Претражи Живе Речи Утехе

Поводом 20. октобра, Дана ослобођења Београда у Другом светском рату, на аеродрому "Пуковник-пилот Миленко Павловић" крај села Батајница данас је изведен приказ способности Војске Србије где су њени припадници јавности презентовали свве оно са чиме тренутно располаже Специјална бригада и КоВ, односно РВ и ПВО. Била је ово прилика да се прикажу средства купљена и набаљена путем донација из Руске Федерације, али и САД-што наравно нико није поменуо. Било је ту и наших производа НВО, а око 2500 припадника војске је у динамичком приказу, дефилеу јединица и налету авијације ангажовало 100-ак борбених и неборбених возила, те 30-ак ваздухоплова. Пре 75 година, од 12. до 20. октобра се одвијала "Београдска операција", као део опсежног заједничког плана НОВЈ и Црвене Армије са циљем наношења удара немачкој Армисјкој групи у Србији, те ослобођења Београда. Двадесетог октобра је окончана 1287 дана дуга немачка окупација главног града. У току "Београдске операције" је погинуло 2953 припадника НОВЈ и 976 војника Црвене Армије. Поводом овог јубилеја, свечаности на сремској аеродромској просторији је присуствовао и Премијер РФ, те добро нам знани домаћин. Поред њих двојице и остали су били ту. Поједини министри наши, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, те остали високи државни званичници, представници Министарства одбране и Војске Србије, МУП-а, БИА, представници дипломатског и војно-дипломатског кора, верских заједница, многобројни гости и грађани Републике Србије. Према процени "безебдњака", њих 15 тисућа. Заклоњених видео-бимом од државне "елите" Кацсмо код представника верских заједница, у оној гужви представника РКЦ нисам видео, ИВЗ је представљао реис Сеад ефендија Насуфовић, док је СПЦ представљао протојереј ставрофор, отац Стојадин Павловић. Након интонирања химни наше Републике и РФ, заменик команданта РВ и ПВО бригадни генерал Жељко Билић је наредио почетак динамичког приказа вежбе који је подразумевао решавање неколико засебних тактичких задатака са акцентом на интероперабилност јединица КоВ, Специјалне бригаде и РВ и ПВО. Према супозицији вежбе, извиђачко-диверзантски тимови у борбеним возилима "Лазар" и "Хамви", уз ваздушну подршку хеликоптера "Газела", извршили су препад на терористе у за ту намену изграђеним објектима инфраструктуре испред аеродромске платформе. Након почетног удара уследило је дејство јуришне авијације по објектима "плавог" на земљи, након чега је уследило дејство противтерористичких тимова из неколико пешадисјких борбених возила, те падобрански десант из транспортних хеликоптера. Тим службе трагања и спасавања је имао задатак да из зоне борбених дејстава извуче катапултираног пилота, где је први пут у борбеним условима престоничкој јавности приказан Х-145. Обезбеђење просторије за извлачење "медевак" тима су вршили припадници Специјалне бригаде десантирани из Ми-17, док су противоклопну и јуришну подршку истовремено вршили хеликоптери типа "Гама" и авиони "Супергалеб Г-4". Високо изнад њих, ловачку заштиту су вршиле "двадесетдеветке", са по први пут "употребљеним" посадама састављеним од младих поручника који су у РФ завршили преобуку почетком септембра ове године. Након извлачења снага "црвеног" из објекта дејства, завршни удар на "плавог" је извела ловачко-бомабрдерска авијација на авионима типа "Орао". Дејством "Орлова" је завршен ваздушни и копнени "дисплеј" бременит мешавином мириса сагорелог барута и благоухане ароме керозина ангажованог на 400-600 степени Целзијусове скале. "Одлазак" те димне завесе у више делове атмосфере је означио почетак "мирнијег" дела представе-дефилеа јединица у три ешелона. Пешадијском, моторизованом и наравно ваздухопловном. На челу пешадисјког ешелона, наступили су питомци (нек` опросте ови "нови" са кадетима, ја сам научио на термин "питомац") Војне академије, који су носили пуковске и заставе из Народноослободилачке борбе - јединица Народноослободилачке Војске Југославије и Црвене армије које су учествовале у ослобађању Београда. После указане части настрадалима у НОБ и "Београдској операцији", наступио је (по други пут-први пут у Ниш о.г. за Дан победе) подешелон ветерана којег су чинили учесници ратова деведесетих, противтерористичке операције 1998. године и учесници у одбрани од НАТО агресије 1999. године, а командант подешелона био је бригадни генерал у пензији Стојан Коњиковац, учесник Битке на Паштрику. Потом су се ређале све јединице КоВ. Прва, Друга, Трећа и Четврта бригада. Подешелени 72. извиђачко-диверзантског батаљона и 63. падобранског батаљона- Потом батаљон за противтерористичка дејства, Трећи и Пети батаљон војне полиције и напослетку два подешелона састављена од војника на служењу војног рока. Припадници пешадијског ешелона су били наоружани личним наоружањем и опремом по пројекту "1500+", који у најкраћем подразумева стрељачко наоружање по НАТО стандарду (Скар-Л, Хелклер & Кох, М21 и лаки ПМ Миними, као и пиштољ Глок 9мм). Од опреме се издваја неколико "чудеса" (пасивни ноћни монокулар Дедал, ласерски даљиномер Москито, рефлексни нишан Еимпоинт, термовизијски двоглед са ласерским даљиномером, етц.), као и нови делови заштитне опреме, пре свега борбени балистички прслук МД-12, нове чизме и заштитна маска