Претражи Живе Речи Утехе

У оквиру духовних сабрања која се и ове године у току Часног поста одржавају са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, данас, 16. априла 2024. године, у храму Свете Тројице на Врачару (Улица Господара Вучића бр. 89), беседиће јереј др Сава Милин, доцент на ПБФ у Београду. Тема предавања је "зашто Бог допушта страдања", а почетак је после вечерњег богослужења. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Епископ новобрдски г. Иларион одржаће предавање на тему "Недеља Православља - тријумф истине" у недељу 24. марта, после вечерњег богослужења у крипти Храма Светог Саве на Врачару. Извор: Радио Слово љубве

Oтварање годишње изложбе "Да се не заборави" која се традиционално сваке године одржава у Парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару, биће у недељу 17. марта 2024. године, у 19 часова, најавила је Академија за уметности и консервацију СПЦ. Извор: Академија за уметности и консервацију СПЦ

Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански г. Алексеј ће у суботу 9. децембра 2023. године, у крипти Спомен-Храма Светога Саве на Врачару, од 18 часова и 30 минута представити шест литерарних ауторских дела, саопштило је братство Светосавског храма. Ове вечери ће беседити и Преосвећени викарни Епископ новобрдски г. Иларион и протојереј Радош Младеновић. Наредног дана, у недељу 10. децембра, Преосвећени Владика Алексеј ће свету архијерејску Литургију служити у храму св. Симеона Мироточивог на Новом Београду од 9 часова, најавило је братство ове светиње. После свете Литургије ће такође бити представљена дела Владике Алексеја, о којима ће говорити старешина храма, архимандрит Данило (Гаврановић) и архимандрит Василије (Костић). Сви су добродошли на молитву и представљање књига. Извор: Радио "Слово љубве"

У Крипти Храма Светог Саве на Врачару, у уторак 23. маја 2023. од 18 часова, биће представљена монографија "Благодатна", а о књизи ће говорити аутори текстова - архијереји Григорије и Максим, као и Ивана Лемкул и уредник издања Дубравка Драговић Шеховић, најављено је из Храма. Извор: Храм Светог Саве на Врачару

Са благословом Патријарха српског г. Порфирија, др Владислав Пузовић, редовни професор на Православном богословском факултету у Београду одржаће 11. маја 2023. године, у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 19.30 часова, предавање на тему "Свети Сава и аутокефалија Српске Цркве". Извор: СПЦ.РС

Заветна слава свих Срба, спаљивање моштију Светог Саве, биће молитвено обележена у Спомен храму Светог Саве на Врачару Светом архијерејском Литургијом коју ће у среду, 10. маја 2023. године, служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, са почетком у 9 часова. Свечано бденије ће бити служено претходног дана са почетком у 18 часова. Храм је најавио да ће, поводом славе, бити одржано предавање на тему "Свети Сава и аутокефалија Српске Цркве" у четвртак 11. маја, у Храму Светог Саве од 19.30 сати, а говориће др Владислав Пузовић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Извор: Храм Светог Саве на Врачару http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=39496

Васкршњи концерт ће 17. априла, од 20 сати, у Крипти Храма Светог Саве на Врачару одржати четири хорска ансамбла, Дечји и Мешовити хор Храма, као и гостујући хорови из Зрењанина и Крушевца, а публика ће уживати и у премијерним извођењима, најавила је за Слово љубве диригент Катарина Станковић. диригент Катарина Станковић позива на Васкршњи концерт: Извор: Радио Слово љубве

Поводом великог празника Светога Саве, славе Спомен храма на Врачару, свету Литургију служе Епископи: сремски г. Василије, викари Његове Светости, ремезијански г. Стефан, новобрдски г. Иларион, липљански г. Доситеј и топлички г. Петар. Беседу о Светом Сави као "утемељитељу свега најзначајнијег у нашем роду, камену на којем се Црква утемељила" произнео је Епископ Иларион. На крају свете Литургије верном народу се обратио Архијереј сремски г. Василије, који је, говорећи о оцу наше Цркве, подсетио на речи св. владике Николаја да је Сава "најлепше дете које је родила српска мајка". Беседа Владике Илариона (снимак ТВ Храм): Реч Епископа Василија на крају Литургије (снимак ТВ Храм): Владика Иларион је истакао да је Свети Сава "поставио камен на коме се Црква утемељила, камен који је донео са Свете Горе Атонске" и додао да је "са тим каменом и тим утемељењем поставио и темеље наше државе, просвете и наше дипломатије". Указао је да "ми не можемо себе да разумемо ако не погледамо у своје срце и ако у том срцу не видимо Светог оца Саву и Онога коме је Он служио, Господа Исуса Христа. Нека бисмо и ми кренули путем Светога Саве на Свету Гору, јер сви смо Светогорци, и мушкарци и жене, и мали и велики, и млади и стари, јер нас је породио један Светогорац... Ето, парадокса, један монах толику децу има, један Светогорац толико род изродио. И заиста, на Њему се остварује оно обећање изречено праоцу Аврааму - да ће ти потомство бити више него звезда на небу..." У беседи је Епископ Иларион још казао да поучени примером Светога Саве, идући на Гору, у дубину нашег бића, доживимо награду Спаситеља коју је Он доживео, "...и онда, вративши се научени, поучени, да знамо како да се понашамо за катедром, да знамо како да се понашамо у школи, да знамо како да се понашамо када проповедамо, када учимо, када тешимо, када лечимо, када бранимо своје достојанство, када преговарамо, када треба да смо мудри. Нека би нам Свети Сава сваког дана био саговорник - са оцем треба да се саветујеш, њега треба да питаш - када не знамо, треба Њега да питамо". На крају свете Литургије, верном народу се обратио Преосвећени Владика сремски г. Василије који је посебно истакао да се "од Ванкувера до Новог Зеланда налази лик Светог Саве", да се у Његовој икони огледамо као што се Он огледа у лику Господа нашег, те да, прослављајући овај велики дан, станемо пред икону Савину и да тражимо благослов и опроштај, да нас Господ Савиним молитвама помилује, да утихне све ратове и жаришта у васцелом свету, да одагна болести од нас и наше деце, Његовим стопама и снагом духа, јер је то "Најлепше дете које је родила српска мајка". Извор: Радио Слово љубве

