Претражи Живе Речи Утехе

Kako je prvi javio Kurir, francuska kompanija Vinci Airports, deo kompanije Vinci Concessions, deo Vinci Grupe, najbolje je rangirana od četiri preostala ponuđača u drugoj fazi procesa za izbor koncesionara Aerodorma Nikola Tesla. Kuriru je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio večerašnju odluku Vlade Srbije koja se složila sa preporukom i rang listom stručne komisije koja je sprovodila proces koncesije: – Treba napomenuti da je investiciona obaveza francuske kompanije 732 miliona evra, a godišnja taksa na koncesiju će biti od pet do 16 miliona evra. Prezadovoljan sam ovim uspehom Srbije, zaista nisam očekivao da će biti 501 milion. Ovim smo postigli ogroman uspeh i pokazali veliki međunarodni ugled. Zato od srca čestitam i Vladi Srbije i svim građanima na ovom odličnom poslu. – izjavio je predsednik Srbije za Kurir. Uprkos natpisima pojedinih medija, Vinci nije „pobednik“, niti je proces koncesije ovim završen. U pitanju je odluka o najboljem ponuđaču sa kojim bi Vlada Srbije tek trebalo da pregovara o zaključenju ugovora. Odluka o izboru najpovoljnije ponude objavljena je na sajtu Vlade Srbije. Vinci Airports i država sada imaju 60 dana da postignu dogovor i potpišu obavezujući ugovor. Odluka o Izboru Najpovoljnije Ponude Bez Iznosa by Petar Vojinović on Scribd Vinci Airports je jedina kompanija od pet finalista koja je pre procesa koncesije pokušala da ponudi državi da preuzme „Teslu“. Na temu koncesije Aerodroma Nikola Tesla danas je, gostujući na televiziji N1, naš redovni kolumnista Alen Šćuric ponovio svoje stavove protiv. Pogledajte njegov standardno interesantan nastup i razmišljanja: Petar VOJINOVIĆ

Извор: "Слобода" - слободне дневне новине, Подгорица, 9.3.2018. Новинар: Драгана Лалевић Најстарија средња школа у Црној Гори није призната од стране Владе, нема је у евиденцији вјерских школа, ни у уговору о сарадњи Владе са вјерским заједницама, што је довело до тога да та школа не добија ни цента од кровне државне институције. Цетињска богословија је дошла у такву ситуацију и поред тога што, како каже њен ректор Гојко Перовић за “Слободу”, као и све друге институције, има правни и економски промет у држави Црној Гори. -Претпостављам да су узроци овој непријатној истини у томе што је Влада Црне Горе потписала уговор о међусоб- ној сарадњи са свим вјерским заједницама - осим са Православном црквом! А такав би уговор морао да укључи и питање статуса вјерских школа. Дакле, Влада игнорише најбројнију цркву у Црној Гори и најстарију високошколску институцију, сматра Перовић. Када је у питању регистрација Богословије, што је једна од кључних препрека за финансирање, Перовић каже да је то ствар сарадње са Владом. -Али, како почети ту сарадњу у већ описаним условима игнорисања? Највиши представници власти редовно одлазе на све свечаности у медреси - и то је лијепо. Само, треба ли да нагласим, ни на један наш позив, поводом било које школске свечаности, а недавно смо прославили 150 година од оснивања школе - никада се нису одазвали, истакао је Перовић. Коментаришући одлуку Владе да са пола милиона евра помогне школу “Мехмед Фатих” у Тузима, Перовић каже да нема ништа против такве помоћи. - Н е м а м ништа против тога да Влада помаже рад медресе. Напротив , мислим да је то добро. Непријатно само звучи када објаснимо какав је истовремени однос ове власти према православној Богословији, додао је он. Он истиче да Цетињска богословија никада није добила ни цента, а њихов цјелокупни годишњи буџет је много скромнији од пола милиона евра. У Влади су одлуку о финансирању медресе окарактерисали као системско препознавање образовних субјеката који легално функционишу, али и као вид борбе против свих оних који немају лиценце, тј. јавно важеће образовне програме и не желе да буду дио система. -У сваком случају, Влади није неопходан уговор ни регистрација да би, као Влада свих грађана, с времена на вријеме, могла да се сјети да помогне рад црквене школе, закључује Перовић. View full Странице

