Претражи Живе Речи Утехе

На данашњи дан, 20. марта 1913. године, у близини села Барбалуши код Скадра, настрадао је током извођења борбеног задатка-извиђања турских положаја, наредник Михаило Петровић, наш први школовани војни пилот. Чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) су као и годинама унатраг што чине, и ове се поклонили сенима нашег првог пилота и прве жртве наше авијације. У организацији УПВЛПС и Завичајног удружења "Михаило Петровић" из Влакче, на београдском Новом Гробљу су се окупили активни и пензионисани припадници вида, представници ваздухопловних удружења, поштоваоци авијације. Команду РВ и ПВО је представљао бригадни генерал Александар Бјелић, Начелник штаба команде РВ и ПВО. Били су ту и пријатељи из Ваздухопловне фондације "Пилот Михаило Петровић", Удружења пилота "Ма 2+", Удружења пилота "Курјаци са Ушћа", Ваздухопловног савеза Србије, Удружења за неговање ваздухопловних традиција. Ове године нас је све обрадовало и присуство деце из Влакче. "Пачићи" и ђаци до 4 разреда основне школе из родног села наредника Петровића. За све окупљене и децу је потпредседник УПВЛПС Војислав Стојановић одржао историјски час о животном путу пилота Михаила Петровића. Свештеник Команде РВ и ПВО, јереј Александар Затезало служио је парастос. Након помена и полгања венаца, окупљени су се упутили у Музеј ваздухопловства на АНТ где је настављено дружење. фото: Павле Кљајић, УПВЛПС/Vlakča selo FB

Шта се то променило у данашњем свету, да се прибегава једној формули која је укинута пре двадесет година у већини нама суседних земаља? Да ли актуелне претње, засноване на тероризму или сајбер рату захтевају више војника? Да ли припадност НАТО-у и његова политика узајамне помоћи у случају напада нису више довољна гаранција безбедности? Да ли је једна земља са обавезним војним роком јединственија од оне која има професионалну војску? Да ли је привлачније за актуелног политичара да објави смањење трошкова за одбрану или обећа враћање обавезног служења војске? Да ли се ради о једној војној мери или једноставно о мери друштвене контроле? Сва ова питања била су незамислива пре неколико месеци, међутим, поједини дискурси су почели да се кристализују – обавезни војни рок се враћа у моду. Прва је била Шведска, која је одлучила да врати војни рок прошле године. После је дошао ред на Мароко који је изненада најавио повратак старе војне обавезе за све младе, укључујући и жене. У Француској, Макрон је пробио лед исто ове године са једним рискантним предлогом – војна обавеза у трајању од једног месеца за све старије од 16 година. У Немачкој, партија канцеларке Меркел, тражила је њено поновно успостављање, уз подршку других странака. У Италији, министар унутрашњих послова Салвини, предложио је нешто слично за италијанску младеж „како би се подсетила како осим права постоје и обавезе“. Пре отприлике двадесет година, у већини земаља у нашем окружењу, прекинута је последња нит између грађанске и војне суодговорности (corresponsabilidad) у одбрани. Данас је то само ствар униформисаних лица, али, поставља се питање – који су разлози да се предлаже враћање на нешто што је било део прошлости, што је скупље, и што према свим стручњацима, није ефикасно? Како би се видело шта је то изменило Европу у односу на период од пре две деценије па све до данас, само треба проћи кроз геополитички контекст. У данашњем свету, НАТО подстиче сумњу око свог ангажмана. Сједињене Државе – велики заштитник Запада – током мандата Доналда Трампа, већ не перципирају себе као савезника. Велика Британија, са једном од најмоћнијих армија, залупила је врата Бриселу, а земље са Истока, познате као Вишеградска група, настављају са национал-популистичком политиком затворених граница и све ограниченијих слобода. Немачка, земља са најмоћнијом економијом у ЕУ, неће војно предводити Европу због своје прошлости. И Владимир Путин је већ показао да је носталгичан за совјетском империјом, и тежи да поново успостави њен утицај. Москва је дошла до тога да каже, како се ,,тренутно односи између Русије и НАТО-а налазе у најдубљој кризи још од времена Хладног рата“. Како тврди аналитичар и пуковник копнене војске Педро Бањос, ,,повратак војне обавезе треба да се тумачи различито од земље до земље које то предлажу. На пример, за Француску или Немачку, ради се о једној много више друштвеној него војној мери. Постоји део друштва у овим земљама који је маргинализован, и ова војна обавеза претендује да интегрише ове особе око идеје припадности држави, каже Бањос и разјашњава – „постоји једна политика налик на ону која је већ у Француској: војна служба за младиће који су рођени на прекоморским територијама, у сврху стицања веће националне кохезије“. Други разлог за враћање обавезног војног рата јесте растући национализам у Европи. За аналитичарку института „Елкано“ Илке Тојгур, војна служба не престаје да буде „један националистички инструмент у тренутку у којем напетости између земаља почињу да расту паралелно са једним општим неповерењем. Да би се то избегло, Европска Унија би требала да координише спољну политику са заједничком војном политиком, уместо да се продубљују национализми који слабе њену идеју, тврди Тојгур. Према тврдњи Бањоса, идеја војне обавезе са својом компонентом националне кохезије, „такође хоће да нападне периферне национализме са другарствима која се склапају на крају једног периода између регрута из различитих региона“. У Француској, са обавезом служења рока за све мушкарце и жене који су пунолетни, стиже и могућност увођења едукације о тоталној једнакости полова. „У Норвешкој, на пример, момци и девојке који подједнако попуњавају војску, чак деле исте тушеве“, тврди Бањос. За овог пуковника, обавезна војна служба има мало шта да понуди када је реч о одбрани – у актуелним конфликтима, поседовање једно бројчано велике војске, формиране по старим војним академијама, не гарантује ни добру одбрану и ефикасан напад. У епохи роботизације и технологизације рата, значајније је улагање у компјутере него у војнике. За Тојгурову, која наводи пример Турске, „војна обавеза је одувек била начин да се интегрише рурални свет у државу, да се пружи могућности људима који нису знали да читају да то науче“. Проблем је да ове војске, тако велике, на крају, коштају много. И Турска, на пример, почела да прихвата плаћање одређене суме у замену за неслужење војног рока, од чега су имали корист богати. Сада се усваја један закон, по којем ће сви бити у војној обавези барем 21 дан. Понекад, ова политика утиче на земље у окружењу – то што Турска има једну од већих армија у свету утиче на Грчку, њеног старог непријатеља, да одржава обавезни војни рок и једну војску која је огромна за њену величину и популацију. Међутим, мимо војног рока као алибија за националну кохезију, има земаља које га обнављају како би одржале контролу над младом популацијом коју притиска незапосленост или маргинализација – рецимо у Мароку, у земљи у којој ничу побуне у зонама попут Рифа, и у којој се адолесценти осећају све удаљенији од државе. У другим подручјима у Африци, као у Еритреји, војни рок нема дефинисано трајање. Ако регрут нема новца да подмити своје претпостављене, изгубиће своју младост у касарни, чекајући отпуст који никад неће доћи. Тренутно, постоји шест земаља ЕУ које заснивају своју одбрану на обавезном војном року – Аустрија, Грчка, Данска, Шведска, Кипар, Естонија и Финска. Три од њих имају границу са Русијом (Естонија и Финска) или су врло близу (Шведска). Од рата у Украјини и окупације Крима од стране Кремља, илузија безбедности је нестала. Маскирно одело је прешло пут од ровова до модних писта, али изгледа да ће се морати вратити у касарне. Ел Мундо Превео са шпанског уз скраћења: Небојша Вуковић, НСПМ Извор: http://www.elmundo.es/internacional/2018/09/09/5b93e072268e3e5a2d8b4597.html

