Претражи Живе Речи Утехе

Посетиоцима наше интернет презентације доносимо фото вест са славе свештене царске лавре манастира Хиландара. Фотографије хиландарског монаха Милутина, преузели смо са фејсбук странице Задужбине Манастира Хиландара. Фотографије хиландарског монаха Милутина: View full Странице

На празник Ваведења Пресвете Богородице 21. новембра/4. децембра 2017. свечано је прослављена храмовна слава у манастиру Лепавина. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије уз саслужење свештенства епархија загребачко-љубљанске и бањалучке. Под сводове Богородичине световаведењске обитељи у Лепавини сабрало се неколико стотина верног народа и поклоника из целе Хрватске и суседних земаља који су дошли да се кроз причешће сједине са својим Господом, али и да се поклоне и узнесу своје молитве пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Поучавајаћи окупљени верујући народ Митрополит Порфирије је говорио о значају празника Увођења у јерусалимски храм Пресвете Богородице. „Данас је благовољења Божијег предображење и данас је проповед о људском спасењу, јер данас Пресвета Богородица, у име целог људског рода, започиње своју припрему за догађај доласка Сина Божијег међу нас, за догађај рођења Бога у телу, што је и потпуно и истинско спасење роду људском. Пресвета Богородица је једна од нас, обичан човек као и ми, али човек који је у потпуности себе посветио Богу. Њен живот није ништа друго него свецело служење Богу у наше име и за нас. У исто време то је служење и нама људима.“ Митрополит је нагласио да Пресвета Богородица „није случајно била одређена да служи нашем спасењу и није по аутоматизму и магијским путем била постављена да се кроз њу изврши велика тајна доласка Сина Божијег међу нас. То је показала својим животом и пре свега својим поверењем у Бога и својим потпуним предавањем вољи Божијој. То је показала истинским и правим смирењем које увек значи 'Да буде воља Твоја'.“ На крају Божанствене Литургије благословено је славско жито и славски колач те је уследило послужење и заједничка трпеза коју је са љубављу за све присутне припремило братство манастира Лепавина. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска View full Странице

Светом Литургијом, резањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави, саборно и молитвено је прослављен празник Ваведења Пресвете Богородице у понедјељак 4. децембра 2017. љета Господњег, слава цркве и којој су мошти Светог Василија Острошког Чудотоврца,. Литургијом у цркви Ваведења началствовао је протојереј – ставрофор Драган Крушић никшићки парох, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Марко Папић из Прибоја, сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеормонах Јеротеј и јерођакон Атанасије, јеромонах Климент из манастира Прасквица, протојереји Мирчета Шљиванчанин и Бранко Вујачић из Подгорице и Слободан Јокић из Никшића, јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох и ђакон Крсто Авдаловић из Гацка. Поводом великог празника и манастирске славе сабрало се бројно монаштво и вјерни народ, а сабране је након читања зачала из Светог Јеванђеља бесједећи поучавао о. Марко који је подсјетио да се овај велики празник прославља у данима када се постом, молитвом, покајањем и надасве љубављу припремамо да сагледамо велику тајну Рођења Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. – Пресвета Дјева Богородица постала је најчаснији примјер људског рода, она која је постала нова Ева, јер је исправила грешку оне старе Еве која је одбила да буде слушкиња Божија. Она је ускликнула ”Ево слушкиње Твоје, нека ми буде по ријечји Твојој”. Сагледавајући данашњи празник Свети Григорије Палама нас поучава да управо у овом празнику и ми себе пронађемо. Као што родитељи Пресвете Дјеве Њу доведоше у Храм Јерусалимски, тако смо се и ми заступништвом Светог Василија Острошког Чудотворца сабрали данас у овој острошкој светињи да прославимо Бога на небесима, да прославимо Мајку Божију и да јој узнесемо достојну хвалу – казао је о. Марко. Он је додао да нема кадре људске ријечи да се опјевају и прославе Господ и Богородица. – У смирењу свом ми се приклањамо милости Божијој и говоримо да је Она Спаситељка свих који страдају, да је Она свих жалосних радост, да је Она чаша неиспијена, да је Она Мајка наша којој се обраћамо за помоћ, посебно Њој која има више смјелости