Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'божић'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Отворимо Му наш духовни Витлејем: срце и душу и цело тело, односно цело наше биће, да се испуни Сунцем одозго, да Сам Христос, како веле Свети Оци, узме обличје у нама. Или како рече Свети Апостол Павле: А не живим више ја него Христос живи у мени (Гал.2,20). Отворимо ли себе Христу Богу отворићемо се и нашим ближњима. Приближимo ли се Христу, приближићемо се више једни другима. Живимо у друштву где су људи све више и више туђи једни другима. Чак и толико да су им и њихови најближи по крви страни као и ови њима. Бог је пак показао Својим оваплоћењем колико нам је близак и колико нас воли. Сваки долазак детета у свет није само људски чин него је пре свега дело Божије љубави. Оно најпре припада Њему па онда родитељима. Оно се усињује Богу у Цркви Његовој кроз свету тајну крштења. Облачи се у Христа (Гал.3,27), постајући Христос у малом. Начелно, Рођење Христово показује нам да постајемо наследници и сунаследници у Царству Његовом (Гал.4,7) . Постајемо царско свештенство, народ свети (1Петр.2,9). Божић је нарочито дечји празник. А колико има деце која неће осетити божићну радост? Напуштена су и остављена сама себи. А колико има и родитеља које су деца напустила и данас би се обрадовали да им неко закуца на врата и рече: Мир Божји - Христос се роди! Божић је празник исцељења човека од усамљености и свих душевних болести. То је дељење радости са свима људима, а поготово са онима који су једно с нама у вери. У нашем времену губи се права породична радост. Зашто? Зато што се изгубио прави појам брака и породице. Ако хоћемо да будемо прави православни верници морамо се држати библијског појма брака и породице. Иначе на путу смо погибли и пропасти, како физичке тако и духовне. Дај Боже, да се наш род сложи, обожи и умножи! Из Божићне поруке Епископа канадског Митрофана Извор: Српска Православна Црква
  2. Сам Господ Христос објавио је зашто је дошао, рекавши: Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Јединороднога дао, да свако који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни (Јн.3,16). Син Божји узео је човеков пут од малог детета па до одраслог човека да би нам показао прави пут спасења. Христос је узор који примамо и који нас прима. Узео је пут смирења да бисмо дошли до правог човека, до првобитног Адамовог стања. Христос нас учи не само да замишљамо да смо деца него и да будемо као деце. (Мк.10,15; Мт.18,3). Сви ми заједно: деца, младићи, девојке, одрасли и стари, слуге олтара и верни, позвани смо да будемо синови Божји (Гал.4 ). Отворимо Му наш духовни Витлејем: срце и душу и цело тело, односно цело наше биће, да се испуни Сунцем одозго, да Сам Христос, како веле Свети Оци, узме обличје у нама. Или како рече Свети Апостол Павле: А не живим више ја него Христос живи у мени (Гал.2,20). Отворимо ли себе Христу Богу отворићемо се и нашим ближњима. Приближимo ли се Христу, приближићемо се више једни другима. Живимо у друштву где су људи све више и више туђи једни другима. Чак и толико да су им и њихови најближи по крви страни као и ови њима. Бог је пак показао Својим оваплоћењем колико нам је близак и колико нас воли. Сваки долазак детета у свет није само људски чин него је пре свега дело Божије љубави. Оно најпре припада Њему па онда родитељима. Оно се усињује Богу у Цркви Његовој кроз свету тајну крштења. Облачи се у Христа (Гал.3,27), постајући Христос у малом. Начелно, Рођење Христово показује нам да постајемо наследници и сунаследници у Царству Његовом (Гал.4,7) . Постајемо царско свештенство, народ свети (1Петр.2,9). Божић је нарочито дечји празник. А колико има деце која неће осетити божићну радост? Напуштена су и остављена сама себи. А колико има и родитеља које су деца напустила и данас би се обрадовали да им неко закуца на врата и рече: Мир Божји - Христос се роди! Божић је празник исцељења човека од усамљености и свих душевних болести. То је дељење радости са свима људима, а поготово са онима који су једно с нама у вери. У нашем времену губи се права породична радост. Зашто? Зато што се изгубио прави појам