Претражи Живе Речи Утехе

У недељу, 10.јуна 2018. године, у оквиру пролећног семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, презвитер Игор Игњатов, парох ветернички, одржао је предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: „Монаштво и брак - два пута ка истом циљу“. View full Странице

У недељу, 20.маја 2018. године, у оквиру пролећног семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник, одржао је предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: „Брак и вишедетност“. Прилог смо преузели са интернет странице Радија Беседе View full Странице

У недељу, 22. априла2018. године, у Гимназији Јован Јовановић Змај, у оквиру пролећног семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, протонамесник Милорад Мировић, парох при новосадском Успенском храму и уредник радија Беседе одржао je предавање на тему: „Брак и бездетност“. Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседе, Православне Епархије бачке. View full Странице

У недељу, 18. марта 2018. године, у Гимназији Јован Јовановић Змај, у оквиру пролећног семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, презвитер др Зоран Деврња је одржао предавање на тему: „Престаје ли брак смрћу једног од супружника?“ Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседе, Епархије бачке. View full Странице

У недељу, 15. априла 2018. У 20:00 часова У Гимназији Јован Јовановић Змај одржаће се предавање на тему: ПРЕСТАЈЕ ЛИ БРАК СМРЋУ ЈЕДНОГ ОД СУПРУЖНИКА? Предавач: презвитер др Зоран Деврња Преузмите плакат у ПДФ формату Извор: Епархија бачка View full Странице

Прељуба је грех неслободног са неслободном, односно мужа који има закониту жену, са женом која има свог мужа, или пад слободног са заузетом, или обрнуто. Прељуба је повреда и скрнављење туђе и своје брачне постеље. Ако су оба лица неслободна онда обоје истовремено скрнаве и своју и туђу постељу, не чувајући у свом законитом браку веру и љубав... Владика Антоније Шта мислите о прељуби и како би сте реаговали да вам се нешто тако деси, да ли она утиче на здравље човеково и да ли је има данас више ниго икад и све друго што вам падне на памет.

Да се жена итекако поштовала пре више од века доказује брачни уговор очуван у јагодинском Завичајном музеју. Склопљен је 1905, између двоје из поморавских села. Екипа Б92 је истражила како је изгледао однос српских супружника некад и сад. “...дужан сам да жену чувам и пазим као свог друга и са њом у брачном животу живим као што доликује часним, ваљаним и поштеним људима. Дужан сам да јој све време брачног живота чиним све што налаже дужност једног доброг и угледног домаћина.” Ових речи држао се удовац Драгутин Тодоровић који се оженио удовицом Смиљком Томић. Уговором су уредили њихов али и однос деце из претходног брака. Миодраг Алексић, кустос етнолог, Завичајни музеј Јагодина “Ниједан члан породице није био запостављен, дискриминисан. Знала се улога мушкарца који мора да обезбеди заштиту домаћинства, материјално да обезбеди И жена која је одржавала кућу И васпитавала децу”, каже Миодраг Алексић, кустос етнолог Завичајног музеја у Јагодини. Патријархални хришћански живот је некада био јако хармоничан. “Уз то је и хришћанска вера и традиција и одржавање свих хришћанских обичаја целу ту заједницу чинила и духовном чвршћом”, додаје Алексић. Где има љубави, нема поделе материјалних добара - став је цркве. “Ако је љубав темељ нашег односа, онда не постоји потреба да се обезбеђујемо, не постоји потреба да имамо неку сигурност другу до сигурности односа са Богом, па нормално и са брачним другом”, рекао је Зоран Врбашки, свештеник Саборне цркве у Крагујевцу. Данашњи парови углавном другачије уређују заједницу. “Много парова живе у ванбрачним везама, ванбрачним заједницама и немају потребу ни да закључе брак. То је ствар избора”, каже Гордана Петронијевић из Саветоватлишта за брак и породицу из Крагујевца. У Поморављу и Шумадији готово да нема склапања брачних уговора, кажу правници. Уколико ипак до њега дође, будући супружници акценат стављају на некретнине и финасније. С друге стране, људи коментаришу да данас и нема разлога за брачним уговором. У њега се већ улази због интереса. http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=01&dd=28&nav_id=1224970

