Претражи Живе Речи Утехе

Поглед једног епископа, свештеника, хришћанина, увек мора бити другачији од погледа једног политичара, било радикалног било либералног „Видовдан је знак, симбол, подсетник и опомена свима који се уљуљкују у навикама лагодног живљења и неодговорног мишљења”, сматра епископ западноамерички Максим. Он за „Политику” говори о проблемима идентитета, односу према КиМ, видовданској етици и односу православља према модерном свету. – У Америци је у прошлости српска заједница празновала Видовдан на најбољи могући начин сходно локалним условима и околностима: у рудницима, градовима и селима, братским организацијама или парохијама. У прво време, људи би доносили своје амблеме, војничке капе, мачеве и друге симболе. Окупили би се у цркви, сали или дому једног од домаћина и ту би обележили празник. И данас се Видовдан прославља свечано, али са много мање жара. Но то је последица и стања у Србији, јер је новија емиграција стигла са манирима и слабостима које је гајила у старом завичају. А у Србији је, морамо признати, последњих седамдесет година на делу била једна монополистичка класа која се саморепродуковала и опстајала негирајући историјско наслеђе. Видимо да ни данас није боље. На сцени је партократија са политичарима који користе језик силеџија. Владајућа врхушка делује гротескно, било када дочекује стране државнике било када наступа као супермен у поплавама. Упркос светлим примерима и подвизима највише усамљених појединаца, српска политичка и културна сцена данас пати од болести аутизма. Њени симптоми су: новинарска субкултура, ретроградни менталитет, буквализам у форми, квазинаучни фундаментализам, интелектуални провинцијализам и барбарогенија. То је утисак посматрача са стране и тако нас виде наши суседи, благонаклони или не – истиче епископ Максим. Како је дошло до тога о чему говорите? Овај тренд је настао услед фрустрираности после пада умишљене величине српства, а онда, као магнетом, привукла примитивизам и сирови национализам. То је тенденција која жели да прикаже српски концептуални систем као аутохтон, иако он то није, јер су Срби неговани на Илијади и Одисеји и класицима, као и на византијским филозофима, оцима Цркве. Данашња влада није тога свесна и зато је укинула не само министарство дијаспоре и вера него и министарство за Косово и Метохију. Уколико не будемо поштовали своје жртве завршићемо и сами у забораву и анонимности историје. Шта је основа видовданског завета или етике? Најпре, сматрам да се у основи налази хришћанско наслеђе Косова и Метохије. Оно служи као моћан симбол, а о улози симбола треба размишљати будући да човечанство још на основу њих функционише. Ако српска елита (политичка, црквена, културна) нема шта боље да понуди изазовима савремености, боље да се што пре склања са сцене овог суровог времена све бржих промена, јер њој и њеним стереотипима и конформизму никакве промене не могу ићи у прилог. Друга одлика овог завета јесте да оно не позива на мизантропски или оружани устанак против било кога, него смера ка томе да разбуди, подстакне и васкрсне код људи истинску духовност која је изворно красила Косовски завет. Као што је неко умесно некад рекао: косовски завет је Нови завет изражен у српском стилу и кроз српско искуство. При томе, то је и даље Христов Нови завет а не нешто друго. Косовски завет, не постоји изван Новог завета. Према томе, он је отеловљење Новог завета у животу и етосу нашег народа, његовој историји, бићу, земаљској судбини. И ако суштина Косовског није у Новом завету, онда је он лажан и као такав нам и не треба. Чврсто верујем да видовданско наслеђе носи у себи нешто јако снажно, попут атомске честице: може да постане експлозија у тишини која ће распршити сваку лаж, фалсификат, плагијат, илузију не уништавајући никога; без колатералне штете. При том, овај бљесак може даровати истину живота као благослов слободе и јединства свакоме на планети земљи, па и на Косову које је српска terra sacra. Колико је то наслеђе доживело модификацију у сусрету са савременим начином живота, интересима, мултиетничношћу и савременим идентитетом? Пошто је живот непредвидив, а човеков идентитет многострук, а опет са једним заједничким принципом, неминовно је да човек себе прилагођава уз настојање да сачува своје језгро. То прилагођавање није лоше по себи, јер традиција која се не адаптира постаје декаденција. Интровертност уништава стваралаштво. Знамо добро да су и Срби једна мешавина, а поготово је Америка једна посебан конгломерат народа на новом континенту. С друге стране, западна цивилизација се приближила свомe крају и велико је питање коме или чему данас служи једна Европа. На делу је декаденција цивилизације, али је проблем у томе што ову цивилизацију нема ко да наследи. И док у Русији имате олигархију, ми остали живимо у постдемократском друштву у време када постоје озбиљне претње људском бићу и здрављу, када технологија угрожава слободу личности, када потрошачка незајажљивост прети одрживости наше цивилизације, па и планете. Америчко друштво, с друге стране, показује потребну флексибилност за различитости. Иако вам отворено не одузима одлике идентитета, оно ипак тражи жртвовање важних принципа у суровој борби неодарвинистичког социјалног капитализма. Има ли аутентичног одговора на ово о чему говорите, има ли нашег одговора? Српска пак еклисијална култура, настала у средњем веку, јесте једна структурисана саборност која негује слободу. А слобода није хаос, није ентропија и анархија, него и дисциплина и одговорност; тачније то је слобода полиса који свој смисао види у хармонији истине. Сав изазов је у томе да хришћанство, као вера највиших цивилизацијских стандарда урбаног становништва, опстане у новом веку. Не може се