Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'број'.
-
Изашао из штампе нови број "Православља" (бр. 1276. 15.Мај 2020)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
У Православљу, новинама Српске патријаршије од 15. маја ове године, читајте: На средњим странама овога броја доносимо комплетан извештај о најновијим збивањима у Митрополији црногорско-приморској, тачније у епархијама СПЦ које својом територијом припадају Црној Гори... О прослави и обележавању Дана Светог Василија Острошког и васкрсавању душе народа.... Мучном хапшењу Владике Јоаникија и девет свештеника никшићког Саборног храма... О потреби да активирамо љубав према Богу и према другима, да појачамо солидарност, да се излечимо од себичности и обратимо Богу као заједничком родитељу, говорио је за овај број новина Његово Преосвештенство Владика милешевски Атанасије Ракита... На следећим странама пишемо о високом одликовању којим је Његово Преосвештенство Епископ славонски Г. Јован одликован, (Орденом Витеза од Ладина), за изузетан допринос очувању успомене на српске, јеврејске и ромске жртве усташког логора Јасеновац и очувању јеврејске културе. Орден му је доделио Центар за ладино културу „Моше Давид Гаон“ при Универзитету Бен-Гурион у Негеву. Данко Страхинић, у тексту под насловом: „Да ли ће Црква Свете Софије поново бити џамија?“, пише о историјату величанствене Цркве Свете Софије, (Храм Свете премудрости Божије), Цариград, данас претворене у музеј Аја Софија. И тражи одговор на питање да ли ће више пута понављан притисак и захтев бројних исламских и националистичких партија који траје још од 1953. године, коначно бити довољно јак, и да ли ће успети у намери да се статус Аја Софије промени и врати у џамију? У Рубрици Поводи, др Милан Гулић ексклузивно за Православље пише о 25 година од операције „Бљесак“, и између осталог нас подсећа да је у култури сећања српског народа од 1995. године 1. мај добио сасвим ново значење. До тада је било укорењено празновање у природи у част Међународног празника рада и радничких протеста у Чикагу 1886, а од тада молитвено сећање на српски народ Западне Славоније, који је тога дана претрпео једно од својих највећих страдања... Парадоксалност наше вере чини супротности помирљивима (земље и неба, времена и вечности, смрти и живота) и немогуће могућим. У српској историји можда нема бољег сведочанства о овоме од празника Спаљивања моштију Светог Саве. Овај празник је слава Светосавског храма у Краљеву, о чему за новине Српске патријаршије пише протонамесник Александар Р. Јефтић. На следећим странама читајте о схи-монахињи мати Теодори, новоизабраној игуманији манастира Грачаница, која је у разговору са мр Давидом Јанићем говорила о свом животу, од ране младости, посвећеном Богу. Из овог броја издвајамо текст Епископ Атанасије: Потребно је да активирамо љубав према Богу и према другима! који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља". Извор: Православље -
Објављен нови број часописа „Питања теологије“
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Православних помесних Цркава
Међународни научни часопис „Питања теологије“ објављује Државни универзитет Санкт Петербурга заједно са Богословским факултетом за постдипломске и докторске студије светих равноапостолних Ћирила и Методија. Сапредседавајући Уредништва часописа су митрополит волоколамски Иларион и ректор Универзитета Санкт Петербурга Н.М. Кропачев. Часопис излази четири пута годишње. Часопис, који је већ уврштен у многе руске и међународне базе података, као и у списак научних публикација на нивоу Цркве, објављује чланке на руском и енглеском језику у свим истраживачким областима теологије, одсека и дисциплина теолошког знања, које се баве научним истраживањима. Редакцијски савет и редакцијскиодбор сачињавају познати научници који представљају универзитетску науку, образовне структуре традиционалних вера и теолошку стручну заједницу, како руску тако и страну. Редакција часописа настоји да пружи стручну процену пристиглих научних материјала, као и подршку ауторима, посебно младим научницима. Први број часописа за 2020. годину отварају стручни радови: И.Р. Тантлевски (Државни универзитет у Санкт Петербургу), Џејмс Расел (Универзитет Харвард, Калифорнија, САД) и Сирил Асланов (Универзитет у Акс-Марсеју, Француска), који пружају детаљне интерпретације фрагмената библијског текста, постигнуте помоћу лингосемантичке и концептуалне анализе. Ове три студије јасно приказују методе и стил рада на пољу савремене библијске теологије. У потпуно другачијој методологији, чланак Л. Ф. Кациса (Руски државни хуманистички универзитет) посвећен је јеврејској теолошкој позадини руске књижевне авангарде. Експресивни фигуративни текст даје у неочекиваним распионима и познате личности руских песника, као и реаговање у мемоарима које су на њихово дело писали јидишом. Члан В.Ј. Бистрова (Државни универзитет у Санкт Петербургу) излаже кратку историју научног проучавања Кабале, изграђену у контексту размишљања о научном статусу теологије и могућности формирања теологије у Русији као пуноправне академске дисциплине. С том судијом се делимично преплиће рад Р. В.Светлова (Руски државни педагошки универзитет А.И. Херзена, Санкт Петербург) о рационалној теологији Филона Александријског. У наредном слободном избору теолошких студија објављују се три чланака који су по садржини и стилу веома удаљени један од другог и показују ширину поља теолошког истраживања. Ј.А. Снисаренко (Државни универзитет у Санкт Петербургу) изложио је детаљну статистичку анализу положаја теологије на савременим страним универзитетима. И.И. Јевлампијев (Државни универзитет у Санкт Петербургу) пажљиво је испитао концепт слободе у философији Лева Шестова, не само у традиционалном теолошком и философском контексту, већ и у контексту савремене науке. Чланак Е. И. Коростиченка (Институт за философију Руске академије наука) упознаје руског читаоца са таквим феноменом који је код нас практично непознат као што је слободоумни религијски покрет у Немачкој. Број је употпуњен, већ према традицији, рубриком рецензија. Члан уредништва часописа А.И. Кирлежев (ОЦАД) разговара са познатим руским стручњаком за философију религије С.А. Коначевим (Руски државни хуманистички универзитет) о његовој новој књизи „Бог после Бога: путеви постметафизичког мишљења“ (Москва 2019). Извор: Инфо-служба СПЦ-
- 1
-
-
- црногорско-приморске
- митрополије
- (и још 8 )
-
У првомајском броју Православља, новина Српске Патријаршије читајте: Патријарх српски Иринеј за дневне новине Блиц у ексклузивном васкршњем интервјуу каже: „Страх је велики и оправдан“, и говори о опасном времену у коме живимо, литијама у Црној Гори, Косову и борби са невидљивим непријатељем... Читајте о молитвеном сећању на 75. годишњицу пробоја Јасеновца: Преосвећени Епископ пакрачко-славонски Г. Јован служио је помен у Јасеновцу, 22. априла 2020. године Господње, на дан молитвеног сећања на 75. годишњицу пробоја Јасеновачких логораша... Обележен је дан сећања на жртве усташког злочина у Доњој Градини – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини... In memoriam – Јован Мирковић (1. новембар 1943. - 25. април 2020.): Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића истраживачу библијског српског страдања у НДХ... Васкршња Литургија у Храму Светог Саве на Врачару – Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је на Васкрс, 19. априла 2020. године, у поноћ, Свету Архијерејску Литургију у крипти Храма Светог Саве на Врачару, уз директан пренос ТВ „Храм“, као и пренос на првом програму РТС... У Рубрици Човекољубље читајте о свим активностима Верског добротворног старатељства у ванредној ситуацији... Протојереј Владан Симић за новине Српске Патријаршије пише, у тексту под насловом: „Мрачне душе“, о лажним патриотама, мрачним душама медијски поробљене Србије који све више разјапљују своје чељусти и крвожедно насрћу на Цркву Божју, њене епископе, свештенство и народ... Проф. др Ксенија Кончаревић у тексту под насловом: „Основе социјалне концепције Руске Православне Цркве“ говори о оријентиру за дилеме модерног времена... У Рубрици Свет књиге, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић доноси приказ књиге Прота Владан Ковачевић, изашлу из пера протођакона др Љубомира Ранковића, а јереј др Никола М. Гаврић представља књигу ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића, Државна хералдика у служби формирања нових идентитета: државни символи, као елемент религијске и националне самобитности.... Извор: Православље -
Петнаестоаприлски број Православља, новина Српске Патријаршије почиње Васкршњом посланицом која је упућена свој духовној деци Свете помесне Православне Цркве и честитком, уз радосни васкршњи поздрав:– ХРИСТОС ВАСКРСЕ!, коју потписују наши молитвеници пред Васкрслим Господом – Првојерарх Српске Цркве, Архиепископ пећки Митрополит београдско-карловачки Патријарх српски ИРИНЕЈ и сви архијереји наше Свете Цркве. У новом броју Православља 1274, од 15. априла 2020. године читајте и: Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода у којем се, између осталог,каже: Са своје седнице, одржане, 13. априла текуће године, Свети Архијерејски Синод СПЦ се обратио државном врху Републике Србије са предлогом и молбом да у погледу забране кретања услед пандемије вируса корона одобри прекид забране кретања на Васкрс, од пет до десет часова, како би православни хришћани који нису у изолацији и самоизолацији могли да узму учешћа на јутрењу и Литургији на свој највећи празник. Са исте седнице упућени су изрази братске љубави и солидарности Митрополиту црногорско-приморском Г. Амфилохију и огорчења због поступака власти Црне Горе према њему. На следећим странама у Рубрици Актуелно, читајте текст под насловом: „Привођење Митрополита Амфилохија и свештеника је још један у низу атака на нашу Цркву“, у којем се детаљно пише о поступку црногорске полиције која је 12. априла 2020, на велики православни празник Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети привела на информативни разговор Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, који је Свету Архијерејску Литургију служио у манастиру Златица, као и свештенике који су му саслуживали: протојереја-ставрофора Велибора Џомића, свештеника Леку Вујисића, ђакона Ивана Црногорчевића и комплетно свештенство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. „Овај свет лежи у злу које тријумфује у свету, у људима, а да би се ослободили тога и онога што Господ допушта - да појачамо своје молитве, пост и све што нас Богу приближава и од греха удаљава“, рекао је Патријарх српски Иринеј после Свете Литургије Пређеосвећених дарова коју је служио у среду, 18. марта у Цркви Светог Саве на Врачару. О активностима и богослужењима Првојерарха српског читајте у тексту под насловом: „Да Васкрс дочекамо у мањем страху него што смо данас“... „Епархија бачка приложила два милиона за борбу против короне“ – Председник Покрајинске владе Игор Мировић саопштио је, 3. априла 2020, да је на рачун који је отворен пре неколико дана с циљем да се финансијски помогне здравственим радницима у Војводини, до сада приспело 30 милиона динара, а да је један од највећих дародаваца Епархија бачка Српске Православне Цркве која је приложила два милиона динара. То је наменски новац који ће бити упућен здравственим радницима у Војводини према јавним критеријумима које буде утврдио Секретаријат за здравство.... Епископ тимочки Иларион био је гост Радија „Светигора“. Преосвећени је говорио о значају монаштва и послушања у хришћанском етосу; о животу у Епархији тимочкој, као и о другим важним темама у погледу хришћанског живота и делања.... О свему томе читајте у тексту под називом: „Дискриминаторни закон – будилник народу Светог Саве и Светог Симеона!“... Првојерарх српски Патријарх Иринеј началствовао је 11. aприла 2020. године, на Лазареву суботу, Светом Архијерејском Литургијом у манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Београду. Саслуживао је Преосвећени Епископ ремезијански Г. Стефан, викар Патријарха српског. Патријарх Иринеј примио је поводом крсне славе бројне честитке, о чему можете читати у најновијем броју новина Српске Патријаршије... За овај број Православља говорио је и ректор Цетињске богословије протојереј – ставрофор Гојко Перовић и између осталог констатовао: „Неко је ових дана лијепо примјетио… овом покољењу хришћана, поред све редовности у молитви и поред пуних храмова, недостајало је оне потресности и неизвјесности коју су имали апостоли приликом Господњег страдања, па и први хришћани послије њих. И хвала Богу, ако је ово што се сад збива највеће искушење које је пред нама. Што каже наш народ „Не било нам веће муке“ – а ово ће проћи сигурно...“ До следећег броја новина, Редакција Православља упућује свим читаоцима, сарадницима честитку уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! ХРИСТОС ВАСКРСЕ, РАДОСТ ДОНЕСЕ! Извор: Православље -
