Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'великог'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина др Иринеја СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ФУТОШКА ОРГАНИЗУЈЕ ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ: "БОГОСЛУЖЕЊЕ ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА И НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА" Предавач: Катихета Бранислав Илић Недеља, 25. фебруар 2018. године Свечана дворана Светосавског дома при Световрачевском храму у Футогу 19:00 часова ИЗВОР: Радио Беседа / Ризница литургијског богословља и живота Фото: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
  2. Ако хоћеш да чујеш нешто тужно, обрати се мушкарцу. Ако хоћеш да нешто буде урађено, обрати се жени. (Маргарет Тачер) Домаћин, гђа Ребека Мекдоналд, прикупила је 75 хиљада долара за Фондацију Улагање у будућност Епархије канадске Српске Православне Цркве која стипендира младе српске студенте у Канади. У суботу, 3. фебруара 2018. године, у Торонту, у организацији гђе Ребеке Мекдоналд, жене највећег срца Северне Америке, рођене у Сарајеву, а одрасле у Београду, која преко три деценије живи и ради у Канади, одржано је донаторско вече на коме је прикупљен новац за стипендирање школовања најуспешнијих српских студената који своја знања усавршавају и стичу у Канади. Поред чланова породице Мекдоналд, овом догађају су присуствовали: амбасадор Републике Србије у Канади г. Михаило Папазоглу, генерални конзул Републике Србије у Торонту г. Василије Петковић, старешина Саборног храма у Мисисаги презвитер Јован Маријанац; протођакон др Дамјан Божић; г. Френк и гђа Моника Хезнфрот, оснивачи и власници фирме за производњу аутомобилских делова; г. Џон Берд, конгресмен и бивши министар спољних послова Канаде; г. Стивен и гђа Џенифер Мекдоланд, директор Канадске банке; г. Данијел Мекдоналд, оснивач и власник фирме филтера за воду; г. Брус Кембл, бизнисмен; гђа Џил Деним, корпоративни директор Инвест фонда Канадске банке; г. Влада Дошен, српски предузетник из Торонта; г. Петар Стефановић, председник инжењерске компаније, и други. На овој изузетно успешној вечери, домаћин гђа Мекдоналд заједно са својим пријатељима прикупила је 75 хиљада долара за Фондацију Улагање у будућност Епархије канадске Српске Православне Цркве која стипендира младе српске студенте у Канади. Већ у недељу, 4. фебруара 2018. године, на централној прослави Савиндана и Дана државности Републике Србије у Торонту, троје најуспешнијих, међу одличним студентима, добило је стипендије: Јелена Танић ( студент друге године Медицинског факултета, стипендиста у Лабораторији за медицину и патологију Универзитета у Торонту), Катарина Зец (студент друге године социологије на Рајерсон универзитету) и Стефан Пјанић (студент прве године компјутерског инжењеринга Рајерсон универзитета). Гђа Ребека Мекдоналд је те вечери нагласила да је Фондација тек започела свој рад и да су планови за будућност велики: -Окупили смо се овде, пре свега, због наше заједнице. Будућност ове земље и наше заједнице у Канади, будућност нас самих су наша деца. Уверена сам да је сума коју смо сакупили, сума од 75 хиљада долара тек почетак. Нисам их сама сакупила, већ заједно са својим пријатељима из Канаде. Неки од њих су овде са нама и посебно им захваљујем. Желим да наставимо да заједно сањамо о нашој дивној деци и омогућимо им да остваре своје жеље и тежње. Данас смо видели њих троје, али у Србији има много дивних младих људи, и морамо настојати да им помогнемо да остваре своје снове, да буду најбољи у својим животним изборима, да буду оно што желе. Хвала свима. Желим да вам кажем да је мој циљ да у наредним годинама сакупим бар милион долара за нашу идеју сабрану у заједничкој Фондацији. Ребека Мекдоналд је са 22 године, а као студент Медицинског факултета Универзитета у Београду, отишла у Канаду и постала једна од најуспешнијих и најбогатијих жена у свету бизниса, али и хуманитарни радник која посебно помаже Српску Православну Цркву и српски народ. Финансирала је изградњу српске православне цркве у Торонту, помаже српске организације и манифестације и стипендира младе Србе у Канади. Гђа Мекдоналд, крштено име Убавка Митић, рођена је у Сарајеву. Одрасла је у Београду. После друге године студија на Медицинском факултету одлази у Торонто. Пре двадесет година основала је фирму JUST ENERGY која се бави продајом енергетских деривата. Због великог успеха у пословању седам године заредом бирана је за најуспешнију пословну жену у Канади. Више пута отварала је Њујоркшку берзу, што се сматра круном успеха пословних људи у Северној Америци. У току ратова и погрома српског народа гђа Мекдоналд је помогла принудно расељено српско становништво. Преко Владе Канаде упутила је новчану помоћ за народ у поплављеном Обреновцу. Обновила је више сиротишта. Један део Универзитетске болнице у Торонту носи њено име. За допринос развоју српске колоније у Канади, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одликовао је 2016. године гђу Мекдоналд орденом Светог Саве. Председник Републике Српске г. Милорад Додик одликовао је 2017 године гђу Ребеку орденом части са златним зрацима за признати јавни рад и резултате, допринос у области хуманитарног рада и помоћи српском народу и Српској Православној Цркви у обнови, као и за допринос развоју билатералних односа између народа Републике Српске и Канаде. протођакон Дамјан Божић Епархијске вести |