хришћанство одржати и унапредити величајући примитивизам. Ко стоји стабилно у вери, тај има слободне руке и може да их пружи другима; ко не стоји, тај се хвата за свакојаке поштапалице. Православље у Америци мора да буде носилац интегралног Предања, а не партикуларизма. Рекао бих и ово: као што у Србији недостаје пророчанско сучељавање са дезоријентисаном владом (која се сада неразумно јуначи а потом неоправдано капитулира), тако се у Америци осећа недостатак суочавања са свепрожимајућим дискурсом секуларних идеологија. Национални сегмент Видовдана вековима колеба између пораза и победе, какав је хришћански одговор на овај проблем? Уколико Видовдан поистоветимо са павловском „силом у немоћи”, тада је могуће живети свој лични Видовдан на начин који пружа наду. Никола Кавасила, солунски светитељ (при том изузетан дипломата свога времена), рекао је да „ми побеђујемо када други побеђују”, што је израз новог начина постојања, самоиспражњујућег модуса бића који у другима види свој идентитет – па се тако радује њиховим победама. Христос нас је својим животом, посебно Страдањем и Васкрсењем, научио кенотичком начину битовања. Показао је да постојимо не да бисмо владали другима; или: да можемо постати владари само ако служимо другима, ако живимо и хранимо се не прождирући (убијајући) друге. Не желимо да побеђујемо тако што ћемо друге да потремо, већ желимо да живимо радошћу која сваког подиже из безнађа: „Када сам слаб, тада сам јак. И када пропадам, тада чврсто могу да станем на своје ноге. С обзиром на то да изнутра познајете проблем Косова и Метохије, ко може помоћи народу који је остао? Данас је српски народ на Косову и Метохији највећа жртва погрешне и безосећајне политике своје државе и политичке елите. Стога поглед једног епископа, свештеника, хришћанина, увек мора бити другачији од погледа једног политичара, било радикалног било либералног. У томе је велика одговорност црквених посленика на Косову и Метохији и Србији. Уколико духовни вид не иде с ону страну феноменолошког, тада се не разликујемо од публициста, не уносимо наду на будуће, не призивамо есхатолошку слободу која преводи на другу обалу. ---------------------------------------------------------------------------------- Проблем Србије – проблем критеријума и квалитета Културна баштина је готово најважније питање на КиМ, шта се ту може урадити, заштити? Ово ме води следећем утиску: постоји у видовданској етици нешто што превазилази уска мњења, погледе, претензије... Андре Малро је рекао отприлике овако нешто – култура никада не може бити прошлост ако се чува као нешто најдрагоценије. Исто се може рећи за духовна, културна и материјална блага православља на Косову, јер она иду с ону страну националних и политичких деоба и агенди. Стил живота који извире из видовданске етике позива све нас – било да смо у расејању било у завичају – да све наше разлике ставимо под светло новозаветног етоса. То је етика парадокса: незаборавно сећање, новотворење при мировању, радосна туга, крећуће се стајање, смерно усхићење… Не готови одговори, него перспектива. Другим речима, Видовдан нам пружа духовне, културне и еклисијалне претпоставке за излазак из кризе, јер је проблем Србије данас – проблем критеријума и квалитета. Живојин Ракочевић објављено: 07.07.2014. Извор: Политика View full Странице

Владика Никанор пред црквеном комисијом Р. Др. | 10. мај 2017. 21:52 Због оптужби за самовољу, прекршаје и прогон свештеника. Утврђено да се у банатској епархији не поштује Устав СПЦ Владика Никанор Фото Дарко Дозет КОМИСИЈА Светог архијерејског Синода СПЦ посетила је данас Епархију банатску и разговарала са владиком Никанором и свештеницима незадовољним статусом у овој епархији. О наводним злоупотребама и финансијским неправилоностима они ће обавестити Синод СПЦ и патријарха Иринеја, после чега ће бити донета одлука да ли ће Никанор бити позван на одговорност. Долазак владика далматинског Фотија и бачког Иринеја у Вршац, у име "црквене владе" уследио је после низа представки банатског свештенства упућених Патријаршији у Београду. Клирици банатске епархије више пута су указали на Никанорову самовољу, кршење црквеног устава и кршење права свештенства. - Непосредни повод доласка комисије јесте Никанорово оглушење о синодске одлуке које се тичу притужби на владику због самовољног премештања свештеника, неисплаћивања зарада, као и прогона свих који су му се супротстављали - каже извор "Новости" из СПЦ. - Комисија је констатовала да је стање у банатској епархији несређено, као и да се приликом управљања не поштује црквени устав, већ се доносе ад хок одлуке. Саговорник "Новости" каже да би прекршаји владике Никанора могли да се нађу на дневном реду Сабора, који ће се изјаснити о извештају синодске комисије. На адресу патријарха Иринеја иначе, стигло је више драматичних писама са упозорењем да владика злоупотребљава црквени новац и прогони поједине свештенике. Они су прошле године потписали и петицију којом су од врха СПЦ затражили да банатског владику позове на одговорност и заштити их од његове самовоље. Заседање највишег црквеног тела почиње 15. маја у Патријаршијском двору. Иако се дневни ред формира на самом заседању, у црквеним круговима спекулише се да би владика Никанор могао да се нађе међу тачкама дневног реда. Уколико се то догоди владика би могао да се суочи са разрешењем управе епархије банатске. ЕПАРХИЈА ДУГУЈЕ МИЛИОНЕ МЕЂУ најкрупнијим проблемима у банатској епархији јесу и принадлежности које епархија дугује свештеницима. Реч је о веома високим износима по основу плата, као и никада уплаћених пореза и доприноса. Поједини клирици од владике потражују и по више милиона динара, што он, како тврде, не признаје као епархијски дуг.