М3. Погледом у небо, гледаоци су могли да испрате и наступ ваздухопловног ешелона јединица Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. У подешелону ловачко-бомбардерске и ловачке авијације РВ и ПВО, гледаоци на небу изнад батајничког аеродрома могли да виде налет школско-борбених авиона „Супер галеб Г-4“, налет авиона јуришника типа „Орао“ и налет авиона ловаца „МиГ-29“ намењених за ловачко-пресретачка дејства у задацима контроле и заштите ваздушног простора. Посетиоци су на данашњем приказу имали прилику да виде и хеликоптере Ми-35 ("Вучићеве"ђавоље кочије"") из Руске Федерације (којима ће у 4 номере од 2020. године адреса бити 714. противоклопна хеликоптерска ескадрила из Лађеваца крај Краљева града), затим хеликоптере „Х-145М“, „Ми-8“ и „М-17“, као и хеликоптере „Газела“ и „Гама“. Након пешадије и ваздуплоХоваца, наступио је моторизовани ешелон. Овај део ћу копипејстовати са МОРС. Дакле(м). Након пешадијског и ваздухопловног ешелона, продефиловао је и моторизовани ешелон, у коме су била возила и средства ратне технике на употреби у јединицама Војске Србије и средства по пројекту „1500+“ која својим капацитетима развија и производи Одбрамбена индустрија Србије. Командант моторизованог ешелона био је пуковник Владан Милосављевић. Гледаоци су могли да виде и модернизовани тенк Т-72 руске производње Руске Федерације, којим ће у наредном периоду бити опремљене и јединице Војске Србије. (Овај тенк је наравно деценијама већ у употреби у нашој војсци, али је потребна "медијска прдаљка") У оквиру осам подешелона, наступио је подешелон оклопних извиђачких аутомобила БРДМ-2МС, која су опремљена савременим термовизијским средствима за осматрање и нишањење, а систем управљања ватром обезбеђује дејство из покрета. Пријемом ових борбених возила са респектабилним маневарским способностима, ватреном моћи и балистичком заштитом на нивоу 3+, значајно са унапређене оперативне способности Копнене војске. Уследили су подешелони возила полицијских борбених „ВПБ М-86“, подешелон специјалних вишенаменских моторних возила „Хамер“, подешелон вишенаменских оклопних борбених возила „Лазар-3", мешовити подешелон борбених и теренских возила у коме су била вишенаменска оклопна возила „Милош" и нова теренска возила „Застава". У саставу мешовитог подешелона беспосадних земаљских и ваздухопловних платформи, биле су даљински управљане беспосадне земаљске платформе „Мали Милош", беспилотна летелица „Врабац", као и борбени, извиђачки и ометачки дронови. Наредни подешелон чинили су самоходни топови хаубице 155 мм „НОРА“ Б52 М15, које се налазе у наоружању јединица Војске Србије и самоходна хаубица „Александар“, а ту су биле и универзална покретна артиљеријска рачунарска станица (Упарс) и модификовани преносни ракетни систем ПВО „Игла”. У наступу подешелона нових и модернизованих система ракетне артиљерије, гледаоци су могли да виде БОВ КИВ артиљеријско возило, модернизовани „Огањ дигитални“, самоходно вишецевно лансирно оруђе „Шумадија", самоходни вишецевни ракетни систем „Тамнава“ намењен за ватрену подршку јединица Копнене војске, систем „Пасарс“ и радарски систем „Жирафа“. За разлику од претпрошле године када је "седма сила" могла нешто да приупита Председник и госта му из РФ, овога пута то није био случај. Разлог за то је ипак био у протоколу због пријема у Палати Србија, те је Прворођени након што је са "врлодобро" оценивши вежбу са високим гостом из РФ отишао пут Новог Београда оставивши неколико десетина новинарских екипа без одговора на нека питања. Иначе, морам признати да је у кратком обраћању био врло одмерен и није искористио (личан утисак) ову пригоду за предизборну кампању као што увек и свуда чини. Шта је рекао може се видети на снимку нпр. Такође, што је врло необично, новинарским екипама није био омогућен иозалазак на платформу. Без икаквог објашњења. Нпр., приликом доласка на батајники аеродром, срео сам неколико класића који су у Немецкој завршили преобуку за Х-145. Међутим у журби, било је оно: "Класо, ајд` кад се заврши званичан део, видимо се поред машина да се мало испричамо." Међутим, иако је након одласка званичника било приметно да се посаде постојавају испред летелица на којима су летели, једноставно су људи из протокола наредили да се крене пут аутобуса и назад пред зграду Палате "Србија" одакле смо јутрос и пошли. За мене лично велики пропуст и разочарење (као да ми није довољно било гледање Шизоја, Милета и Чалета и осталих ). Ипак и поред тога, остаје понос због беспрекорног програма који су извели припадници наше војске. То је на концу и оно што треба да нас интересује, без обзира на "елиту" којој ће надам се у оваквој констелацији ускоро доћи крај. За Поуке.орг, Милан Ракић фото: мало МОРС, мало ја (ове сликане "фиксним" телефоном)