од других угодника Божијих да се обрати Сину своме и Богу нашем да услиши вапаје наше – казао је о. Марко. Свештеници су вјерни народ и монаштво причешћивали из три путира, којима су приступали они који посте Божићни пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали да приме Свету Тајну Причешћа. На крају Богослужења о. Марко са саслужитељима је благосиљао и пререзао славски колач који је у славу Божију, а поводом храмовне славе припремила острошка братија, а преломљени су и бројни славски колачи које су припремили и донијели сабрани вјерници. Потом су присутни приступали цркви Ваведења Пресвете Богородице да цјеливају кивот са моштима Светог Василија. Заједничарење је настављено уз славску трпезу хришћанске љубави у Доњем манастиру. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Беседа 7. на Ваведење Свете Дјеве Марије 1977. године у манастиру Ћелије Ево Празника, браћо и сестре, који нам казује ради чега је створен овај свет, ради чега је створен човек, и какав је пут наш кроз овај свет. Ради чега стоји овај свет и | постоји? Све то казује Пресвета Богомајка, како се вели у дивним песмама, чули сте: „Храм се Господњи уводи у Храм“. То јест, Она је сама била Храм. Шта то значи? То значи да се непрекидно молила Богу, да је срце своје претворила у олтар, и да је цео живот свој проводила као у Храму Господњем, и у Храму Господњем. А Господ је створио овај свет не ради чега другог, него да заиста буде Црква Божија, да сва створења стреме ка Њему и да сва створења очекују од Њега све милости Његове, све радости, сва блаженства. И то међу људима прва је доживела у пуноћи Пресвета Богомајка. Она нам је показала ради чега је Господ створио човека: да буде жива Црква Божија, да буде живи Храм Божији. Да човеково срце и васцело биће човеково узноси непрекидно молитве Господу, Који држи овај чудесни свет око нас, држи га у постојању, држи га у животу. Тако је Она показала да је овај свет и овај живот у ствари непрекидно богослужење. Зато је Бог створио човека, зато је Бог створио овај свет, да човек непрекидно служи Богу у овоме свету, као у Храму Божијем. Звезде, небеса, то су кандила Божија, безбројна, да би побудиле човека да се угледа на њих, угледа се на ту ствар Божију, и да служи Богу и слави Бога. Кад је доведена и уведена у Храм, Пресвета Богомајка имала је три године, и остала је у Храму, како се вели у дивним песмама, „да се васпита Богу“ до дванаесте године Своје. То значи, да је Храм био Њена школа, да је у Храму она учила и научила оно што је потребно не само за живот на земљи, него за Вечни Живот у свима световима. И тако, Богомајка показује пример како треба васпитавати себе у овоме свету, како треба васпитавати децу у овоме свету. Овај свет – Храм Божији. Његова је дужност да служи Богу. Храм је зато у овоме свету, Црква је зато у овоме свету да се у њој узносе непрекидно молитве Господу за све и свја. То нам казује Пресвета Богомајка живећи у Храму, учећи у Храму све заповести Господње, учећи се у Храму свим врлинама, и тако спремајући Себи Живот Вечни. Пресвета Богомајка је Себе тако очистила молитвом и животом у Храму, да се удостојила родити Господа Христа, родити Бога и Њега увести у овај свет, увести Га људскоме роду. А ми, ми смо Га протерали, ми људи, ми смо протерали Бога из овог света грехом својим, гресима својим. Пресвета Богомајка прва је која Својом светошћу, Својом безгрешношћу враћа Бога у овај свет, даје нам Господа Христа. Шта данас ми видимо у овоме свету? Из школа је истеран Бог, из школа је истеран Господ Христос, из европских школа, из наших школа! Страшна је ствар говорити о Богу. Ви родитељи, ви одговарате за децу. Од вас ће Господ тражити рачуна у ономе свету, зашто је твој син такав, зашто је твоја кћи таква, зашто си ти пропустио да учиниш то и то и што ниси учинио то и то? Теби је дата земља, да би се спасавао на земљи. Показала ти да су хришћани – шта? Храмови Божији! Свети Апостол Павле пише хришћанима: „Ви сте жива Црква Божија, ви сте Храмови Божији, Дух Свети живи у вама“[1]. То је хришћанин. Он непрекидно узноси Господу молитве, и за себе и за сав свет око себе, јер живети у овом чудесном свету Божијем немогуће је без молитве. Уман и паметан човек кроз Господа гледа да види тајне Божије, свете тајне Божије. И свакој твари треба приступати са молитвом. Гледа на птицу и хвали Господа, гледа