Разговор - говор умировљеног Епископа захумско-херцеговачког професор емеритуса др Атанасија, почетком марта о.г. за столом Архиепископа охридског Јована почетком марта 2017. године. View full Странице

Vladika Grigorije: Vučić, Nikolić i ja nikad na istoj strani Izvor: N1 Vladika Grigorije, predsedavajući Međureligijskog veća BiH, rekao je u Pressingu da sa Vučićem i Nikolićem nikada nije bio na istoj strani. Ocenio je da je premijer Srbije preterao s pojavljivanjem u medijima, i dodao da je opasan političar. Kaže da smo od političara napravili polubožanstva, a proteste u Srbiji - apsolutno podržava. Vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije je verski lider koji se, uz crkvenu službu, bavi sportom i biznisom, a u svojoj prošlosti bio je jedan od predvodnika protesta protiv Slobodana Miloševića. Često ga karakterišu kao nekoga ko kritikuje nastupe i izjave Aleksandra Vučića. Vladika je za N1 govorio o tome. Kazao je da je protiv toga što Vučić ima dosta nametljivosti u svom nastupu, što je mnogo na televiziji, što suviše priča i dodaje da je vrlo sposoban da sve pokrije. "Nisam ni ja nesposoban definitivno, ali... Imam utisak da je preterao. Imam utisak da misli da su mu mediji pridali previše značaja. Važno je imati medije i pokrivati medije, ali se to vrati kao bumerang. Mislim da je preterao u pokrivanju medija. Vučić i ja nikad nismo bili na istoj strani. Od 1992. do danas. Ja kad sam bio za Evropu i demokratiju, on nije bio. Ja sam uvek bio protiv Miloševića, nikad nisam bio za njega. Nisam ja naivan, on je ozbiljan, sposoban i opasan političar, sve prati i sve vidi. On zna da ja nisam za njega, baš me briga što zna. Ima jedan detalj u kojem vidim našu različitost koja je bolna, po mene bolna", kazao je. Podsetio je na svoj govor iz daleke 1991. godine u Glini na komemoraciji stradalima. "Ja sam negde 1991. godine govorio u Glini na komemoraciji za stradale kao student. Održao sam vatren govor šta će uslediti u Hrvatskoj ako se ljudi ne promene i ne pokaju. Razlika između mene i njega je što ja posmatram makar 5, 6 godina unapred i predviđam na osnovu toga šta stvarno može da im se dogodi. Koliko on misli da je važno da bude na čelu Srbije pet godina, onda mora gledati barem 15 godina unapred", dodao je. Osvrnuo se i na prozivke koje su stizale od aktuelnog predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, i rekao da su razgovarali. "Nisam odgovarao na prozivke Nikolića, ja sam otišao kod njega i rekao: Evo nazvao sam vas pogrdnim imenima, vi ste bili drski prema meni i tu smo popili po rakiju, pričali i razgovarali. Slučajno me dovezao prijatelj koji ima dobra kola, a to su slikali i pričali da su moja kola. Sve su to ljudi. Sve su to smrtni ljudi i toliko su zbunjeni kao što sam i ja bio. Ja da se ne držim Boga i ne bojim Boga, bio bih gori od njih. Želim da kažem ljudima: Protestujte i ne bojite se ljudi, boj'te se Boga. Najgore je ako ljudi ćute i trpe, to će eksplodirati u jednom trenutku", dodaje. Na čelu protesta protiv Miloševića Vladika Grigorije je nakon toga opisao kako je bio jedan od predvodnika protesta protiv Slobodana Miloševića. "Te 1992. godine sam bio student teologije, ti momci tamo su mislili da sam dobar za to. Počeli smo se družiti sa drugim studentima sa drugih fakulteta i pokrenuli smo proteste protiv Miloševića. Hteli smo zaustaviti rat. Imali smo osećaj da smo pametni, bili smo mladi i hrabri, a to tada nije bilo nimalo jednostavno. U najkraćem mogu reći da se ne stidim toga, ne ponosim se previše jer smo doživeli neuspeh neke vrste. Ponosan sam zbog toga što vidim da se mnogo toga lošeg dogodilo i našem narodu i samom Miloševiću. Kad se sve to zbilo kasnije, danas kad pomislim na to da li je moguće bilo sve uraditi bez krvi, stradanja, izbeglištva i stida dolazim do zaključka da je možda bilo bolje da su ljudi tada slušali