Нови број “Жичког благовесника“ – часописа Епархије жичке
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
У данима када се кроз Васкршњи пост припремамо за прослављање сверадосног празника Васкрсења Христовог, светлост дана пред очима читалачке публике дочекао је и нови број часописа Жички благовесник. Новонастала ситуација, проузрокована проблем око вируса корона, учинила је да овај број буде додатно важан као мисионарски начин да се са верним народом буде у свим околностима. Управо са том намером га је 1919. и покренуо Свети Николај Охридски и Жички, желећи да народу измученом вишегодишњим ратом пружи утеху и наду за дане који су уследили. Стога, на првим страницама доносимо текст Светог Николаја. Он нам на себи својствен начин, погледом човека који је „видео Бога“ и даље сезао до познања дубина тајне постојања човека и света, објашњава значај Васкрса. Сликовито нам описује као је светом текла апостолска проповед, која се „није састојала у томе, шта је Исус из Назарета учио, но шта је се с тим Исусом случило“. Протонамесник Александар Р. Јевтић нам актуализује важност догађаја Васкрсења, као начина за објашњење аутентичне слободе (чак и од смрти). Обзиром на све већи број видова зависности, и последица који они носе за човечанство, реч Цркве о слободи постаје све насушнија и неопходнија. О теми радости, која је нераскидиво повезана са празником Победе живота над смрти, пише нам ђакон др Ђорђе Петровић. Он анализира антрополошки феномен радости, сагледавајући га даље кроз догађаје домостроја спасења које је извршио Богочовек. Протојереј-ставрофор Милић Драговић је све нас поставио пред огледало десет Божијих заповести, које нас уче основима човечности. Новозаветно искуство нас кроз пост и празнике учи да људе видимо очима Божијим. Зато прота Милић поручује: „Драги пријатељи, пред нама је још један Васкрс. То је још једна прилика да се преобразимо на боље. То је шанса за нас како нас смрт не би пресрела неспремне и такве нас извела пред Бога, где бисмо могли чути те тешке речи: „Идите од мене јер вас не познајем.“ Сваки нови дан је нова шанса, нова нада, нова радост, а Васкрс је дан над данима, Празник над Празницима. Хвала Богу што смо још живи и што смо дочекали Васкрс. Христос Васкрсе! Заиста Васкрсе!“ Јереј др Слободан Јаковљевић детаљним прегледом историјског развоја богослужбеног поретка Цркве, упознаје читаоце са развојним фазама истог. Постојање парохијског и монашког типика (разлике и историја утицаја), историја типика на тлу Палестине и на тлу Византије, студитска и друге редакције типика, чине део сложеног задатка који је пред собом имао Свети Сава када се опредељивао за организацију богослужбеног живота српских манастира и новоуспостављене српске архиепископије. Његов задатак није био лак, али је пројавио величину и далековидост коју је имао. Различитост типика није доживљавао као проблем, већ као изазов и богатство којим је требало украсити богослужење у црквама и манастирима свога отачаства. Вероучитељ Милош Живановић нас упознаје са ликом и делом проте Живојина Алексића, првог уредника часописа Жички благовесник (тада под именом Преглед Цркве Епархије Жичке). Овај вредни и угледни чачански прота био је један од свештеника са простора наше Епархије, који су са великим бројем наших сународника прошли тешко искуство заточеништа у Нежидеру. Његова сећања и духовне рефлексије имају изузетну важност за историју Цркве и народа. Вероучитељ Милорад Васиљевић пише о дивном лику преподобномученика Харитона (Лукића) и његовој мученичкој смрти. Страдање које је претрпео након што је 15. јуна 1999. киндапован од стране шиптарских терориста, овенчало га је венцем мучеништва а нама даривало још једног смелог молитвеника пред престолом Божијим за род православни. Стару мудрост да се најслађе смеје онај ко се последњи смеје, можемо тумачити и у светлу Васкрсења Христовог као победе над смрћу. Управо зато нам и у овом броју протонамесник Дејан Марковић на Страници православног хумора поново даје прилику да се осмехнемо. Казивање протојереја-ставрофора Мирослава Јаковљевића у рубрици Парохијске приче нас подсећа да је гатање вид пријатељства са ђаволом који се свакоме сурово освети. Управо о томе говори случај који у тексту на упечатљив начин описује шта се десило са једним гатаром. Др Драган Хамовић нам доноси текст „Свети Сава у оптици модерних српских песника“. Наводећи примере истакнутих српских песника, подсећа: „Наслеђе није само оно што смо напросто наследили од прошлости. Традиција, њен опсег и облик, проистиче из нашег односа према прошлости. Тај однос се гради у форми приче, култа, усмене предаје. Тај процес је активан, усмерен. Ми стварамо своју прошлост, а од нас зависи да ли ће бити утемељена, потпуна или мањкава, модификована или фалсификована.“ Протојереј-ставрофор Љубинко Костић пише о књизи „Богословија Светог Саве 1836-2016“, која је штампана у издању Богословије Светог Саве у Београду са благословом Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја, а резултат је саборног труда монаха Игнатија (Марковића) и ученика Богословије Светог Саве. Пред читаоце износи бројне личности и догађаје који су обележили време кроз које је Богословија пролазила до данас. У другом делу књиге налазе се говори и беседе о светосавским прославама: др Никодима Милаша, архимандрита Фирмилијана, архимандрита Илариона Весића, проф. Атанасија Поповића, протосинђела Доментијана, проте Стевана Димитријевића, јеромонаха др Николаја Велимировића/Светог Николаја Охридског и Жичког, ученика београдске Богословије/, ректора архимандрита Кирила, Епископа горњокарловачког Симеона и других. Ту су и цртице из живота Светосавске Богословије и са поклоничких путовања, као и матурских прослава, са сликама паноа генерација свршених богослова. Марко Трајковић, докторанд на ПБФ-у Универзитета у Београду, наставља да нас и у овом броју упознаје са стањем Верске наставе у Србији између два светска рата. Подаци које нам доноси, имају изузетну важност за сагледавање појединих околности око Верске наставе које су актуелне и у овом времену. О Гимназији у Врњачкој Бањи, њеном историјату и знаменитостима, пише врњачки ђакон Саво Величковић. Миа Павловић, ученица 7. разреда ОШ „Живан Маричић“ из Жиче, поделила је са нама своје стихове из песме „Свети Сава осам векова са нама“. Часопис се закључује Летописом богослужења Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, који нам доноси протођакон Александар М. Грујовић, Епископов пратилац у канонским посетама широм наше Епархије. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа Извор: Епархија жичка -
Епископ бачки Иринеј: Порука у време пандемије корона вируса; Еписко стобијски Давид: Охридска Архиепископија сједињује различите народе у Саборности Цркве; Проф. др Зоран Ранковић, декан ПБФ УБ: ПБФ је под духовним и канонским окриљем СПЦ. Званична саопштења Светог Архијерејског Синода СПЦ поводом актуелне ситуације у нашој земљи. Уснуо у Господу Епископ ваљевски Милутин. Са великом тугом и вером у васкрсење у Царству небеском обавештавамо јавност да се у ноћи, 30. марта 2020. године, два часа након поноћи, у КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду, упокојио Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин, после краће болести изазване корона вирусом. Нека му Господ подари Царство небеско и вечан покој! Митрополит Порфирије о земљотресу у Загребу – Никада једно искушење не долази само. У овом тренуту када се читав свет хвата у коштац са корона вирусом, Загреб је доживео и земљотрес. Колико је мени до сада познато нема пострадалих међу нашим верницима, али свакако постоје велика оштећења на зградама које поседује наша Митрополија, изјавио је Митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Епархија сремска, као и друге епархије СПЦ, у овим данима великих искушења помаже верни народ: Средствима Епархијског правног одбора и Епархије сремске набављен је материјал за маске које су као свој прилог бесплатно сашиле раднице фирме „Вантекс ДОО“ из Шида. Први део заштитних маски који је до сада направљен, поделили су свештеници у Храму Светог оца Николаја у Шиду. Пре 16 година, 17. марта 2004, догодило се највеће етничко насиље над Србима и неалбанским становништвом, од стране екстремних Албанаца на Косову и Метохији, које је уследило после уласка међународних војних и цивилних снага. У три дана насиља прекинути су многи животи и уништен је велики део српског културног наслеђа на КиМ. Преосвећени Владика Теодосије, служећи парастос погинулима у мартовском погрому, у манастиру Грачаница, је рекао: 17. марта нанета је рана нашем бићу!, и истакао да Божија благодет делује тамо где верни страдају, а да је једини пут, пут Христа! НАТО агресија на СРЈ 1999. године – Дана 24. марта 2020, навршила се 21 година од агресије НАТО снага на Савезну Републику Југославију, у којој је за 78 дана погинуло између 1.200 и 3.000 људи. Митрополија дабробосанска се брине о старијима — Православни центар за младе Митрополије дабробосанске „Свети Петар Сарајевски“ са благословом Митрополита дабробосанског Хризостома покренуо је акцију за помоћ лицима којима је забрањено цјелодневну кретање. Велика акција Верског добротворног старатељства: У складу са мисијом Српске Православне Цркве, у овом веома тешком тренутку за све становнике Србије и света уопште, проистеклом услед деловања злоћудног корона вируса, Верско добротворно старатељство Архиепископије броградско-карловачке, покренуло је низ акција којима помаже најугроженије породице и појединце у Архиепископији и у другим епархијама Српске Православне Цркве. У Рубрици Из посебног угла, читајте текст протојереја-ставрофора Василија Томића под насловом: Хришћанима и горе предстоји. Поводом осамдесет година заједнице у Тезеу — јединственом месту молитве и созерцања, Срећко Петровић пише о предавању које је, 16. марта 2020. године, одржао брат Ришар у парохијском дому Храма Светог Саве у Београду, говорећи о историји, духовности и мисији овог међухришћанског места молитве, сусрета и дружења. Из овог броја издвајамо текст Епископ бачки др Иринеј: Порука у време пандемије корона вируса који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља" Извор: Православље-
