer tvrdi da je stan razmenjen s bankom 1997. kada on nije bio ministar. Ugovori koje je KRIK dobio od Geodetskog zavoda, međutim, sastavljeni su sredinom 1998. godine, nekoliko meseci pošto je Vučić postavljen na ministarsku funkciju. „Kakve to veze ima sa mnom? Nismo mi bili na vlasti 1997. kada je moj otac zamenio stan. Imam ugovor da je bilo 1997, rekao nam je Vučić, „Moj otac je promenio stan u kojem su živeli 21 godinu na novom Beogradu i doplatio. Bez ikakve vlasti i bez ičega. Pa ja nisam ni znao da se oni sele na Vračar.“ Ostale nekretnine Roditelji premijera vlasnici su još nekoliko nekretnina u Beogradu. Privatnost Novinari su sakupljali isključivo zvanične podatke o imovini iz katastra. Nisu zadirali u privatnost i da bi je zaštitili – novinari su objavili samo nazive ulice gde se stanovi nalaze, ali ne i precizne adrese. Imovina čelnih ljudi u državi je legitimna tema širom sveta. Otac Anđelko vlasnik je stana od 80 metara kvadratnih na Novom Beogradu, u Ulici Klare Cetkin. Tržišna cena sapripadajućom garažom iznosi 111.000 evra. Majka je do nedavno posedovala stan od 62 metra kvadratna u Bulevaru Nikole Tesle u Beogradu, tržišne vrednosti 74 hiljade evra. Prodala ga je početkom 2016. godine. Najveća nepokretnost koju porodica poseduje je kuća u naselju Jajinci u beogradskoj opštini Rakovica. U kuću premijer dovodi bitne goste iz inostranstva, poput stranih zvaničnika i hvali se podrumom vina koji se u njoj nalazi. Ova kuća je izgrađena bez dozvole za gradnju. Do danas nije legalizovana, mada je novinarima u Odseku za legalizaciju rečeno da je premijerova porodica slala zahteve da se to reši. Celo naselje je bespravno izgrađeno. Prema dokumentu koji je geodet izradio, a čiju kopiju ima KRIK, kuća se vodi na oca Anđelka Vučića. Veličina kuće je 174 metra kvadratna i ima garažu od 35 kvadrata. Tržišna vrednost je oko 141 hiljadu evra. „To je najmanja kuća u okruženju. Otac je ’92 uzeo plac, a ’93 počeo da gradi. Nije legalizovana zato što nije bilo moguće da se legalizuje ikome na tom mestu.“, rekao je Vučić, „Već peti put podnosi zahtev za legalizaciju, valjda će sad da legalizuje.“ Keš i kredit Brat premijera Andrej Vučić vlasnik je četvorosobnog stana stanaod 108 metara kvadratnih. Stan se nalazi u Ulici Antifašističke borbe na Novom Beogradu i prema tržišnoj ceni danas vredi oko 191 hiljadu evra. Andrej radi u Narodnoj banci Srbije, ali njegova primanja nisu poznata. Ova institucija odbila je da KRIK-u dostavi taj podatak, napominjući samo da je Andrej zaposlen u Narodnoj banci više od 18 godina i da je završio Ekonomski fakultet u Beogradu. Pre kupovine stana, bio je prijavljen na adresi u Krunskoj gde žive njegovi roditelji. Andrej Vučić (foto: Kurir) Andrej je stan kupio aprila 2008. godinezajedno sa tadašnjom suprugom za 200.000 evra. Za kupovinu, prema ugovoru, uplatili su 100.000 evra sa računa, dok su ostatak isplatili iz kredita koji su podigli kod banke. Za kredit od 156.000 švajcarskih franaka, koji je Andrej podigao, založili su ovaj stan. Četiri godine kasnije Andrej se razveo i otkupio polovinu stana od bivše supruge. Prema ugovoru iz septembra 2012. godine, koji poseduje KRIK, uplatio joj je 40.000 evra. Andrej nije pristao na intervju za KRIK, rekao je da nije javna ličnost i da stoga ne želi da se pojavljuje u javnosti. „Vama smeta što moj brat ima stan“, rekao je Vučić. „Sabrate mi šta ima moj brat. Vi istražujete mog tatu od 75 godina i moju mamu od 72 i zanimljivo mi je da to radite pošto se to nikada nije radilo i nema veze sa nikakvom vlašću.“ „Imam ja da vam kažem, ima još nešto što niste sabrali“, rekao je Vučić. „Imam ja još vrednije nešto. U Bugojno (Bosna) treba da pođete sa mnom, gde su nam kuće koje nismo prodali. Sad otac prodaje još jedan stan, verovatno taj u Klare Cetkin, da vas obavestim. Prodaje da bi napravio kuću u Bugojnu, da bi svoje ognjište obnovio.“ Pritisci tokom istraživanja Tokom rada na ovoj priči, novinari KRIK-a bili su izloženi pritisicima i sabotažama. Pojedine institucije su, kršeći Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, odbile da novinarima dostave podatke o imovini premijerove porodice. Republički Fond za zdravstveno i penzijsko osiguranje (PIO fond) odbio je da novinarima dostavi podatke o radnom stažu premijera Vučića, za period pre nego što je ušao u vladu. Pre dve nedelje Poverenik je ovoj instituciji naložio da KRIK-u dostavi tražene informacije, ali ona do danas to nije uradila. Republički geodetski zavod je, takođe kršeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odbio da novinarima dostavi dokumentaciju u vezi sa promenom vlasništva nad nepokretnostima porodice Vučić. Direktorka katastarske opštine Novi Beograd novinaru KRIK-a rekla je da na zahtev nije odgovorila jer čeka „instrukcije kako da postupi“. Tokom rada na priči, novinari su primetili da ih različita lica prate i snimaju mobilnim telefonima. U isto vreme započeta je i medijska hajka na urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića zbog istraživanja premijerove imovine. Medijski napad na KRIK Urednik provladinog lista „Informer“, Dragan Vučićević, javno je napao novinare KRIK-a na televiziji „Pink“, a zatim pet dana zaredom i u svojim novinama. Na naslovnim stranama je objavljivao da je urednik KRIK-a mafijaš, sadomazohista, špijun i medijski terorista. Zabrinjavajuće je i to što su se u „Informeru“ pojavili detalji o tome šta KRIK istraživuje, šta je od dokumentacije sakupio, kao i radni naslov teksta. Opisana je čak i komunikacija urednika KRIK-a sa kolegama iz drugih redakcija. KRIK veruje da su ovi podaci sakupljeni nadzorom rada redakcije koji vrši neka domaća obaveštajna agencija, najverovatnije Bezbedonosno-informativna agencija (BIA). Čelni ljudi SNS-a, podržali su rad „Informera“ izjavama da je hajka koja se vodi protiv KRIK-a sloboda medija. „’Informer’ nije moj list“, rekao je Vučić u intervjuu za KRIK. „To je privatni list, a nemojte da ih etiketirate kao moj zato što vam se ne sviđa šta pišu.“ „Uveren sam da vas niko ne prati kao novinara. To bi bilo veoma loše za našu zemlju. Niti Vas doživljavam kao državnog neprijatelja. Ja Vama želim uspešan rad. Mislim da uvek u razgovoru mogu da Vam odgovorim na svako pitanje, makar imali samo neprijatna pitanja. Za razliku od drugih, ja nisam pobegao“, rekao je Vučić. Pogledajte prvi deo intervjua, u kom premijer govori za KRIK o stanovima porodice Vučić: Извор: Крик