брака и породице. Ако хоћемо да будемо прави православни верници морамо се држати библијског појма брака и породице. Иначе на путу смо погибли и пропасти, како физичке тако и духовне. Дај Боже, да се наш род сложи, обожи и умножи! Из Божићне поруке Епископа канадског Митрофана Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  3. Дана 6. јануара 2018. године у 16 часова Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствоваће паљењу бадњака на платоу испред храма Светог Саве на Врачару. У наставку, Патријарх ће служити свечано бденије у крипти храма Светог Саве. Дочек Патријарха испред мале цркве Светог Саве планиран је за 15,45 часова. Дана 7. јануара 2018. године, на Божић, са почетком у 9 часова свету архијерејску Литургију у крипти храма Светог Саве служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У 12 часова Патријарх ће преломити чесницу на платоу испред храма. Дочек Патријарха испред храма Светог Саве планиран је за 8,30 часова. Молимо све вернике да са својим породицама дођу у храм Светог Саве и заједно са предстојатељем наше свете Цркве Патријархом српским г. Иринејом и свештенством свечано дочекају и прославе Рођење Богомладенца Христа. Осим што нам доноси радост велику, Христос нам доноси и даје мир Божји, а то је Он Сâм. Зато Божићно празновање и почињемо поздравом: Мир Божји - Христос се роди! Извор: Српска Православна Црква
  4. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће богослужењима на Бадње вече и Божић у храму Светог Саве на Врачару. Распоред Божићних богослужења у храму Светог Саве Дана 6. јануара 2018. године у 16 часова Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствоваће паљењу бадњака на платоу испред храма Светог Саве на Врачару. У наставку, Патријарх ће служити свечано бденије у крипти храма Светог Саве. Дочек Патријарха испред мале цркве Светог Саве планиран је за 15,45 часова. Дана 7. јануара 2018. године, на Божић, са почетком у 9 часова свету архијерејску Литургију у крипти храма Светог Саве служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У 12 часова Патријарх ће преломити чесницу на платоу испред храма. Дочек Патријарха испред храма Светог Саве планиран је за 8,30 часова. Молимо све вернике да са својим породицама дођу у храм Светог Саве и заједно са предстојатељем наше свете Цркве Патријархом српским г. Иринејом и свештенством свечано дочекају и прославе Рођење Богомладенца Христа. Осим што нам доноси радост велику, Христос нам доноси и даје мир Божји, а то је Он Сâм. Зато Божићно празновање и почињемо поздравом: Мир Божји - Христос се роди! Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  5. У оквиру циклуса предавања која се одржавају недјељом, након Светих богослужења у Светоархангелском манастиру на Михољској Превлаци код Тивта на празник Материце, у недјељу 24. децембра, предавање на тему “Припремне недјеље пред Божић-Материце” одржао је свештеник Ђорђе Оровић. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора View full Странице
  6. Богослужењу које је почело 24. децембра 2017. године у 22 часа, уочи самог празника Рождества Христовог по новом календару, ипак је присуствовао велики број верника иако чланови те црквене заједнице - углавном запослени у дипломатској служби при појединим амбасадама - поводом божићних и новогодишњих празника радо отпутују у своје земље. Између осталих, служби су присуствовали амабасадор Уједињеног Краљевства г. Денис Киф и амбасадор Индонезије г. Хари Ричард Џејмс Канду са супругама. Свечану мису је служио англикански капелан у Београду пречасни Роберт Фокс, који је одржао свечану проповед на тему Мир према анђелској песми: „Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља“. Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријархов и старешина Подворја Српске Патријаршије у Москви, поздравио је чланове англиканске заједнице и честитао им радосне празнике Христовог Рождества. Богослужењу су присуствовали и протођакони Радомир Ракић и Стеван Рапајић, службеници Српске Патријаршије. У име Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама богослужењу је присуствовао заменик директора др Милета Радојевића др Марко Николић. Англиканска заједница у Београду традиционално, са благословом Патријарха српског, своју божићну и васкршњу службу савршава у капели Светог Симеона Мироточивог у Патријаршији. Извор: Српска Православна Црква