Захтевамо хитну смену Вулина са министарске функције и његово хапшење. „Када утврдимо где је линија, моћи ћемо да је бранимо!“. „Што пре се откинемо од Шиптара, пре ћемо почети да живимо. Ако нећемо, па срећно нам целовито и независно Косово“, наглашава он. Ово је изјавио ни мање, ни више него официјални српски министар одбране Александар Вулин. У свом дефетистичком, издајничком и суманутом интервју „Вечерњим новостима“ осим што шири страх, прекраја вековне границе српке државе као да му је то наслеђе „тетке из Канаде“ Вулин је починио и кривично дело Угрожавање територијалне целине где се у члану 306 децидирано каже „ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи део територије или да део те територије припоји другој држави казниће се затвором од три до петнаест година“! Одговорност је притом већа што Александар Вулин јесте официјални министар одбране и његов интервју у коме се као де факто признаје постојање Велике Албаније на вековном српском тлу Косову и Метохији јесте и више него црвени аларм да реагује Републички јавни тужилац, ВБА ухапси министра одбране, а да се Влада и Председник одрекну оваквог сарадника. Задатак је ВБА да се испитају контакти Вулина са страним обавештајним службама, његових најближих сарадника, пословни аранжмани са шиптарским терористима који су сада на челу непризнатих и за државу Србију „непостојећих“ институција тзв. „државе Косово“ из времена када је Александар Вулин био директор канцеларије за КиМ. Уједно из тог периода неопходно је да ВБА испита Вулинове контакте за нарко дилерима од којих су неки били његови најближи сарадници. Тек када се утврди да ли је министар одбране уцењен да позивањем на сецесију дела територије Србије, свесно чини кривично дело и постане главни лобиста стварања Велике Албаније, утврдиће се прави степен одговорности за овај преседан у историји српске војске и српске политичке сцене. Са друге стране, ВСС одавно указује на театралност овог квазиполитичара и идеопоклоника, његову погибељност по интересе српске војске, пљачке државног буџета, брукање славне српске униформе, уништавање српског војника… Али враг је однео шалу. Овом изјавом Александар Вулин великим кораком искорачио је у једном од два правца, или у затвор, или пак, у специјализовану установу која се треба озбиљно да сагледа његову урачуњљивост и способност да врши било какву државну функцију. Молимо Бога да је ово друго у питању. Да је ово било где у свету помислио а не изговорио актуелни министар одбране, од САД преко земаља ЕУ, до Руске Федерације, исте вечери би био ухапшен и осуђен на дугогодишњу робију.

Поштоване колегинице, колеге и синдикални саборци. Дана 30. марта 2019. године, навршиле су се пуне четири године од кад смо добили репрезентативни синдикат, Војни синдикат Србије. Наш синдикат, основали смо и регистровали по закону, са циљем унапређења наших услова рада и материјалног статуса. Ништа више од тога не тражимо ни данас. Закон о раду јасно каже да је право запослених да преко синдиката преговарају о закључењу колективног уговора, тачније да са послодавцем преговарамо о томе под којим ћемо условима радити. Закон каже и да су учесници колективног уговора дужни да преговарају. Закон каже и да је послодавац дужан да консултује репрезентативни синдикат кад израђује прописе који се тичу права из радног односа. Закон каже и много тога другог али, у пракси се показало да наш послодавац оличен у министру одбране на очигледно дрзак, безобзиран и безобразан начин, потпуно игнорише сва наша права и грубо крши законе на штету нас и наших породица. Не треба нама нико да говори, а понајмање министар, какво је данас стање у војсци, у каквим условима и околностима радимо, колико тешко и лоше живе наше породице, колико смо понижени. И даље је приоритетан задатак метла и кошење траве, и даље нам је плата за око 35% испод законског минимума, и даље немамо исхрану у току рада и регрес, и даље лечење и партиципацију плаћамо двоструко више од осталих грађана, превоз на посао и са посла нам се плаћа онолико колико министар сматра да је довољно, и даље идемо голи и боси, и даље без накнаде радимо прековремено више него је то дозвољено законом, и даље радимо послове више радних места без накнаде, и даље немамо адекватну заштитну опрему, а оној коју имамо ресурси су одавно истекли, и даље је нас 19000 стамбено незбринуто, и даље су војници у робовласничком положају, и даље нас свакодневно напуштају колеге којих је у задње 4 године из наше војске отишло преко 4000, итд. итд. Овако можемо у недоглед. Свакодневно слушамо лажи и пропаганду министра одбране о никад бољем стању у војсци, а кад смо против тих лажи подигли свој глас, прогласили су нас државним непријатељима, нас који смо крварили за ову земљу док су они профитирали и дезертирали. Наше представнике најпре су покушали су да поткупе и ућуткају, а када им то није успело почели су да им прете и да их прогањају, шиканирају и малтретирају. Потсећамо вас да је министар Вулин, председнику нашег синдиката који је до јуче важио за једног од најбољих старешина у војсци, који је војну школу завршио као први у класи, дао отказ, иако међународне конвенције и Закон о раду кажу да председник синдиката не може бити позван на дисциплинску одговорност нити може добити отказ са рада. Сада је на реду за „одстрел“ генерални секретар, а после тогаи сви ви који тражите и браните своја законом гарантована права. Браћо и сестре, српска војско, никад у нашој историји нисмо били понижени, деморалисани и разочарани као данас. Никад српски војник није трпео оне који су тлачили наш народ, ко год он био. Дужност државе је да нас и наше породице обезбеди у сваком смислу, а наша дужност и посао је да за ту државу дамо и живот ако је потребно. Зато браћо и