Поводом обележавања јубилеја 140. година од оснивања Војног музеја у Београду, у најстаријој установи културе Министарства одбране и Војске Србије, отворена изложба тима аутора под називом „140 .ГОДИНА ВОЈНОГ МУЗЕЈА“. View full Странице

У истраживању које је обавио Истраживачки центар за одбрану и безбедност (ИЦОБ), за поновно увођење редовног војног рока изјаснило се 74 процента анкетираних, док је 26 одсто било против. Истраживање је спроведено у 11 општина и градова у Србији, у периоду од јануара до маја ове године, на укупно 1.117 испитаника оба пола и свих старосних структура, саопштило је Министарство одбране. Истраживање представљено на конференцији за штампу Три четвртине грађана подржава поновно увођење редовног војног рока, показало је истраживање. "Укупно 77 посто мушкараца је подржало такав одговор, а жена нешто мање, 74 процента, док, кад је реч о старосној структури, редовно служење војске има највећу подршку испитаника старијих од 60 година, а најмању у популацији 40 до 49 година", рекла је представница ИЦОБ Јасмина Андрић на конференцији за штампу. На истој прес-конференцији говорио је и државни секретар у Министарству одбране Александар Живковић, који је истакао да је оспособљавање грађана за одбрану од великог значаја за сваку земљу и да Министарство одбране пажљиво анализира реализацију садашњег концепта добровољног служења војног рока. "Војни рок није укинут, већ обустављен" Подсетио је да је обавезно служење војног рока обустављено одлуком Скупштине Србије почев од 1. јануара 2011. године, али да тим актом редовно служење војног рока није укинуто "већ само обустављено", уз обавезу увођења у војну евиденцију и служења у резервном саставу. "Министарство одбране је у склопу организационих промена почетком ове године формирало нови сектор – Сектор за цивилну одбрану и припреме одбране, са циљем унапређења обуке грађана за одбрану земље, у складу са одредбама Закона о одбрани", рекао је Живковић. Додао је да се у Војсци Србије, у складу са плановима, изводи обука резервног састава лица која су одслужила војни рок. Према његовим речима, Министарство, у складу са Законом о одбрани и Законом о војној, радној и материјалној обавези, први пут организује једанаестодневну обуку војних обвезника старијих од 30 година и преведених у резервни састав, који нису одслужили војни рок. Припадник Војске Србије "Министарство одбране упутило је иницијативу за увођење садржаја обуке у школски систем Републике Србије како би ученици основних и средњих школа стицали основна знања о систему одбране, што је, уз већ поменуто, мера коју Министарство одбране и Војска Србије предузимају са циљем јачања укупне способности грађана за одбрану земље", рекао је Живковић. Живковић је све испитанике који су се изјаснили за увођење обавезног служења војног рока, али и остале грађане који то желе, позвао да се пријаве за добровољно служење војног рока територијалним органима Министарства одбране, по месту пребивалишта. На конференцији за штампу говорио је и генерал-мајор у пензији Видосав Ковачевић, који је, коментаришући резултате истраживања, рекао да они говоре да ипак "Србин иде радо у војнике", а да је истраживање веома битно јер се бави најзначајнијим питањем одбране земље. Присутнима се обратио и генерал у пензији Божидар Форца, колумниста магазина Одбрана и безбедност, чији је оснивач ИЦОБ, а чије је и штампано издање најављено за септембар.