  7. У име Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја Божићној служби присуствовао Преосвећени Епископ моравички Антоније. Англиканска заједница Пресвете Дјеве Марије у Београду, која иначе редовна богослужења одржава у капели у Вишеградској улици у Београду, по традицији, свечане божићне и васкршње службе савршава у Патријаршијској капели Светог Симеона Митропотичвог. Богослужењу које је почело 24. децембра 2017. године у 22 часа, уочи самог празника Рождества Христовог по новом календару, ипак је присуствовао велики број верника иако чланови те црквене заједнице - углавном запослени у дипломатској служби при појединим амбасадама - поводом божићних и новогодишњих празника радо отпутују у своје земље. Између осталих, служби су присуствовали амабасадор Уједињеног Краљевства г. Денис Киф и амбасадор Индонезије г. Хари Ричард Џејмс Канду са супругама. Свечану мису је служио англикански капелан у Београду пречасни Роберт Фокс, који је одржао свечану проповед на тему Мир према анђелској песми: „Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља“. Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријархов и старешина Подворја Српске Патријаршије у Москви, поздравио је чланове англиканске заједнице и честитао им радосне празнике Христовог Рождества. Богослужењу су присуствовали и протођакони Радомир Ракић и Стеван Рапајић, службеници Српске Патријаршије. У име Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама богослужењу је присуствовао заменик директора др Милета Радојевића др Марко Николић. Англиканска заједница у Београду традиционално, са благословом Патријарха српског, своју божићну и васкршњу службу савршава у капели Светог Симеона Мироточивог у Патријаршији. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  8. Сваки двадесети мисли да је Христос рођен на Васкрс, а сваки десети не зна да је Витлејем мјесто рођења Исуса Христа, али 7 од 10 тврди да веома добро зна историју Христа. Опрос 2000 человек показал, что каждый 20-й не смог назвать имен родителей Иисуса, а трое из 10 не подозревали, что Иисус был плотником. Около 16 % думали, что он был безработным. Каждый 20-й думает, что среди даров, которые волхвы принесли младенцу Иисусу, был осел, а еще 5 % считают, что существует звезда, названная в Его честь. Каждый 10-й не смог назвать имя Иуды, который предал Иисуса, и один из 100 человек считает, что его предала мать, Дева Мария. Почти четверть не знали, что Страстная Пятница – день, когда Он умер на кресте. Истраживање је такође показало да само троје од десет британаца зна о Исусу из Светог Писма. Иницијатор овог истраживања је телевизијски канал „History“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. У сусрет најрадоснијем Хришћанском празнику – Божићу обављено је једно интрересантно истраживање које је дало поражавајуће резултате. Свеки пети британац не зна да је Божић повезан са рођењем Исуса Христа, показало је истраживање једне енглеске компаније OnePoll, а објавио The Independent. Сваки двадесети мисли да је Христос рођен на Васкрс, а сваки десети не зна да је Витлејем мјесто рођења Исуса Христа, али 7 од 10 тврди да веома добро зна историју Христа. Опрос 2000 человек показал, что каждый 20-й не смог назвать имен родителей Иисуса, а трое из 10 не подозревали, что Иисус был плотником. Около 16 % думали, что он был безработным. Каждый 20-й думает, что среди даров, которые волхвы принесли младенцу Иисусу, был осел, а еще 5 % считают, что существует звезда, названная в Его честь. Каждый 10-й не смог назвать имя Иуды, который предал Иисуса, и один из 100 человек считает, что его предала мать, Дева Мария. Почти четверть не знали, что Страстная Пятница – день, когда Он умер на кресте. Истраживање је такође показало да само троје од десет британаца зна о Исусу из Светог Писма. Иницијатор овог истраживања је телевизијски канал „History“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  