сестре, нека се свако од нас запита да ли је спреман да изврши своју дужност. Где смо сад кад су нас они који себе називају државом, прогласили државним непријатељима. Замислите тај апсурд. Нека се свако од нас запита да ли ће да настави да ћути и трпи или ће стати у строј испред свог народа и уз свог комшију, пријатеља, рођака, децу и гласно и јасно рећи НЕ, зулуму и тиранији која нас је задесила и која прети да нам потпуно уништи државу и будућност нас и наше деце. Нека се свако од нас запита шта га чека сутра и где нам је част на коју волимо да се позивамо. Да ли смо достојни части, униформе и храбрости наших предака. Они који нису спремни и на најмању жртву за Србију, њену децу и њену светлу будућност, нису достојни ни нас ни униформе српског војника. Зато браћо и сестре, у наредним данима, кад Србија и народ позову, да сви будемо са њима јер нас на то обавезује наша историја, војничка част и заклетва. То дугујемо будућности наше деце и Србије којој служимо. Позивамо све чланове Војног синдиката Србије, и остале професионалне припаднике војске, да се у што већем броју активно укључе у свенародне протесте јер је то наше уставно и законско право. То је законит и достојанствен начин да кажемо да смо незадовољни и да хоћемо да нас и наша права поштују. Позивамо све колеге и колегинице који учествују на протестима да се јаве нашим представницима, како би смо координирали заједничке активности на протестима, спровели их организовано и безбедно и како то доликује нашој професији. Живела слободна Србија.

Пре нешто више од пет година, после седам деценија дисконтинуитета, војни свештеници су поново заузели своје место у јединицама Војске Србије. Том најзначајнијем догађају у обнови духовног живота у војсци, претходило је готово десетогодишње настојање да се нормативно-правно регулише та делатности као предуслова за васпостављање Верске службе. Припадницима Војске Србије 2013. године коначно је омогућено да своје верске потребе могу да задовоље и за време војне службе у касарни, на терену па чак и за време ангажовања у мировним мисијама. О искуствима у досадашњем раду војних свештеника разговарамо са капетаном Ђорђем Стојисављевићем, војним свештеником у Команди 1. бригаде Копнене војске. View full Странице

Након САД, које су за команданта кампа Бондстил поставиле старешину-пуковника америчке војске пореклом Србина, сличан "рецепт" примењује и Војска Њеног Краљевског Величанства. Како руски портал Спутник-сервис на српском сазнаје, потпуковник Никола Илић ће бити изванредни и опуномоћени представник војске Уједињеног Краљевства у Србији. Британски официр има врхунску професионалну биографију, а припадници Војске Србије упознали су га на заједничкој вежби на Копаонику. Никола Илић завршио је престижну Краљевску војну академију Сандхерст, одликован је медаљом за храброст 1993. године, орденом за заслуге у служби 1999. године, а 2006. године краљица Елизабета Друга прогласила га је чланом Реда Британске империје. Био је ангажован у Босни и Херцеговини, Сијера Леонеу, на Косову и Метохији, у Ираку и Авганистану, а обављао је и дужност заповедника батаљона британске војске у Северној Ирској. У јавности Илић увек истиче да је „британски Србин“, да поштује своје српско порекло, али да велику захвалност дугује британској нацији, која је његовом оцу омогућила да се досели када је 1948. године комунизам завладао у његовој домовини. Коментаришући намештење новог аташеа српског порекла, које ће се конкретизовати током лета, војни аналитичар Александар Радић за Спутњик каже да ову вест треба сматрати добром, јер је Лондон Београду дискретно и елегантно послао важну поруку. „У последње време, иако има много позитивних фраза када се јавно говори о међународној сарадњи Србије са западним земљама, чињеница је да реалне активности стагнирају. Мислим да је ниво редовних годишњих активности на вежбама, обуци и осталим заједничким пословима које осмисле војске, досегао максимум пре неколико година и да је у контексту врло сложених односа Србије између Запада и Истока приметна стагнација. С обзиром да је реч о официру који води порекло из српског националног бића, то би требало да буде више него јасна порука — желимо добре односе“, истиче Радић. Потпуковник Илић је рођен 1968. године, као најмлађи од три брата. Отац Илија, традиционалиста из Пађена код Книна, једног сина упутио је у државну службу, други је свештеник, а Никола, Ник — како га зову британске и колеге у Србији, одабрао је војнички позив. На јесен 2000. године у оквиру снага НАТО-а, Илић је стигао на Косово као оперативни батаљонски официр, али под лажним именом, да као Србин не би имао проблеме. По завршетку мандата за српске медије је изјавио да је у тој мисији себи поставио важан циљ, да сваке недеље присуствује литургији у Грачаници, а трудио се и да обиђе све манастире. © ФОТО : МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ Војници Србије и Велике Британије заједно скијају на Копаонику Управо је Илић обавестио команду о тешком положају Срба у Призрену, након чега је добио задатак да командује акцијом у којој су из тог града у Грачаницу пренете вредне икона и црквена архива, јер је претила опасност да буде уништена. Ова вест стигла је и до тадашњег патријарха Павла, који је