Управа и братство Спомен-храма св. Саве на Врачару обавештавају благочестиви народ да ће Божанствену Литургију и Молебан за благослов новог лета Господњег служити вечерас у поноћ 01. јануара по старом односно 14. јануара по новом календару (петак на суботу) 2023. године, у заветној светињи српског народа. У суботу, на празник св. Василија Великог, света Литургија ће почети у 9 часова. Сви су добродошли на молитву. Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве" Извор: Храм св. Саве

На дан св. Нектарија егинског чудотворца, 22. новембра 2022. године, у цркви и Спомен-храму Светога Саве на Врачару ће тога празничног дана света Литургија бити служена у малом Светосавском храму од 7 часова и 30 минута, док ће у поподневним сатима, од 17 часова, у великом Храму бити служена Света Тајна јелеосвећења. Благочестивом народу који дође на молитву, на поклоњење и целивање биће изнесена честица моштију св. Нектарија егинског која се већ годинама чува у заветном Храму српског народа. Управа и братство Светосавских храмова на Врачару позивају верни народ да узме учешћа на овим молитвеним сабрањима. Извор: Радио "Слово љубве"

Књига "У славу рађања и духовног трагања", аутора проф. др Весне Димитријевић Срећковић, доноси пред читалачку публику се­дам разговора гђе Сање Лубардић, новинара и водитеља, са др Весном, уприличених у емисији Радија Слово љубве "Под знаком питања". Представљање ове публикације, у издању Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке СПЦ, биће одржано са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару у четвртак, 30. јуна 2022, са почетком у 18 часова. Добро дошли! „ ...Један од лекара који методологију лечења није ограничио само на медицинска сазнања, него ју је допунио духовном „апотеком“, јесте др Весна Димитријевић Срећковић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду и лекар Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије. Она је својим дугогодишњим и преданим научним и лекарским радом спознала пут од лечења до исцељења пацијента. Ми смо др Весни Димитријевић Срећковић захвални не само што је предана у својој мисији лечења болесника него и зато што је смогла снаге и нашла времена да се посвети усменом и писменом опису њених цењених сазнања која су врло корисна за здравље човека. Плод њеног духовног и лекарског узрастања јесте изврсна књига, насловљена У славу рађања и духовног трагања, у којој ће многи пронаћи дуготражени лек који се често састоји у умерености и правилној исхрани“. Патријарх српски Иринеј ** „ ...Садржину наведене књиге чини седам разговора вођених са проф. др Весном Димитријевић Срећковић у оквиру емисије „Под знаком питања“ Радија „Слово љубве“... Пажљивим ишчитивањем редака ове уистину надахнуте књиге, коју топло препоручујемо, пред нашим очима израња личност докторке која првенствено живи посвећеним и озбиљним хришћанским животом. Њена професија, стручно знање, упућеност и таланти којима је обдарена, утемељени су на смирењу и љубави које указује Богу и свима који јој се обраћају за неопходну помоћ. Свештеник др Србољуб Убипариповић, ванредни професор ПБФ у Београду ** „ ...Ова прикупљена и даривана сведочења дела Љубави на зденцима сусретања човека, лекара и научника, са човеком и творевином Бога живога, представља један виталан путоказ ка егзистенцијалној одредници „оздрављење – исцељење”, јер дотачиње неуралигчни сплет најосетљивијих тема из широког спектра здравља – физичког, духовног и психичког“. Мр Душица Крафт, Минстер ** Проф. др Весна Димитријевић Срећковић рођена је 23. јуна 1960. године у Београду. Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду 1985. године, завршила специјализацију из интерне медицине и супспецијализацију из ендокринологије. Изабрана у звање асистента на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1996. године за предмет интерна медицина, (ендокринологија) а у звање редовног професора 2016. године. Шеф је Јединице за поремећаје исхране и превенцију типа 2 дијабетеса, Центра за терапију исхраном, посебне облике терапије и неуропатију у дијабетесу, на Kлиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, од 2003. године. Аутор и коаутор 503 научна рада од којих је 51 рад у часописима који су на СЦИ листи. Од 1986. године радила на изучавању инсулинске резистенције, посебно на рецепторском нивоу, код гојазних пацијената оболелих од дијабетес мелитуса тип 2 у оквиру магистарске тезе. Аутор је индивидуално подешених Медитеранских јеловника. Посебан допринос дала је у стварању и примени доктринарних ставова у области исхране, посебно у гојазности, преметаболичком и метаболичком синдрому, предијабетесу и дијабетес мелитусу, дијабетесним компликацијама, атеросклерози, масној јетри, инфертилитету, депресији, карциному и превенцији наведених болести. Извор: Издавачка фондација АЕМ; Радио Слово љубве