HRAM GOTOV 2021. GODINE? Vlada daje 11 MILIONA EVRA za radove, a evo ko se i nije baš "proslavio" sa donacijama Slađana Vukašinović | 26. 12. 2017 - 18:26h Vlada Srbije izdvojila je iz budžetskih rezervi 1,2 milijarde dinara na ime dotacije za izvođenje radova za obnovu Hrama Svetog Save, saznaje "Blic". Foto: Đorđe Kojadinović / RAS Srbija Tako će svi građani Srbije finansirati jedan od najvećih pravoslavnih hramova u svetu, čija gradnja je počela još davne 1936. godine i još uvek nije završena. Doduše, Hram je zvanično otvoren 2004. godine, ali njegova unutrašnjost nije završena zbog čega je i formirano društvo za njegovo podizanje, u kojem su pored predstavnika crkve i ugledni srpski privrednici, ali i predstavnici države. Upravo to društvo je zaključilo na svojoj prošlogodišnjoj skupštini, kojoj je predsedavao tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, da je za završetak gradnje potrebno prikupiti još oko 19 miliona evra. Od tog novca kompanija "Gaspromnjeft" je obezbedila četiri miliona i taj novac je namenjen za mozaik na kupoli zdanja. Tada je zaključeno da ostalih 15 miliona evra će se obezbediti donacijama članova društva, Vlade Srbije, ali i prilozima građana i vernika. Ako je suditi po novcu koji će se izdvojiti iz budžetskih rezervi, a to je blizu 11 miliona evra, srpska privredna elita se nije baš pretrgla, pa je izgleda Vlada i njihov obećani deo nadoknadila. Izvor "Blica" iz Nemanjine 11 tvrdi da je odluka o izdvajanju 1,2 milijarde dinara doneta na poslednjoj sednici Vlade jer su srpski zvaničnici u razgovoru sa patrijarhom Irinejom zaključili da kasni dinamika mnogih obećanih para, a da radovi i troškovi dolaze na naplatu. - Planirano je da se svi radovi na završetku Hrama završe do 2021. Istovremeno, osnovni radovi na oslikavanju celog Hrama trebalo bi da budu završeni do 2019. godine, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava 800 godiona autokefalnosti. Dinamika radova ide u skladu sa predviđenim terminima, međutim kasni obećana pomoć mnmogih srpskih privrednika i kompanija, koje su najavile bogate donacije, a od njih uglavnom nema ni traga ni glasa. Pored toga, i vernici i građani posle nekih afera vezanih za crkveni novac, sve manje ostavljaju priloge, pa ni crkva nema mogućnosti da značajnije sume ulaže u projekat. Pošto je Hram Svetog Save proglašen za objekat od javnog interesa i najveće važnosti, država je iz budžetskih rezervi izdvojila novac, kako se ne bi kasnilo sa radovima - naglašava naš sagovornik. On dodaje da pored ovog novca Vlada Srbije je i putem poštanskih maraka obezbedila dodatna sredstva. - Od 2011. godine štampaju se i poštanske marke "Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save". Te marke se distribuiraju na osnovu Zakona o izdavanju doplatne poštanske marke i uredbe koju je donela Vlada Srbije. Tako je bilo i za prošlu i ovu godinu, koje su naplaćivane od 15. juna do 31. avgusta, na pošiljke u unutrašnjem poštanskom saobraćaju i to u tiražu od blizu osam miliona komada po godini. Cena je bila 10 dinara, a prema mojim saznanjima, po tom osnovu u 2016. godini je prikupljeno oko 74 miliona dinara. Sve u svemu, Vlada je uslišila molbe SPC, pre svega patrijarha Irineja, i odlučila da mimo planiranih izdvajanja SPC pomogne sa 11 miliona evra. Novac iz budžetskih rezervi će biti prebačen na račun Sekrtetarijata Vlade, kao dotacija nevladinim organizacijama, a odatle na račun SPC - kaže naš sagovornik. Iz Vlade Srbije niko nije želeo da komentariše saznanja "Blic", kao ni SPC. Nezvanično nam je u Patrijaršiji samo rečeno da su najviši državni funkcioneri i patrijarh Irinej krajem oktobra razgovarali o poteškoćama u finansiranju Hrama i da je tada dogovoreno da će država da finansijski pomogne. Mozaik kupole je završen pre desetak dana na 1.248 kvadrata. Temelji 1936. Istorijat građevine Hram Svetog Save izgrađen je na mestu na kojem su otomanske vlasti 1594. godine spalile mošti Svetog Save. Hram je projektovan krajem 19. veka, a izgradnja je započela tek 1936. godine, da bi bila odložena zbog početka Drugog svetskog rata. Podizanje kupole je završeno 1989. godine, a zvanično je Hram otvoren 2004. godine. Samo predračun Cena radova - nepoznata Ne postoje precizni podaci koliko je do sada koštala izgradnja Hrama Svetog Save. Ono što je poznato iz medijskih napisa je to da je prema predračunu iz 1986. godine, po sistemu ključ u ruke radovi na izgradnji trebalo da koštaju 12 miliona dolara. Međutim, ta suma je znatno prebačena, pa se 2010. godine pominjalo 50 miliona dolara samo za građevinske radove. Zbog sumnje da je bilo nenamenskog trošenja para tada je i razrešen dužnosti protojerej Luka Novaković. Pošto nema javno dostupnih podataka, po nezvaničnim podacima ljudi iz Sinoda SPC, spekuliše se da je do sada uloženo više od 150 miliona evra. Video: Kripta Hrama Svetog Save