биљку, гледа цвеће, и чуди се свему томе, и моли се Господу, и захваљује Му што је дао таква бића око њега које га могу водити ка ономе што је Божије, што је небеско, и претворити овај живот свој у непрекидно служење Богу, у богослужење. Циљ човековог живота у овоме свету, браћо, јесте да служи Богу. Тиме служи и себи, служи вечности својој, служи Вечноме Животу. Тек када изађе из овога живота, он ће угледати онај свет са свима чудесима Божијим, хвалити Бога што је био хришћанин, и што је знао да је човек Храм Божији, жива Црква Божија, и да живот човеков у овоме свету треба да буде непрекидно богослужење, непрекидно богослужење! То показује Пресвета Богомајка, Која је целога живота Свог непрекидно служила Господу, непрекидно испуњавала заповести Божије. Живела у овоме свету као у Храму Божијем, а и сама била Храм Божији/Тако је сваки човек Храм Божији. То је учење Господа Христа, то је учење Светог Апостола. Ми у овоме свету, имамо највећу и најсветију дужност, то је да живот свој претворимо у непрекидно служење Богу, у непрекидно богослужење. Пример тога, највећи и најсавршенији – то је Пресвета Богомајка. Она се Једина у роду људском удостојила подвигом Својим, непрекидном молитвом Својом, непрекидним постом у Храму, удостојила се да роди Господа Христа, и да Сама буде без икаквог личног греха. То је највећи подвиг који човек може учинити у овоме свету, и Она је Једина то учинила, и показала нам Својим примером да смо ми створени за то да служимо Богу кроз цео живот, и да цео живот наш буде непрекидно богослужење. Наши стари владари, наши праоци и оци, засејали су земљу Српску многобројним храмовима; већина од њих посвећена је Пресветој Богомајци. Највећи храмови наши посвећени су Њој и данашњем Празнику – Светом Ваведењу. Хилендар, Студеница, и многи други манастири. Шта су наши преци хтели тиме? Да нас науче да је живот човеков на земљи, живот правог Србина, непрекидно служење Богу. И зидали су храмове по целој земљи. Кад су Турци освојили нашу несрећну земљу, у нашој земљи је било три хиљаде манастира, пуних монасима. Данас их има око сто педесет. Ради чега је све то, ради чега су наши преци зидали те храмове? Да би се ми научили основној и главној истини живота, еванђелског живота, да живот наш треба да буде служење Богу, служење кроз свако добро, кроз све што подсећа на Бога, и што даје силе човечијој души да се у овом свету васпита као у Храму Божијем. Ми православни хришћани, знамо ту истину о мудрости Божијој, о школи Божијој. Црква је школа Божија, главни Храм Божији; то сведочи данашњи Празник који нам је дао Пресвету Богомајку и Она нам родила Господа Христа. Причестити се – то значи примити Бога у себе. Ти заиста срце своје претвори у жртвеник, и кади срце своје молитвом. Јер, свака молитва јесте кад Господу Богу, и јесте сведочанство да ми у овоме свету живимо Богом, и Његовом милошћу, и Његовим силама, Његовим Божанским и животворним силама, које нам даје кроз сунце, кроз небеса, кроз биљке, кроз животиње, кроз све што видимо и кроз оно што не видимо. И ми, на данашњи велики Празник треба да испитамо себе шта је наш живот. Да ли је наш живот заиста служење Богу, као у неком храму, или не? Сваки нека мисли о себи и нека размишља да ће једном од нас бити тражено оно што нам је дато. Нама је дато у Светој Тајни Причешћа тело Господа Христа. А Он дао нам нови Живот Небески на земљи, дао нам свети живот испуњен врлинама. Највећа светиња коју ми примамо је Свето Причешће. Ради чега? – ради тога да би смо служили Господу, у срцу свом, у души својој, и непрекидно славили Господа за Његово Свето Еванђеље, за Вечни Живот, који нам даје кроз Своје учење, за сва добра која нам је дао дошавши у овај свет. Јер, кад је Он Бог дошао у свет, Он је са Собом донео све што је Божанско, све што је најузвишеније, све што је вечно, да би нас томе научио, да би нам то баш и дао. Да нам да Живот Вечни. Зато је Он отворено свима непрекидно говорио кроз Свето Еванђеље: „Који верује у мене, има Живот Вечни“[2].