На дан св. Василија Острошког чудотворца, 12. маја 2022. године, у парохијском дому Светосавског храма на Врачару биће одржана аудиција за пријем нових чланова у сва четири вокална ансамбла заветног храма српског народа: Дечији хор "Растко", Омладински хор, Хор "Мокрањац" и Хор Храма Светог Саве, сазнаје радио "Слово љубве" благодарећи диригенту мешовитих хорова, др Катарини Станковић. Детаљније у наставку. Аудиције ће се одржати по следећем распореду: - Дечији хор "Растко" за децу узраста од 5 до 12 година - у 18 часова - Омладински хор за децу узраста од 13 до 18 година - у 18 часова - Хор "Мокрањац" у 19 часова - Хор Храма Светог Саве у 19 часова Уколико имате додатних питања, недоумица или сугестија, можете писати диригентима Милени Антовић и др Катарини Станковић на следеће адресе: [email protected] [email protected] Предлажемо да погледате и дивни спот који су за ову прилику припремили хорови Светосавског храма: Извор: Радио "Слово љубве"

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће, са свештенством и верним народом, служити свеноћно бдење у петак 8. априла, у храму светог Саве на Врачару, са почетком у 22 часа. У наставку, од поноћи, биће служена Света Литургија. Извор: СПЦ.РС

Са благословом Српске Православне Цркве и њеног Патријарха, Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију приређује сваке године изложбу у сећање на Погром 2004. године над српским народом на Косову и Метохији, под називом "Да се не заборави“. Тако ће и ове године, 17. марта, у Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару ова изложба бити отворена од 18 часова. Биће изложени радови студената Академије СПЦ, под менторством професора Јелене Хинић(иконопис), Владимира Карановића (живопис), Жељка Комосара (калиграфија), Маре Ђуровић (фреска), Иве Таталовић (цртежи живописа), Миодрага Милутиновића (цртање иконе) и Немање Комненовића (конзерваторско-рестаураторски рад на просторима Косова и Метохије). Изложбу „Да се не заборави“, Академија СПЦ одржава континуирано од 2005 године, у знак сећања на погром који се десио 17. марта 2004. године на Косову и Метохији. Наставници и студенти Академије ову изложбу припремају сваке године током зимског семестра, а до сада је учествовало више од 250 студената. После прве изложбе која је одржана у Галерији фресака у Београду, наредне су одржане у Народној Библиотеци, Крипти Храма Светог Саве, Парохјском дому Храма где је и овогодишња Изложба у току. Од 2007. године Изложбу су имали прилику да виде и људи ван граница наше земље у Бостону, Минхену, Бирмингену… Парохијски дом Храма св. Саве на Врачару, 17. марта 2022. године, 18 часова. Извор: Висока школа - Академија СПЦ за уметности и консервацију

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће сваког петка - почев од 11. марта а закључно са 1. априлом 2022. године - служити од 18 часова Акатист Пресветој Богородици у Храму Светога Саве на Врачару, објавила је Информативна служба СПЦ. Свјатјејши ће, такође у Светосавском храму, служити и недељно Великопосно вечерње - почев од недеље 13. марта а закључно са недељом 10. априлом 2022. године, такође од 18 часова. Сви су добродошли на молитву. Извор: Информативна служба СПЦ Фото: Информативна служба СПЦ