тражио да упозна племенитог официра Британске војске. Радића смо питали и колико ће потпуковнику Илићу, с обзиром на наш менталитет и потребу да истакнемо да ценимо што нам је неко „земљак“, можда у послу одмоћи чињеница да је Србин. Сигурно му неће бити лако, с обзиром на наше традиционално „братимљење“, каже уз осмех Радић. „Требало би управо да покажемо поштовање према чињеници да Велика Британија шаље човека нашег порекла и да управо због тога постоји један дискретан однос пун респекта према таквом политичком потезу, тим више што ће вест о Илићевом доласку бити објављена убрзо након одређених непријатности које су настале због врло слободног коментарисања политичких питања и кадровских решења унутар Војске Србије од стране досадашњег британског војног аташеа Фицгибона“, подсећа саговорник Спутњика. Додаје да би у таквој атмосфери било веома штетно да наши таблоиди ову тему развуку преко насловних страна уз све епитете и одреднице које прате „медијско србовање“. „Треба уважити чињеницу да је реч о врхунском професионалцу, човеку са озбиљном каријером, али пре свега британском официру који треба, као човек српског порекла, да на најбољи могући начин успостави мост између две војске“, оцењује Радић. Илић је тај мост већ успоставио. Пре две године боравио је у нашој земљи у склопу билатералне војне сарадње Србије и Велике Британије. Група од више од 30 официра и подофицира копнене војске на Копаонику је имала скијашку обуку. „Знам да су овде одлични услови за Војску Србије, па смо одлучили да наши официри из Генералштаба и Управе за телекомуникације и информатику Копнене војске, бораве на Копаонику. То је, морам признати, била моја идеја и драго ми је да је то још један пример добре сарадње Оружаних снага Велике Британије са Војском Србије, чији официри нам пружају неопходну помоћ и инструкције“, изјавио је тада Илић. Радић истиче да оваквих преседана има и у другим земљама, али да их је било и у Србији. Наводи пример Александра Милутиновића, потпуковника војске САД који је службовао у америчкој амбасади, човеку који је био на дужности помоћника аташеа, а једно време био је и аташе у Црној Гори, након осамостаљења те земље. На Балкану је било и ситуација у којима се ангажовање официра могло тумачити као нешто више од симбола, подсећа Радић. © ФОТО : МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ Био је ангажован у Босни и Херцеговини, Сијера Леонеу, на Косову и Метохији, у Ираку... „Својевремено, кад се ратовало, један од подофицира Америчке војске Иван Шарац, који је поријеклом Хрват, радио је у амбасади у Загребу, али његове активности су далеко превазилазиле оно што би се могло очекивати од једног страног представника. Он је као обавештајац врло радо ишао на терен, појављивао се са генералом Антом Готовином на Динари. То су биле контроверзне ситуације“, подсећа он. Да подсетимо, недавно је и на место команданта базе НАТО-а Бондстил код Урошевца, именован пуковник Ник Дучић, Американац српског порекла. Сенка МИЛОШ

Пилот Војске Србије, мајор Роберт Калоци, погинуо је приликом пада авиона на редовном мирнодопском задатку, две године пред пензију. Као подстанар! На врхунцу каријере, опитни пилот Центра за летна испитивања Техничко опитног центра Војске Србије, инспектор за методику обуке пилота на Војној академији, две године пред пензионисање – подстанар! Још прецизније: пуних 25 година подстанар! Није дочекао пензију, а ни почетак градње ”јефтиних станова за припаднике Војске Србије и полиције”, најављен уочи београдских избора као нешто што ће ”већ у марту 2018.године почети да се реализује широм Србије”… Роберт Калоци надживео је још једно обећање, а погинуо не дочекавши ни неко друго. Његова породица, незапослена супруга и син, машински инжењер, нису дочекали да се њихов супруг и отац жив врати са посла. Сада ће, можда, дочекати да добију стан: – Желим да кажем да је ово страшна и велика трагедија, трагедија за коју нико никада не може да буде спреман. Војска Србије је уз породицу Калоци, као што је читав наш народ и сви ми… – одтуговао пред новинарима Александар Вулин, министар одбране, након што је са начелником Генералштаба ВС, Љубишом Диковићем, посетио дом Калоцијевих. Начелник Генералштаба новинарима није рекао ни толико. Он је, пре ове трагедије, сменио комплетно руководство Техничко опитног центра, у чијем саставу је био настрадали пилот. О томе јуче пише ”Данас”, наводећи да је Диковић одлуку донео почетком године, а министар Вулин је потписао у марту. Не зато што је пре годину дана већ пао један ”галеб” у којем су погунила два пилота, него што је руководство ”дозволило једном војном аналитичару да неовлашћено посети војни објекат”. За ”Данас” – смена је тема дана за насловну страну, где није било места ни за једну реч о погибији Роберта Калоција. У ”Информеру”, тема дана на насловници је Шешељ и његова дословно пренета изјава: ”Хагу сам јебао мајку”. На дну стране, поред фотографије насмејане певаљке и наслова ”Рада је озбиљно болесна”, са поднасловом ”Певачица често пада, поремећен joj центар за равнотежу, ставља чепове у уши да би могла да стоји”, нашло се простора и за наслов: Пао ”галеб”… ”Политика” је применила сличан ”клише”, па насловницу ”отвара” наслов да је Шешељ одслужио више затвора него