- 1
-
-
- првоаприлски
- број
- (и још 10 )
-
Пред читаоцима је нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (Бр. 1272. 15. Март 2020), а у наведеном новом броју, читајте: Званично Саопштење Светог Архијерејског Синода СПЦ поводом актуелне ситуације са корона вирусом у нашој земљи, као и извештај са најновијег састанка Његове Светости Патријарха српског Иринеја и председника Републике Србије, одржаног истим поводом у Палати „Србија“. Поводом тридесет и девет година од спаљивања Пећке Патријаршије, читајте текст Милене Марковић, у којем је мати Февронија, тадашња игуманија Пећке Патријаршије, као сведок века причала... О непознатим догађајима из живота светиње и свом монашком путу... О Албанцима који су подметнули пожар... О ултиматуму Албанаца који су од мати тражили да потпише да су се саме запалиле... Академија СПЦ за уметност и консервацију приређује, по благослову Патријарха Иринеја, сваке године изложбу у сећање на Погром 2004. године над српским народом на Косову и Метохији – „Да се не заборави“. Тако ће и ове године, на шеснаестогодишњицу Погрома, изложба бити отворена 17. марта 2020. у парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару, о чему пише презвитер Дарко Стојановић. Протођакон др Јован Аничић, координатор Просветног одбора Епархије источноамеричке разговарао је са Његовом Светошћу Патријархом српским Иринејем после успешно одржаног црквеног Сабора јединства и слоге на Флориди. Разговор у целини можете прочитати у тексту под насловом: Истина ће на крају превладати... Говорећи за Православље, у тексту под насловом „Крст носити нама је суђено“, о актуелним збивањима у Црној Гори Митрополит црногорско-приморски између осталог каже: „Не би било паметно да Влада почне са примјеном овог закона, у сред свенародног протеста, али ми смо спремни и опрезни. Нажалост, предсједник државе је толико неразуман да себе и своју власт поистовјећује са државом, везујући ово безакоње са њеном прошлошћу или опстанком. Објавио је рат Богу и Његовој Цркви. Но, народ, наши правници и људи у црквеним општинама будно прате шта се дешава по мјесним катастрима и судовима. Власт неће моћи да примјени одредбе овог закона...“ А, о Крстоносном ходу српског народа у Црној Гори — Не дамо светиње!, говори и протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, свештеник и професор на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи. У најновијем, петнаестомартовском броју новина Српске патријаршије можете прочитати и јединствене утиске које је, боравећи недавно у Подгорици, на Светосимеоновској литији, понео са собом Митрополит загребачко-љубљански Порфирије: Утисак је јединствен и непоновљив. Заједно са десетинама хиљада људи, из једне душе и једног гласа смо Бога молили – Светог Саву, Светог Симеона Мироточивог и све свете Немањиће призивали, ходали поносно улицама Подгорице... Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац и сарадник Музеја жртава геноцида у овом броју Православља доноси извештај са седнице Одбора за Јасеновац у Владичанском двору Епархије будимљанско-никшићке, која је крајем прошле године одржана у Никшићу. У Рубрици Из посебног угла — актуелно, читајте текст Вирус „Корона“ – између вјере и маловјерја који преносимо са сајта Епархије бихаћко петровачке... као и беседу Митрополита месогејског Николаја Хаџиниколауа: Пандемија грипа и Свето причешће... На интернет страници "Православља" доступан је текст Патријарх Иринеј на истоку САД-а: Истина ће на крају превладати Извор: Православље -
Децембра месеца прошле године у вечност се преселио Старац Јефрем Филотејски и Аризонски, велики подвижник, апостол Америке. Овај човек светог живота ће остати упамћен као опитник умног делања и мисионар коме су молитва и богослужење били основни метод мисије. Својим ликом и делом је стално подсећао на молитвени темељ хришћанског живота. Објашњавајући уметност и плодове умно-срдачне молитве, у својој књизи под називом Очинске поуке, блажени Старац наводи и дар богословља који „происходи и проистиче са божанског извора“. Које су основне карактеристике тог дара? - (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Радио Светигори: Православни мисионар је уз Вас - НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ! Катихета Бранислав Илић на Радио Беседи: Православни мисионар - укрепљење у данима Великог поста! Почетак свете и Велике четрдесетнице поткрепљен је новим 372. Бројем „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај други број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Богословље као исцелитељска наукаˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска) и „Беседаˮ (Епархија бачка), упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. Након посебне молитвено-поучне припреме кроз припремне недеље, и кроз прихватање одређених духовно-врлинских ступњева, закорачили смо на сигуран пут, на пут четрдестодневног подвига и поста. Овај свештени период је прилика да, поред молитве и поста, духовно обогатимо себе читајући квалитетну литературу међу којом се налази овај број „Православног мисионараˮ. Почев од надахнутог уредничког уводника, преко изузетних разговорâ са духовницима и пастирима наше Цркве, до сведочанстава живота у парохијама, нашим читаоцима овај број ће бити велике помоћи да се добрим подвигом подвизавају, духовно напредују и да у радости дочекају Празник над празницима, истакао је члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима. САДРЖАЈ: *РЕЧ УРЕДНИКА: Исцељујућа моћ православног богословља *РЕЧ ПАСТИРА: Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској - Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу! *МАТЕРИК: Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Четврти Васељенски Сабор *ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум: Jелен *ЦРКВЕНИ ЖИВОТ: Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) ***ТЕМА БРОЈА:*** *Катиехта Владимир Пекић: Реч која исцељује *Протонамесник Александар Јевтић: Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу *Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска): Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом *Виктор Вицановић: Истина ће вас ослободити *Презвитер Живко Илић: Теолошки одговор на вјерски фундаментализам *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: Не узимај узалуд имена Господа својега *ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Мишљеновић из Борова *СВЕДОЧАНСТВО: Божићни Васкрс народа *СВЕТА ЗЕМЉА: Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону *СВЕТА ГОРА: Скит Светог Јована Крститеља – Продром *ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ: Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског *ПАРОХИЈАНИ: Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву *ПАРОХИЈАНИ: Из Бешке у Срему *МИСИОНАРСКИ ИЗЛОГ: Семе вечног живота Повезан садржај: Интервју са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким - Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом! Интервју са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом манастира Ћелије код Лајковца - Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу! Извор: Православни мисионар-
- 1
-
-
- старање
- "социјално
- (и још 10 )
-
Изашао из штампе великопосни број "Православља" (Бр. 1271. 1. Март 2020)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Аманско братско сабрање православних предстојатеља и делегата – Поводом иницијативе за дијалог и помирење коју је у новембру 2019. најавила Јерусалимска Патријаршија и Патријарх Теофило III, а на позив Патријарха Теофила, Патријарх српски Иринеј, са посланством СПЦ, боравио је, 25. и 26. фебруара 2020, на братском сабрању предстојатеља помесних Православних Цркава у Аману, Хашемитска Краљевина Јордан. Ово је историјски тренутак у Црној Гори када никакво оклевање није допуштено – каже академик Коста Чавошки у ексклузивном разговору за новине Српске патријаршије и између осталог констатује: „Мило Ђукановић је, иначе, већ почео да примењује силу, која ће се по свој прилици непрестано увећавати. Највећа сила ће, међутим, бити употребљена када, после промене записа у катастру, црногорска власт науми да запоседне Цетињски манастир, манастир у Острогу и друге највеће светиње. На ту силу мора се одговорити свим расположивим средствима...“ Не заборавимо да је Литургија централни догађај у животу Православних хришћана, јер се ту догађа обожење човека! – рекао је Преосвећени Епископ брегалнички и мјестобљуститељ битољски Марко у разговору са катихетом Браниславом Илићем, одговарајући на питања о црквеном животу у области којом духовно управља у повереној му Епархији која је саставни део Охридске Архиепископије СПЦ. Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, допутовао је 17. фебруара 2020. у Београд. У току дводневне посете, високи гост се два пута сусрео са Првојерархом Српске Православне Цркве, Патријархом Иринејем и архијерејима наше помесне Цркве, представио своју најновију књигу „У шта верују православни хришћани“ и одржао изузетно запажено предавање на ПБФУБ на тему: „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“. О свему детаљно читајте у најновијем првомартовском броју Православља. У славу Божију и на радост свих, 22. фебруара 2020. у туманској светој обитељи, древном, поклоничком манастиру који чува мошти Светих Зосима и Јакова, на најлепши начин завршено је обележавање великог јубилеја - 630. година постојања ове светиње, посетом и служењем Српског Патријарха Иринеја. О још једном великом јубилеју пишемо у овом броју новина – 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског... О најновијим догађањима у Босни и Херцеговини читајте у тексту под насловом: „Срби у Федерацији БиХ сведени на ниво статистичке грешке“. На петом годишњем Сабору Тузлака у Бијељини, Преосвећени Владика Фотије је, између осталог, рекао: „Срба је у Федерацији безначајан број, али је за нас значајно да је наша историја тамо, да су наше светиње тамо и велика имовина. Српска Православна Црква само у Тузли има више од 30 објеката које ћемо потраживати и ми то нећемо оставити – музеје, иконе, културно благо које морамо очувати!“ Епископ Атанасије из Светосавске Херцеговине пише за Православље о професору хелио-физике, др Емануилу Саррису, редовном члану Атинске Академије наука, који је на дан Св. Јована Златоуста (по новом), уочи празника Светог Саве Српског (по старом), примио свештенички чин у манастиру Пентели крај Атине од Митрополита врилијског Пантелејмона. Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, у последњих неколико година организовао је већи број конференција, колоквијума и семинара. Неки од ових скупова посебно су интересантни за домаћу црквено-богословску јавност, попут два скупа која су на поменутом Институту одржана током фебруара 2020. године. О њима детаљније читајте у најновијем броју новина Српске патријаршије, из пера Срећка Петровића.... СВИМА ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА ПРАВОСЛАВЉА, НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, ЖЕЛИМО БЛАГОСЛОВЕН ПОЧЕТАК ВЕЛИКОГ ПОСТА! (Редакција) Извор: Православље -
(ВИДЕО) ПУТИН: Што се тиче "родитеља број 1" и "родитеља број 2"...