Патријарх Порфирије: Данас се радујемо духовно као хришћани, али се радујемо и као православни Срби, јер данас славимо родоначелника нашег рода, онога који нас је родио у Христу, онога који нас је родио Духом Светим, онога који је једном за свагда трасирао пут којим иде и треба да иде српски народ. Тај пут јесте пут Христов, јесте пут Јеванђеља Христовог. Свети Сава, први Архиепископ српски, прослављен је 27. јануара 2022. године светом архијерејском Литургијом којом је, у заветном храму српског народна на Врачару, началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, чију беседу доносимо у наставку: У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, радујемо се данас, радујемо се радошћу духовном, радујемо се као хришћани, али се радујемо и као православни Срби, јер данас славимо родоначелника нашег рода, онога који нас је родио у Христу, онога који нас је родио Духом Светим. Славимо данас онога који је једампут за свагда трасирао пут којим иде и треба да иде српски народ. Тај пут јесте пут Христов јесте пут Јеванђеља Христовог. Славимо онога који је установио систем вредности по којем се рађамо, живимо и одлазимо из овога света. Славимо светитеља Саву, првог Архиепископа српског, првог Архиепископа наше Цркве. Он је успоставио систем вредности којим је наш народ кроз векове градио своје духовно биће, градио свој култ, тј. своју веру, а из култа, тј. кроз своју веру градио је и своју културу. Градио ју је тако да она има лични, саборни, наш печат. Управо због тога што је прожета Јеванђељем и Христом она је стекла способност да превазиђе уске границе себе, тј. једнога народа и постане део универзалне, свеопште, свечовечанске културе. О Светом Сави сви много знамо. О њему се може говорити са разних аспеката: да је био мудар човек, да је био велики дипломата, да је градио мостове између људи и народа, да је сретао и оне који представљају друге народе, друге религије, друге културе, и да су га сви у сусрету са њим истински заволели, а кроз њега заволели и његов народ. Можемо говорити о томе да је био велики градитељ, да је био просветитељ, да је зидао школе, путеве и болнице, да је организовао економски живот свога народа. Можемо говорити много о томе да је био човекољубив, филантроп, миротворац, о томе да није разликовао људе, да је у свакоме гледао икону Божју и једнако вредног човека пред Богом. Још много тога можемо говорити говорити о Светом Сави коме је посвећен храм у коме се данас налазимо. Налазимо се у Саборном храму нашег народа. На месту на којем су хтели да укину и да избришу значај Светог Саве у своме народу не само да је никао овај велелепни храм него је и наш народ сабран у њему, сабирајући се молитвама Светог Саве у личности Христовој, изградио себе као тело Његово, као Цркву. Дакле, тамо где је неко хтео да раслаби наш народ, слабећи или мислећи да може да раслаби име или утицај Светога Саве, родила се истинска и права велика снага, баш по речима апостола Павла да онда када изгледа да смо слаби и немоћни уколико смо у Христу, уколико се Њему обраћамо, уколико призивамо Његову благодат - постајемо силни и снажни. Баш онако како смо чули у данашњем Јеванђељу где сам Господ за себе каже: Ја сам врата Спасења. Он је, дакле, пут у снагу, у силу, али пре свега у смисао. Дакле, Свети Сава је велики и највећи по много чему у нашем народу. Он је просветитељ нашег народа, али баш због тога што је разумео реч Христову да је Христос смисао пут и живот, баш због тога и пре свега због тога што је постао свети, што је постао светитељ. Свети Сава је, дакле, просветитељ нашег народа, јер је светитељ Христов. Он је највећи по томе што је у нашем народу утемељио православну веру, веру у Христа, веру у Бога, не веру у силу коју треба умилостивити, не веру у онога коме се треба додворити јер страхујемо од њега, не ни веру онога чије ћемо законе испуњавати и због тога очекивати адекватну награду. Бог откривен у Христу, Син Божји, Христос, јесте Бог љубав у својој суштини, а то значи да је Свети Сава утемељио аутентичну, јеванђељску, православну веру у нашем народу која значи поверење у Бога који је љубав, поверење у Његов промисао, поверење у то да он боље од нас зна шта је за нас најбоље. Свети Сава је увео наш народ у веру која је смисао постојања, не тек нека метафизичка сила, него Један у Тројици Бог, Личност која даје смисао нашем постојању у свему. И онда када нам све иде од руке, али у истој мери онда када посрћемо и када се не реализују наши планови онако како смо их замислили, може бити да у том тренутку у нашој души бива изазвано незадовољство, чак и гунђање у односу на Бога, понекад да дођемо и на границу хуле. Али ако смо истрајни у оној вери која јесте поверење, у вери светосавској, пре или касније спознаћемо да је, како јеванђелист Јован каже за Сина Божјег, Он Логос - смисао. Спознавши Њега као смисао препознаћемо смисао и у свему у шта нас је Бог увео. Нашавши се у датим околностима имамо увек шансу да растемо, да растемо у љубави, да растемо у праштању, да растемо у смирењу које није тек психолошки мир и психолошка хармонија у нама, него експлозија, вулкан смисла у којем све споља може да изгледа мирно, а у дубинама наше душе буја најбогатији, најразоврснији живот у Христу, духовни живот. Дакле, браћо и сестре, драга децо, данас славимо Светог Саву који је пре свега ваш заштитник. Кад год имате неку недоумицу, кад год вам је тешко, обратите се Светом Сави молитвом и знајте да ће чути ваш глас, глас вашег срца. Али и кад сте радосни, немојте опет заборавити на Светог Саву. Њему будете благодарни, а кроз њега наравно и Ономе који је темељ његовог живота, али и живота свих нас. Обратимо се Христу, Пресветој Богородици, да они буду са нама у све дане нашега живота. Нека је срећна данашња слава, браћо и сестре, слава нашег православног српског народа. Свети Сава јесте наш родоначелник у Духу Светом, у Христу наш духовни отац, али као светитељ Божји он је и неко ко превазилази границе нашега народа и оквире наше помесне Цркве и припада свим људима као и сваки светитељ. Нека је срећна и благословена слава! Срећан и благословен данашњи празник! Нека је благословено све нашој деци! Нека им Свети Сава буде и покровитељ и пример за углед. Срећна слава и да сте сви благословени! * * * Његовј Светости Патријарху саслуживали су преосвећена господа епископи ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, марчански Сава, многобројни презвитери и ђакони, међу којима је био и протојереј Леонид Калињин, председник Експертског савета Руске Православне Цркве за црквену уметност, архитектуру и рестаурацију. Лепоти свете службе Божје допринело је појање хорова храма Светог Саве. На крају eвхаристијског сабрања патријарх Порфирије је освештао славске дарове и благословио верни народ који је испунио храм Светог Саве. Патријарх је честитао славу најмлађим светосавцим, њиховим