што је добио. ”Новости” и ”Блиц” и ”Курир” су највећи део својих насловница посветили трагедији војних пилота. ”Српском телеграфу” то је најмање битна тема на насловној, где је битнији наслов ”Шок у Задрузи – врели пољубац Кије и Луне”… За ”Ало” – наслов о трагедији пилота је други по величини на насловници, а први је: ”Извршитељ месечно заради 107 хиљада евра!” Тај текст посвећен је јавним извршитељима, новој, најбогатијој касти у Србији, коју је основала и опуномоћила држава. Тих 107 хиљада евра месечно минуле две године приходује Миљан Трајковић, јавни извршитељ из Ниша који је за две године инкасирао два милиона евра! Тај сигурно није подстанар, а јавни извршитељи су стотине људи учинили подстанарима, одузевши им куће и станове због неплаћених комуналних рачуна, невраћених кредита… По закону! Могли би и на полиграфу проверити – гарантујем да нико од 236 јавних извршитеља у Србији није подстанар. Војних пилота је знатно мање него извршитеља, а колико њих живе као подстанари, то је војна, односно државна тајна. Од њиховог, пречи је стандард јавних извршитеља, којима све мора бити потаман у животу. Не могу, ваљда, из скромне гарсоњере, поред надрндане газдарице која неће да чује ни плач бебе, да иду на терен, јуре дужнике, плене им имовину, исељавају из станова…? Та, они раде најодговорнији државни посао: пуне буџет који је ”у суфицициту у односу на дефицит”, али у којем нема пара за станове војних пилота! – Нема места паници! – смирује српску јавност војни аналитичар. – Такве несреће се дешавају и у земљама које имају много модернију авијацију, то се дешава у свакој авијацији у свету! А, у колико авијација у свету војни пилоти немају стан две године пред пензију? Хоће ли ову државу борбеним авионима бранити пилоти или јавни извршитељи? Сувишно питање: браниће нас извршитељи, Србија ће их послати да нашим непријатељима заплене имовину, па неће имати са чиме да нас нападну! Још ако би запленили и донели неки стан за Робертову породицу! У земљу у којој данас сви истичу да је Роберт херој ове земље! И јесте херој, али не зато што је погинуо у миру, већ зато што није погазио своју заклетву. Човек који је пуних 25 година месечно бројао новац за кирију и себе и своју породицу подсећао на ту заклетву, херој је јер није отишао у бели свет да пилотира цивилним авионима, да скући и обезбеди и себе и породицу, онако како доликује и припада таквим људима! Радоје АНДРИЋ

ОТВОРЕНО ПИСМО ВРХОВНОМ КОМАНДАНТУ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ОДРЖИТЕ ОБЕЋАЊЕ И ЗАУСТАВИТЕ КОРУПЦИЈУ И КРИМИНАЛ У ВОЈСЦИ У времену када се ситуација на Косову и Метохији, као што сви знамо, заоштрила, и када су кулмнирале намере шиптарских терориста да отму 15 одсто српске територије, пажња јавности и безбедносних служби усмерена је ка том, у овом тренутку најважнијем националном проблему. Вазда су у тој и таквој ситуацији разни смутљивци користили погодан тренутак за лихварање, отимање, нарушавање борбене готовости и лично богаћење. Све то дешава се у тренутку када нам војска гладује, када је због лошег материјалног положаја у последње две године Војску Србије напустило преко 3000 професионалаца. Отуда је Ваша законска обавеза да такве појаве сасечете у корену, да покренете механизме да се они искорене, а у складу са Уставним и законским овлашћењима смените све умешане у бескрупулозну пљачку буџета Војске Србије која траје годинама уназад. Потсећамо да сте то обећали када сте постали Председник. Пред Вама је само један пример са конкретним доказима о начину пљачке новца грађана Србије и буџета, који илуструје свеопште стање у готово сваком сегменту функционисања Министарства одбране и Војске Србије. Управа за логистику Генералштаба Војске Србије се актом број 580-2 од 14. фебруара 2018 .године, сагласила да се за ремонт пет возила марке „PUCH“ исплати невероватних 15. 468. 684.00 динара (словима: петнаест милиона четри стотине шездесет осам хиљада шест стотина осамдесет четири динара). Једноставним језиком речено то значи да поправку пет аутомобила, просечне старости од 30 година плаћамо нешто више од 131 хиљаде евра. Штавише, поправка ових аутомобила уступљена је приватној фирми “Patrimons Automotiv” и поред чињенице да Војска Србије, у својој формацији има најреферентнију установу за ремонт како специјалних тако и возила марке “PUCH“. Ремонтни завод у Чачку чији капацитети су неискоришћени и непопуњени и где значајно квалитетнији ремонт ових возила кошта петоструко мање. Приватна фирма са којом је договорен овај посао, у једној од претходних година имала је уговор са Војском Србије у вредности од 110 милиона динара! Делови који су испоручивани Војсци Србије од стране ове фирме били су сумњивог квалитета, чак и половни, а ова неразумна одлука, да не употребимо неку тежу реч, директно подрива борбену готовост наше војске, и омогућава појединицима да и даље крчме државну имовину. Примера ради, за новац који се даје за поправку пет аутомобила, старих укупно око 150 година, а имајући у виду чињеницу да Србија са Русијом има потписан партнерски споразум о војно-техничкој сарадњи, Војска Србије могла је по знатно повољнијим ценама и уз додатне пореске олакшице купити 15 нових теренских возила “Патриот”, са бољим техничким перформансама од возила