10. "Хајде да прославимо, људи, Христово Рождество." Вријеме рођендана Христовог почиње, вријеме поста и припрема за Велики празник. Али, Празник је постао прелест, потопљен у трговину Обично је Божић посебан дан, посебно вријеме у години када заборавимо на Бога. Односно, ми само доживљавамо комерцијализовани Божић. (Традиционални божићни слаткиши у Грчкој, божићни сто ..), свјетлост на улицама града, илузорни вијенци, вјештачке јелке, храна, "гурабе и меломакароно", размјена божићних поклона, предвиђање викенда, тринаеста плата ... Рождество је готово: са напуњеним стомаком и девастираним срцем. Христа нема нигде. Ово све готово нема никакве везе са истином и веома је разочаравајуће: празник је постао прелест, спуштен у трговину. И, вјероватно, неко од оних који покушавају да зараде за хљеб, могу пронаћи извињење, али ова потреба уништава изванредан смисао и дубину одмора. Преваре: "комерцијални" Божић је прва превара. Али постоји још једана, и она је подмуклија. Ово је превара "друштвеног" Божића: Божић видимо као "празник љубави, породични одмор". Празник када све се сретнемо и донирамо новац за социјалне пројекте, прикупљамо за сиромашне пакете пиринча, тестенина, кромпир, пилетине, флашу уља. То су сва добра дјела, дакле, и Црква их поздравља, и то морамо чинити, али добра дјела за Божић а не само Рождество. Можемо принјети малу милостињу да сиромашан купи нешто на пијаци, оставити неке новце на послужавнику, и, евентуално, ићи у дистрибуцији поклона сиромашним породица епископије, али не доживјети у свом животу Божић. Па шта је Божић? Како да га упознамо? Можда би требало учинити нешто још значајније ове године, што ће за неке од нас - вјероватно, за мене - пружити последњу такву могућност? Шта је значење Божића? Добра дјела за Божић не одговарају Божићу Када кажемо "Божић" или "Божић у", у нашем уму, ови концепти имају тенденцију да буду повезани са обиљем свих врста роба, размену поклона, украса, путовања, наравно ... Ови ставови наводе нас на странпутицу. Али, с друге стране, дају нам разлог да се мало променимо. Хајде да пробамо обиље - барем ове године - замијенити једноставношћу и у њему срећно живјети предстојећи Божић. Не у сиромаштву, као Христос, али без сувишка. Нека наш сто буде довољно пун да задовољи наше потребе, али не и претоварен храном. Умјесто да ми, добро нахрањени, дамо поклоне богатом храном, покушајмо да његујемо милост у нашим душама и лишимо се нечега ради нашег суседа. Ако немамо новца, узети мало времена за патње, мало стрпљења - усамљени човјек тешко живи, ради оних којима је то потребно, идите у болницу. И ово ће бити најбољи поклон Христу. Умјесто украшавања свега около, украшавајмо наше душе. Несрећа је, ако је наша кућа пуна звона, јелке и цвијећа, а наше срце покрива паучина. И како је дивно, када је срце украшено, а кућа сређена, али скромна! Умјесто дугих путовања, направићемо једно - путовање мудраца: идемо у Витлејем да видимо шта се десило тамо, шта нам је Господ објавио (Лука 2, 15). Да би разумели шта је Витлејем, потребно је мало тишине. Ово је догађај који се некада догодио у једном од палестинских села? Или је то држава коју осјећам, упоредо са уклањањем мудраца? Мало ближе разумијевању шта је Божић? О чему он говори? Како је наше спасење рођено у једноставности пећине и понизности воље? Како Бог издваја своју љубав и облачи се у људску природу? Како се Бог смањио и пружио нам највећу прилику да постанемо као и Он? Божић је благословено вријеме које се поново отвара пред нама. Отвара се као јединствена прилика за све. Ово ће нас стално подсјећати ових четрдесет дана, и цијелог нашег живота. Немамо много посла: отворимо очи, проширујемо уши и примајмо духовне поруке како бисмо могли да будемо у истинитом Витлејему и радујемо се цијелим бићем Божићу. Тада ће Божије Рождество потврдити да је "Бог у нама", а не само "са нама", него баш у нама: Божје царство је унутар у вама (Лука 17, 21). Желим да се послије четрдесет дана које је Бог дао свима нама, без изузетка, будемо достојни да видмио Христа, не само рођеног у јаслама у Витлејему, већ - што је најважније - ушушканог у јаслама наших душа.