учитељима и наставницима, свима онима који уче од вртића па све до највиших академских установа. Празничном сабрању присуствовали су директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић и најбољи светски тенисер Новак Ђоковић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 7. јануара 2022. године, на празник Рођења Господа и Спаса нашег Исуса Христа, светом Литургијом у храму Светог Саве на Врачару. Беседу Његове Светости Патријарха доносимо у целости: Христос се роди! Браћо и сестре, нека је радостан и благословен данашњи дан, јер славимо најважнији догађај у историји људскога рода. То је догађај, моменат када је Син Божји дошао међу нас, и не само то, него и постао један од нас. Као што данас имамо мноштво неспоразума међу људима, много више туге и страдања неголи радости и узрастања, много искључивости, чак мржње, тако је било и у временима када је Бог послао Сина свога међу нас: мноштво болести, страдања, смрти, епидемија, сукоба, ратова, ропства, насиља. Где год су људи живели нешто од овога, а понекад и све заједно, се дешавало на једном месту. И тада је Бог изабрао да се далеко од људских очију, далеко од комешања и метежа овога света, у пећини роди од Дјеве Син Његов. Та пећина љубављу загрејана, миром суштинским, дубинским обасјана, постала је срцем универзума, срцем читаве творевине. Из те пећине куцао је живот за читав људски род. Ту се родио Онај који је дошао због сваког човека понаособ и за све људе заједно. Родио се да донесе мир, да покаже ко је Бог и ко је и какав треба да буде човек, да покаже и докаже да је Бог љубав, да не може ништа да га спречи да нас воли, а исто тако да укаже на то да и човек може имати мир и радост само онда када је испуњен љубављу, најпре љубављу према Богу, а кад има ту љубав сигурно воли и човека. Ако каже да воли другог, да воли ближњег, како Јеванђеље назива другога, а не воли Бога - у најмању руку је у заблуди. Пећина обасјана радошћу и миром показала је да је љубав смисао нашега живота. Зар није и данашња ситуација таква? Најчешће се помињу речи мир, љубав, заједница. Колико тога има свако од нас нека завири у своје срце и своју душу и добиће одговор. Апостол каже: Посла Бог Духа Сина свога у срца ваша. Дакле она Витлејемска пећина је реплицирана, мултиплицирана у срцима људским и ту је Бог послао Сина свога. Само је питање да ли смо ми отворили врата своје душе, да ли смо ту примили Сина Божјег. Да ли је наша душа, наше срце постала Витлејемска пећина? Ако јесте онда имамо мир, ту скупоцену реч која се помиње свакога дана безброј пута. Онда имамо љубав, такође скупоцену реч која нам не силази са усана. Колико има мира и колико је стало нама људима до мира показује чињеница да данас људски род из дана у дан усавршава оруђа смрти. Ту је одговор колико има мира у нама и колико тај мир желимо да ширимо око себе, а знамо и да не може бити мира у нашој души ако нема Духа Сина Божјег у нашим срцима, ако наша срца нису један реплицирани камичак из мозаика људског рода, реплицирани камичак Витлејемске пећине. Пророк Исаија каже: Растопите мачеве и претопите их у плугове. То је и порука данашњега дана. Тамо где љубав нема страха, тамо где је Господ, где је Витлејемска пећина, тамо нема страха. Демонске силе беже од Витлејемске пећине, беже и од сваког срца које се преточило у Витлејемску пећину, акамоли силе овога света. Тамо где има љубави нема страха. Још говоримо непрестано како имамо љубави, бринемо се за своје животе, плашимо се, наравно, смрти. Чинимо све да до ње не дође, а унутра, у Витлејемској пећини, и у срцима нашим, где лахор љубави и вечнога живота непрестано благоухано трепери, присутна је вечност, присутан је живи Бог. Нека би Господ дао, браћо и сестре, да на данашњи дан испуњени Христом Богомладенцем, рођеним у Витлејемској пећини, за тренутак макар отворимо прозоре и врата својих срца да Дух Сина Божјег уђе и усели се у наше душе. Тада ће се у наше душе уселити мир, радост и љубав, неће бити страха, онда ће бити места да се у нашим срцима усели сваки човек. Тада ћемо имати чврсту спознају да смо потребни једни другима и да ма колико различити - понекад можда употребљавали међусобно и оштре речи - знаћемо да не можемо једни без других и да је важније од свега да, са обзиром да је Господ у нашим душама, и ми једно са Њим будемо, једни међусобно у породици, у народу, а онда када смо тако једно онда смо спремни да градимо јединство са свим људима, са читавим светом, са читавим људским родом, јер пре свега једно смо - људски род, а онда смо нешто посебно, а то посебно постоји да би се показала и разгранала лепота и богаство људског рода као присуство дарова и благодети Божјих. Ја вам желим мир од Бога, љубав и радост, свако добро, здравље и да се - као што је читав свет био сабран у Витлејемској пећини – и ми сабирајући се у себи сабирамо у још мноштво Витлејемских пећина које је подигла људска рука, а то су храмови Божји, као што је овај храм, велелепни храм посвећен архипастиру и родоначелнику нашем, Светитељу Сави. Нека вас све Господ благослови! Срећан Божић! Живели на много година! Мир Божји! Христос се роди! * * * Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 7. јануара 2022. године, на Рождество Господње, светом архијерејском Литургијом у спомен-храму Светог Саве на Врачару. У молитвеном присуству Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског г. Стефана, викара Патријарха српског, предстојатељу Српске Цркве саслуживали су архимандрит Нектарије, протопрезвитер-ставрофор Велибор Џомић, протосинђели Нектарије и Данило, протопрезвитери Зоран Ранковић и Иван Штрбачки, као и ђакони Радомир Врућинић, Драган Радић, Владан Таталовић и Србољуб Остојић. Божићну посланицу Патријарха српског и свих отачаствених архијереја прочитао је протосинђел Нектарије, главни секратар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Појало је Певачко друштво храма Светог Саве под уметничким руковођењем др Катарине Станковић, као и Дечји хор Растко под уметничким руководством Милене Антовић. Празничном сабрању присуствовали су председник Народне скупштине Републике Србије г. Ивица Дачић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић; заменик градоначелника Београда г. Горан Весић, Надбискуп београдски Станислав Хочевар, принц Филип и принцеза Даница Карађорђевић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Изабрани Епископи хвостански Г. Јустин и марчански Г.Сава, викари Патријарха српског Г. Порфирија, у среду 4. августа, у Храму Светог Саве на Врачару дочекали су групу деце из Руске Федерације, учеснике пројекта “Школа пријатељства”, који реализује Организација „Наша Србија”, а уз помоћ Фонда Председничких Грантова Руске Федерације и синодалног одељења руске православне цркве. “Школа пријатељства” ове године обележава свој јубилеј, 20 година постојања. Извор: Телевизија Храм