Министар одбране Александар Вулин и амбасадор Уједињених Арапских Емирата у Републици Србији Мубарак Ал Дахери обишли су данас Ергелу „Карађорђево“ Војне установе Моровић и радове на адаптацији објеката који су у току. Министар Вулин захвалио је пријатељима из Уједињених Арапских Емирата који су својом великодушном донацијом помогли да „обновимо не само војно коњарство, већ и да са новим арапским коњима обновимо и арапску крв у нашим коњима у читавој земљи“. - Војска Србије неће напустити ниједан свој објекат који заслужује да се обнови. Војска Србије ће наставити да улаже и да обнавља све оно што је, могу да кажем, намерном небригом и намерном жељом да се војска умањи и унизи, било остављено са стране. Ергела „Карађорђево“ заслужује да се обнови и да буде на употребу свим грађанима Србије, рекао је министар одбране. Према његовим речима, улагање у Војску је улагање у квалитет и бољи стандард сваког грађанина Србије. - Када Војска обнови своју ергелу и своје спортске капацитете од тога ће имати корист и локална самоуправа, баш као и сваки посетилац, љубитељи спорта и буџет Републике Србије. Све што Војска ради и све што обнавља, обнавља сопственим средствима и сопственим снагама. Наша памет, стручњаци и установе раде све оно оно што се обнавља у Војсци Србије. Војска Србије показује да је у стању не само да брине о себи, већ да брине и о квалитету живота свих грађана у нашој земљи и тако ће наставити да се понаша, поручио је министар Вулин. Управник Ергеле „Карађорђево“ Небојша Златановић рекао је да су после више од 50 година започели радови на адаптацији објеката у Ергели како би се побољшали услови живота и рада, и грла и људи смештених на овом простору. - У плану је уређење и хиподрома, с циљем одржавања манифестације која је поново од ове године уведена да буде традиционална, а то су Галопске трке у септембру. Све је то првенствено захваљујући ангажовању министра одбране, али и Управе за инфраструктуру, Војнограђевинског центра и Војнограђевинске установе који изводи ове радове. Министар је увидео да је ово заиста један потенцијал којег треба сачувати, обновити, односно да је ово један бисер коме треба вратити стари сјај, истакао је Златановић.

У Недељу, 24. по Духовима, 12. новембра 2017. године, литургијски је прослављена слава параклиса на војном аеродрому “Морава“ у Лађевцима. У Недељу, 24. по Духовима, 12. новембра 2017. године, литургијски је прослављена слава параклиса на војном аеродрому “Морава“ у Лађевцима. Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик Епископа жичког, уз саслужење архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја Милинка Стојковића, затим војних свештеника: капетана јереја Александра Затезала (Команда РВиПВО, Земун), потпоручника јереја Владана Вуковића (2. бригада КоВ, Краљево), капетана јереја Ивана Аврамовића (63. падобрански батаљон, Ниш), као и уз саслужење ђакона Стефана Милошевског и ђакона Немање Тимотијевића. Команданту 98. ваздухопловне бригаде пуковнику Дејану Васиљевићу, великом броју сабраних на Светој Литургији – припадницима 98. ваздухопловне бригаде са својим породицама, гостима из других јединица, свештенству, монаштву и још осталима сабранима, пригодном беседом обратио се отац Љубинко. Говорио је о величини српског светитеља кога прославља наш војни параклис. Проповедао је о житију Светог краља Милутина и на крају нарочито истакао значај живог истинског молитвеног живота. После Свете Литургије, пререзан је славски колач, који је припремио кум славе, потпуковник Дејан Даљац, а затим је командант позвао присутне у војни ресторан, на трпезу љубави, припремљену уз срдачну помоћ житеља оближњих села из парохије протојереја Ивана Терзића. У току трпезе, командант и бригадни свештеник, потпоручник јереј Владимир Благојевић, доделили су захвалнице свима који су у току текуће године својим разноврсним доприносима себе уградили у војни параклис. Свети краљу Милутине, моли Бога за нас!!! помоћник војног свештеника 98. вбр заставник Владан ВИТОРОВИЋ View full Странице