  3. Ако хоћеш да чујеш нешто тужно, обрати се мушкарцу. Ако хоћеш да нешто буде урађено, обрати се жени. (Маргарет Тачер) Домаћин, гђа Ребека Мекдоналд, прикупила је 75 хиљада долара за Фондацију Улагање у будућност Епархије канадске Српске Православне Цркве која стипендира младе српске студенте у Канади. У суботу, 3. фебруара 2018. године, у Торонту, у организацији гђе Ребеке Мекдоналд, жене највећег срца Северне Америке, рођене у Сарајеву, а одрасле у Београду, која преко три деценије живи и ради у Канади, одржано је донаторско вече на коме је прикупљен новац за стипендирање школовања најуспешнијих српских студената који своја знања усавршавају и стичу у Канади. Поред чланова породице Мекдоналд, овом догађају су присуствовали: амбасадор Републике Србије у Канади г. Михаило Папазоглу, генерални конзул Републике Србије у Торонту г. Василије Петковић, старешина Саборног храма у Мисисаги презвитер Јован Маријанац; протођакон др Дамјан Божић; г. Френк и гђа Моника Хезнфрот, оснивачи и власници фирме за производњу аутомобилских делова; г. Џон Берд, конгресмен и бивши министар спољних послова Канаде; г. Стивен и гђа Џенифер Мекдоланд, директор Канадске банке; г. Данијел Мекдоналд, оснивач и власник фирме филтера за воду; г. Брус Кембл, бизнисмен; гђа Џил Деним, корпоративни директор Инвест фонда Канадске банке; г. Влада Дошен, српски предузетник из Торонта; г. Петар Стефановић, председник инжењерске компаније, и други. На овој изузетно успешној вечери, домаћин гђа Мекдоналд заједно са својим пријатељима прикупила је 75 хиљада долара за Фондацију Улагање у будућност Епархије канадске Српске Православне Цркве која стипендира младе српске студенте у Канади. Већ у недељу, 4. фебруара 2018. године, на централној прослави Савиндана и Дана државности Републике Србије у Торонту, троје најуспешнијих, међу одличним студентима, добило је стипендије: Јелена Танић ( студент друге године Медицинског факултета, стипендиста у Лабораторији за медицину и патологију Универзитета у Торонту), Катарина Зец (студент друге године социологије на Рајерсон универзитету) и Стефан Пјанић (студент прве године компјутерског инжењеринга Рајерсон универзитета). Гђа Ребека Мекдоналд је те вечери нагласила да је Фондација тек започела свој рад и да су планови за будућност велики: -Окупили смо се овде, пре свега, због наше заједнице. Будућност ове земље и наше заједнице у Канади, будућност нас самих су наша деца. Уверена сам да је сума коју смо сакупили, сума од 75 хиљада долара тек почетак. Нисам их сама сакупила, већ заједно са својим пријатељима из Канаде. Неки од њих су овде са нама и посебно им захваљујем. Желим да наставимо да заједно сањамо о нашој дивној деци и омогућимо им да остваре своје жеље и тежње. Данас смо видели њих троје, али у Србији има много дивних младих људи, и морамо настојати да им помогнемо да остваре своје снове, да буду најбољи у својим животним изборима, да буду оно што желе. Хвала свима. Желим да вам кажем да је мој циљ да у наредним годинама сакупим бар милион долара за нашу идеју сабрану у заједничкој Фондацији. Ребека Мекдоналд је са 22 године, а као студент Медицинског факултета Универзитета у Београду, отишла у Канаду и постала једна од најуспешнијих и најбогатијих жена у свету бизниса, али и хуманитарни радник која посебно помаже Српску Православну Цркву и српски народ. Финансирала је изградњу српске православне цркве у Торонту, помаже српске организације и манифестације и стипендира младе Србе у Канади. Гђа Мекдоналд, крштено име Убавка Митић, рођена је у Сарајеву. Одрасла је у Београду. После друге године студија на Медицинском факултету одлази у Торонто. Пре двадесет година основала је фирму JUST ENERGY која се бави продајом енергетских деривата. Због великог успеха у пословању седам године заредом бирана је за најуспешнију пословну жену у Канади. Више пута отварала је Њујоркшку берзу, што се сматра круном успеха пословних људи у Северној Америци. У току ратова и погрома српског народа гђа Мекдоналд је помогла принудно расељено српско становништво. Преко Владе Канаде упутила је новчану помоћ за народ у поплављеном Обреновцу. Обновила је више сиротишта. Један део Универзитетске болнице у Торонту носи њено име. За допринос развоју српске колоније у Канади, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одликовао је 2016. године гђу Мекдоналд орденом Светог Саве. Председник Републике Српске г. Милорад Додик одликовао је 2017 године гђу Ребеку орденом части са златним зрацима за признати јавни рад и резултате, допринос у области хуманитарног рада и помоћи српском народу и Српској Православној Цркви у обнови, као и за допринос развоју билатералних односа између народа Републике Српске и Канаде. протођакон Дамјан Божић Епархијске вести | View full Странице