Предсједник Братства Православне омладине Црне Горе, свештеник Миајло Бацковић у име Одбора за обнову манастира Светог Архангела Михаила на Превлаци и представник Матице Боке, Бошко Вукшић боравили су од 12. до 14. новембра у службеној посјети Влади Венета у Венецији. Њих су на највећем нивоу примили представници власти на челу са Стефаном Валдагамберијем, министром економије владе Венета. Централна тема разговора у згради Владе Венета била је обнова сједишта прве Зетске епископије на Превлаци, која је у 15. вијеку разрушена управо у вријеме владавине Млетачке Републике у Боки Которској. Бацковић је тражио од представника власти у Венецији (који себе сматрају насљедницима Млетачке Републике ) да својим искуством прије свега, на пољу обнове и чувању културних добара, помогну обнову ове бокељске светиње. Конкретно се од њих тражило да делегирају неколико својих еминентних стручњака из ове области како би са већ формираним стручним тимом за обнову дали свој допринос користивши своје знање и искуство из Венеције. Отац Миајло замолио је господина Стефана да одобри приступ архиви и документима Млетачке Републике о манастиру и приликама у Боки у вријеме рушења манастира и тровања монаха. На састанку је било ријечи и о актуелним питањима и стању Цркве у Црној Гори. Представник Матице Боке честитао је домаћинима на недавном успјешном референдуму, на којем је Венеција добила највећи ниво аутономије,са жељом да и Бока добије одређени вид аутономије, прије свега културне и економске што је представља актуелну ЕУ праксу. Домаћин је у име владе Венета оцу Миајлу уручио реплику златног печата Млетачке Републике и обећао помоћ и сарадњу по свим питањима. Након неколико састанака и обиласка зграде Владе и самог града, Стефано Валдагамбери и отац Миајло имали су заједничку конференцију за новинаре гдје је још једном званично објављена сарадња на обнови Превлачке светиње. ИЗВОР ТЕКСТА И СЛИКА: https://www.in4s.net/vlada-pokrajine-veneto-podrzace-obnovu-manastira-miholjska-prevlaka-foto/ View full Странице