тема је објавио/ла Иван Ц. у Брак, породица
Што се тиче "родитеља број 1" и "родитеља број 2". Док сам ја председник, тога код нас неће бити, биће тата и мама.... -
Сретењски број "Православља" (бр. 1270. 15. Фебруар 2020.) пред читаоцима
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
У новом броју Православља од 15. фебруара 2020, највећа пажња је, као и у претходним бројевима, посвећена дешавањима у Црној Гори, те тако већ на првим странама преносимо у целини интервју Митрополита Амфилохија за часопис Време... Молебани, литије, протести којима се све више придружују и припадници других народности и других вера су све бројнији и већи... Више хиљада грађана из свих крајева Косова и Метохије 29. јануара ове године се окупило у литији у Косовској Митровици... У Аранђеловцу је одржана литија за подршку српским светињама у Црној Гори — Неколико хиљада грађана Аранђеловца се 1. фебруара окупило на Тргу у центру града. Скуп је започет извођењем „Небеске Литургије“ Светог Владике Николаја Велимировића... Преко 25 хиљада Пљевљака је рекло НЕ отимању имовине Српске Православне Цркве. Литија која је у Пљевљима одржана 2. фебруара по 17. пут... Била је то вероватно најбројнија литија од свих претходних. У цркви Свете Петке молебан је служио Владика милешевски Атанасије са свештенством пљеваљског намесништва Српске Православне Цркве... У недељу, 9. фебруара, верни народ васојевићког краја сабирао се у неколико литија које су се током дана сливале ка духовном стожеру Епархије будимљанско-никшићке, манастиру Ђурђеви Ступови.... Била је то свенародна литија каква се не памти у том крају... Величанствена литија деце Светог Василија слила се истога дана, 9. Фебруара, и у Требиње... „Овај народ је, коначно, кренуо правим путем, изабрао је страну Христову, Бога уселио у своје срце и са Богом, ових дана, корача градовима и кличе: Не дамо светиње!“, казао је те вечери пред хиљадама људи, свештеник Слободан Радојевић. У Епархији ваљевској прва литија уприличена је на Богојављење у Бањи Врујци. Молитвена помињања братског народа нису изостала ни у једном храму нити једног дана. Молебан и саборна литија у знак подршке верном народу Црне Горе и Косова и Метохије окупила је, 9. фебруара више хиљада верника у Ваљеву. Те вечери у овај град су дошли и ученици и наставници Богословије „Св. Кирило и Методије“ из Призрена. Преко видео–бима окупљенима се „придружио“ и обратио Митрополит црногорско–приморски Амфилохије који је рекао: „Јако је важно да Ваљево устане и проговори у миру у достојанству. Важно је да проговоре Св. Владика Николај и Отац Јустин који заједно пред престолом Божијим са Св. Василијем и Петром Цетињским нас данас подржавају. Славни боговидац Његош стоји на Ловћену, рони сузе и чуди се ко је тај који би да ствара неку ’Цркву’ у Црној Гори?“ Потом су се на исти начин Ваљевцима обратили Владика аустралијско-новозеландски Силуан и архимандрит Методије, игуман српске царске лавре манастира Хиландар. Петнаестофебруарски број Православља је посветио велику пажњу и предстојећем празнику, Сретењу Господњем. Владика бачки др Иринеј је једном приликом рекао: „У празнику Сретења пројављена је тајна сједињења божанства и човечанства у личности Христовој, а кроз Њега, кроз тело Његово, кроз Цркву и сједињење свега људскога рода и све творевине Божије са Богом!“ Епископ шумадијски Јован је беседио: „Сваки човек има своје сретење са Богом уколико живи свим својим срцем, својом душом, својом мишљу, својим ишчекивањем и жељом да се сретне са Христом!“ Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана. У историји српског народа овај је датум нарочито значајан... У овом броју новина Српске патријаршије доносимо и текст презвитера Дарка Стојановића који нам најављује прославу тридесетогодишњице рада Академије СПЦ за уметности и консервацију... Катихета Бранислав Илић је за Православље разговарао са Његовим Преосвештенством Епископом полошко-кумановским Јоакимом, у тексту под насловом: „Само се васпитањем Господњим деца изграђују у праве људе који знају Божански циљ живота!“ О седмом годишњем симпосиону „Теологија у јавној сфери“, који је одржан у Требињу од 6–9. фебруара 2020. године, пише ђакон Бранислав Рајковић.... Извор: Православље -
Ових дана смо, путем средстава јавног информисања, сазнали да је чувени амерички рок- музичар Џон Бон Џови отворио трећи по реду ресторан у САД у коме ће сиротиња моћи бесплатно да се храни. Назив ресторана је веома занимљив – Soul Kitchen – што има преносно значење, зависно од контекста, али би у буквалном преводу значило „Кухиња (од) душе“ или „Кухиња за душу“. Поменути ресторан опстаје од донација и добровољног рада волонтерâ, а уз то, ко год има добру вољу, може оставити 20 долара за подршку његовом раду. Гест америчког певача је, у времену које је прожето грамзивошћу и лихварством, попут града што на гори стоји (уп. Мт 5, 14) и аутентично сведочанство једног дубоко људског става. – (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Радио "Светигори": Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ је молитвено уз свештенство и народ Цркве Божје у Црној Гори! Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": У имену Божијем је суд и правда! У попразничним данима који одишу благодатном топлином, радошћу и љубављу празника Богојављења, васколику пуноћу наше свете Цркве обрадовао је нови јануарско-фебруарски 371. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај први број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Социјално старање Црквеˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска) и „Беседаˮ (Епархија бачка), упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. У оквиру представљања овог изузетног броја посебно је истакнут значај харитативног служења Српске Православне Цркве које је препознато као са-литургијско служење. Представљени су сви текстови, интервјуи и остали садржаји који употпуњују и обогаћују овај 371. број мисионарског гласила. Будући да је свештенство и верни народ Српске Православне Цркве у Црној Гори суочен са великим тешкоћама и искушењима, гостујући на таласима васељенског радија „Светигораˮ катихета Бранислав је нагласио: „Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ је молитвено уз свештенство и верни народ Српске Православне Цркве у Црној Гори, остајемо у молитвеним мислима са Вама и узносимо молитве Троједином Богу, да љубављу својом уклони овај мрачни облак који се надвио над благословеним крајевима Црне Гореˮ, истакао је члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима. САДРЖАЈ: РЕЧ УРЕДНИКА: Од људи племенитих људима потребитим СВЕТИ ОЦИ ТУМАЧЕ СВЕТО ПИСМО: Свети Јован Златоуст – тумачење молитве „Оче нашˮ РЕЧ ПАСТИРА: Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем) – У имену Божијем је суд и правда! БЕСЕДА: Беседа на празник Светог Апостола и Јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског МАТЕРИК: Света Ана ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Трећи Васељенски Сабор У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? ТЕМА БРОЈА: Катиехта Владимир Пекић: Да ли је сиротиња и „Богу тешкаˮ? Интервју са јерејем Владимиром Марковићем: Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања! Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији! Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника: Провера живота болом! Др Ђорђе Вуковић: Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве! ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Попов ДУХОВНЕ ПОУКЕ: Валаамски схиигуман o абортусима - „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш...?“ СВЕТА ЗЕМЉА: Храм Свете Марије Магдалине у Гетсиманији СВЕТА ГОРА: Манастир Светог Пантелејмона МИСИОНАРСКИ ИЗЛОГ: Давање је израз онога што смо Повезан садржај: Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава: У имену Божијем је суд и правда! Извор: Православни мисионар -
У Православљу, новинама Српске патријаршије од 1. фебруара 2020, највећа пажња посвећена је прослављању празника Светога Саве првог српског архиепископа, као и дешавањима у Митрополији црногорско-приморској, епархијама: будимљанско-никшићкој и милешевској, тачније у Црној Гори. Спорни закон о слободи вероисповести, који је крајем прошле године усвојила црногорска скупштина, изазвао је снажну реакцију наше помесне Православне Цркве и вернога народа који у величанственом броју мирним литијама, молебанима и протестима скреће пажњу широке јавности Региона и света на недемократски, нецивилизацијски и нечовечни закон уперен против Српске Православне Цркве и њених светиња у Црној Гори. У овом броју читајте и интегрални текст интервјуа Митрополита загребачко-љубљанског Г. Порфирија који је у разговору за дневне новине „Новости“, говорио о положају СПЦ у Црној Гори, односу Срба и Хрвата и могућности превазилажења ратних траума и сећања у Хрватској, обављању архијерејске дужности у већинској римокатоличкој средини, односу наше Цркве са Васељенском патријаршијом после њеног неканонског мешања у устројство Православне Цркве у Украјини... У тексту под насловом: „Нови Београд и Земун уз браћу у Црној Гори“, читајте како је на хиљаде житеља Новог Београда и Земуна са својим Патријархом у величанственој литији пружило молитвену подршку СПЦ и народу у Црној Гори. Православље преноси и Светосавску беседу Епископа диоклијског Методија, изговорену 26. јануара 2019. г. у навечерје празника Светог Саве на централној Светосавској академији Митрополије црногорско-приморске, у крипти храма Христовог Васкрсења у Подгорици – Немањином граду. Поводом обележавања 78 година од Новосадске рације доносимо извештај са молитвеног догађаја код споменика Породица, где су се окупили представници Српске Православне Цркве и Јеврејске општине у Новом Саду, делегације Града Новог Сада, Скупштине Војводине и Војске Србије, Муфтија војвођански Мухамед Зилкић, представници амбасада Израела и Мађарске, други политички и културни делатници, као и многобројни народ који је дошао да увелича овај молитвени догађај и да покаже јединство свих који се с тугом у срцу сећају невино страдалих жртава. У молитвеном ходу за одбрану светиња, а против насилно усвојеног Закона 23. јануара 2020. Беранци су се окупили, као и претходних вечери, у импозантном броју. И о овом дешавању у првофебруарском броју Православља читајте комплетан извештај, као и беседу Владике будимљанско-никшићког Јоаникија изречену том приликом. У четвртак, 23. јануара 2020, сви православни житељи Пљеваља били су у литији под слоганом „Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом!“ Била је то 14. По реду узастопна литија коју је предводио Епископ милешевски Атанасије. Ове године СПЦ обележава велике јубилеје Његове Светости Патријарха српског Иринеја: 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе Богу и роду српском. У Патријаршијском двору у Београду 22. јануара 2020. године обележени су јубилеји Првојерарха српског мултимедијалним двочасовним програмом. Том приликом представљена је фотомонографија у 10 томова у којима је сабрано 15 хиљада фотографија о активностима Патријарха Иринеја током протеклих 10 година које је провео на трону Светог Саве. Приказан је и једночасовни документарни филм Патријарх српски Иринеј. Аутор филма и уредник фотомонографије је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије. У Рубрици: Свети Сава Српски: задати Отац, даровани Брат, читајте о прославама Светог Саве у Далмацији, Милвокију, Епархији пакрачко-славонској и другим епархијама широм Српске Православне Цркве. Извор: Православље -