Ваша Светости, Ваше Блаженство, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, браћо Архијереји, богољубиви народе Божји! „Нека буде воља Господња!“ – Ове речи је, пре нешто више од 800 година, изговорио наш велики Свети Сава у Никеји, када је „по вољи Божјој и царевој“ изабран и хиротонисан за аутокефалног Архиепископа српских и поморских земаља. Следећи његов узвишени пример и моја недостојност смерно изговара те исте речи на овај свети дан и на овом светом месту, на празник његове преподобне мајке Анастасије, у велелепном Спомен-храму посвећеном њему, пред вама и свом пуноћом Цркве Божје овде сабране. Заиста, ништа се не дешава без воље Божје. Дух Свети, који је свуда и све испуњава, који је бдио над животом мојим и чувао ме од детињства мога, од тренутка када сам примио печат Његов дара у Светој Тајни Крштења и Миропомазања, благоволео је да ме данас, у сагласју са вама браћо Архијереји и преко ваших часних и светих руку, удостоји архијерејске благодати. У мене, грешног и слабог, по речима песника, усели се „светлост Духа“ Светог и венчасте сте ме славом великом и уврстисте ме у ред Архијереја Цркве Христове, у ред наследника и прејемника Апостола Христових. Дрхтим и треперим и страх ме велики обузима. Јер, „како ћу, недостојан, ући у сјај светих Твојих“, Боже, и како ћу стати пред престо Твој заједно са светитељима Твојим: Василијем, Златоустим, Савом, Арсенијем... „Јер ако се усудим да заједно са њима уђем..., одећа ме окривљује, јер није брачна, и свезан бићу избачен од анђела“. Али љубав Божја је безгранична и људском уму недокучива. Он не гледа на грехове моје, већ ме љубављу Својом грли и уводи ме у Светињу над Светињама. Стога ме обузима радост неописива и веселим се неисказано, јер ме Господ постави на превисоку службу свога Архијереја – на место и обличје Своје, али не по мојим заслугама, већ по Својој превеликој милости. Шта рећи о Епископској служби, о тој најузвишенијој служби и највећој части коју човек може да добије и у овом и у оном животу? По речима Светог старца Силуана Атонског, Епископима је „дата велика благодат Духа Светог“ и „постављени су више свих, те се као орлови уздижу на висину, посматрајући непрегледна пространства“. Епископ на светој Литургији стоји на месту Христовом, приносећи бескрвне жртве у име сабраног народа и, након њиховог освећења Духом Светим, раздељује их вернима као Тело и Крв Христову, возглављујући на тај начин Цркву као Тело Христово. Заједно са Даровима, Епископ, као истински Отац који љуби и познаје своју паству, приноси Богу и њихове духовне жртве – молитве, појање, поклоњења, благодарења, славословља – и, уопште, све њихове таленте и дела која Богу од срца приносе и, на крају, и васцеле животе свих њих. Као уздарје на то, Епископ својој пастви, као икона Христа Бога, разашиље благослове и освећење, преображавајући их Духом у Заједницу Светих и узносећи све – свакога у своме звању у којем је призван да служи Богу – пред небески престо. Као истински пастир словесних оваца, Епископ треба свагда да претходи у врлинама и добрим делима; првенствујући у сабрању да им свима служи. Он, чувар истине и верни слуга речи Божје, дужан је да храбро сведочи веру у овоме свету и, ако је потребно, да мученички за њу пострада. Читав живот Епископски у ствари је једно велико бескрвно мучеништво – у служењу свима и у непрестаном приношењу себе другима на дар – да би, по речима Светог апостола Павла, „свима био све, да како год неке спасе“. Ово је лик истинског Пастира и Епископа коме ја, недостојни, тежим, овакав Архијереј желим да постанем, али знам, стојећи пред лицем Божјим и пред свима вама да сам по себи, својим моћима и снагама, не могу то да постигнем. Зато се уздам у помоћ Божју и молитве Светих, јер се сила и слава Божја у немоћима нашим познају и показују. И због тога верујем да „све могу у Христу који ми моћ даје“. „Радујте се свагда“ и „на свему захваљујте“, заповедио је пре много векова Свети апостол Павле солунским хришћанима. И ја, радујући се данас неизмерно са свима вама, не желим да заборавим да захвалим Господу на свему и за све што је учинио за мене. Благодарим Господу на свима ближњима – знанима и незнанима, пријатељима и родбини – мноштву њих које ми је дао, који су ми помагали и служили ми и били ми ослонац кад год је то било неопходно. Благодаран сам Господу што ми је дао честите и скромне родитеље – оца Јована и мајку Љубицу – који, на моју велику радост, учествују данас у овом великом празнику. Благодаран сам им што су, не жалећи труда и напора и никад не мислећи на себе, учили мог брата и мене шта то значи бити добар, нормалан и поштен човек. Благодаран сам Господу што ме је упутио на Његово Преосвештенство Епископа бачког господина Иринеја, по чијем сам се благослову замонашио у манастиру Светих Архангела у Ковиљу и из чијих руку сам примио презвитерску службу. Благодарим Преосвештеном Владици што ми је благословио да студирам богословске науке на нашем Православном богословском факултету Универзитета у Београду, а после тога и црквено појање у Атини. Захвалан сам му и што је благословио рад Школе црквеног појања у Новом Саду и пастирски и човекољубиво се старао за њен развој и напредак. Али, више од свега благодаран сам Господу што сам, преко Његовог Преосвештенства, и ја, недостојни, имао удела у благослову Његових духовних Отаца – преподобних Јустина Ћелијског и Порфирија Кавсокаливита. Њиховим и Његовим светим молитвама нека ме Господ укрепи на мом новом послушању у Цркви. Благодаран сам Господу што ми је дао могућност да изучавам свештено црквено појање и што ме је удостојио службе црквеног појца и касније учитеља појања. Сећам се својих блаженопочивших даскала Владимира Јовановића и Архонт Протопсалта Ликурга Ангелопулоса и благодаран сам им што су ме учили тој „анђелској музици“. Иако нису видљиво присутни, и они се данас радују с нама у овој небоземној Литургији појући заједно са ангелским хоровима на небесима. Благодарим и свима вама, мојим сарадницима и ученицима из Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ из Новог Сада, што сте ме све ово време које смо провели заједно слушали, подржавали и трпели, и желим вам да и даље наставите да напредујете у изучавању свештеног појања и кроз њега се духовно изграђујете и још дубље уграђујете у Тело Христово – Цркву. Благодаран сам Господу што сам студирајући у Атини имао прилику да се упознам и спријатељим са многим добрим људима из братског нам грчког народа. Од њих сам се учио, а и даље се учим, не само црквеној музици, већ и како да живим и радујем се у Цркви. Дубоко сам им захвалан на њиховој љубави и гостопримству. Оци и братијо ковиљска, моја друга породицо! Од како сам дошао у ковиљску обитељ и био примљен као њен члан, започео је мој нови живот – живот у Христу, пун духовне радости и оптимизма. Тај нови живот у Христу није више био само мој, већ наш – заједнички, општи, читаве ковиљске братије – и делили смо га несебично више од две деценије. Заједно смо духовно узрастали – кроз бдења, молитве, постове, празнике – духовно смо падали и устајали, жалостили се и радовали, свађали се и мирили. Сада, када одлазим из манастира на ново послушање, обузима ме туга али добро знам да ми то искуство живота у манастиру Ковиљу нико не може одузети и да се увек имам куда вратити. Зато сам вам од срца, братијо, благодаран на томе. Благодарим и Вама, Преосвештени господине Исихије, донедавно настојатељу Свете обитељи ковиљске а сада Епископе ваљевски, што сте са расуђивањем водили и чували нашу свету обитељ. Помените ме у Вашим светим молитвама! Оци и братијо ковиљска, молите се за мене грешног и ја ћу се молити за све вас. Слава и част коју сам данас добио, вама припада! На крају, али и пре свих, обраћам се Вама, Ваша Светости, као свом духовном оцу а сада и оцу свих верних у Српској Православној Цркви. Благодаран сам Господу што ме је удостојио да све ове године будем Ваш ученик и да се од Вас поучавам „путу који води у живот“ вечни. Овим „уским“ и „тесним“ путем, путем монашког послушања и одрицања од своје воље, који сте Ви пропутили, трудио сам се да и сам идем, иако сам много пута клецајући ходио њиме, посрћући и падајући. Благодаран сам Вам, Ваша Светости, на поверењу које сте према мени, духовно слабом и нејаком, увек имали. Кроз читав свој монашки живот, на свим послушањима, трудио сам се да то поверење оправдам. Увек и свуда и на сваком месту, служећи Вам као самоме Христу. Тако и сада, на овом новом послушању Епископског служења, иштећи Ваше свете молитве, трудићу се да оправдам очекивања које сте Ви и Света Црква Српска поставили преда мном. Још једанпут, користим прилику, Ваша Светости, да Вама и читавом Сабору наше помесне Цркве заблагодарим што сте мене грешног удостојили ове славе и овог достојанства и молим Вас да ми опростите и да ме помињете и да ме благословите. На самом крају узносим славу Троједином Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, сад и увек и у векове векова. Амин. Извор: Инфо-служба СПЦ