  4. У тим речима је спознаја самог себе, свог места у свету, у њима је покајање, које Бог очекује од сваког Свог сина, од сваке Своје кћери. Али далеко од тога да се сви уздижу до тих духовних висина, на којима долази спознаја да си ти сам кривац скрнављења храма Божијег. Тог храма, који је управо твојој души поверио Бог: „Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?“ (1 Кор. 6: 19). Сутра на Божественој Литургији опет ће нам читати причу о оцу и два сина. Један од синова је био послушан оцу, али само споља. Други је побегао од очинске љубави како би се наслађивао грехом и страстима. Али тако се десило, да је управо тај последњи могао да се заустави и тргне од ужаса и свега чудовишног што је учинио пред Небесима и пред оцем. Његов дух се узнео до највиших висина на које је способан човек: он је спознао да је храм његове душе чудовишно оскрнављен; он га је сам похарао и оскрнавио очево наслеђе, које се зове – живот, љубав, старање, доброта и нежност. Све оно што је било најбоље у њему, он је сам погазио, разорио, извргнуо руглу. Блудни син разуме све то. И ту је позив сваком човеку. После грехопаденија, после тога када је свако од нас без изузетка постао блудни син, схвата ли он то, или самозадовољно не примећује да Бог Отац очекује од нас само једно: да спознамо наше слепило и грешке? Без тога ми просто-напросто не можемо да зауставимо свој вртоглави пад у бездан вечне смрти. Други син из приче никада није физички остављао оца. Али духом је, као и млађи син, свесно боравио у далекој земљи. Једино што се син „праведник“, за разлику од блудног сина, никада духовно није вратио своме оцу. Он, заједно са својим истомишљеником, самопрозваним праведником фарисејем, није био способан да изврши главно људско дело на земљи – да се уздигне до висине покајања, које рађа општење с Богом и мир са Њим. „Праведник“ примерног владања из приче је, заједно са фарисејем, духовно захвалан што он није такав, какав је његов брат, који не вреди ништа, тај блудни син који је протраћио имање свога оца са блудницама! Зашто си ти оче, тако неправедно снисходљив и добар према њему? Како ти можеш да му опростиш? Чак и после тога када је он протраћио сво твоје богатство, које је могло да припадне мени! После тога када се он преситио грехом, који сам ја себи све то време ускраћивао! Зашто обраћаш пажњу на њега, а не само на мене, јединог достојног твог имања? Тај старији, праведни и неповратно изгубљени, он је такође блудни син, такође несрећно дете. Наш сабрат, грозни пример за све, који само споља искрено бораве у дому оца свога. На нашу срећу, у причи се налази још један Син. Онај, Који нам све то приповеда. Онај, Кога је Отац послао ради спасења и те, и друге блудне деце, ради спасења сваког од нас. Онај, у Коме је пуноћа Божанства: Отац и Син и Свети Дух, Који приноси Себе као жртву ради нас. Блудни син је нашао пут из своје погибељи. Из духовног стања старијег сина такође постоји само један излаз – то су нам објаснили свети оци Цркве. То је искрена спознаја да „горег од мене нема“. Вероватно је сваком од нас позната та изрека. Али чак и ту се довијамо да конвертирамо њен истински дух, који од нас захтева хришћанску храброст, и претворимо га у лицемерну и бесплодну формулацију, која нам је комфорна. Пред нама је Велики пост. Он има један циљ – да достигнемо то што од нас очекује Бог. Хајде да исправимо свој живот кроз покајање. Амин. Проповед на всеноћном бденију у храму Живоначалне Тројице код Салтиковог моста на суботу, 11. фебруара 2017. године Извор: Православие.ру
  5. Какве смо дивне речи у црквеној песми сада чули: „Јер порани душа моја твоме светоме храму, носећи храм телесни сав оскврњен…“ У тим речима је истина о нашем паду, коју је спознала људска душа: од раног јутра, с првом мишљу после буђења, мој дух стреми ка Твоме светоме храму, ка светом дому Божијем, али тај мој дух пребива и чами у храму мога тела, оскрнављеног гресима... У тим речима је спознаја самог себе, свог места у свету, у њима је покајање, које Бог очекује од сваког Свог сина, од сваке Своје кћери. Али далеко од тога да се сви уздижу до тих духовних висина, на којима долази спознаја да си ти сам кривац скрнављења храма Божијег. Тог храма, који је управо твојој души поверио Бог: „Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?