која се ремонтују и која су стара у просеку 30 година. Ово је само кап у мору, која је довела Војску Србије до стања у коме се данас налази, а са којим сте добро упознати и ви као врховни командант и Војни синдикат Србије, као једини репрезентативни синдикат ВС који улаже огромне напоре да се избори за њен бољитак. О многим стварима до сада смо ћутали, само због чињенице да не желимо да својим традиционалним непријатељима одајемо слабости које су довеле, до не баш сјајног стања у коме нам се војска налази. Међутим, појединци подржани од људи у Војсци Србије и Министарства одбране, схватили су то као одобравање за отимачину, а нас видели као сметњу. Министари одбране и начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, изгубили су кредибилитет код српских војника због неспособности и чињенице да све знају, а неће да спрече корупцију, мобинг и спровођење лоших кадровских решења. Отуда од Вас тражимо да хитном акцијом, алармирате надлежне органе, заправо да им наредите јер сте командант, да испитају законитост набавке услуга и добара са овом приватном фирмом, досадашну сарадњу са њом, да све умешане у аферу смените и да буду изведени пред суд. Тврдимо да податке о овом облику корупције поседује Војна полиција, али то неко вешто заташкава, а људи који те појаве сузбијају и против њих се боре шиканирају. Само тако ћете српској војсци доказати да не подржавате оне који пишу фризиране извештаје о стању у Војсци Србије, медиокритетима који сакривају истину да су нам војници гладни и боси, угушени кредитима са просечном платом од неких 250 евра и скоро потпуно деморалисани. Антикорупијски тим Војног синдиката Србије често добија материјал и документацију о пљачкама у Војсци Србије и Министарству одбране, као и у српској наменској индустрији, и располаже стварним стањем у Војсци Србије. Више пута смо покушавали да на то укажемо, али није било слуха, чак ни од Вас. Уколико ваша реакција изостане и овог пута сазнања којима располажемо објављиваћемо у средствима јавног информисања, и са тим подацима упознавати грађане јер и судови суде у њихово име, све штитећи виталне интересе Војске Србије и државе којој верно служимо. Управни одбор Војног синдиката Србије

Отворено писмо министру одбране Александру Вулину: НЕ БРУКАЈТЕ ВИШЕ ВОЈСКУ СРБИЈЕ! Поштовани господине министре, На војној вежби на Пасуљанским ливадама примећено је, поново сте носили црну униформу, непознате намене и порекла, коју не препознају прописи Војске Србије, нити закони ове земље. Престаните, аман да брукате славну српску униформу! Униформа српског војника натопљена је крвљу наших славних предака од Косова, преко Дрине и Цера до Паштрика и Кошара. Лечење адолосцентских комплекса, насталих у време када нисте служили војску, политички заштићени од тада владајуће номенклатуре могу се донекле схватити у бесмисленим покушајима да Војску Србије претворите у идеопоклоничку партијску организацију. Бесмислене наредбе о качењу слика вође, прећуткивању мобинга понижених и осиромашених војника доведених до просјачког штапа, и најновијег противуставног и противзаконитог покушаја одузимања мобилних телефона у страху да разноразне махинације и финансијске малверзације не дођу у јавност - ипак јесу ствар нашег унутрашњег непристајања и домен синдикалне борбе да се све такве девастације Војске Србије спрече. Константно и свесно кршење закона, од Вас и Ваших најближи сарадника када не достављате нацрте прописа о радно-правном социјалном и материјалном положају буквално гладних војника је свакодневница. Најновији пример је нацрт Правилника о стамбеним потребама у ВС и МО, који није достављен једино једином репрезантивном синдикату као представнику оних на који се тај пропис односи. Међутим, у актуелном геополитичком тренутку, када нам шиптарски терористи, на српском Косову и Метохији хапсе, шутирају и развлаче по улици српске државнике ма ко они били, у покушају отимања 15 одсто државне територије, авантуристичко облачење црне униформе пред државним врхом порука је која може нанети велику штету угледу српске државе и националним интересима. Униформу црне боје носиле су СС дивизије, италијански фашисти и озлоглашене усташе у НДХ. Исти они који су извршили геноцид у Јасеновцу током Другог светског рата. Када Ви носите црну униформу налазећи се на челу Министарства одбране то је порука која вређа најдубља осећања жртава и потомке оних који су погубљени у геноциду и стрељању од Бањице до Шумарица. Да ли свету поручујемо да се као славна војска која је увек стајала насупрот највећој пошасти у 20 веку, идентификујемо управо са злом од кога смо као народ брутално страдали. Коју поруку шаљете међународној јавности? Зашто Вам на то не сугеришу Љубиша Диковић, начелник Генералштаба, саветници у Министарству којима је главни проблем да ли војник има капу, суђењем за вербални деликт и мобингом исцрпљене и буквално гладне војске. Уместо да Вам кажу да је црна униформа примеренија игрању кантер страјка, они вас полтронски охрабрују да бацате љагу на све оне који ће сутра својим животима бранити нашу отаџбину. Апелујемо на Вас да обучете униформу Војске Србије, ону која је прописана да је носите приликом посете јединицама наше славне војске, да поштујете законе ове земље и не брукате нас више.