  11. Извор: http://www.pravoslavie.ru/108815.html Превод с руског језика: А.Ж. "Хајде да прославимо, људи, Христово Рождество." Вријеме рођендана Христовог почиње, вријеме поста и припрема за Велики празник. Али, Празник је постао прелест, потопљен у трговину Обично је Божић посебан дан, посебно вријеме у години када заборавимо на Бога. Односно, ми само доживљавамо комерцијализовани Божић. (Традиционални божићни слаткиши у Грчкој, божићни сто ..), свјетлост на улицама града, илузорни вијенци, вјештачке јелке, храна, "гурабе и меломакароно", размјена божићних поклона, предвиђање викенда, тринаеста плата ... Рождество је готово: са напуњеним стомаком и девастираним срцем. Христа нема нигде. Ово све готово нема никакве везе са истином и веома је разочаравајуће: празник је постао прелест, спуштен у трговину. И, вјероватно, неко од оних који покушавају да зараде за хљеб, могу пронаћи извињење, али ова потреба уништава изванредан смисао и дубину одмора. Преваре: "комерцијални" Божић је прва превара. Али постоји још једана, и она је подмуклија. Ово је превара "друштвеног" Божића: Божић видимо као "празник љубави, породични одмор". Празник када све се сретнемо и донирамо новац за социјалне пројекте, прикупљамо за сиромашне пакете пиринча, тестенина, кромпир, пилетине, флашу уља. То су сва добра дјела, дакле, и Црква их поздравља, и то морамо чинити, али добра дјела за Божић а не само Рождество. Можемо принјети малу милостињу да сиромашан купи нешто на пијаци, оставити неке новце на послужавнику, и, евентуално, ићи у дистрибуцији поклона сиромашним породица епископије, али не доживјети у свом животу Божић. Па шта је Божић? Како да га упознамо? Можда би требало учинити нешто још значајније ове године, што ће за неке од нас - вјероватно, за мене - пружити последњу такву могућност? Шта је значење Божића? Добра дјела за Божић не одговарају Божићу Када кажемо "Божић" или "Божић у", у нашем уму, ови концепти имају тенденцију да буду повезани са обиљем свих врста роба, размену поклона, украса, путовања, наравно ... Ови ставови наводе нас на странпутицу. Али, с друге стране, дају нам разлог да се мало променимо. Хајде да пробамо обиље - барем ове године - замијенити једноставношћу и у њему срећно живјети предстојећи Божић. Не у сиромаштву, као Христос, али без сувишка. Нека наш сто буде довољно пун да задовољи наше потребе, али не и претоварен храном. Умјесто да ми, добро нахрањени, дамо поклоне богатом храном, покушајмо да његујемо милост у нашим душама и лишимо се нечега ради нашег суседа. Ако немамо новца, узети мало времена за патње, мало стрпљења - усамљени човјек тешко живи, ради оних којима је то потребно, идите у болницу. И ово ће бити најбољи поклон Христу. Умјесто украшавања свега около, украшавајмо наше душе. Несрећа је, ако је наша кућа пуна звона, јелке и цвијећа, а наше срце покрива паучина. И како је дивно, када је срце украшено, а кућа сређена, али скромна! Умјесто дугих путовања, направићемо једно - путовање мудраца: идемо у Витлејем да видимо шта се десило тамо, шта нам је Господ објавио (Лука 2, 15). Да би разумели шта је Витлејем, потребно је мало тишине. Ово је догађај који се некада догодио у једном од палестинских села? Или је то држава коју осјећам, упоредо са уклањањем мудраца? Мало ближе разумијевању шта је Божић? О чему он говори? Како је наше спасење рођено у једноставности пећине и понизности воље? Како Бог издваја своју љубав и облачи се у људску природу? Како се Бог смањио и пружио нам највећу прилику да постанемо као и Он? Божић је благословено вријеме које се поново отвара пред нама. Отвара се као јединствена прилика за све. Ово ће нас стално подсјећати ових четрдесет дана, и цијелог нашег живота. Немамо много посла: отворимо очи, проширујемо уши и примајмо духовне поруке како бисмо могли да будемо у истинитом Витлејему и радујемо се цијелим бићем Божићу. Тада ће Божије Рождество потврдити да је "Бог у нама", а не само "са нама", него баш у нама: Божје царство је унутар у вама (Лука 17, 21). Желим да се послије четрдесет дана које је Бог дао свима нама, без изузетка, будемо достојни да видмио Христа, не само рођеног у јаслама у Витлејему, већ - што је најважније - ушушканог у јаслама наших душа. View full Странице