“ (1 Кор. 6: 19). Сутра на Божественој Литургији опет ће нам читати причу о оцу и два сина. Један од синова је био послушан оцу, али само споља. Други је побегао од очинске љубави како би се наслађивао грехом и страстима. Али тако се десило, да је управо тај последњи могао да се заустави и тргне од ужаса и свега чудовишног што је учинио пред Небесима и пред оцем. Његов дух се узнео до највиших висина на које је способан човек: он је спознао да је храм његове душе чудовишно оскрнављен; он га је сам похарао и оскрнавио очево наслеђе, које се зове – живот, љубав, старање, доброта и нежност. Све оно што је било најбоље у њему, он је сам погазио, разорио, извргнуо руглу. Блудни син разуме све то. И ту је позив сваком човеку. После грехопаденија, после тога када је свако од нас без изузетка постао блудни син, схвата ли он то, или самозадовољно не примећује да Бог Отац очекује од нас само једно: да спознамо наше слепило и грешке? Без тога ми просто-напросто не можемо да зауставимо свој вртоглави пад у бездан вечне смрти. Други син из приче никада није физички остављао оца. Али духом је, као и млађи син, свесно боравио у далекој земљи. Једино што се син „праведник“, за разлику од блудног сина, никада духовно није вратио своме оцу. Он, заједно са својим истомишљеником, самопрозваним праведником фарисејем, није био способан да изврши главно људско дело на земљи – да се уздигне до висине покајања, које рађа општење с Богом и мир са Њим. „Праведник“ примерног владања из приче је, заједно са фарисејем, духовно захвалан што он није такав, какав је његов брат, који не вреди ништа, тај блудни син који је протраћио имање свога оца са блудницама! Зашто си ти оче, тако неправедно снисходљив и добар према њему? Како ти можеш да му опростиш? Чак и после тога када је он протраћио сво твоје богатство, које је могло да припадне мени! После тога када се он преситио грехом, који сам ја себи све то време ускраћивао! Зашто обраћаш пажњу на њега, а не само на мене, јединог достојног твог имања? Тај старији, праведни и неповратно изгубљени, он је такође блудни син, такође несрећно дете. Наш сабрат, грозни пример за све, који само споља искрено бораве у дому оца свога. На нашу срећу, у причи се налази још један Син. Онај, Који нам све то приповеда. Онај, Кога је Отац послао ради спасења и те, и друге блудне деце, ради спасења сваког од нас. Онај, у Коме је пуноћа Божанства: Отац и Син и Свети Дух, Који приноси Себе као жртву ради нас. Блудни син је нашао пут из своје погибељи. Из духовног стања старијег сина такође постоји само један излаз – то су нам објаснили свети оци Цркве. То је искрена спознаја да „горег од мене нема“. Вероватно је сваком од нас позната та изрека. Али чак и ту се довијамо да конвертирамо њен истински дух, који од нас захтева хришћанску храброст, и претворимо га у лицемерну и бесплодну формулацију, која нам је комфорна. Пред нама је Велики пост. Он има један циљ – да достигнемо то што од нас очекује Бог. Хајде да исправимо свој живот кроз покајање. Амин. Проповед на всеноћном бденију у храму Живоначалне Тројице код Салтиковог моста на суботу, 11. фебруара 2017. године Извор: Православие.ру View full Странице
  6. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој, Епископ Иринеј, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Хеики Хатунена, секретара Конференције европских цркава, свештеног братства Светогеоргијевског храма и новосадских ђакона. После прочитаног Јеванђеља, владика Иринеј је подсетио присутне на историјске чињенице о Крштењу Господа Исуса Христа, а потом их поучио о духовном смислу овога Празника, како за нас данас, тако и за све хришћане од времена онога, па све до свршетка историје. По заамвоној молитви, загрмео је славопој у целом храму, као некада Глас Господњи над водама, чиме је почело молитвословље Великога водоосвећења. Извор: Епархија бачка
  7. На велики празник Крштења Господњега, сабрало се у новосадском Саборном храму мноштво богољубивих клирика и благочестивог народа Божјег, да се сви заједно поклонимо Пресветој Тројици, чија је Тајна потпуно откривена свету на данашњи Празник. Пре почетка Литургије, велико повечерје и јутрење служио је презвитер Срђан Јанковић, уз саслужење ђакона Живка Рајиновића. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светом архијерејском Литургијом началствовао је Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој, Епископ Иринеј, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Хеики Хатунена, секретара Конференције европских цркава, свештеног братства Светогеоргијевског храма и новосадских ђакона. После прочитаног Јеванђеља, владика Иринеј је подсетио присутне на историјске чињенице о Крштењу Господа Исуса Христа, а потом их поучио о духовном смислу овога Празника, како за нас данас, тако и за све хришћане од времена онога, па све до свршетка историје. По заамвоној молитви, загрмео је славопој у целом храму, као некада Глас Господњи над водама, чиме је почело молитвословље Великога водоосвећења. Извор: Епархија бачка View full Странице
  8. Лепоту богослужења појањем је употпунио хор Светог деспота Стефана под руководством проф. Предрага Миодрага. По одслуженој Литургији, Преосвећени Владика г. Антоније је служио молебан за наступајућу Нову годину по јулијанском календару, након чега је одржао и пригодну беседу, у којој је, између осталог, говорио о данашњем празнику Црквене Нове године, али и личности великог светила и стуба православља Светог Василија Великог, Архиепископа Кесарије Кападокијске. Владика је нагласио да је Свети Василије, изучивши високе школе у Атини, обишао света места Египта, која су на њега оставила велики утисак: -Видевши дубину и лепоту монашког позива, он се опредељује да прими монашки чин и пише мала и велика правила за монашки живот, оснивајући многе манастире општежића. Свети Василије се истакао и