Председник Покрајинске владе Игор Мировић и владика будимски Лукијан потписали су данас Споразум о сарадњи на обнови и адаптацији библиотечког простора зграде Задужбине Саве Текелије у Будимпешти - Текелијанума зашта је Покрајинска влада издвојила више од 11 милиона динара Како је саопштено из Покрајинске владе, средства се издвајају имајући у виду значај завршетка адаптације зграде Текелијанума, као једног од најзначајнијих културних и образовних средишта српског народа ван матичне државе. У Текелијануму је данас одржана свечаност, на којој је обележен јубилеј - 170 година трајања Галерије Матице српске. Тим поводом, председник Мировић је рекао да је велика идеја тог доба била национално сабирање и представљање културе српског народа Европи, предвођена плејадом великана из свих крајева у којима је наш народ тада живео, међу којима је био и Сава Текелија, велики задужбинар вредности српског народа. Он је додао да, обележавајући овај јубилеј, дајемо путоказ генерацијама које долазе. "Данашњи јубилеј обележавамо овде, у Текелијануму, у атмосфери изузетно добрих односа Републике Мађарске и Републике Србије. И поред државничке мудрости руководстава наших двеју земаља, ти односи су плод свести о вековном преплитању наше историје", рекао је Мировић и истакао да је важно да заједно чувамо, и сачувамо све оно што су нам та преплитања донела. Владика будимски Лукијан подсетио је да је пре два века основана Матица као мајка нашег постојања и нагласио да су умни Срби кроз векове ставарали дела која су за будућа поколења путоказ у будућност и нашем народу и цивилизацији уопште. Присутнима се обратила управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски и нагласила да је ова свечаност право место да се покаже јединство Матице српксе и СПЦ, како би се сачувало српско културно наслеђе. На свечаности су додељене плакете поводом јубилеја, а приређена је и изложба "Српска уметност у 10 слика" и пројекција филма о некадашњој цркви у Будиму и иконостасу Арсенија Теодоровића. Мировић је са сарадницима обишао и верске објекте Српске православне цркве у Сентандреји, чију обнову је финансирала АП Војводина. View full Странице

Вечита тежња човекова да спозна своје границе, да се са собом поигра, да из себе извуче највише што може и тиме оствари замисли, довела га је и до спорта, једне од највећих радости и уживања тела, али и душе, јер, једно без другог није. Где је спорт, ту су и навијачи, они који уживају у туђим достигнућима и резултатима, они које бодре, воле, и неретко пређу границу подршке, понесу их страсти, забораве на оно због чега навијају. Професоре, на многим трибинама и предавањима говорили сте с пуно разумевања о спорту и спортистима, неопходности нераскидивог гледања на дух, душу и тело, с таквим детаљним познавањем као да сте и сами били спортиста? - Не, никада се нисам бавио спортом, и ако изузмем тридесетпетогодишње жустро пешачење по немалом парохијском терену и то што ми је један од синова дифовац, немам додирних тачака с том граном. Да, човек је јединство духа, душе и тела и тога треба да буде свестан, да их једнако негује и развија. И једноме и другоме је отворена вечност и одговорни смо и за једно и за друго. Недавно сам написао текст „Хришћанско поимање тела”, у ком између осталог говорим о важности тела, али и том неопходном складу. Да ли је Христос оваплоћен, па јесте, да ли је васкрсао, и то реално – јесте, значи тело је моје важно, а да ли је душа преча – па јесте… Једно и друго – то је човек. Наши фудбалски навијачи неретко изгубе контролу на стадионима, неки начине најтеже преступе, а стално истичу своју приврженост вери и православљу, како то тумачите? - Ево, ми сада водимо разговор, то није једносмерна улица, то је дијалог, постоји хармонија, постоји концентрација. Ако нема хармоније, треба пронаћи изворе. Концентрација значи да човек влада собом изнутра, собом, и другима. Треба подредити телесну снагу овоме… Али, страсти се тако брзо разбуктају… - Има да влада собом, одговоран је! Прво лице једнине. Свако прво да крене од себе. Да не буде роб навијања, е ту је дисциплина. Disco discere – подучавати, себе и друге… Имамо тело, важно је, није нам џаба дато, али ниси ти само тело, то није ништа, то си ти само са телесне стране, мора заједно са душом, мора нешто да управља тим нагонима, и да их води. Код старих Грка имамо гносис и епистими, размишљање и предметна раван, и на њој шта има, a код старих Словена – вједјение и знание. Кад се препустимо стихији, нема много размишљања? - Ко учествује понесе га тај талас, као кад дуне ветар и однесе лишће, поготово ако је лист сув... Ко се препусти, оде, покуља снага из њега, губи контролу, нема ту интелекта. Шта влада острашћеним навијачима? - Инат и стихија. Ту нема љубави према тиму и спорту, тада се не воли, гази се по живима, а ко му је дао то овлашћење?! Да, навијачи јесу одраз друштва, масу треба обуздавати, постоје институције за то, треба то обликовати, али пре свега појединац мора сам са собом, то је упућивање на узвишене циљеве.

Тема је нестала , а далеко је од безначајне .. па ко велим, да је наставимо .. А ја сам сачувао одговор на два поста, тако да у наредном га постављам