Нови број „Теолошких погледа" (LII 2019, бр. 3)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Крајем децембра 2019. године из штампе је изашла 3. свеска часописа Теолошки погледи за 2019. годину. На укупно 320 страна нови број овог часописа (који излази од 1968. године) читаоцима доноси радове домаћих аутора, преводе светоотачких текстова, осврте и приказе нових издања. Ово је тридесет и прва свеска нове серије овог часописа (покренуте 2008. године), са наново успостављеном нумерацијом годишта – од године оснивања часописа (1968), те носи ознаку годишта LII. Нови број домаћег версконаучног часописа ће у продаји бити доступан после Божића, а могуће га је поручити преко службе за претплату – (+381) 11 30-25-103, 30-25-113, [email protected] / [email protected], као и преко уредништва – [email protected] / [email protected]. Из садржаја нових Теолошких погледа (година LII (2019), број 3): [Св. Роман Слаткопојац,] „Смиренога Романа Кондак о Самарјанки“ (превела проф. др Весна О. Марковић), стр. 521–544; др Љиљана Јовановић, „Грчки превод јеврејских светих списа“, стр. 545–554; проф. др Богдан Лубардић, „‘Лазаре, изађи напоље!’: Eгзегетичкo-oмилитичке рефлексије о превладавању смрти у Еванђељу по Јовану 11, 1–46“, стр. 555–578; монахиња Фива Савковић, „Песник као тумач Писма: библијске алузије у поезији Т. С. Елиота“, стр. 579–600 презвитер доц. др Александар Ђаковац, „Ко су били Терапеути у Vita Contemplativa Филона Александријског?“, стр. 601–618; Милош Мишковић, „Однос папа (Адријана I и Лава III) и Карла Великог – питање примата“, стр. 619–638; протојереј проф. др Радомир В. Поповић, „Прва беседа најсветијег Фотија архиепископа Цариграда поводом напада Руса“, стр. 639–660; ђакон доц. др Ивица Чаировић, „Јубилеј Monumenta Germaniae Historica (1819–2019) – едиције извора за историју Западне Европе у средњем веку“, стр. 661–676; Срећко Петровић, „Прилог познавању делатности Николаја Велимировића: преписка са Робертом Гардинером“, стр. 677–710; презвитер доц. др Зоран Деврња, „Римокатоличка Црква и људска права“, стр. 711–736; јеромонах Петар Богдановић, „Физичка активност и предање Цркве: Прилог иницијативи да се у богословије уведе редован предмет физичког васпитања“, стр. 763–778; Љиљана Башић, „Сведочанства некролога“, стр. 779–800; Горан Раденковић, „Светосавље у стваралаштву Светог владике Николаја Велимировића“, стр. 801–804; Марија Живковић, „Мисионарска, интелектуална и културна делатност великодостојника Римокатоличке Цркве“, стр. 805–810; Душан Митровић, „Улрих Луц, Матејева прича о Исусу“, стр. 810–815. На страницама са Упутством ауторима (стр. 820–830) уредништво доноси и важну информацију за будуће ауторе – да ће од 2020. године навођење референци и литературе у прилозима за часопис Теолошки погледи бити усклађено са Чикаго стилом (Chicago Manual of Style), 16. или новије издање – било у скраћеном облику (аутор–датум стил) било у пуном облику (са фуснотама). Ажурирано Упутство ауторима доступно је на вебсајту часописа Теолошки погледи, и то и на српском и на енглеском језику. На овом вебсајту такође је доступна целокупна архива свих старијих свесака Теолошких погледа, почев од прве која је објављена пре 52 године: https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/. Из уредништва Извор: Инфо-служба СПЦ -
Изашао из штампе нови 370. број "Православног мисионара" посвећен теми "Блажени миротворци"
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Једна од типичних бољки од којих пати човек лишен смисла и смисленог животног циља је немир. Унутрашњи немир је, парадоксално, у наше време најчешће прекривен пријатном спољашњошћу, поготово када је реч о пословној и јавној сфери. Но то није једини парадокс – приметимо да се у вокабулару светских политичких врхушки реч „мир“ свакодневно помиње, док истовремено ратни сукоби пламте на свим странама света. Изгледа да се посебно у наше време испуњава псаламски стих, спеван пре три хиљаде година, који каже: С ближњима мирно говоре, а у срцу им је рат (Пс 27, 3), као и реч пророка Јеремије, који упозорава: Лече ране кћери народа мога овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема. (Јер 6, 14; 8, 11) – (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Васељенском Радију "Светигора" о 370. броју "Православног мисионара": Уређивачки одбор званичног мисионарског гласила СПЦ је молитвено уз нашу браћу и сестре у Црној Гори! Катихета Бранислав Илић за Радио "Беседу" о 370. броју "Православног мисионара": Читајући званично мисионарско гласило СПЦ обогатићемо се новим духовним искуством! У данима када се усрдно и молитвено припремамо за празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, из штампе је изашао новембарско-децембарски 370. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај последњи овогодишњи број посвећен је теми „Блажени миротворциˮ. И овај број је своје заслужено место нашао у црквеним медијима, те је тако у програму радијâ Беседа (Епархије бачке) и Светигора (Митрополије црногорско-приморске), катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора мисионарског гласила Српске Православне Цркве задужен за односе са медијима, представио садржај овог 370. броја. У оквиру представљен пажња је посвећена свим текстовима који чине, заиста, право богатство и духовну храну. Центарлни сегмент био је уреднички уводник који рекапитулира целокупан садржај овог и сваког претходног броја „Православног мисионараˮ. На крају представљања овог новембарско-децембарског 370. броја катихета Бранислав је у име уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, као и у своје лично име, честитао престојећи празник Рождества Оваплоћеног Логоса Божјег Господа нашег Исуса Христа, упутивши следеће речи: "Нека свима буде радостан и благословен предстојећи свети Дан Христовог рождества. У Њему се рађамо и препорађамо, у Њему постајемо људи, богољуди, и добијамо свој истински и непролазни смисао. И тако осећамо и громогласно говоримо: Са нама је Бог, нека разумеју сви народи! Мир Божји – Христос се роди!" САДРЖАЈ Реч уредника: Три степена миротворства Материк: Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу Приче читалаца Мисионара: Топла Божићна прича Реч пастира: За чиме ћемо жалити? Историја хришћанства: Други Васељенски Сабор Црквени живот: Катихета Бранислав Илић – Свето Писмо и Литургија Беседа: Ђакон Милош Виленица – Недеља петнаеста по Духовима Бисери Светоотачке књижевности: Појам „лепотаˮ и „лепоˮ у делу Светог Климента Александријског У дијалогу са атеизмом: Новоатеизам ТЕМА БРОЈА Катихета Владимир Пекић: Мир у свету Протонамесник Александар Јевтић: О миротворцима Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похвале Др Ђорђе Вуковић: Свети Сава и помирење браће Српска традиција и обичаји: Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандићˮ Српска традиција о обичаји: Житије Патријарха Павла Интервју: Интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама - Љубав и одговорност Српске Цркве! Света земља: Спасо-вазнесенски манастир на Маслинској гори Света гора: Манастир Есфигмен Сећање: Протопрезвитер-ставрофор хаџи Илија М. Ђурић Хришћанска књижевност: Књижевни трагови Храмови: Храм Светог Преображења Господњег на Умци Хришћанска књижевност: Небеско платно Сведочанство: Диван је Бог у Светима својим Милосрђе: „Иди, па и ти чини такоˮ (Лк. 10. 25-37) Мисионарски излог: Уоћи Божића Повезан садржај: Свето Писмо и Литургија Интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама: Љубав и одговорност Српске Цркве! Извор: Православни мисионар -
У очекивању радосног празника Рођења Бесмртног Бога међу нама смртнима, светлост дана и сусрет са очима читалаца дочекао је нови број часописа Жички благовесник. Заједно са Светим Николајем Охридским и Жичким на првим страницама путујемо кроз време сусрећући тројицу источних мудраца на путу поклоњења Богомладенцу Христу. Речи Златоустог проповедника из рода нашега помажу нам да осетимо и разумемо догађај који је најављиван од пророкâ, а потом, пре више од две хиљаде година у скромној витлејемској пећини остварен нас ради и нашега спасења. Чувајући од заборава догађај прославе великог јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, преносимо и текстове који су забележили најважније тренутке прославе чији смо домаћин, као Епархија жичка, имали част да будемо. У тексту посвећеном руској миграцији и Српској Православној Цркви у периоду 1920-1940. протојереј-ставрофор Љубинко Костић је издвојио неколико личности које су свака на свој начин и у различитим областима стваралаштва обогатиле нашу Помесну Цркву дометима оствареним на просторима величанствене царске Русије. Податак да је ревносни јеромонах Митрофан Романов, сродник царске породице, био у овом периоду на дубовској парохији у селу Гокчаници, потресно је сведочанство како је у овом свету све неизвесно и крхко. Подсећања ради и опомене, преносимо текст „О Македонији и Македонцима“. Према запажању чувеног швајцарског форензичара и осведоченог српског пријатеља Арчибалда Рајса, све величанствене победе српског војника прокоцкане су недостојанственим и корумпираним држањем српских политичара. Тако је било и са Македонијом. Слободан Чкребо нас кроз стихове упознаје за ликом и делом Епископа шабачког Максима (1839-1842), који је био из рода Чкреба са територије села Вранеша код Врњачке Бање. Простори наше данашње Епархије били су у саставу шабачке Епархије, па тако овај трагично страдали српски Владика заслужује пажњу да га се сетимо и о њему нешто научимо. Ту је и текст посвећен схватању Ериха Фрома о љубави према самом себи као основу здравог личног и друштвеног живота. Често несхваћена и погрешно тумачена, ова тема заслужује посебно време за промишљање. Овде је томе значајно допринео и труд аутора текста. Доносимо и наставак текста Џима Фореста о Митрополиту Антонију (Блуму), у преводу ђакона Стефана Милошевског. Следи увек радо читана Страница православног хумора, по избору протонамесника Дејана Марковића. Трудом протојереја Светолика Марковића, читаоци овога пута имају прилику да се у рубрици Интервју упознају са Милованом Данојлићем. Овај познати песник, родом са простора наше Епархије, на искрен и веома трезвен начин одговара на многа питања која је са не мањом пажњом и важношћу сачинио прота љишки. Драган Хамовић нас у рубрици Лирски благовесник води кроз стваралаштво Растка Петровића. Истичући различите фазе стваралаштва, издваја везаност за православне корене који су као духовно откривење Петровића инспирисали док је боравио на просторима Македоније, некадашње Старе Србије. О томе најбоље сведоче редови из текста „Божићна звона кроз векове“: „Неколико стотина манастира средњег века, представљају нешто од најлепшег, најзаноснијег и најпривлачнијег, чиме се одликује ова земља, коју с нараштаја на нараштај својом називамо. Провести неколико недеља под њиховим сводовима, тумачити себи једну по једну њихову икону […] Ето то значи понова научити корачати, дисати, осетити велико плавило неба над собом, и мирне младе шуме близу својих ноздрва.“ У рубрици Веронаука, Марко Трајковић, докторанд ПБФ у Београду, нам приближава време између два светска рата и положај Веронауке у Краљевини Југославији у том периоду. Разлике, али и сличности, са којима се данас суочава одржавање Веронауке у школама широм Републике Србије могу бити од користи за шире сагледавање и извлачење поука, као и корисних смерница за будућност. Текст се овде не завршава, већ представља увод који ће бити настављен у идућим бројевима часописа. Вероучитељ Милан Милутиновић пише о успесима наших вероучитеља на фестивалу Креф. Вероучитељ Дарко Главоњић нас упознаје са радом Основне школе „Иво Андрић“ из Прањана, са издвојеним одељењима у неколико села рудничког краја. Овде се могу пронаћи сведочанства која упућују на чињеницу да је просвета код Срба нераскидиво, па чак и у новијој историји 19. века, везана за нашу Свету Цркву у њене вредне свештенике. О акредитованом стручном семинару који је за вероучитеље одржан у Краљеву пише вероучитељ Филип Зеленовић. Протођакон Александар М. Грујовић у рубрици Летопис богослужења прати богослужбене активности Епископа жичког Г. др Јустина. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа Извор: Епархија жичка -