као борац и заштитиник православне вере од многих јереси, а нарочито Аријеве, о чему сведоче велики број писама која је оставио иза себе. По речима епископа Антонија, Црква Божја се и данас налази у многим искушењима: -Тако разни расколници и отпадници од Цркве Христове покушавају на различите начине да одведу људе од Истине, од истините и праве вере светих Отаца, наших предака, светих наследника цркве Божје. Сви ти који себе називају епископима Цркве, а нису у Цркви Божјој, нису у јединству са светим православљем, нису у јединству са свим помесним Црквама, не могу се називати Црквом Божјом”. Узносећи молитве на почетку Нове године, владика Антоније је позвао на јединство православља пожеливши: -Нека Бог у овој Новој години подари свима нама радост, мир и љубав, како би сви они који су одступили од Цркве Божје пришли у јединство, да би сви заједно у љубави славили Бога Оца, Сина и Светога Духа, свагда сада увек и у векове векова. Извор: Српска Православна Црква
  9. Радосни празник Светог Василија Великог и Нова година свечано су обележени и у цркви Светог апостола и јеванђелиста Марка у Београду. Свету архијерејску Литургију, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у овој београдској светињи служио је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, уз саслужење протојереја-ставрофора Трајана Којића - старешине храма, Андреја Арсића, Михајла Арнаута, Сретена Младеновића, протојереја Милоша Миловановића, протођакона Драгише Ђокића и ђакона Драгана Ашковића и Славка Аничића. Лепоту богослужења појањем је употпунио хор Светог деспота Стефана под руководством проф. Предрага Миодрага. По одслуженој Литургији, Преосвећени Владика г. Антоније је служио молебан за наступајућу Нову годину по јулијанском календару, након чега је одржао и пригодну беседу, у којој је, између осталог, говорио о данашњем празнику Црквене Нове године, али и личности великог светила и стуба православља Светог Василија Великог, Архиепископа Кесарије Кападокијске. Владика је нагласио да је Свети Василије, изучивши високе школе у Атини, обишао света места Египта, која су на њега оставила велики утисак: -Видевши дубину и лепоту монашког позива, он се опредељује да прими монашки чин и пише мала и велика правила за монашки живот, оснивајући многе манастире општежића. Свети Василије се истакао и као борац и заштитиник православне вере од многих јереси, а нарочито Аријеве, о чему сведоче велики број писама која је оставио иза себе. По речима епископа Антонија, Црква Божја се и данас налази у многим искушењима: -Тако разни расколници и отпадници од Цркве Христове покушавају на различите начине да одведу људе од Истине, од истините и праве вере светих Отаца, наших предака, светих наследника цркве Божје. Сви ти који себе називају епископима Цркве, а нису у Цркви Божјој, нису у јединству са светим православљем, нису у јединству са свим помесним Црквама, не могу се називати Црквом Божјом”. Узносећи молитве на почетку Нове године, владика Антоније је позвао на јединство православља пожеливши: -Нека Бог у овој Новој години подари свима нама радост, мир и љубав, како би сви они који су одступили од Цркве Божје пришли у јединство, да би сви заједно у љубави славили Бога Оца, Сина и Светога Духа, свагда сада увек и у векове векова. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  10. У Београду, у просторијама Министарства привреде, у среду 15.11.2017. године, закључен је Уговор о оснивању Привредног друштва "Спомен комплекс за очување културно-историјских вредности и одрживи развој Цера" Д.О.О. Шабац, који су потписали, у име Владе Републике Србије, министар привреде Горан Кнежевић, а у име локалних самоуправа са територије Мачванског управног округа, градоначелник града Лознице, Видоје Петровић и председници општина, Богатић Ненад Бесеровац, Крупањ Иван Исаиловић, Љубовија Милован Ковачевић, Мали Зворник Зоран Јевтић, Коцељева Душан Илинчић, Владимирци Милорад Милинковић, као оснивачи. Потписивању Уговора, присуствовао је и вршилац дужности директора Друштва, Јован Јањић, мастер правник из Крупња, који ће извршити све послове у вези са регистрацијом истог и председник Мачванског управног округа Драгослав Милановић. Привредно друштво се оснива у циљу изградње Спомен комплекса на врху планинe Цер, као и управљања истим по завршетку његове изградње. Идејно решење будућег Спомен комплекса, пројектовало је референтно пројектно предузеће "Сет" Шабац, а иницијативу за његово подизање и изградњу, прихватила је Влада Републике Србије, која је Закључком број 023-9208/2017-3, усвојила Нацрт уговора о оснивању привредног друштва, на седници одржаној 19.10.2017. године. У оквиру Спомен комплекса биће изграђени: спомен обележје у виду стилизованог крста видиковца, музеј, едукативни центар, као и угоститељски објекти за пријем и смештај туриста. План је да се центарлно обележавање стогодишњице завршетка Великог рата и потписивања примирја, на државном нивоу обележи управо на месту будућег Спомен комплекса, следеће године 11. новембра, до када би требала да буде завршена изградња спомен обележја.