  12. Поука Његовог Преосвештенства Епископа милешевског Атанасија (Раките) о данима овог благословеног и свештеног времена Божићног поста. По речима владике Атанасија пост је време када се духовно препорађамо, не само ми, већ и заједница у којој живимо, припремајући се за празник Рођења Христовог. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. Нови уредник „Православља” и „Теолошких погледа” 7. Јун 2017 Протођакон др Дамјан Божић - нови уредник новина Српске Патријаршије „Православље” и часописа „Теолошки погледи” Протођакон др Дамјан Божић рођен је 1978. године у Пећи на Косову и Метохији. Основну школу завршио je у Београду уз упоредно похађање ниже музичке школе (1993.). Призренску петоразредну богословију матурирао је 1998. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао 2011. године у Сједињеним Америчким Државама. Рукоположен је у чин ђакона у Саборном храму у Чикагу од стране митрополита Христофора 2003. године. Од 2003. до 2012. године служио је у Саборном храму у Чикагу и обављао више дужности при канцеларији Митрополије, Саборне цркве као и на Богословском факултету у Либертивилу. У октобру 2011. одликован је чином протођакона. Због потребе службе, а по благослову Патријарха српског г. Иринеја, 2012. године постављен је за ђакона Саборне цркве у Београду. За штампу је приредио: Катихизис владике Николаја (на енглеском), О посту и причешћивању (на енглеском и српском), Шематизам Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци (на енглеском и српском), Монографију фрескописа Саборног храма у Чикагу (на енглеском и српском), Чин благосиљања путника (црквенословенски превод), Шематизам Епархије средњоевропске (на немачком и српском), Ходих ширинама – водих висинама - Патријарх Иринеј у Канади (на енглеском и српском), Неизмењена српска душа - Изабране проповеди митрополита Христофора (на српском). Тренутно завршава збирку проповеди митрополита Христофора на енглеском језику. У припреми је двојезична монографија поводом 40 година од хиротоније митрополита Христофора (1978.-2018.). Члан је Управног одбора Привредне фондације Архиепископије београдско-карловачке. Служи у Саборном храму у Београду. У слободно време преводи и пише кратке приче и песме.
  14. Нови уредник „Православља” и „Теолошких погледа” 7. Јун 2017 Протођакон др Дамјан Божић - нови уредник новина Српске Патријаршије „Православље” и часописа „Теолошки погледи” Протођакон др Дамјан Божић рођен је 1978. године у Пећи на Косову и Метохији. Основну школу завршио je у Београду уз упоредно похађање ниже музичке школе (1993.). Призренску петоразредну богословију матурирао је 1998. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао 2011. године у Сједињеним Америчким Државама. Рукоположен је у чин ђакона у Саборном храму у Чикагу од стране митрополита Христофора 2003. године. Од 2003. до 2012. године служио је у Саборном храму у Чикагу и обављао више дужности при канцеларији Митрополије, Саборне цркве као и на Богословском факултету у Либертивилу. У октобру 2011. одликован је чином протођакона. Због потребе службе, а по благослову Патријарха српског г. Иринеја, 2012. године постављен је за ђакона Саборне цркве у Београду. За штампу је приредио: Катихизис владике Николаја (на енглеском), О посту и причешћивању (на енглеском и српском), Шематизам Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци (на енглеском и српском), Монографију фрескописа Саборног храма у Чикагу (на енглеском и српском), Чин благосиљања путника (црквенословенски превод), Шематизам Епархије средњоевропске (на немачком и српском), Ходих ширинама – водих висинама - Патријарх Иринеј у Канади (на енглеском и српском), Неизмењена српска душа - Изабране проповеди митрополита Христофора (на српском). Тренутно завршава збирку проповеди митрополита Христофора на енглеском језику. У припреми је двојезична монографија поводом 40 година од хиротоније митрополита Христофора (1978.-2018.). Члан је Управног одбора Привредне фондације Архиепископије београдско-карловачке. Служи у Саборном храму у Београду. У слободно време преводи и пише кратке приче и песме. View full Странице