Православни Хришћани у САД (али и у Србији, прим. webm.), налазе себе на почетку 21. века, окружене културним миљеом који је постхришћански, секуларни, и стран уму Цркве. Нигде ова стварност није тако видљива, као у пољу људске сексуалности. Секс је био насилно извучен из свог правилног контекста, а одвојен од мудрости и благослова Цркве, савремени човек, ношен је сексуалном конфузијом. Са једне стране, знамо више о пракси и техникама секса више него икада раније, а са друге стране, знамо веома мало о сврси, смислу и контроли секса у великом плану Божијем. Сексуална револуција шездесетих је мајка већине савременог размишљања о сексуалним односима. Из ње су израсле следеће погрешне идеје. Секс је апсолутно битан за испуњење људске среће и развоја. Девственост је једно несрећно и неиспуњено стање. Сексуалне потребе и нагони мушкараца и жена су истоветни. Сваки секс је добар, док год он укуључује и љубав, или бар суздржање од „повређивања“ друге особе. Традиционални хришћански појмови о сексуалности су репресивни и не подударају се са човековом личном слободом. Овакво размишљање је одвело у огромне туге, а лоши плодови сексуалне револуције у току тридесет година, очигледни су: експоненцијално увећање насиља у кући, прељубе, полних болести, ванбрачне трудноће, абортусаи развода. Живот према обичајима сексуалне револуције, нити слави Свету Тројицу, нити потпомаже достојанству и спасењу мушкараца и жена Ми, Православни Хришћани, морамо знати више од оног против чега смо. Морамо знати за шта смо. Шта тачно Православна Црква учи о сексуалним односима? Прво, секс није суштински важан за пун људски развој и срећу. Човечанство није створено ради секса. Сексуални односи какве знамо, нису постојали у Рају. Адам и Ева су живели без секса, и то у неописивом блаженству. Сексуални односи су почели тек када је човечанство пало у грех, и било лишено своје древне славе и Духа Светог. Ово је учење Књиге Постања: „И Господ Бог изгна га из врта Едемског… Иза тога Адам позна Еву жену своју; а она затрудне“ (3:23; 4:1). Свето Писмо такође учи да када човечанство буде васкрснуто у Царство Божије, неће бити секса на Новим небесима и на Новој Земљи. Одговарајући на одговор Садукеја, чији је приговор подразумевао да ће земаљске норме брака и секса да се наставе на Небесима, нап Господ Исус Христос је учио: „Јер у вескрсењу нити се жене, нити удају, него су као Ангели Божији на Небесима“. Да ескс није суштински за здравље и пун живот, такође се види и у примеру живота, нашег Најслађег Спаситеља Исуса Христа. Наш Господ Исус Христос је савршено људско биће, а ипак Он ниакда није имао секс. Он је одбацио благослов земаљског брака, и успешно савладао сва сексуална искушења са циљем да непрекидно изврши вољу Свога Оца, што Му је била сама храна и пиће. Далеко од тога да је суштински за људски живот, секс је подсетник губитка наше духовне префињености и достојанства, због нашег пада у грех. Секс је створен за добро у овом палом свету, али ни на који начин у сржи људског развоја и среће. Друго, освећена девственост је највиши начин живота. Далеко од тога да је несрећан и непотпун начин живота, чедност је највиши израз љубави и посвећења Богу. Такав живот је постао могућ само након оплемњеивања људске природе, Оваплоћењем, Смрћу, Васкрсењем и Вазнесењем Господа нашег, Исуса Христа, и изливањем Духа Светога на људска тела на Свету Педесетницу. Од тог времена човечанство се радикално изменило, променило и ослободило земаљских уза. Девественици Цркве, пре свега наши монаси и монахиње, најбољи су доказ присуства Царства Божијег на земљи и знак противуречности наде у овај пали свет. Када је Свети Атанасије Велики био упитан од скептика да докаже да је Исус донео Царство Божије на земљу, он му је одговорио указујући на девственике Цркве, као необориви доказ присуства Царства на земљи. Пре Оваплоћења нашег Господара Исуса Христа, за девственост током целог живота није се ни чуло. Господ наш Исус Христос је предложио и показао такав живот, као што је то урадио и Свети Апостол Павле. Наши највећи Светитељи, Пречиста Богородица и Увек Дјева Марија и Свети Претеча и Крститељ Јован, поштујући истовремено племенито стање брака и његове ссексуалне односе, одбацили су сексуалне односе и посевтили своју чедност. Од тог времена до данас, неизбројиво мноштво девственика Светитеља испунило је Једину, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Свако ко пригрли успешно такав, предивни начин живота, тебао би да у брак уђе не са земаљском младом или младожењом, већ са Самим Исусом Христом. Чак и за оне са даром брака, девственост је драгоцено благо које треба да се чува и дарује на начин, даровања љубави својој супрузи, са којом је човек први пут сједињен у Тајни Хришћанског брака. Треће, сексуални односи су добри само онда када се упражњавају према плану Творца. Бог је створио сексуалне односе из три основна разлога: да се избегне блудничење, да сједини мужа и жену у снашниј вези и да се рађају деца, која ће се подизати да обожавају Бога и за подизање Цркве. Свети Павле пише, „Добро је за човека да не дира жену. Ипак, да избегне блуд, нека сваки човек има своју жену, и свака жена има сопственог мужа.“ Од нашег отпадања од благодати, наше страсти су поремећене. За највећи део људи, овај поремећа је посебно видљив у снажним сексуалним нагонима. Сексуални односи у браку, обезбеђују безбедну и смирену луку за кроћење и преусмеравање ових непокорних страсти и жеља. Сексуални односи су такође створени да служе као брачна веза. „Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело.“ Физичко јединство сексуалних односа је створено да ојача брачну везу, одигравањем веома стварне физичке везе, али и рађања деце, које је створење не само мужа или жене, већ из њих двоје заједно. Из овог разлога, снажни сексуални односи се не остварују ни са ким другим, сем са Богом дарованом супругом. Сексуални односи су такође сторени за рађање деце. Јер за брачни пар, сексуални односи не само да су неопсиви благослов, већ један од главних начина испуњавња Божије заповести „множите се и напуните земљу“. Рађање деце је дужност Хришћанских супружника, и не може бити избегавано или умерено, са другим сврхама сексуалних односа. Они који нису спремни да преузму одговорност сексзуалних односа, не треба ни да учествују у њима. Снажно задовољство сексуалних односа је створено од Бога да обезбеди рађање деце, пошто су тешкоће неодвојиве од ношења деце и Хришћанског родитељства, могли иначе да искушају супружнике да избегну своју свечану одговорност. Данашња култура контрацепције удара у срце Богом створене заједнице задовољства и одговорности, бирајући да пригрли задовољство, уз избегавање одговорности подизања деце и то назива „планирањем породице“. Такво „планирано“ родитељство је у стварности планирана неплодност и рушење породице, и као такво, строго је забрањено од стране Светих Отаца кроз историју Цркве. Свети Апостол Павле учи да удате жене налазе своје спасење у и кроз рађање. Имајући написано шта Црква говори о Богом створеној сврси сексуалних оноса, закључимо навођењем који сексуални односи су јано ван сврхе, и на тај начин грешни. Хомосексуални односи су забрањени као изопачење створеног поретка, и као напад на Богом заповеђени хетеросексуални брак. Особе са снажним хомосексуалним расположењима, које су се показале отпорним на преоријентацију, позване су од Христа да се боре са овом страшћу у загрљају чедности, и ако је уопште могуће, да уђу у монашку заједницу, где се може живети живот у заједници људи. Мастурбација је осуђена као само-задовољавање, јер је расипање семена и његове рађајуће намене, и као неприкладно окретање ка себи и одбијање брачног контекста сексуалности. Она је увек грешна. Сексуални односи пре брака су снажно осућени као блудничење, светогрдно прљање Храма Духа Светога, проневеравање будуће супруге и штетни су за развијање будућег, стабилног брака. Није случајно да пораст предбрачног секса, иде упоредо са порастом развода и брачне несреће. Узети веома узвишене ствари брака, ван њиховог благодатног вида, вечите оданости, и благослова Цркве јесте рецеп за катастрофу. Сам брак не озакоњује све облике сексуалности. Сексуални односи супружника треба да су умерени, са прикладним ограничењима. Умереност је одређена и регулисањем времена и метода сексуалних односа. Односи у дане поста, на вече пре примања Светог Причешћа и на дан када је неко од супружника примио Свете Дарове, забрањени су као безаконо снисхођење телу. Анални и орални односи, као и коришћење порнографије и сексуалних помагала, јесу сексуална изопачења и увек су грешни, чак и за ожењене Хришћане. Неприродно продужење сексуалне жеље, кроз коришћење дрога, као што је вијагра, забрањено је. Напротив, такво опадање сексуалне жеље је топло поздрављено од Православних Хришћана у годинама, као божанска помоћ у припремању човековог живота за одлазак из овог живота. http://istokpravoslavni.org/rs/?p=3811