  11. ПОТПИСАН УГОВОР О ОСНИВАЊУ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА - СПОМЕН КОМПЛЕКС ЗА ОЧУВАЊЕ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИХ ВРЕДНОСТИ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ЦЕРА У Београду, у просторијама Министарства привреде, у среду 15.11.2017. године, закључен је Уговор о оснивању Привредног друштва "Спомен комплекс за очување културно-историјских вредности и одрживи развој Цера" Д.О.О. Шабац, који су потписали, у име Владе Републике Србије, министар привреде Горан Кнежевић, а у име локалних самоуправа са територије Мачванског управног округа, градоначелник града Лознице, Видоје Петровић и председници општина, Богатић Ненад Бесеровац, Крупањ Иван Исаиловић, Љубовија Милован Ковачевић, Мали Зворник Зоран Јевтић, Коцељева Душан Илинчић, Владимирци Милорад Милинковић, као оснивачи. Потписивању Уговора, присуствовао је и вршилац дужности директора Друштва, Јован Јањић, мастер правник из Крупња, који ће извршити све послове у вези са регистрацијом истог и председник Мачванског управног округа Драгослав Милановић. Привредно друштво се оснива у циљу изградње Спомен комплекса на врху планинe Цер, као и управљања истим по завршетку његове изградње. Идејно решење будућег Спомен комплекса, пројектовало је референтно пројектно предузеће "Сет" Шабац, а иницијативу за његово подизање и изградњу, прихватила је Влада Републике Србије, која је Закључком број 023-9208/2017-3, усвојила Нацрт уговора о оснивању привредног друштва, на седници одржаној 19.10.2017. године. У оквиру Спомен комплекса биће изграђени: спомен обележје у виду стилизованог крста видиковца, музеј, едукативни центар, као и угоститељски објекти за пријем и смештај туриста. План је да се центарлно обележавање стогодишњице завршетка Великог рата и потписивања примирја, на државном нивоу обележи управо на месту будућег Спомен комплекса, следеће године 11. новембра, до када би требала да буде завршена изградња спомен обележја. View full Странице
  12. Предавач: др Србољуб Убипариповић, доцент на Катедри за Литургику на Православном богословском факултету Универзитета у Београду View full Странице
  13. Значење свега овога је јасно. Налазимо се у средини Поста. С једне стране физички и психички напор, ако је озбиљан и доследан, почиње да се осећа. Терет постаје све тежи, а наш замор све очигледнији. Потребна нам је помоћ и подршка. С друге стране, пошто смо издржали овај умор и попели се до врхунца планине, почињемо да сагледавамо крај нашег путовања, и зраке Васкрса који постају све светлији. Велики пост је наше самораспињање, наш доживљај, ма колико ограничен. Христову заповест коју смо слушали у недељном Еванђељу: „Који хоће да иде за мном, нека се одрече себе, узме крст свој и пође за мном“. Али ми не можемо да узмемо свој крст и следимо за Христом уколико немамо Његов Крст, који је Он узео да би нас спасао. Нас спасава Његов, а не наш крст. Његов Крст даје не само значај него и силу другим крстовима. Ово нам је објашњено у Синаксару у недeљу крста: Ове недеље, а то је трећа недеља Великог поста, прослављамо Часни и Животворни Крст, из следећих разлога: пошто ми за време четрдесетодневног поста, на известан начин сами ссбе разапињемо … и постајемо заједљиви, малодушни и слаби, приказује нам се Животворни Крст ради освежења и самопоуздања, ради ссћања на страдање нашег Господа и ради утехе… Ми личимо на оне који иду дугачком и мукотрпном стазом, уморе се, виде лиснато дрво, седну у хладовину да се мало одморе и онда, као да су подмлађени, продужавају свој пут. Слично томе, у време посног и тешког пута и напора, свети Оци су предвидели да међу нама буде Животворни Крст, да нам да одмор и освежење, да бисмо били лагани и храбри за преостале задатке… Или, да дамо још један пример: када долази цар, најпре се појаве његовс заставе и символи, па затим појави се и он сам, весео и радостан због победе, и радошћу испуни и своје поданике. Исто тако наш Господ Исус Христос, који ће нам ускоро показати Своју победу над смрћу и појавити се у слави Васкрслог дана, унапред нам шаље Свој скиптар, царски символ – Животворни Крст – који нас испуњава радошћу и припрема да, колико јс то могуће, дочекамо самог Цара и изразимо славу Његовој победи… Све ово у средини Великог поста, који је, због својих суза, напора и малодушности, као горки извор „али нас Христос теши као што нас је тешио у пустињи, и тако све дотле док нас не доведе својим Васкрсењем до духовног Јерусалима … јер Крст је назван Дрветом Живота, он је Дрво посађено у рају, и зато су оци наши планирали његово прослављање средином поста, сећајући сс како је Адам имао блаженство и како га је изгубио, подсећајући нас да имајући учешћа у овоме Дрвету, нећемо више умирати него ћемо живети вечно…“ Тако, освежени и охрабрени, отпочињемо други део поста. Још једна седмица и у четврту недељу слушамо објаву: „Сина човечија предају у руке људске и убиће Га. А кад Га убију, после три дана ће васкрснути“. Нагласак више није на нама, нашем покајању и труду, већ на догађају који се десио „ради нас и ради нашег спасења“: „О, Господе, који си учинио да се данас припремамо за Светлу недељу, засијавши васкрснућем Лазара, као јарким светлом, помози нам да истрајемо на путовању поста. Пошто смо