što im govore mlade ljudi", kazao je Grigorije. Opisao je i kako je gledao intervju sa Noamom Čomskim u kojem opisuje istoriju SAD-a, te i iz toga izvukao pouku. "Gledao sam jedan dugačak intevju Noama Čomskog koji traje 2-3 sata, gde on objašnjava istoriju Amerike. Zamislite paradoks - najveći razvoj i najbolje stvari u Americi su se desile 60-ih i 70-ih kada je bilo najviše protesta u Americi. Zašto je to važno? Zato što je ljudima na vlasti je potreban korektiv. Vlast je veliko iskušenje, duhovno. Mogu sad slobodno da kažem nakon toliko godina, mogu najviše da se zahvalim svojim kritičarima", rekao je. "Od političara smo napravili polubožanstva" "Često kažem da smo političarima dali previše značaja i napravili od njih neka "polubožanstva". To je bilo nekako svojstveno raznim epohama kroz istoriju", kaže vladika. "Mi smo trenutno u nekoj polupaganskoj fazi kada je političar sve. On je i urednik života, on je i estradna zvezda i onaj koji odlučuje o kulturi, umetnosti, politici. Naša uloga ljudi, naroda i nas kao verskih službenika je nekako nečasna jer smo mi pristali na to, da oni pomisle o sebi tako visoko. Mi kao neko ko je trebao biti njihov korektiv smo prestali to biti", dodao je. Vladika kaže da je važno da počnemo da razmišljamo slobodnije i radimo ono što je dobro i tako će se i oni korigovati, a da njih treba uticati ukazujući im na dobre primere. Protesti u Srbiji: "Apsolutno podržavam" Upitan o protestima u Srbiji koji se od 3. aprila svakodnevno održavaju u Beogradu, ali i drugim gradovima, rekao je da ih apsolutno podržava. "Ne bih savetovao ljudima da se ističu da su vođe, jer smo se mi isticali kada je to bilo ozbiljno. Nisam baš imao priliku da podržavam bilo koga u Srbiji, ali mogu reći da nikad nisam podržavao ni Nikolića, ni Vučića. To sam mu rekao u direktnom razgovoru u Mostaru", poručio je Grigorije. "Ne bih bio patrijarh" Kaže da ne bi želeo da bude patrijarh: "Nemam tu želju i ambiciju, znam da mi mnogi ne veruju, ali neću da se pravdam. Jedino gde bih otišao da služim jeste Beograd, ali ne kao patrijarh nego kao sveštenik ili neki episkop. Volim taj grad i ljude koji žive u njemu. Nemam ambiciju da budem patrijarh jer je to užasno teško", naveo je u Pressingu BiH. "Ne godi mi da me zovu Kluni, želeo sam da ličim na Maradonu" Voditelj i urednik emisije se na početku našalio, kazavši da su se mnoge žene obradovale kad su čule da je vladika gost Pressinga, na što je on odgovorio: "Žene imaju najbolji osećaj da ih neko poštuje i u tom smislu one neporecivo osjećaju ko ih poštuje. Zato su majke i zato su stvorene za najuzvišeniju službu na zemlji. Ne godi mi kad me zovu Kluni, uvek sam želeo da ličim fizički na Ronaldinja ili Maradonu, ko nije fizički obdaren, ali ima unutrašnju harizmu i može da iznenadi nečim što je neočekivano. Ovo spolja je očekivano, nije nikakva naša zasluga", naveo je. Negde vladika, negde samo fubaler Vladika je ispričao kako je igrajući fudbal s mladim ljudima uticao na njih i to ne govorivši im ništa, da se okrenu veri. "Nikad mi nije bio cilj, ali sam uvideo da momci s kojima igram sport, ne namećući im verska načela niti veru, oni su u tom druženju postajali bliski sa crkvom i to je bio značajan iskorak. Neke od njih sam video kasnije u crkvi i kazao im: Ja tebi nikad nisam govorio da ideš u crkvi, pa mi odgovore: Šta ću kad sam s tobom, vidim ideš ti, idem i ja. Bilo je slučajeva da ja u fudbalu presuđujem igrom u korist svog tima, pa mi onda kažu: Ako si vladika, nisi Bog. Ja im kažem: Ne, ja sam ovde samo fudbaler. Ono što naročito volim i čime se želim videti jeste književnost i moram iskoristiti priliku da kažem da će izaći moja knjiga, priče o ljudima u ratu koji su činili dobre stvari. Jedan od tih ljudi je sugrađanin doktor Mustafa Pintol, a knjiga izlazi u sledeći petak. Zove se 'Preko praga'", ispričao je vladika.