Dragi moji opet sam u dilemi i molim vas za pomoc.Kako je nastupio usksnji post stim da uskrs pravoslavni i katolicki su istog datuma.Nemojte me grditi ni osudjivati molim vas ali ja nisam pocela da postim a evo i zasto. Naime znate da sam pravoslavne veroispovesti moj suprug je katolicke veroispovesti i moj suprug mene uopste ne sputava u mojim tj nasoj veri postuje me i nasu veru takodje ali moja svekrva sa kojom zivimo i te kako me sputava recima da moram da postim kad i oni da treba da postujem njihove praznike da idem svaki dan u njihovij crkvi i da ja ne postujem svog muza ako ne postujem njegovu veru tj ako ne molim na njihov nacin.Ja sam joj odgovorila sledece:"Draga majko ja nikog ne sputavam da posti,moli ide u crkvu ili slicno svako posti kad mu pocne post ,u vasoj crkvi idem nedeljom sa vama kao i uvek ako ja u mojoj molitvi kazem hleb a ne kruh neznaci da vas ne postujem".Mislim da nisam nista uvredljivo rekla e a sto se nisam pocela post to je zato sto me svekrva dovela u razmisljanje da li cu uvrediti svoju veru ako pocnem da molim,postim i praznujem po katolickoj veroispovesti (mada je sve slicno)ja ne zelim i necu pravoslavlja da se odreknem zbog svoje svekrve a niti muza(koi me voli i postuje)ma koliko ih volela.Moj muz je stavio do znanje svojoj mami da je Bog jedan i da mu se svako moli kako mu vera nalaze i da nema potrebe za tim njenim prebacivanjem.Jos je pre neki dan moja svekrva usla u kucu sa pomalo cinicnim smehom i rekla sledece:"Znas sta sam cula spoice nam praznike vise necete imati bozic 7januara vec 25decembra kad i mi malo je logicno posto se Isus samo jednom rodio nemoze dva puta,a i uskrs nam spajaju pa da nemozete vi u Srbiji da imate razliciti crkveni kalendar od svih nas".To me sve vredja dodje mi svasta da kazem ali nemogu imam postovanje prema starijima i prema svom muzu.Sta ja da radim kako da se postavim?