Нека би Благи Господ, молитвама Пресвете Богомајке, научио свакога од нас, и свако људско биће да себе сматра за храм Божији и да буде храм Божији, храм Божији у коме се непрекидно служи Богу. Често ми заборавимо ту главну истину. Уместо да служимо Богу, ми служимо – коме? Кроз грех, коме се служи? Грехом својим ми смо истерали Бога и своје душе. Он се враћа у нас Светим Причешћем. Грех и јесте та демонска сила која гони из душе човекове оно што је Божије, и тако претвара срце наше, биће наше, људско, човечанско биће наше у идолиште. Јер, када живимо у греху и служимо греху, онда ми служимо ђаволу. И цео живот наш преврће се и губи своју божанску вредност, божанске силе, јер грех увек уводи са собом свако зло, а наше је да се боримо против греха, да служимо Богу, а не ђаволу. А знајте, сваки од нас заиста служи ђаволу када служи греху, када неће да се каје због греха, када не изгони грех из себе, него га чува у души. То је најгоре идолопоклонство прогласити грех за свој живот, за начин свога живота. Ту је Црква Христова, Црква Пресвете Богомајке да нас научи да ми у овоме свету морамо служити Богу. Служити Богу и само творити Његове заповести, избегавати сваки грех, и кајати се због греха. Јер, Пресвета Богомајка је дала свима нама силе и моћи да се боримо са грехом и победимо грех, и да тако служимо Богу у светињи живота. Данашњи велики свети Празник, нека нас на молитве Пресвете Богомајке испуни сваким Божанским добром, сваком небеском силом, да би смо од данас живели животом светим, животни достојним вечности, због које нас Господ Христос позива дошавши у овај свет. Јер, Бог је дошао у овај свет да нас позове Вечном Животу и да нам да Вечни Живот. Њему, преко Пресвете Богомајке, нека је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин. Извор: Светосавље View full Странице

Поводом празника Ваведења Пресвете Богородице доносимо емисију Радија Беседа "У сусрет празнику" у којој презвитер Игор Игњатов говори о овом дивном празнику Пресвете Богомајке. “…Родитељи Свету Деву У храм свети увођаху и по своме обећању Господу је предаваху Храм се у храм увођаше док ангели запојаше, запојаше у милини малој Деви у белини…“ Извор: Радио Беседа View full Странице

По материјалима официјелног сајта Руске православне цркве - Московског патријархата У поводу 100. годишњице обнове патријаршијства у Русији извршеног на Помесном сабору 1917-18 и столећа од почетка гоњења Цркве, планиран је читав низ догађаја у Москви везаних за Руску Православну Цркву и Православље у целини. Главни скупови посвећени овим јубилејима, али и са актуелним значењем, биће: - Ванредно заседање Освећеног Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве и - Свеправославно служење на Ваведење 4. децембра у Храму Христа Спаса, а поводом 100. годишњице устоличења Светог патријарха Тихона, у коме ће узети учешће већина Предстојатеља и представници свих Помесних цркава и 377 архијереја (епархијских, викарних и умировљених) Руске православне цркве. 29. новембра 2017. свечано ће бити отворен ванредни Архијерејски Сабор Руске православне цркве. Сам Сабор ће донети дневни ред, али, како је речено на конференцији за штампу, већ сада се зна да ће општецрквено бити прослављени бројни мученици из Украјине, и да ће Сабор разматрати документа о манастирском и монашком животу и правилима црквеног брака. Разуме се Сабор ће почети опширним рефератом патријарха Кирила у коме ће бити поменуте најважније теме руског и свеправославног духовног значаја, и очекује се да ће их Сабор активно размотрити. У том смислу посебна пажња, биће поклоњена положају и страдању блискоисточних хришћана. Могуће је да ће Сабор, по претходно саслушаном мишљењу Светог Синода, донети и став Руске православне цркве о резултатима Критског сабора. Очекује се да Сабор буде закључен 2. децембра заједнички усвојеном Посланицом верним чедима Руске православне цркве. Посебна конференција за новинаре о резултатима Сабора (Сабор ће бити затворен за јавност, осим отварања) предвиђена је за 3. децембар. Тог дана увече, у здању Московског епархијалног дома у коме је одржан почевши од августа 1917. историјски Помесни сабор, биће одслужено Свеноћно бденије. На дан Ваведења Пресвете Богородице, када је и интронизован Свети патријарх Тихон, у Храму Христа Спаса Поглавари и представници свих Помесних Цркава заједно са свим архијерејима Руске Цркве одслужиће празничну Свету архијерејску литургију. Очекује се учешће већине предстојатеља помесних православних цркава. Тог дана, 4. децембра, увече, биће приређен Свечани концерт у Кремаљском државном дворцу, а 5. и 6. децембра ће се одржати међусобни састанци делегација помесних православних цркава. View full Странице

View full Странице