Епископ рашко-призренски и админстратор Еперхије нишке Господин Теодосије и градоначелник Ниша Дарко Булатовић, на иницијативу Епархије нишке у сарадњи са ЈКП "Медиана", ораганизовали су данас на Побусани понедељак, акцију чишћења Старог гробља у Нишу. Владика и Теодосије и градоначелник Булатовић чисте гробна места, Фото: Јужна Србија Старо гробље у Нишу, обрасло растињем, лоцирано практично у ширем центру града, већ деценијама нема своју основну функцију. Зарасло растиње на гробовима, Фото: Јужна Србија "Годинама постоје разне иницијативе да се овај "Некрополис-музеј" претвори у меморијални комплес, јер су ту сахрањени многи великани из Ниша и околине, али због нерешених имовинско правних односа и недостатка средстава, тај процес би могао да траје јако дуго", рекао је данас градоначелник Булатовић и додао да се Град Ниш радо одазавао позиву владике Теодосија, да се данас крене са оним основним чишћењем и одржавањем запуштених делова Старог гробља. Драко Булатовић и владика Теодосије, Фото: Јужна Србија "Акција у којој поред радника ЈКП "Медиана" учествију и свешетници Епархије нишке, трајаће неколико дана, а на крају ће се гробна места поново освештати", изјавио је владика Теодосије, који је и сам узео учешће у сређивању зараслог растиња. Владика Теодосије, Фото: Јужна Србија Град ће у наредном периоди изнаћи трајно решење за одржавање овог прелепог простора, који носи сведочење о пореклу града, изјавио је Булатовић. Свештеници пред почетак акције, Фото: Јужна Србија Инфо Акцију је подржала и ГО Палилула, на чијој се територији налази комплекс Старо гробље. Извор текста и фотографијâ http://www.juznasrbija.info/vesti/nesvakidasnja-slika-vladika-teodosije-i-gradonacelnik-nisau-akciji-ciscenja-starog-groblja.html#.WP704F7hkoA.facebook View full Странице

Sećanje Ekskluzivna ispovest jednog od glavnih organizatora studentske pobune 1992: Sve tajne protesta koje su vodila dvojica današnjih vladika U sećanjima Mlađana Đorđevića, jednog od glavnih organizatora Studentskih protesta 1992, pročitajte kako su Mihiz i Mića Popović otvorili proteste, kako je stvorena slobodna studentska teritorija, kako je Dragan Đilas zaista postao prvo lice tih protesta, šta su na protestima radili pripadnici Državne bezbednosti, kako su mladi socijalisti dobili suzavac 9. marta, šta je studentima govorio Milošević, a šta oni njemu, kako su nastale prve šetnje, šta je Dobrica Ćosić uveravao studente, zašto studenti nisu popili Mirinu kafu na Dedinju... Datum: 19/04/2017 Foto Latif Adrović Dvadeset i pet godina kasnije, samo koji mesec pre nego što će se obeležiti "srebrni jubilej" velikih studentskih demonstracija, studenti ponovo nose parole po ulicama Beograda. Zoran Panović je u tekstu u prošlom broju Nedeljnika podsetio na ulogu u tim protestima Mlađana Đorđevića. "Protesti 1992. jedini su protesti koji su rođeni na univerzitetu, kao reakcija na stanje u društvu. Oni iz marta 1991. bili su posledica 9. marta, oni 1996. neposredna posledica izborne krađe", kaže Đorđević za Nedeljnik. Mlađan Đorđević u ekskluzivnoj ispovesti za Nedeljnik, prvi put posle 25 godina, otkriva nepoznate detalje iz leta 1992. On je ispričao malo poznatu priču o učešću dvojice današnjih vladika u organizaciji tih protesta. "Sve vreme najuže jezgro protesta pripremalo se na Bogoslovskom fakultetu u staroj zgradi u Ulici kralja Petra, u maloj knjižari koju je držao u to vreme student Bogoslovskog fakulteta, a danas sveštenik, otac Radivoj Panić. Častan, hrabar čovek koji je i 9. marta hapšen. Protest je dobio završnu formu upravo na Bogoslovskom fakultetu. To je bilo jedno od retkih mesta slobodne misli u to vreme", rekao je Đorđević. Jedan od članova Organizacionog odbora protesta bio je i Mladen Durić, u to vreme student Bogoslovije. "On je 15. juna, kada smo zvanično otpočeli proteste, trebalo da govori u ime fakulteta, ali se nije pojavio. Na naše pitanje gde je Mladen, odgovorili su da je prethodne noći otišao u manastir Tvrdoš da se zamonaši. Taj nekadašnji student je danas vladika zahumsko-hercegovački Grigorije. Umesto njega je na protest došao da govori u ime studenata Bogoslovskog fakulteta Milan Vasiljević. On je danas episkop zapadnoamerički Maksim. Eto, taj protest je dao dvojicu uglednih vladika SPC", ispričao je Đorđević. U sećanjima Mlađana Đorđevića, jednog od glavnih organizatora Studentskih protesta 1992, pročitajte i kako su Mihiz i Mića Popović otvorili proteste, kako je stvorena slobodna studentska teritorija, kako je Dragan Đilas zaista postao prvo lice tih protesta, šta su na protestima radili pripadnici Državne bezbednosti, kako su mladi socijalisti dobili suzavac 9. marta, šta je studentima govorio Milošević, a šta oni njemu, kako su nastale prve šetnje, šta je Dobrica Ćosić uveravao studente, zašto studenti nisu popili Mirinu kafu na Dedinju...

Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски и администратор Митрополије дабробосанске Григорије рекао је данас у Добоју да Црква треба да се супротстави "свеопштем песимизму који се некако полако сије са разних страна". "Потребно је схватити да је дошло до озбиљне промјене и демографског и покрета народа у посљедњем рату, да је Републике Српска необично важна за нас, али исто тако важно је да се води брига и о народу изван Српске", истакао је владика Григорије. Епископ Григорије је након сједнице савјета епископа Српске православне цркве /СПЦ/ са сједиштем у Републици Српској и Федерацији БиХ, рекао новинарима да је данашњи састанак само увод пред засједање Светог архијерејског Сабора СПЦ. Он очекује да ће на Сабору, који треба да се одржи средином маја, бити попуњено упражњено мјесто у Митрополији дабробосанској. Као један од закључака владика Григорије је навео и потребу да вјеронаука у Републици Српској буде у равноправном положају као и у Федерацији, због чега ће, како је навео, ускоро затражити састанак са властима у Српској, за који се нада да ће бити отворен и искрен, те са најбољим рјешењима за српски народ. "Нама је важно да у Републици Српској имамо исти приступ вјеронауци као што имају у Федерацији Бошњаци и католици Хрвати", појаснио је епископ Григорије. Састанку у Владичанском двору у Добоју присуствовали су и епископ бихаћко-петровачки Атанасије, епископ бањалучки Јефрем те епископ зворничко-тузлански Хризостом. Извор: СРНА http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=246193 View full Странице

У организацији Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске Епископ браничевски Игњатије одржао је предавање у Епархијском центру у Бијељини. Предавање је одржано у Недјељу православља, 5. марта 2017. године на тему Свете тајне Цркве Христове. Владика Игњатије је истакао да све Свете тајне извиру из литургије. Када наш народ каже да иде у Цркву превасходно мисли на Свету Литургију. View full Странице

По речима Владана Глишића, у своје време, Бошко Обрадовић је организовао скупове, звао и претио покојном Владици Хризостому! Оно што ја мого лично да кажем јесте да верујем Владану. Зато ме и не чуди што је онај типос тзв. грешни Милоје, чувени подржатељ секташа Артемијеваца је у првим редовима на предизборним скуповима Бошка Обрадовића. Довољан разлог да и не помислим да гласам за Двери.

Још одавно, тачније од Васкрса 2014. год., многи се смућују овим потезом Преосвећеног Григорија Еп. Захумско-херцеговачког и безочно га оптужују за новотаризам и непоштовање Св. Канона Цркве Божије. Врло често наилазим свуда по интернету на упорно осуђивање овог Владикиног чина, па реко да се осврнем на исти. Наиме, шта се тада догодило. Колико чух, од пријатеља из тог краја, тог Васкрса маја 2014. је напољу лила страшна киша са ветром (и у Србији такође, само без ветра, колико се сећам) - сасвим нормална за тамошње медитеранске прилике. Ту не помаже ни кишобран, нити било шта слично. И, пошто, Богу хвала, бејаше много велики број људи на тој васкршњој Св. Арх. Литургији, немогаше сви стати у ту велику Саборну Цркву града Требиња. Међутим, Владика се досетио да се може направити места, па да могу ући ови који кисну напољу на несносној киши, и одлучио да деца (мушког и женског пола) уђу у олтарску светињу. Том акцијом је направљено колико-толико места у храму. Владика се оптужује за кршење ових Св. Канона: Канон 69. Петошестог Васељенског Сабора: „Нека је забрањено свакоме ко припада лаицима да улази унутар светог олтара. Ово, по древном предању, може бити допуштено само власти и царском достојанству када зажели да принесе дарове Творцу.“ Канон 19. Лаодикијског Сабора: „…Само је свештеним лицима допуштено да улазе у Олтар и причешћују се тамо.“ Канон 44. Лаодикијског Сабора: „Не приличи да жене улазе у олтар.“ Е сад, што ти Канони нису догматског, већ дисциплинарног карактера, то никог не интересује. Ако погледамо 69. Канон Трулског Сабора, видећемо да је лаицима забрањен улазак у олтар. Дакле, свим лаицима. А већ много векова, сви знамо, лаици нормално улазе у олтар, прислужују итд. Облаче и стихар, који је одећа за посвећенике (клир)! Тако да навођење овог Канона у осуду +Григорија је крајње безобразно и дрско. Тим Каноном осуђујемо васцелу Цркву! Наравно, овај Канон је дисциплинаран и његов смисао је да уведе ред и поредак у Цркву, а не да објашњава ко јесте достојан, а ко није, уласка у Олтар. Слично је и за 19. Лаод., сем што се у њему помиње и причешћивање. Овај Канон је једнако дисциплинског карактера и нема богословски темељ. Забранити улазак жена, лаика у олтар значи направити известан поредак и ред у Цркви, а не означити поменуте као недостојне