доспели до друге половине поста учини да се појави и божански живот; и када стигнемо до краја нашег труда дај да примимо блаженство вечно…“ На јутрењу, у четвртак пете недеље, слушамо још једном Велики Канон св. Андреја Критског, али овог пута у целини. Ако је на почетку поста овај канон био символ врата кроз која улазимо у покајање, сада, на крају Великог поста, он звучи као сиже покајања и његовог испуњења. У почетку смо га само слушали, сада су његове речи постале наше речи, и процена наших посних напора. Процена колико смо све ово заиста сами усвојили, доживели и преживели. Како далеко смо стигли стазом покајања? Јер све оно што се односи на нас, приводи се крају. Од сада ми следимо за апостолима „на њиховом путу за Јерусалим и за Христом који иде испред њих“. И Христос им рече: „Ево, идемо горе – у Јерусалим и Сина човечјег предаће првосвештеницима и књижевницима, па ће Га осудити на смрт и предаће Га многобошцима, и наругаће му се, испљуваће Га, шибаће Га и убиће Га, а после три дана васкрснуће“. Ово јс Еванђеље пете недеље. Тон посних богослужења се мења. У првом делу Великог поста подвлачен је наш напор, наше очишћење, а сада нам се скреће пажња да ово очишћење није само по себи крај, већ оно мора да нас води размишљању, разумевању и усвајању тајне Крста и Васкрсења. Сада нам се открива да наш напор представља учествовање у тој тајни, на коју смо били тако навикнути да смо је сматрали за нешто јасно и разумљиво само по себи, а што смо просто заборавили. И када Га, заједно са апостолима пратимо у Јерусалим „задивљени смо и уплашени“. Преузето из књиге Велики Пост протојереја Александра Шмемана http://www.eparhijakrusevacka.com/treca-krstopoklona-nedelja-velikog-posta/
  14. Трећа недеља Великог поста се назива Поклоњење Крста. Тога сe дана на великом бденију, после великог славословља, у свечаној литији износи Крст на средину храма – где остаје преко целе седмице. После службе је прсдвиђен посебан обред поклоњења Часном крсту. Важно је да се напомене да тема Крста, која доминира у химнографији те недеље, није страдање, него победа и радост. Штавише ирмоси недељног канона су узети из пасхалне службе – „Дан васкрсења“ – а канон је парафразиран ускршњи канон. Значење свега овога је јасно. Налазимо се у средини Поста. С једне стране физички и психички напор, ако је озбиљан и доследан, почиње да се осећа. Терет постаје све тежи, а наш замор све очигледнији. Потребна нам је помоћ и подршка. С друге стране, пошто смо издржали овај умор и попели се до врхунца планине, почињемо да сагледавамо крај нашег путовања, и зраке Васкрса који постају све светлији. Велики пост је наше самораспињање, наш доживљај, ма колико ограничен. Христову заповест коју смо слушали у недељном Еванђељу: „Који хоће да иде за мном, нека се одрече себе, узме крст свој и пође за мном“. Али ми не можемо да узмемо свој крст и следимо за Христом уколико немамо Његов Крст, који је Он узео да би нас спасао. Нас спасава Његов, а не наш крст. Његов Крст даје не само значај него и силу другим крстовима. Ово нам је објашњено у Синаксару у недeљу крста: Ове недеље, а то је трећа недеља Великог поста, прослављамо Часни и Животворни Крст, из следећих разлога: пошто ми за време четрдесетодневног поста, на известан начин сами ссбе разапињемо … и постајемо заједљиви, малодушни и слаби, приказује нам се Животворни Крст ради освежења и самопоуздања, ради ссћања на страдање нашег Господа и ради утехе… Ми личимо на оне који иду дугачком и мукотрпном стазом, уморе се, виде лиснато дрво, седну у хладовину да се мало одморе и онда, као да су подмлађени, продужавају свој пут. Слично томе, у време посног и тешког пута и напора, свети Оци су предвидели да међу нама буде Животворни Крст, да нам да одмор и освежење, да бисмо били лагани и храбри за преостале задатке… Или, да дамо још један пример: када долази цар, најпре се појаве његовс заставе и символи, па затим појави се и он сам, весео и радостан због победе, и радошћу испуни и своје поданике. Исто тако наш Господ Исус Христос, који ће нам ускоро показати Своју победу над смрћу и појавити се у слави Васкрслог дана, унапред нам шаље Свој скиптар, царски символ – Животворни Крст – који нас испуњава радошћу и припрема да, колико јс то могуће, дочекамо самог Цара и изразимо славу Његовој победи… Све ово у средини Великог поста, који је, због својих суза, напора и малодушности, као горки извор „али нас Христос теши као што нас је тешио у пустињи, и тако све дотле док нас не доведе својим Васкрсењем до духовног Јерусалима … јер Крст је назван Дрветом Живота, он је Дрво посађено у рају, и зато су оци наши планирали његово прослављање средином поста, сећајући сс како је Адам имао блаженство и како га је изгубио, подсећајући нас да имајући учешћа у овоме Дрвету, нећемо више умирати него ћемо живети вечно…“ Тако, освежени и охрабрени, отпочињемо други део поста. Још једна седмица и у четврту недељу слушамо објаву: „Сина човечија предају у руке људске и убиће Га. А кад Га убију, после три дана ће васкрснути“. Нагласак више није на нама, нашем покајању и труду, већ на догађају који се десио „ради нас и ради нашег спасења“: „О, Господе, који си учинио да се данас припремамо за Светлу недељу, засијавши васкрснућем Лазара, као јарким светлом, помози