На недавно одржаном Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, за викара Патријарха српског са титулом Епископ топлички изабран је архимандрит Јеротеј (Петровић) из Светоархангелског општежића у Ковиљу, Епархија бачка. Повезане вести: Најава: Наречење и хиротонија архимандрита г. Јеротеја (Петровића) за Епископа топличког, викара Патријарха српског Животопис архимандрита Јеротеја (Петровића) новоизабраног викарног епископа топличког Чин наречења новоизабраног Епископа топличког биће обављен у суботу, 3. јула 2021. године, са почетком у 18 часова, у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Наредног дана, у недељу 4. јула 2021. године, са почетком у 9 часова, свету Литургију са чином архијерејске хиротоније у новом Саборном храму Архиепископије београдско-карловачке и наше помесне Цркве, Спомен-храму Светог Саве на Врачару, служиће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Ово ће бити прва хиротонија у заветном храму српског народа, те стога има својеврсни историјски значај, јер се довршетак радова на изградњи и украшавању ове величанствене цркве заокружује рукопроизвођењем новог архијереја у Савином винограду. Очекује се да ће Патријарху саслуживати око тридесет отачаствених архијереја. Међу бројним угледним свештенослужитељима и гостима из других помесних Цркава биће и неки од највећих појаца данашњице, пошто је архимадрит Јеротеј међу најпризнатијим хоровођама и педагозима који се баве древном византијском појачком традицијом. Извор: Инфо-служба СПЦ