уласка у њега. Јер, како неко може бити достојан Причешћа Св. Тајнама, а недостојан уласка у Олтар? Бити недостојан мањега, а достојан већега? Наравно, нико не мисли да би сада требало да се лаици уводе у олтар и причешћују, јер би настао хаос. То не мисли ни Еп. Григорије. Али, ово је била ванредна ситуација у којој дисциплинарни Канони не важе. 44. Канон истог Сабора казује да "не приличи женама", а не "забрањује се женама". Дакле, нема конкретне забране. Но, наравно, Црква је ипак установила да жене не улазе у олтар из простих дисциплинарних разлога. Због саблазни, најпре. У питању је чиста организациона ствар која нема никакве везе са некаквом женском недостојношћу. Јер, у супротном, не би постојала институција ђакониса. Нити би данас монахиње прислуживале у олтару, чистиле га итд. Жене, као и било која друга крштена бића (па и некрштена), могу слободно улазити у олтар са благословом Цркве коју у том тренутку испред њих преставља Архијереј или Јереј. Јер, нема никакве суштинске разлике између олтара, наоса или припрате. Цели храм је једнако освештан. Једнако и истим чином. Цео храм, сем Св. Трпезе која се посебно освештава. Ако смо ушли у храм исто је као да смо ушли у олтар. Причешћујући се Христом ми бивамо удостојенији далеко веће Светиње него што је тај Храм у коме се налазимо. Далеко веће светиње од свих Храмова, Јерусалима, Св. Гора, Св. Русија итд... И како се лаик/жена сме причестити самим Христом, а не сме ући у Олтар? Наравно да сме, али из практичних разлога се то не чини. Св. Фотије Велики је дозвољавао женама муслиманкама, у ванредним ситуацијама, да носе Причешће православним затвореницима заробљеним од стране Сарацена. Он је говорио: "...Јер се Светиња никада не прља, него већма освећује и упрљане; осим ако нису сумљива лица, која обично исмевају Божанске ствари..." А сасвим супротно, у несрећи својој, ови зборе : http://borbazaveru.info/content/view/6754/1/ . Вл. Григорије није никакав оскврнитељ, јер жена не може оскврнити олтар, јер би је онда и из самог Храма требало избацити! Богу хвала, Стари Завет је прошао - испуњен је!

View full Странице

Епархија захумско-херцеговачка и приморска у овој години ће улагати у образовање и помоћ сиромашним породицама у свим парохијама у Херцеговини, а биће основан и центар за филозофију и богословље у Требињу, најавио је данас владика Григорије током обележавања славе Епархије – Светог Игњатија Богоносца у Петропавловом манастиру код Требиња. „Центар ће бити повезан са Универзитетом у Источном Сарајеву. Бавиће се преводима, организовањем научних скупова, довођењем еминентних професора, организовањем летњих школа“, рекао је владика Григорије у беседи након Свете архијерејске литургије у манастирској Цркви Светог апостола Павла. Епископ Григорије нагласио је да ће новоосновани центар преузети и улогу организовања традиционалног годишњег симпозијума „Теологија у јавној сфери“. Центром ће руководити Владан Перишић, а у његовом раду учествоваће и Богољуб Шијаковић. Владика је изразио задовољство и што је на нивоу целе Епархије донесена одлука да се помогну по две или три социјално угрожене породице из сваке парохије у Херцеговини, да би и оне на најрадоснији начин прославиле Божић, чиме ће сви следити живот и реч Исуса Христа. „На данашњи дан, кад се једна година завршава, а друга долази, размишљао сам шта да учинимо да бисмо били иколико слични Христу. И онда смо у Епархији одлучили да новац који смо зарадили уложимо у центар и помогнемо нашем народу тамо где је потребно“, рекао је владика Григорије. Помоћ Епархије захумско-херцеговачке и приморске неће изостати ни страдалном православном народу у ратом разореној Сирији, па ће у наредним периоду бити упућена помоћ и у то подручје. „Размишљајући о Светом Игњатију, који је служио у Сирији, помало сам размишљао и о људима и дјеци која тамо пате и закључио да је увек живљење светог човека праћено страдањем, као и што су рођење Христово и сав његов живот били пропраћени страдањем“, напоменуо је владика Григорије. Епископ је поручио да људи не треба да се боје страдања које је саставни део хришћанског живота, већ да увек „орошавају крст и страдање, са радошћу Васкрсења“. Владика је рекао да је игуман манастира Тврдош – отац Сава помогао куповину санитетског возила за потребе Болнице у Требињу, истичући да је све то у духу вере у Христа и за Христа. „Ово нису наши поклони, то нису поклони владике Григорија, већ свих вас, и то све у име Исуса Христа и његове љубави, јер да нема те љубави ни ја не бих никоме ништа помогао“, истакао је владика. Присећајући се прославе своје крсне славе док је био дете, владика је рекао да је за његову породицу и њега Игњатијевдан увек био велики празник