Видео је овај племенити човек каква се сила надвила над Србијом; рат још није ни почео, а он се нашао браћи у невољи. То је било време када је Аустрија огњем и мачем у Далмацији и Дубровнику уништавала све што је српско. Срби католици, Срби православци, интелектуалци, трговци и црквени достојанственици, који су за себе говорили да су Срби, пунили су затворе и били мучени и малтретирани. Риста је успео да избегне овом прогону и решио да иде тамо где је осећао да је потребан. Право на фронт. Приступио је српској војсци као добровољац и као ратни свештеник служио је у Лимском одреду. Иначе, тај Лимски одред се истакао у борбама на Церу и на Дрини, од Љубовије до Устипраче, заједно са Ужичком војском. У сличној мисији овај храбри свештеник био је са српским народом и током балканских ратова. Овога пута, у Велики рат, уз крст и осталу свештеничку опрему Шуковић носи и фото- апарат. Народно весеље у Добруну Српски војник чува стражу под стражаром направљеном од кревета у Добруну, у Босни Војни свештеник Ристо Шуковић држи опело на Вардишту Везиров мост на Дрини без два стуба 1914 Крсно име. Сечење колача у пуку, на положају. Дечак на фотографији је Момчило Гаврић. Прелазак српске војске преко реке Маће у Албанији, последњим воловским колима Српски војници помрли од глади код Љеша у Албанији, 1915. Борба против домаћег непријатеља после прелаза Албаније, пред Драчем Српски војници се купају у мору на Крфу, 1916 Долазак регента Александра на Крф после Албаније, 1916. На лађи. Српска војска на путу са Крфа у Солун Пелцовање српских војника против тифуса и колере у Солуну 1916. Полазак Петог пешадијског пука из Солуна на македонски фронт 1916. Причешћивање српских војника и официра пред полазак у борбу на македонски фронт. Бивак српске војске испод Кајмакчалана. Гађање немачких аероплана топом у Македонији Српски пољски топ на терену, у дејству против бугарских положаја на Кајмакчалану. Командант Дивизије посматра борбу на Кајмакчалану Долазак Његовог Краљевског Височанства на положај Чегањске планине 30. августа 1916. у Македонији Бугарски ров на Кајмакчалану са њиховим лешевима Гробље палих српских војника на Кајмакчалану 13. септ. 1916 Израда надгробних споменика изгинулим друговима на Кајмакчалану Српски официр на гробу свог сина јединца, Кајмакчалан Момчило Гаврић http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=108179&Ratni-fotografi-i-slikari-–-Vojni-svestenik-Risto-Sukovic

На предлог једног нашег форумског другара, ево и теме... Дакле, како постати војни пилот? Одмах у старту, да направимо јасну разлику и појаснимо неке од урбаних легенди везане за ово занимање. Као прво, треба направити јасну разлику између пилота и војног (борбеног) пилота. Да би неко постао пилот, поред жеље и мотивације, потребно је да поседује још по неку особину. Нпр., жеља као таква је један од услова, али не довољних. Следећа у низу је мотивација. Она се утврди на један лак, али стручан начин, путем психолошких провера, о чему ћемо касније... Треће је психофизичка способност... Пилоти нису никакви надљуди да се разумемо. Али ипак, они чине један мали проценат људске популације, који поред доброг општег здравља, морају имати и одређене когнитивне способности, које се опет путем тестова приликом пријема на школовање утврђују. То су у најкраћем: ниво интелигенције (не очекује се наравно да кандидат за пилота буде члан МЕНСА-е), способност перцепције, дистрибуција пажње, те способност брзог закључивања. На набројано се природно надовезују психомоторне способности (прецизност, брзина и координација покрета у одређеним условима), као и укупне особине личности кандидата (самоконтрола, одговорност, самопоуздање, емотивност и емотивне реакције и сл..). Када се све то сабере, путем већ утврђених норми, којима се бави посебна грана медицине-ваздухопловна медицина, од стране лекара специјалиста те провенијенције врши се процена сваког појединачног кандидата и дају се одговори како ће он поступити у нпр. екстремно ризичним ситуацијама, када треба упркос спољним утицајима (метеоролошка ситуација, недостатак времена, евентуални квар на летелици, недостатак горива,...) и под великим психофизичким оптерећењем-донети исправну одлуку и сачувати главу и технику... Поред већ поменутог општег здравственог стања, све ово је довољно да би неко постао пилот, односно флајт инжињер (члан посаде који током летења надгледа рад авионских система)... У већој или мањој мери. Када то кажем, мислим на дијапазон од пилота са спортском дозволом, који из задовољства лети у аеро-клубу, па до линијског компанијског пилота, који обавља ваздушни саобраћај и којем су поверени људски животи и материјална добра да их безбедно превезе од тачке А до тачке Б. У ваздухопловном жаргону, ово је довољно за "пеглање ваздуха". На слици десно, Биљана Савић, једна од три жене-које управљају летелицама "Ер Србије" Након здравствене процене, приступа се краткој обуци кандидата да би се спровело тзв. селективно летење (о томе у наставку мало више) и ако и ту резултати буду добри, нема никакве препреке (сем материјалних средстава), да неко постане спортски пилот (у аеро-клубу), односно да заврши одређену пилотску школу и стекне дозволу професионалног пилота (у авиокомпанијама).