Уобичајено је да се почетком градње сматра дан полагања камена темељца. У случају Храма светог Саве полагање камена темељца имало је дугу и компликовану историју. Први покушај учињен је још 1904. године, у време прославе стогодишњица Карађорђевог устанка. Одлука је донета на седници Главног одбора 3. јуна 1904. Одлучено је да се постави камен темељац и на њему усправи крст са дедикацијом о датуму полагања камена. Потом је у октобру решавано о врсти камена темељца и његовој изради. Коначно, одабран је радаљски гранит, посао поверен Н. Лукачеку, а да би се камен могао положити на потребном месту наложено је да се утврде осовине грађевине. Из извештаја о раду за 1904. годину наводи се да је камен темељац требало да буде постављен на празник Св. Стефана (27. децембра), али да се у последњем тренутку појавила нека сметња те није дошао Њ.В. краљ, иако је у очекивању доласка то место са црквене стране освећено, камен темељац спремљен и положен; требало је само да се повеља, по обичају, затвори и освети. Ово ће се, како је рекао митрополит, извршити 27. априла 1905. уз учешће читавог београдског грађанства, корпорација и пријатеља из осталих делова српства. Припреме су заиста настављене, па Збор приложника у јануару 1905. одлучује и умољава председника Друштва да се камен темељац и повеља поставе како је предвиђено. На седници од 23. марта одређен је и седмочлани одбор за свечаност полагања камена темељца. Нажалост, у априлу свечаност није одржана, из непознатог разлога, а онда се председник Друштва (митрополит Михаило) упокојио. Последица је била да је 19. децембра 1905. Главни одбор решио да се камен темељац пренесе код цркве и пристојно чува за намењени циљ у сали цркве. Од тада, овај први камен темељац више се не спомиње. Полагање камена темељца обављено је тек 1939. године, четири године по започињању првих радова на градилишту. Свечаност је изведена по програму. Записано је да Београд није запамтио такву грандиозну верско-народну свечаност. Она је почела Архијерејском службом у Саборној цркви, коју је служио српски патријарх Гаврило са великим бројем архијереја. По завршетку службе, Литија је кренула из Саборне цркве и ишла главним улицама Београда до отпочетог Храма на Врачару где је пристигла у 12 часова. Овде је велику литију дочекала друга литија из привремене Цркве св. Саве, са целокупним Главним и Надзорним одбором Друштва за подизање Храма св. Саве. Дневни листови описали су опширно и подробно величанственост и лепоту ове Литије и непрегледне масе народа које су пуниле тротоаре и споредне улице и побожно у свечаности учествовале. У простору зидовима већ обележеног великог Храма, за освећење темеља – поред архијереја, свештенства, генералитета, представника разних корпорација, певачких друштава који су испунили Храм – присуствовали су на нарочитим трибинама подигнутим поред олтарске апсиде краљевски намесници др Раденко Станковић и др Иво Перовић, председник краљевске Владе Драгиша Цветковић са министрима, председништво Сената и Скупштине, са многим сенаторима и посланицима, и председник Београдске општине са Градским већем. Чланство многих корпорација и друштва, које није могло добити места у Храму, било је распоређено око Храма и у споредним улицама. Чин освећења темеља извршио је Његова светост патријарх српски господин Гаврило. При самом чинодејству саслуживали су и руски митрополит Анастасије и бугарски митрополит Павле Старозагорски. У камен темељац положена је повеља на пергаменту исписана словима Мирослављевог јеванђеља: „У ИМЕ СВЕТЕ ТРОИЦЕ, ОТЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА! За владе благоверенога gосподара Петра II Карађорђевића, краља Југославије и Његовог краљевског намесништва, благословом и чинодејством Његове светости патријарха српског Гаврила и свега Светог архијерејског сабора Српске цркве уз учешће свештенства оба реда, представника државних и општинских власти, изасланика из свих крајева oтаџбине и многобројног народа, освети се дана 27. месеца априла (10 маја) љета Господњег 1939. овај темељ започетог велелепног саборног Храма у славу и спомен првог српског архиепископа, просветитеља и апостола светог Саве. Самопожртвовањем државе, цркве, свештенства и народа, а настојањем „Друштва за подизање Храма св. Саве на Врачару“ под високом заштитом благоверених српских владалаца и под председништвом поглавара Свете Српске цркве, подиже се на месту, где су од непријатеља спаљене мошти светитељеве, овај величанствени и монументални Храм као видни и вечити споменик дубоке захвалности свега српског народа своме највећем препородитељу и угоднику Божијем светитељу Сави Српском. Нека неизмерна милост и благодат Божија уздигне и чува у сва будућа времена овај молитвени док, као светлу лучу и снажни духовни ослонац наше свете православне вере и хришћанског морала и нека он буде неисцрпни источник јеванђелских истина, братске љубави и међусобне слоге целом српском народу на славу Божију и за опште добро људи на земљи – АМИН!“ Ову повељу потписали су Његова светост патријарх српски господин Гаврило, Краљевски намесник др Раденко Станковић, председник Краљевске владе г. Драгиша Цветковић, председник Београдске општине г. Влада Илић, инжењер, професор Универзитета Војислав Зађина и предузимач инжењер Константин Станковић. На свечаности освећења темеља говорили су Његова светост патријарх српски господин Гаврило, председник Краљевске владе Драгиша Цветковић у име првог намесника, Његовог краљевског височанства кнеза Павла, који је државним пословима у то време био у иностранству и тиме спречен да присуствује овој свечаности. Београдска радио станица је преносила читав ток свечаности. Да би ова јединствена црквено-народна, државна и београдска свечаност остала потомству за спомен, а историчарима као верни податак о високој српској верској и националној свести Савиних потомака, Главни одбор се постарао да се филмски сними цела Литија и чин освећења темеља, а од појединих главних момената израде фотографски снимци који се данас чувају у нарочитом албуму у архиви Друштва. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

На Васкрсни понедељак, 3. маја 2021. године, Његова Светост Патријарш српски г. Порфирије, присуствовао је Васкршњем концеру у спомен-храму Светога Саве на Врачару. На наведеном концерту наступали су Дечји хор "Растко", Српско Пјевачко друштво "Јединство" из Бања Луке, као и Певачко друштво Храма Светог Саве.