и сабор оних које су, као и данас, волели и међу којима би се осећали као међу својима. „За мене је Свети Игњатије Богоносац икона која је увијек била у нашој соби и светитељ пред којим сам се молио, а да нисам ништа знао о њему. Кад сам добио прилику да чујем какав је његов живот, онда сам био јако срећан јер је он био велики светитељ који је пострадао у Риму“, каже владика. Свету архијерејску литургију, осим владике Григорија, служио је и умировљени владика Атанасије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије, који су заједно преломили славски колач, а затим присутне вернике позвали на „трпезу љубави“. http://www.tvhram.rs/vladika-grigorije-ulagati-u-obrazovanje-i-pomagati-socijalno-ugrozhenim View full Странице

Његова Свесветост Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј стигао је данас, 9. септембра 2016. године, у Загреб, главни град Републике Хрватске. Његову Свесветост Васељенског Патријарха на писти загребачког аеродрома дочекао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј и славонски Јован и амбасадорка Републике Грчке у Загребу гђа Елени Герокостопулу. У пратњи Његове Свесветости у посету епархијама Српске Православне Цркве у Хрватској дошли су и Високопреосвећени Митрополит сасимски г. Генадије, ђакон Андреј и г. Петар Софијанопулос. У ВИП салону загребачког аеродрома бројним представницима медијима обратио Његова Свесветост Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј, који је изразио своју најдубљу захвалност што има част да се налази на канонском подручју сестринске Српске Православне Цркве: -Топло захваљујем Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју на његовом позиву да посетим епархије Српске Православне Цркве у Хрватској, рекао је патријарх Вартоломеј и подсетио да је пре непуна два месеца са Патријархом српским био на острву Криту на великом и Светом Сабору Православне Цркве. -Повод мог доласка у Хрватску је жеља да сви заједно одамо почаст жртвама у Другом светском рату. Културни и цивилизацијски ниво сваке земље и народа мери се његовим односом опрема прецима а посебно према онима који су мученички страдали служећи својој отаџбини. Свето Писмо нас учи да се радујемо када се други радују и да плачемо када други плачу. Између Православних Цркава постоје блискости и у радости и у жалости. Долазећи из Цариграда у Хрватску доносим братске поздраве и благослове свим православним верницима, поручио је патријарх Вартоломеј који је изразио велику благодарност Патријарху српском Иринеју, Митрополиту загребачко-љубљанском г. Порфирију и амбасадорки Републике Грчке на свечаном дочеку. Његова Свесветост је посебно захвалио многобројним представницима медија за ревносно информисање. - Нега Бог благослови ову земљу Хрватску и Српску Православну Цркву свугде где има своју јурисдикцију. СПЦ View full Странице

Са великом радошћу и нестрпљењем житељи омањег и живописног моравског села Добра Вода очекивали су свога Архипастира да их посети, благослови, подари речи утехе и освешта крстове за храм будућег манастира Светог Спаса.Манастир Светог Спаса је почео да се зида великом трудом мештана села Добра Вода пре две и по године и то на месту где се по предању налазила црква коју је сазидао влашки кнез Глад пре око 5 векова. За веома кратко време, је урађен пут, доведена струја, вода и гас, постављена ограда, врата и прозори тако да су сада остали само фини радови. Прелепо уређен простор око храма и са пажњом осмишљен сваки детаљ порте показује велику љубав житеља села према своме Господу и Цркви. Око 16. часова 10. Августа, велики број житеља са свештенством беличко-јагодинског намесништва је дочекао Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Г. Јована. Дечица и благочестиви народ је прилазио руци Владике на благослов, полажући испред Владикиних ногу цвеће, као што је некада пре 2000 година народ Јерусалима дочекивао Христа.По обављеном чину освећења храмовних крстова наш духовни Отац је у богонадахнутој беседи поручио свима нама да је цео живот човека крсни ход и тај ход под Крстом нас води у вечни живот. Но, Крст треба носити у смирењу јер онда Крст узима човека и носи га од свега што је пропадљиво и пролазно и трулежно на непропадљивом, нетрулежном, ка вечном. Зато је Крст сила и знамење, пораз демонима а радост онима који следује Христа! Беседа Епископа Јована Потом је Владика благословио трпезу љубави коју су као прави домаћини припремили мештани села са својим свештеником. Свештеник је пригодном беседом поздравио Епископа, уважене госте и сву браћу и сестре пожелевши скоро виђење у завршеном храму који ће бити украс и прозор у вечност села Добре Воде и читавог јагодинског краја. Иначе, ту сам ја свештеник. 4chsmu1