У Православљу, новинама Српске патријаршије, од 15. децембра 2019. године читајте: У новој Рубрици: Српске Светиње Косова и Метохије, текст о Пећкој Патријаршији, који преносимо из књиге: Задужбине Косова и Метохије – Споменици и знамења српског народа, у издању Епархије рашко-призренске. У интервјуу за „Новости“, доктор теологије Владика Антоније Пантелић, декан Филозофско-богословског факултета на Руском православном Универзитету, старешина Подворја СПЦ у Москви, говори о стању у Православној Цркви и каже: „ Прети нам велики раскол, Цариград је под притиском САД и грчког лобија...“ Са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија дечански монаси су, после разорног земљотреса који се десио 26. новембра ове године, однели прву пошиљку хуманитарне помоћи и новчане прилоге за угрожени народ у Албанији... О томе читајте детаљније у тексту под насловом: „Дечански монаси за угрожене у Албанији“. Стефан Радојковић, историчар Музеја жртава геноцида и секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Синода СПЦ, за овај број Православља пише о јавној расправи о Нацрту закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“, и потреби успостављања институционалне културе сећања и истраживања нашег страдања у Другом светском рату... Професор др Биљана Самарџић је, у разговору са нашом сарадницом, Сањом Пановић, говорила о горажданским књигама– драгуљима српске средњовековне историје и традиције, а поводом обележавања пет стотина година Горажданске штампарије на Палама и недавно завршеног научног скупа, одржаног тим поводом – „Српска Горажданска штампарија у светлу науке и културе“... Поводом 10 година од упокојења Патријарха Павла, доносимо његов аутобиографски текст из 1996. године под насловом – Једини је Бог који ће судити свачијем делу. Весна Петровић пише о библиотекама фрушкогорских манастира и њиховим скривеним драгоценостима. У овом броју нам доноси причу о библиотеци „Синесије Живановић“ која се налази у манастиру Раковац. У Рубрици Из посебног угла, Марко Делић, докторанд Универзитета у Тибингену, пише о опонентима Петера Хандкеа, у тексту под насловом: Аутономија књижевног дела – литерарна мерила Томаса Асхојера... Социолог Владимир Марјановић, председник Центра за хришћанско-демократске студије за петнаестодецембарски број Православља пише о радним, тј. нерадним недељама, поводом првих иницијатива за увођење недеље као нерадног дана, подсећајући нас на библијски стих: „Сећај се дана одмора да га светкујеш“! Директор Архива СПЦ др Радован Пилиповић у Рубрици Свет књиге, доноси детаљан приказ новог издања Светог Архијерејског Синода СПЦ: Црква – Календар Српске Православне Патријаршије за преступну 2020. годину. Са конференције „Савремена читања Великог инквизитора” – Достојевски, извештај и фотографије нам доноси Данко Страхинић. У овом броју позивамо и на изложбу: Духовно и културно благо манастира Студенице – древност, постојаност, савременост. САНУ и манастир Студеница кроз заједнички пројекат дају свој јединствен прилог обележавању осам векова аутокефалности СПЦ... И позивамо све који су у могућности да дођу на велики црквено-народни Сабор, 21. децембра у Никшићу, који ће отпочети Светом Архијерејском Литургијом у 9 часова у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.... Читајте о овим и другим бројним вестима из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина... Извор: Православље -
У новом број Православља, новина Српске патријаршије, од 1. децембра 2019. године читајте: У оквиру обележавања осам векова аутокефалије СПЦ свечана и молитвена догађања у трима епархијама наше помесне Цркве: у Епархији пакрачко-славонској, горњокарловачкој и нишкој. Првојерарх српски је осветио обновљени, 270 година стар храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, родном месту блаженопочившег Патријарха Павла у Славонији, у Епархији горњокарловачкој свечано и молитвено су прослављени и јубилеји на Сушаку и Ријеци – на празник Обновљења храма Св. великомученика и победоносца Георгија,16. новембра, Владика Герасим је началствовао Светом Евхаристијом у Светогеoргијевском храму на Сушаку, прославивши и 80 година од завршетка градње и освећења овог храма. У Епархији нишкој Првојерарх српски је началствовао божанском Литургијом у Саборном храму Силаска Св. Духа на апостоле, којом је молитвено прослављен велики јубилеј Ниша и Епископије нишке – двеста година постојања Саборног храма Сабора Св. Архангела у Нишу. Том приликом Његова Светост је беседио: „По Божјем промислу наша генерација је имала прилику да учествује у његовој обнови, да прослави овај велики јубилеј и упише се на странице летописа нишке Саборне цркве заједно са нашим светим и хвале достојним прецима. Прослављајући овај велики јубилеј узносимо молитве и похвале нашим светим прецима који су живели и радили, подвизавали се и страдали за своју веру, своју Цркву и свој народ. Благодаримо нашој Светој Православној Цркви што нас је отхранила и очувала, за све што нам је дала и што је чинила за нас у протеклих осам векова.“ Од догађаја из живота Цркве бележимо – У манастиру Високи Дечани бденијем и Светом Архијерејском Литургијом 24. новембра свечано је прослављена ктиторска слава – Свети великомученик краљ Стефан Дечански, која ће ове године остати упамћена по нарочито великом броју поклоника (око 3000), који су заједно са братством манастира поделили радост празника. Бденијем је началствовао Архиепископ берлински и немачки Марко (Руска Загранична Православна Црква) у молитвеном присуству Епископа бихаћко-петровачког Сергија и рашко-призренског Теодосија. Патријарх Павле је био Божји човек, каже протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, присећајући се у свом исцрпном разговору за Радио Глас Епархије нишке, познанства и суживота са блаженопочившим Патријархом Павлом, а који преносимо на средњим странама овог броја новина Српске патријаршије, обележавајући десетогодишњицу од упокојења овог светог, у српском народу, омиљеног човека. Аутобиографски текст Патријарха српског Павла из 1996. године под насловом: Без осуда, отворено, очински, доносимо одмах после разговора са протом Тимотијевићем. На следећим странама читајте: Један од највећих дана у историји Војводине и један од највећих у историји српског народа и Србије је дан присаједињења Српске Војводине Краљевини Србији. Тим поводом 25. новембра је одржана Свечана академија поводом обележавања 101. годишњице: Присаједињење – други век у Српском народном позоришту у Новом Саду. Архиепископ катарски Макарије упутио је драматичан апел и позив свим Црквама са молбом – да се окупе у Светој Земљи и тако зауставе поделе у православном свету. Текст преносимо у целости. У организацији Студентског клуба Правног факултета Универзитета у Београду, 25. новембра 2019. пред неколико стотина присутних одржана је трибина под називом „Положај Срба у Црној Гори“. Мишљења и дискусије о овој горућој теми са овог еминентног скупа за Православље донео је Данко Страхинић. Новембра ове године додељена су почасна одликовања трима архијерејима Српске Православне Цркве, Епископу бачком Иринеју, Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију. Читајте о овим и другим бројним вестима из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина... Уредништво Православља свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије жели благословен почетак Божићног поста! Извор: Православље -
Светом архијерејском Литургијом у храму Светог оца Николаја у Доњем Милановцу началствовало је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион уз саслужење свештенства борско-поречког намесништва. Након Литургије и ломљења славског колача владика Иларион је поучио сабрани народ својом архипастирском беседом нагласивши велико молитвено заступништво Светог Нектарија Егинског као чудотворца и помагача у најтежим облицима телесних и духовних обољења које сналазе данашњег човека. Тиме је дао подстрек и подсетио да треба умножити пост и молитву како бисмо пребродили сва искушења која нам се чине да су нерешива. Господ кроз своје угоднике и светитеље даје утеху, оздрављење и спасење свакоме човеку који тражи помоћ, додао је Преосвећени владика. Честитајући празник и благословивши поверену му паству, наш Епископ је наставио ову празничну радост уз трпезу љубави у парохијском дому са својим свештенством, председником општине Мајданпек г. Драганом Поповићем, директором ХЕ ,,Ђердап 1“ из Кладова, директором националног парка ,,Ђердап“ и са црквеним одбором доњомилановачке парохије. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке-
- 1
-
-
- патријаршије
- српске
- (и још 18 )
-
-Света Русија - земља са погледом ка небу!- Русија је по много чему посебна у односу на све друге државе света: територијално убедљиво највећа, ресурсно најбогатија, војно неосвојива. Све те спољашње одреднице задивљују овосветске људе, али постоји једна особеност која их превазилази и руски народ чини посебним. То је синтагма Свјатаја Рус (Света Русија), јединствена одредница у историји државâ света, која се тиче десетвековног духовног идентитета ове земље. Професорка Ксенија Кончаревић, пишући о дубини душе руског човека у којој је „најдубље откривена тајна руске земље као места Распећа и Васкрсења“, примећује да су Руси једини народ у свету који је своју земљи назвао Светом. (извод из уредничког уводника) У Јутарњем програму радија "Беседе" катихета Бранислав Илић представио нови број 369. "Православног мисионара" Катихета Бранислав Илић на таласима васељенског радија "Светигора" представио нови број "Православног мисионара" посвећен теми: "Свјатаја Рус" Катихета Бранислав Илић на таласима радија "Источник" представио нови 369. број "Православног мисионара" Пред нама је септембарско-октобарски 369. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве. По већ устаљеном обичају и овај број је представљен у црквеним медијима, и то: у програму радија Светигоре (Митрополија црногорско-приморска), радија Беседе (Епархија бачка) и радија Источник (Епархија ваљевска). Представљајући садржај новог броја, чија је централна тема СВЈАТАЈА РУС, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, посебно је истакао значај читања и духовног изграђивања, ослањајући се на свете личности из историје Руског народа, особито на два светила: Преподобног Серафима Саровског и Преподобног Сергија Радоњешког. Говорећи о мисији као еванђелском делу, члан уређивачког одбора који је задужен за односе са медијима, пажњу је посветио разговору са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузлански Фотијем, који се налази на првим страницама овог новог броја "Православног мисионара". Катихета Бранислав је позвао све да прочитају нови број званичног мисионарског гласила СПЦ, да се духовно обогате садржајним и поучним текстовима, као и да искуство које задобију благодарећи пажљивом читању, примене у свом хришћанском животу. САДРЖАЈ: Реч уредника: Света Русија: Земља са погледом ка небу! Реч архијереја: Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко- тузланским Фотијем (Сладојевићем) - Мисија нема граница! Светачник: Свети Теофан Затворник - На недељу Свих Светих Материк: Света Првомученица Текла Равноапостолна Историја хришћанства: Први Васељенски Сабор 325. године у Никеји У дијалогу са атеизмом: Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? ТЕМА БРОЈА: Презвитер др Оливер Суботић: Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима - Разговор са јеромонахом Игнатијем (Шестаковим) И. С: У посети Светој Русији Небојша Ћосовић (превод са руског): Схиархимандрит Авраам (Рејдман) - О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу! Драган Поповић: Земаљска и небеска Русија Катихета Бранислав Илић: Протојереј Александар Шмеман - човек богослужења Вишедетне хришћанске породице: Петровићи из Бијељине Парохијани: Породица Карић (други део) - Од Лондона до Русије Из историје СПЦ: Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу Хришћанска књижевност: „Претпразнично вече“ Алексе Шантића Живот у Христу: О правилном односу према сродницима Сећање: На гробу неимара Цркве Живе Мисионарски излог: Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко- канадски Недокучива Русија. Мемоари Повезан садржај: Протојереј Александар Шмеман - човек богослужења Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем): Мисија нема граница! Извор: Православни мисионар -