  15. МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ! Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 7. јануара 2017. године, на радосни празник Рождества Господњег - Божић, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Торжественом празничном богослужењу су, поред многобројног благочестивог народа, присуствовали председник Републике Србије г. Томислав Николић, престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, министарка правде гђа Нела Кубуровић, саветник председника Владе г. Владимир Божовић, представници републичке и градске власти, апостолски нунције у Београду надбискуп Лучано Суријани, надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, предстваници традиционалних Цркава и верских заједница, чланови дипломатског кора, као и личности из културног и јавног живота престонице. Божићну посланицу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и свих архијереја Српске Православне Цркве прочитао Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније, који је, иначе, у поноћ началствовао Литургијом у храму Светог Саве, Његовој Светости саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке, уз појање Првог београдског певачког друштва и Дечјег хора Сабоног храма. Богослужење је директно преносио Јавни сервис Радио телевизија Србије. Архиепископија београдско-карловачка
  16. Абу Абдулах ел Косово, један од најозлоглашенијих припадника ИСИС-а, са још 400 терориста продро је из Сирије на Балкан и спрема напад на инстутуције на Косову, али и Српску православну цркву, пише данас београдска штампа. Право име крвника је Лавдрим Мухаџери, познат и као „касапин из Качаника”, а његове слике како одсеца главе заробљеницима згрозиле су свет. Италијанске службе, како преноси “Курир”, наводе да је Мухаџери на Косово дошао с таласом миграната. Дневни лист „Информер“ наводи да Мухаџери спрема крваве нападе на Србе током Божића, а наводно је по повратку с ратишта као главну мету означио Српску православну цркву. Италијанске службе имају веома прецизне податке о његовом кретању и намерама. Наводно га прате још откако су га прошле године спречиле да изврши атентат на папу Фрању. Он је на Косову наводно већ неколико пута осујећен у намери да извшри напад. Мухаџери важи за једног од најопаснијих и најбоље обучених терориста ИСИС и треба га веома озбиљно схватити, упозорили су италијански медији. Међународни стручњак за тероризам Џевад Галијашевић тврди да је Мухаџери, за два месеца, колико је на Косову, сигурно направио озбиљну терористичку групу и да је питање дана када ће извести напад. Галијашевић истиче да би мете могле да буду цркве и манастири по Србији, али и Храм Светог Саве у Београду. „Његова главна намера је да изазове страх и панику код ‘непријатеља’, а то ће урадити само ако изазове нападе широких размера у самом Београду. Нема сумње да је то његов крајњи циљ“, упозорава Галијашевић. И стручњак за безбедност Милан Мијалковски каже да претње албанског џихадисте треба схватити озбиљно и да су шансе да нападне негде на Балкану или у Србији, веома велике. “Реч је о терористи који има искуства, који је обучаван у америчкој бази код Урошевца на Косову, где је радио неко време. Његове претње по државу Србију, али и цео Балкан, су реалне”, каже Мијалковски. Дневни лист “Ало” пише да је на мети џихадисте из Качаника и сам председник Србије Томислав Николић. Уколико се узме у обзир да би председник Србије на Бадњи дан (петак) требало да посети Штрпце, није искључено да би један од вођа ИСИС-а, који је претходних година спроводио терор по Сирији, могао да покуша и терористички напад на шефа Србије. Информација о могућим нападима на Косову, и то око божићних празника, потекла је од италијанске специјалне службе, након чега је данас у скоро свим дневним листовима у Србији, објављена уз фотографију крвника из Качаника. Косовски министар: Мухаџери није на Косову Косовски министар унутрашњих послова Скендер Хисени негирао је данас медијске наводе према којима је високи командант такозване Исламске државе Лавдрим Мухаџери недавно боравио на Косову. „То су медијске спекулације. Та особа није на Косову“, рекао је Хисени, преноси приштинска „Газета експрес“. МОНДО