Рекли сте да је монаштво – у највећој мери “уски пут”. Хтео бих да продискутујем о томе. Ми, који живимо у свету, не бежимо добровољно од тешкоћа. Имамо породице, треба да радимо, да зарадимо хлеб у зноју свога лица, код нас су тешки односи са онима који нас окружују. А монаси су, по моме мишљењу, обезбедили себи у манастирима спокојнији живот, они су заузети самоусавршавањем, којему и ми треба да стремимо. Али издвојити време за читање великих књига, као они, нама је дупло теже јер ми имамо породице, децу, унуке. Они имају за то довољно времена. Не чини ли вам се да је наш пут, ако желимо да будемо добри хришћани, у нечему чак тежи него што је монашки? - Може се рећи. Када сам говорио да је монаштво најрадикалнији израз “уског пута”, нисам имао у виду да је оно нешто претешко. У многим ситуацијама у животу у свету је знатно теже. Монаштво је “уски пут” у смислу одрицања од многих ствари које обичним људима припадају по праву . И монаси се одричу од многих спољних ствари ради унутрашњег богатства . Али не мислим да је монаштво изнад брака, или да оно више омогућава достизање светости него брак. Било који пут, који човек изабере, ако он стреми ка Богу, - то је пут напоран, то су “тесна врата”. Ако човек тежи да живи по Јеванђељу, он ће увек наилазити на препреке и увек ће их морати савладавати. Монашки живот, као и живот у браку, дат је човеку ради тога да би он могао на тај начин максимално остварити свој унутрашњи потенцијал. Он је дат за добијање Царства Божијега којег свако од нас може задобити после смрти, али ми му се можемо приближити опитно још овде на земљи. Из Ви сте со земљи - О Монаштву Иларион Алфејев Извор Манастир Глоговац Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!