нам да истрајемо на путовању поста. Пошто смо доспели до друге половине поста учини да се појави и божански живот; и када стигнемо до краја нашег труда дај да примимо блаженство вечно…“ На јутрењу, у четвртак пете недеље, слушамо још једном Велики Канон св. Андреја Критског, али овог пута у целини. Ако је на почетку поста овај канон био символ врата кроз која улазимо у покајање, сада, на крају Великог поста, он звучи као сиже покајања и његовог испуњења. У почетку смо га само слушали, сада су његове речи постале наше речи, и процена наших посних напора. Процена колико смо све ово заиста сами усвојили, доживели и преживели. Како далеко смо стигли стазом покајања? Јер све оно што се односи на нас, приводи се крају. Од сада ми следимо за апостолима „на њиховом путу за Јерусалим и за Христом који иде испред њих“. И Христос им рече: „Ево, идемо горе – у Јерусалим и Сина човечјег предаће првосвештеницима и књижевницима, па ће Га осудити на смрт и предаће Га многобошцима, и наругаће му се, испљуваће Га, шибаће Га и убиће Га, а после три дана васкрснуће“. Ово јс Еванђеље пете недеље. Тон посних богослужења се мења. У првом делу Великог поста подвлачен је наш напор, наше очишћење, а сада нам се скреће пажња да ово очишћење није само по себи крај, већ оно мора да нас води размишљању, разумевању и усвајању тајне Крста и Васкрсења. Сада нам се открива да наш напор представља учествовање у тој тајни, на коју смо били тако навикнути да смо је сматрали за нешто јасно и разумљиво само по себи, а што смо просто заборавили. И када Га, заједно са апостолима пратимо у Јерусалим „задивљени смо и уплашени“. Преузето из књиге Велики Пост протојереја Александра Шмемана http://www.eparhijakrusevacka.com/treca-krstopoklona-nedelja-velikog-posta/ View full Странице
  15. Јев. 303 (1:1-12) 1. Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, 2. У ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио; 3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном ријечју својом, пошто сам взврши очишћење гријехова наших, сједе са десне стране Величанства на висинама, 4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наслиједио него они. 5. Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син. 6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне сви анђели Божији. 7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним. 8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је жезал Царства твојега. 9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје. 10. И опет: Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело, 12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути. 2.Тим. 292 (2:1-10) 1. Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу; 2. И што си чуо од мене пред многим свједоцима, то предај вјерним људима, који ће бити кадри и друге научити. 3. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа. 4. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. 5. Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу. 6. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова. 7. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему. 8. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од сјемена Давидова, по јеванђељу мојему, 9. За које се злопатим до самих окова као злочинац, али се ријеч Божија не да свезати. 10. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вјечном. Мк. 10 (2:23-3:5) 23. И догоди се кад он иђаше у суботу кроз усјеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје. 24. А фарисеји му говораху: Погледај, шта чине у суботу што није дозвољено! 25. А он им рече: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладње он и они што бијаху с њим? 26. Како уђе у дом Божији за вријеме Авијатара првосвештеника и поједе хљебове предложења које нико није смио јести осим свештеника и даде их онима што бијаху с њим? 27. И говораше им: Субота постаде човјека ради, а не човјек суботе ради. 28. Зато је Син Човјечији господар и од суботе. 1. И уђе опет у синагогу, и ондје бјеше човјек који имаше суху руку. 2. И мотраху на њега неће ли га у суботу исцијелити да га окриве. 3. И рече човјеку са сухом руком: Стани на средину. 4. И рече њима: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити? А они ћутаху. 5. И погледавши на њих са гњевом, жалећи што су им срца окамењсна, рече човјеку: Пружи руку своју! И пружи; и постаде му рука здрава као и друга. Јн. 52 (15:17-16:2) 17. Ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. 18. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. 19. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. 20. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. 21. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. 22. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. 23. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. 24. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. 25. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. 26. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. 27. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. 1. Ово сам вам казао да се не саблазните. 2. Изгониће вас из синагога; Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси. Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения
×
×
  • Креирај ново...