Нови број Православља, новина Српске патријаршије, од 15. новембра 2019. године великим делом је посвећен годишњицама које су везане за блажене успомене Патријарха српског Павла – 29-о годишњици од избора Владике рашко-призренског Павла за 44 поглавара Српске Православне Цркве и десетогодишњици од његовог уснућа. Тако у тексту који најављује низ молитвених и културних догађања који ће се овог викенда (15. и 16. новембра), десити у Епархији пакрачко-славонској, читамо о прослави осам векова Српске Православне Цркве у овој Епископији уз обележавање 270 година цркве Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима. Један од седам патријарха обновљене Патријаршије Пећке, Патријарх Павле (Гојко Стојчевић), рођен је у том маленом славонском селу, и крштен у Петропавлојској цркви-брвнари, која је сада обновљена и у пуном сјају чека освећење овога викенда. На средњим странама новина Српске патријаршије доносимо његову беседу са устоличења за Патријарха у Саборној цркви у Београду 3. децембра 1990. године, у којој нас, одмах с почетка, опомињу речи: „Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе...“ Овом тексту следује први интервју Патријарха Павла који каже: „Христос је наша Светлост, наш Циљ и наш Пут...“ Ту су и изјаве умних и важних људи српске културне, спортске, политичке... јавне сцене, који су речима покушали да дочарају своја осећања и промишљања о тадашњем Првојерарху СПЦ... На следећим странама новина Српске патријаршије следује неколико извештаја о актуелним и важним догађањима везаним за нашу Цркву – Саопштење за јавност Митрополита црногорско-приморског Амфилохија поводом изјаве председника Црне Горе о Цркви; Закључци са Међународног научног скупа „Државно-црквено право кроз вјекове“, који је, поводом 800 година аутокефалности СПЦ, одржан у Манастиру Подмаине у Будви од 10. до 13. октобра ове године. У ауторском тексту Ко је угасио светло? – Медијски мрак у Србији, протопрезвитер Владан Симић пише о концепту уређивачке политике медија и пита се да ли он нешто значи, или се користи само као еуфемизам за интересе крупног капитала, трговину утицајем и формирањем јавног мњења? Састанак затворских свештенослужитеља СПЦ и управника установа система за извршење кривичних санкција, пети по реду, одржан је 5. новембра, у просторијама Црквене општине новосадске. Како изгледа духовно старање свештеникâ у затворима и који је циљ ове пастирске бриге, читајте у тексту под насловом: Предано духовно старање свештеникâ у затворима. Јасеновац између броја и жртве – прилог разумевању нашег страдања, је текст аутора Стефана Радојковића, историчара Музеја жртава геноцида и секретара Одбора за Јасеновац САС СПЦ, у којем се говори о недавно објављеној књизи историчара Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“, а у којој се „даје глас“ преживелим логорашима, сведоцима усташких злочина, и њиховим проценама броја уморених људи у комплексу јасеновачких логора. Какву поруку носи обележавање „ноћи вештица“ на спортским такмичењима? Како објаснити логичку недоследност у одлуци Евролиге да се ове године у спортским дворанама сценографијом обележи „ноћ вештица“? О овој неславној прекретници у историји кошарке и неспортској одлуци без преседана разговарали смо са председником КК „Црвена Звезда“ др Небојшом Човићем. Долази време слава... – Крсна слава је својствена само Православљу у Срба, и то је заиста најлепша карактеристика нашег црквено-духовног, као и породичног живота, пише протопрезвитер-ставрофор проф. др Милош М. Весин у тексту за Православље. Поводом недавне педесетогодишњице слетања мисије „Аполо 11“ на површину Месеца и изјаве америчког председника да ће Наса ускоро послати прве људе на Марс, тема интерпланетарног путовања поново је постала актуелна и у ширим друштвеним сферама – бележи у Рубрици „Из посебног угла“, а у тексту под насловом: Канонска јурисдикција на Марсу, протонамесник Немања С. Мрђеновић. Поводом недавне премијере документарног филма „Доњецка Вратарница“, у Руском дому у Београду, који говори о игуманији Иверског манастира мати Михаили и њеној помоћници Јулији, које су се изненада нашле у епицентру рата у Донбасу, са младом ауторком овог дела, Наталијом Батрајевом, разговарао је Јован Хонда. Као и увек, уз остале рубрике и написе, читалачкој пажњи препоручујемо и бројне вести из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина.... Извор: Православље -
Хрвати све мање верују цркви Аутор: A. M.четвртак, 07.11.2019. Политика Online - Хрвати све мање верују цркви WWW.POLITIKA.RS Хрвати су данас мање религиозни него што су били пре две деценије, а чак 60 одсто њих нема поверење у Цркву. То је показало истраживање о религијским променама у хрватском друштву... Катедрала на загребачком Каптолу (Фото EPA-EFE/ANTONIO BAT) Хрвати су данас мање религиозни него што су били пре две деценије, а чак 60 одсто њих нема поверење у Цркву. То је показало истраживање о религијским променама у хрватском друштву од 1999. до 2018. године којим су руководили професори Филозофског и Правног факултета из Загреба. Студија је утврдила да су жене, мање образовани и и особе из мањих места склоније религиозности, као и да постоји веза између црквене религиозности и десне политичке оријентације. Осим тога, показује истраживање, пре 20 година било је неупоредиво више људи који иду у цркву него што их је данас. Професор Синиша Зриншчак, са загребачког Правног факултета, објашњава за „Јутарњи лист” да је очигледан пад поверења у цркву. На питање који су разлози томе, Зриншчак одговара да то за сада није истражено, али додаје да су људи вероватно незадовољни начином деловања Цркве, које је превише политичко, а премало се бави другим питањима, на пример, незапосленошћу или сиромаштвом. То, како објашњава, није одлика само Хрватске, већ свуда у свету постоји раскорак између броја људи који се изјашњавају као верници и оних који иду у цркву. Хрватска је, иначе, на седмом месту међу европским земљама по проценту декларисаних верника. JURICA PAVIČIĆ: KAKO SU PASTIRI RASTJERALI STADO U proteklih 20 godina hrvatskoj je Crkvi uspjelo prepoloviti broj praktičnih vjernika AUTOR: Jurica Pavičić OBJAVLJENO: 27.10.2019. Goran Mehkek / CROPIX Josip Bozanić U proteklih 20 godina hrvatskoj je Crkvi uspjelo prepoloviti broj praktičnih vjernika, otjerati od sebe umjerene i centriste te udaljiti znatan dio ljudi koji imaju sklonost i potrebu za duhovnošću. Uz Crkvu je kao praktično-vjernička zajednica ostala manjina građana, ali je ta manjina politički rigidnija i ideološki homogenija nego ikad, pokazalo je istraživanje Početkom rujna beogradska povjesničarka Dubravka Stojanović održala je na šibenskom festivalu FALIŠ predavanje o političkom populizmu. Analizirajući bivše i sadašnje populizme od Venezuele do Westminstera i od Trumpa do Vučića, povjesničarka je istaknula jedinu zajedničku nit koja povezuje sve populizme i ujedno ih čini dubinski antidemokratskim. Populizam, naime, uvijek govori u ime “naroda”. Svaka populistička ideologija za sebe drži da je izraz “pravog”, stvarnog naroda. Svoje protivnike ona smatra anomalijom, odnarođenom “elitom”. A pošto jedina predstavlja stvarni narod, populistička ideologija progovara u ime “većine”. Govor “u ime većine”, naravno, nije rijedak ni u hrvatskom političkom diskursu. A ako u Hrvatskoj postoji ideologija koja se rado laća argumenta većine, onda je to bez sumnje klerikalna ideologija. Za konzervativne skupine bliske Crkvi samorazumljiva je istina da oni predstavljaju “većinu”: većinu koja je možda reprezentirana u medijima, nevidljiva u kulturi, većinu koja nije u prilici snimati filmove, objavljivati knjige ili govoriti na TV-u, ali koja svejedno ostaje nesumnjiva većina. Na to pravo većina klerikalnih parapolitičkih skupina pozivala se i kad je gurala referendumske inicijative i kad je pokretala antimanjinske političke akcije i kad je ratovala s “nepoćudnom” kulturom. Pri tom je taj status većine najčešće išao pod ruku s paušalno nabačenim brojem: 80%. Osamdeset je posto, naime, “nas”. “Naroda”. Dvadeset posto, to je taman mjera za količinu njih - “urbanih jugoslavena” iii “odnarođene elite”. Pri tom broj - 80% - nije slučajan. Taj broj se, naime, podudara s brojem onih građana RH koji se na popisu deklariraju kao katolici, ili koji barem imaju sakramente. U tu brojku - dakako - vjeruju sami klerikalni aktivisti, u nju vjeruje i Crkva. No, teško se oteti dojmu da u nju bar donekle vjeruju i liberalni političari. Za razliku od Staljinakoji se rugao “koliko divizija ima Papa?”, lijeva i/ili liberalna politika u Hrvatskoj kao da već desetljećima vjeruje da iza biskupa stoje “divizije”, odnosno - da je Crkva kadra mobilizirati masovnu šutljivu većinu i pomrsiti vam račune. Stoga je u tu i takvu Crkvu bolje ne dirati. Naravno, svakom tko razumije hrvatsko društvo i dosad je bilo jasno da iza te brojke 80% stoji neusporedivo složenija stvarnost. No, ovih dana pojavilo se jedno sociološko istraživanje koja pokazuje da je mit o većini kojim rado operira klerikalna ideologija zapravo kudikamo veća obmana nego što bi čovjek pomislio na prvu. Istraživanje o kojem je riječ provela su dvojica zagrebačkih sociologa - Krunoslav Nikodem s Filozofskog fakulteta i Siniša Zrinšćak s Pravnog fakulteta. Na reprezentativnom i stratificiranom uzorku anketiranom pješice, a ne telefonski, dvojica su sociologa istražila odnos prema vjeri i Crkvi kao instituciji, vjerska i ideološka preklapanja te prakticiranje religioznosti kod hrvatskih građana. Te su rezultate usporedili sa sličnim istraživanjima iz 2008. i 1999. Rezultati koje su dobili, barem meni, nisu neočekivani. A ako bi se mogli svesti na sukus, taj bi sukus bio ovo: Katolička crkva u Hrvatskoj sama je sebi najveći neprijatelj, a događa joj se točno ono što je svojim djelovanjem i zaslužila. Prva brojka koja ozbiljno slama mit o 80% ona je brojka na kojoj počiva svaki razgovor o praktičnoj religioznosti: naime, broj onih koji uopće idu u crkvu. Prema uvidima Zrinšćaka i Nikodema, u Hrvatskoj samo 22% ljudi u crkvu ide barem jednom na tjedan, a njih još 13% barem jednom mjesečno. Dakle, samo trećina hrvatskih građana prakticira ono što bi trebala biti baza svake organizirane religioznosti - a to je slavljenje euharistije. Taj broj (35%) manji je od onih koji navode da na misu idu “rijetko” ili “nikada”: takvih je zbrojeno 41%. Za Crkvu je - međutim - još pogubniji drugi podatak: da se broj onih koji na misu idu barem jednom mjesečno strmoglavo smanjuje. Takvih je u godini Tuđmanove smrti bilo 52%., godine 2008. 41%, a danas ih je 35%. Za Crkvu kao instituciju, međutim, još su porazniji pokazatelji o povjerenju u Crkvu. Prema Zrinšćakovim i Nikodemovim nalazima, broj onih koji imaju “veliko” ili “veoma veliko” povjerenje u Crkvu otprilike se podudara s brojem praktičnih vjernika (38%). Ali, 60% anketiranih u Crkvu nema povjerenje, a od toga čak 20,8 % kaže da prema Crkvi ne gaji “nikakvo” povjerenje. Takvih je 1999. bilo 5%, a 2008 12%. S druge strane, broj onih koji u Crkvu imaju “veoma veliko” povjerenje, od 1999. - se prepolovio! Zagrebački sociolozi pokušali su istražiti i izvore tog (ne)povjerenja, a nalazi su i tu porazni. Većina anketiranih drži da je Crkva zabrazdila upravo na onim temama oko kojih se preko ideološkog rada i klerikalnih pipaca najviše trsi. Tako 58% anketiranih smatra da Crkva ne daje odgovor na moralne probleme, 55% da ne daje odgovor na obiteljske probleme, a 54% da ne daje odgovor na socijalne probleme. Ova posljednja tema jedina je gdje se status Crkve popravio: onih koji su smatrali da je Crkva socijalno neosjetljiva prije 11 godina bilo je 64%. Prema uvidima Nikodema i Zrinšćaka, stvarni praktični katolici u Hrvatskoj (više?) nisu većina, nego nimalo nezanemariva manjina, ali ipak - manjina. Znači li to da su i vjernici u najširem smislu manjina? E, tu stižemo do možda najzanimljivijeg dijela istraživanja. Naime - ne! Broj ljudi koji se identificira s nekom vrstom duhovnosti, imaju neki odnos prema transcendenciji, moli se kući ili upražnjava neku privatnu formu vjere, ili se nije smanjio ili se smanjio neznatno. Ljudi - ukratko - imaju potrebu za spiritualnošću, ali ih je očito netko ili nešto odvratio od toga da tu potrebu kanaliziraju kroz The Crkvu u kojoj su kršteni. Ljudi koji zaista imaju potrebu za religioznošću iz nekog su “misterioznog” razloga odustali od institucije koja širi nacionalizam, pravda fašizam, podržava maltretiranje manjina, institucije koja ustrajno prekraja vlastitu i opću povijest, tolerira mržnju i živi u mezalijansi s vlašću. Isti ti nevjerni Tome umjesto da potrebu za vjerom nađu u takvoj instituciji - sastavljenoj od dobrostivosti, milosrđa i krotkosti - duhovnost nalaze u mirisnim štapićima, sektama, jogi ili pak običnoj molitvi uz kuhinjski stol. Zamislite, tko bi se tom obratu načudio? A ako je Crkva u dvadeset godina udvostručila broj ljudi koji od nje zaziru i uvećala broj onih koji svoju duhovnost prakticiraju mimo nje, što je onda s onima koji u crkvu - i dalje idu? Ako je vjerovati podacima Zrinšćaka i Nikodema, ti i takvi su u međuvremenu postali ideološki kudikamo homogeniji. “U promatranom razdoblju”, pišu sociolozi, “došlo je do jačanja veze između i crkvene i osobne religioznosti i ‘desne’ političke orijentacije. Ovo potvrđuje da religioznost nije više ni samo opći identitetski okvir hrvatskih građana, kako su ponajviše sugerirali podaci iz 1999. godine, nego da je za dio vjernika religioznost najvažnija podloga i sastavnica njihove ideološke orijentacije.” Za one koji nisu shvatili, možda da ovo još jednom ponovimo prostonarodski. U proteklih deset ili dvadeset godina, sjajnoj je hrvatskoj Crkvi uspjelo prepoloviti broj svojih praktičnih vjernika, otjerati od sebe sve umjerene i centriste. Uspjelo joj je udaljiti od sebe znatan dio ljudi koji imaju sklonost i potrebu za duhovnošću. Uz Crkvu je kao praktično-vjernička zajednica ostala samo manjina građana, ali je zato ta manjina politički rigidnija, tvrdokornija i ideološki homogenija nego ikad. Pri tom nam ostaje neodgovoreno pitanje na koje sociologija ne može dati odgovor: je li preostalo praktično vjerništvo desnije i rigidnije jednostavno zato što je preostalo (odnosno - jer im se Crkva nije zgadila), ili je to nešto u što se pretvoriš nakon što si predugo izložen ovoj i ovakvoj Crkvi? Čitajući nalaze zagrebačkih sociologa, analitičar se ne može a ne nasmijati gorkog ironiji. Tijekom pedeset godina, ateistička i lijeva ideologija pokušavala je hrvatske građane odvratiti od Crkve i religioznosti. U tome je bila kolosalno neuspješna: ljudi su išli u crkvu, a ti ljudi koji su išli u crkvu bili su i ideološki i klasno različiti. Ali, ono što nije uspjelo Titu i Marxu, Jakovu Blaževiću i Stipi Šuvaru, uspjelo je zato “genijima” poput Željke Markić, Ksenije Abramović i Vice Batarela. Ono što nije uspjelo ideološkim komisijama i školskoj nastavi TIPSS-a, uspjelo je Hrvatskoj biskupskoj konferenciji. Otjerali su od Crkve pristojne i umjerene, udaljili od sebe urbanu srednju klasu, naveli su stvarno duhovne da duhovnost nađu drugdje. Nakon što su godinama Crkvi davali još jednu i još jednu šansu, nakon što su po stoti put morali slušati šovenske ispade, filipike o pederima i referendumski agitprop, ti i takvi ljudi najednom su - odustali. Shvatili su da ne mogu to slušati i da svojom prisutnošću na misi TOME daju legitimitet. Pa su na misu prestali ići. Crkvi se - ukratko - dogodilo točno ono što su još prije dvadeset godina prognozirali umni, a među takvima je bilo puno pametnih svećenika i liberalnih teologa. Već tada su prognozirali čime bi mogao uroditi brak Crkve i nacionalne ideologije, kakve će biti posljedice konkordata, školskog vjeronauka i crkvenog upletanja u obiteljsko i seksualno ćudoređe. Proroštvo se ispunilo. Kako je Crkva sijala, tako sada i žanje. JURICA PAVIČIĆ: KAKO SU PASTIRI RASTJERALI STADO U proteklih 20 godina hrvatskoj je Crkvi uspjelo prepoloviti broj praktičnih vjernika WWW.JUTARNJI.HR Za Crkvu je poguban podatak da se broj onih koji na misu idu barem jednom mjesečno strmoglavo smanjuje. Takvih je 1999... -
Првоновембарски број "Православља" - новина Српске Патријаршије
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
У овом броју Православља, новина Српске патријаршије, од 1. новембра 2019. године читајте: О највећем и најзначајнијем културном догађању у Србији, 64. Међународном сајму књига, који је по већ устаљеној традицији, у последњој недељи октобра обележио медијски простор наше земље, али и шире. Ове године, то је био Сајам књига кроз сусрет јубилеја од изузетног значаја и за Српску Православну Цркву и за њену читалачку публику, а савршено су их одсликале уводне речи нашег књижевника Милована Витезовића на отварању овог празника књиге и културе кроз изречени цитат из Јеванђеља по Јовану: „На почетку беше Реч и Реч беше Бог!“ У тексту, који потписује Сања Пановић, откривамо колико јубилеја и врлина преточених у писане речи се заокружило у оквиру прославе 8. векова аутокефалије СПЦ у седам дана Међународног сајма. Виши научни сарадник Института за новију историју Србије у Београду, др Александар Раковић, кроз разговор са Славицом Лазић, за овај број новина говори о црногорским сепаратистима и њиховој неутаживој потреби за победом над српством, констатујући да „за разлику од нацрта из 2015. нови предлог закона из 2019, не предвиђа изричито истеривање Српске Православне Цркве из Црне Горе, али отимање њених храмова има за циљ да обесмисли њену структуру и обесхрабри верни народ...“ Наредне стране Православља су највећим делом посвећене величанственом јубилеју наше помесне светосавске Цркве, кроз призму ауторских текстова, архимандрита Евсевија Меанџије, Божа Кнежевића, али и кроз извештаје и репортаже из епархија које су, уз прославу осам векова молитвене самосталности СПЦ обележиле и своје јубилеје: педесет година постојања Црквене општине Берлин, прослава патрона Епархије осечко-пољске и барањске и 630 година од Косовске битке, освећење храма Покрова Пресвете Богородице у Гунцатима у архијерејском намесништву бељаничком, освећење храма Покрова Пресвете Богородице у Бања Луци, освећење цркве Светог Јована Шангајског у манастиру посвећеном Великомученицима Романовима у Стрмову... У име Епархије пакрачко-славонске и свог верног народа простора западне Славоније, текстом „Кућа(нци) свих нас“, позивамо читаоце новина Српске Патријаршије да се придруже освећењу обновљеног храма Светих апостола Петра и Павла у родном месту вољеног нам Патријарха Павла, Кућанцима, на десетогодишњицу његовог упокојења, 15. и 16. новембра ове године. У првоновембарском броју Православља, читајте још.... Разговор са Рајком Блажићем, професором вајарства на Академији СПЦ за уметности и консервацију, чије је „длето“ обликовало камену гробницу Светога Саве у манастиру Милешева... Поводом 145 година од рођења песника Јована Дучића о његовој поезији која је „исповест срца и ума“... Приказ књиге „Пастирско слово“ протојереја-ставрофора Драгана М. Каиновића, који потписује ђакон Радомир Маринковић... Уз остале рубрике и написе, читалачкој пажњи препоручујемо и бројне вести из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина.... Извор: Православље-
- 1
-
-
- првоновембарски
- број
- (и још 4 )
-
Нови број Православља, новина Српске патријаршије, од 15. октобра 2019. године највећим делом је посвећен прослави величанственог јубилеја наше помесне светосавске Цркве – Осам векова аутокефалности – молитвене самосталности Српске Православне Цркве: 1219–2019. године. У складу са тим, прве стране броја посвећене су Посланици поводом осамстогодишњице аутокефалије, коју потписује Првојерарх Цркве српске са свим архијерејима. Даље следују извештаји са низа догађаја којима је молитвено, саборно и свечарски обележен јубилеј – извештај протонамесника Александра Р. Јевтића, са дочека Његове Светости Патријарха српског Иринеја у манастиру Жичи од 5. октобра 2019. лета Господњег. Репортажу о централној прослави јубилеја из манастира који је био седиште некадашње Жичке Архиепископије, прво седиште наше помесне Цркве, такође нам доноси перо протонамесника Александра Јевтића. Следствује догађај из Пећке Патријаршије – завршно литургијско славље богослужено овим величанственим поводом у древном седишту српских архиепископа и патријараха, као и текст који преносимо добротом Информативне службе Српске Православне Цркве са свечаности одржане у престоном граду Београду, у Сава Центру – под насловом: Благословено светосавско јединство Српске Православне Цркве, Републике Србије и Републике Српске. Као део, последњи део слагалице јединственог мозаика величанија осам и по векова самосталности Српске Цркве, али никако последњи по значају, у Музеју Српске Православне Цркве 9 октобра 2019. године је отворена изложба „Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве“, за коју је Патријарх српски рекао да „поставка обухвата тек мали остатак уметничких дела у ризницама Српске Православне Цркве, јер су кроз векове различити завојевачи носили и разносили српске светиње и уметничке вредности, али ова изложба садржи најбоље од оног што смо сачували.“ На следећим странама новина Српске Патријаршије преносимо из дневних новина „Новости“ разговор са Владиком бачким др Иринејем Буловићем под насловом „Не могу отети Косово без нашег пристанка, а ми га не дамо“, из кога издвајамо речи Преосвећеног Владике: „Свети Сава, највећи син српског народа, уобличио је наш национални идентитет. Русија са председником Путином је последња линија одбране хришћанских вредности...“ Бранислав Илић је, поводом осам векова самосталности Српске Православне Цркве, разговарао са проф. др Растком Јовићем, ванредним професором на Катедри за канонско право Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који је између осталог констатовао: „Изучавање дела Светог Саве, а не понављање фраза, може нам помоћи да разумемо и смисао аутокефалије и значење просветитељства. Шта смо учинили да се аутокефалија одвија као процес стваралаштва у контексту слободе и еманципације? Колико смо успели да потенцијале које смо добили од Светог Саве преточимо у традицију...? У том смислу, одговори на постављена питања откривају њену важност.“ Истим поводом, под окриљем јубилеја Српске Православне Цркве са историјске тачке за нови број Православља пише и др Ивица Чаировић, доцент Православног богословског факултета, на тему „Да ли је папа Инокентије III желео самосталну Српску Цркву.“ Извор: Православље -
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је новинарима у Пећкој патријаршији да велики број архијереја СПЦ није сагласан са одлуком Светог архијерејског синода да орден Светог Саве на 800. годишњицу аутокефалности СПЦ додијели предсједнику Србије Александру Вучићу. „Морам то да кажем, што се мене лично тиче, а вјерујем и један добар дио наших архијерја нису тиме задовољни. То је одлука Његове Светостии и чланова Синода, али, прије свега, ово није била ни прилика за тако нешто. Овдје је било присустно и остаје оно што обједињује и сједињује и Цркву и народ“, казао је Владика Амфилохије. Објаснио је да је Александар Вучић, као и сви предсједници, моментално и привремено предсједник Србије. „И то је за поштовање. Али он није предсједник српског народа. А СПЦ је не само србијанска. Црква је жижа свеукупног нашег народа у читавом свијету. Према томе, Сабор је такав да не може да се оријентише партијски, уз сво поштовање према свима и свакоме. То је моје мишљење и могу да га кажем јавно и отворено. И нисам само ја који тако мисли. И један добар дио наших архијереја то исто мисли“, прецизирао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је „један добар дио епископа“ предложио да у склопу овог сабрања архијереја поводом прославе 800 година аутокефалности буде и јесење засједање Светог архијерејског сабора СПЦ. „То је предвиђено и на сабору у мају мјесецу – да буде јесењи сабор који би био посвећен просвети. Е сад, наравно, од тада до данас се наметнуло још толико животних тема које су теме управо за сабор. И један број наших епископа то је и предложио. Сад ћемо видјети како ће то бити. И за вријеме блаженог спомена Патријарха Германа, на 750. годишњицу аутокефалности, био је ванредни сабор, па зашто не би и сада био“, рекао је он. На питање шта ће поручити српском народу на КиМ, Митрополит Амфилохије је рекао да тај народ он цјелива. „Он чува своју душу, своје биће, своју дјецу, чува ћивоте светих архиепископа пећких, чува ћивот Светога краља, остаје вјеран Светоме краљу Стефану Дечанском и, наравно, Лазару Косовском. То је најбољи дио нашег народа. И надамо се да ће он издржати и ово распеће. Бог нека га благослови и умножи“, поручио је он. Митрополит Амфилохије је рекао да данас у српском народу постоје и интелектуалци који косовски завјет називају митологијом. „Не знам да ли садашњи предсједник тако мисли. Митологија – то значи да је Свети Стефан Дечански мит, архиепископи пећки су мит, цар Лазар је мит, и његово жртвовање за вјеру и отачаство и жртвовање овога народа, његово ношење Часнога Крста Христовога осам вјекова… Је ли то мит или је то исконско животно опредјељење једног народа. То је оно чиме је овај народ себе уписао међу зреле историјске народе. Он тиме опстаје међу њима и опстаће благодарећи ономе што називамо косовским завјетом“, истакао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је објаснио зашто Патријарх Иринеј није дошао у Пећку патријаршију. „Старац је, деведест година… И хвала Богу да је био јуче у Жичи. И ја сам изузетно благодаран, и цијела Црна Гора, што је био код нас у Грбљу. И он је схватио, кад је био у Грбљу, колика је огромна љубав постоји према њему као Патријарху српском у Црној Гори. Власт црногорска сад иде неким својим путевима, али Црна Гора Светог Јована Владимира, Црна Гора Балшића и Црнојевића, Црна Гора Петровића посебно, зна се гдје је била и којим путем је ходила. И данас она наставља тај свој пут и природно је посебно везана за Пећку патријаршију“, казао је Митрополит Амфилохије. Казао је да ћивоти светих архиепископа пећких и мошти Светога краља Стефана Дечанског свједоче да смо и као Црква и као народ на Косову и Метохији присутни вјековима. „И да смо и данас присутни ништа мање и да ћемо бити присутни, ја сам увјерен, и наредних осам вјекова. А после како Бог буде хтио“, поручио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска- 4 коментара
-
- 3
-
-
-
- митрополит
- амфилохије:
- (и још 13 )
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.