  17. РАЗБОЖИЋЕЊЕ БОЖИЋА - “БЕЗБОЖНИЧЕ, УМРЕЋЕШ” Педесет и пет година државног антитеизма неминовно су нас изопачиле до политеизма, агностицизма или сујеверја. Гурајући здраве верске појмове у страну, стварали смо и нагомилавали нове и нове богове. Модеран човек је све више многобожац. Духовно мртви хришћани, отровани гордошћу, гледајући телескопом божићну Звезду бунцају: “Дакле, ипак је истина мој пријатељу! Наша вера нема више места у васиони. Постоје само вечни природни закони и ми сами… Или можеш да замислиш, да би за створење наше сићушне планете Син Божји сишао с неба? Ми немамо Бога који би се за нас бринуо, ми имамо још само себе. Од сада човек човеку мора бити све?! ” Тако мисле и осећају “уморни од живота”, али и “сладострасници” који нису ни кренули, а већ се враћају. Школовани за безбожнике уживају своју заиста заслужену мировину и животаре своју жалосну духовну ушкопљеност, јаловост, са скоро искорењеним смислом за веру и живот по Богу, али још, мада онемоћали, разбожују све и сваког, пре свега својом “мисионарском” саможивошћу – болешћу атомског доба. А саможивост укључује све што разједињује: изостаје заједнички сто, заједничка молитва, заједнички пост, заједничко дело и заједнички празници или заједнички празнички датуми. Свештеник одавно није домаћин, не само у својој парохији или епархији, већ ни у својој цркви или манастиру. Еванђелска “неплодна смоква” и јесте индивидуализам у Цркви. Поред тога у њој су све бројнији “живи мртваци” уместо живих хришћана и сви су погрешни, преварљиви и сагрешиви. “Ако со обљутави више није ни за шта осим да се проспе и да је људи погазе” (Мт 5,13). Безбожници постоје и у народу Божјем, међу крштеним многобошцима. Они дајући маха свом презиру према Богу, прогоне изнутра све ваљано, праведно и свето у Цркви. Свештенство спада на клерикализам, неправославну крајност када паству гледа с висока, када служење замењује владањем, а живљење од олтара симонијом. Сиромашни, усамљени, напуштени, прогнани, печалбари, заробљени, затворени, болесни, очајни, настрани и огорчени, не налазе пут повратка на своје божићно место. Наспрам њих су и обожаваоци стандарда, неправедно обогаћени или безвољни мамонисти (Мт 6,24; Лк 16,9.10.13), те и полуверници или духовни хермафродити и преливоде, творци духовне и моралне каљуже, “мрзости опустошења”, односно “гнусобе опуштења”. Даље: на три мртвачка сандука долази једна колевка. Не рађајући децу постајемо заточеници и робови бесмисла и одумирања, а какав је Божић без детињства и дечје невиности. Побачајима и контрацептивима “бринемо се” да нас буде још мање. Разведени бракови су све бројнији упркос психијатријским “курсевима освежења” која одржавају брачна саветовалишта. Млади људи прасну у смех и на помен речи “побожност”, “љубав”, “вера” или “Бог”. У њиховом вокабулару подцртане су речи “новац”, “секс”, “моћ” и “лепота”. Богочовек Христос је “прошао земљу чинећи добро” (Дј 10,38), а људи готово више не верују у братство и пријатељство, чак се најмилосрдније кидају основни људски додири. Божић је у западном свету (али и код нас), деградиран на вашар јаловости, окамењене обичаје или на пословање, божићно тржиште, божићни туризам, метеж и вреву, рекламе, забаву и празничку (скроз многобожачку) узрујаност; или је оптерећен етнофилетизмом, еугеником, шовинизмом, политиком, па чак и псеудорелигиозним настраностима и естетским неуредностима. Разбожићени “положајници” ипак нешто чекају, али се не зна шта. “Деда-мраз” или његов амерички двојник “Свети Никола” деле “поклон-пакете” за Силвестрово у ове новогодишње дане. Они су у познатом костиму чаробњака, са вуненом брадом и косом, у црвеном плашту са пентограмима и уграђеним магнетофоном за снимање дечјих жеља, које се “остварују” пошто их продавци преслушају, а родитељи плате. Заиста “фино” и промућурно! Па, побогу, том малом кућном богу се мора жртвовати!? Заиста није узалуд Гете рекао да најсјајнију светлост прати сенка. о. Иларион Ђурица https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1651816698418461
  18. Божић, Божић Божић, Божић, благи дан, Благог Христа рођендан, Божић, Божић, светли дан, Сав светлошћу обасјан. Дјева Христа родила, Пеленама повила, У пећини Христос спи, Света Дјева над Њим бди. Слама лепо мирише, Богомајка уздише, Утом звезда засија, Пећина се загрија. Анђели се спустише, Пастирима јавише: Весел'те се сви ноћас, Роди нам се Христос Спас! Кад то чули пастири, Срце им се умири, Па кликнуше сви у глас: Нек' се слави Христос Спас! Нек' мир свуда царује, Нек' се срце радује, Нек' се свако поправља И Господа прославља. Па, гле и ми Србчићи, К'о сребрни звончићи, Богомајку хвалимо, Христа Бога славимо. Божић, Божић, благи дан, Благог Христа рођендан, Божић, Божић, светли дан, Сав светлошћу обасјан. Два ангела шеташе Два ангела шеташе Рајску песму певаше, Све Алилуј, Алилуј, Боже благи помилуј. По Рају се шеташе, Рајско цвеће набраше, Све Алилуј, Алилуј, Боже благи помилуј. Стазом светлом пођоше, и пред Престо дођоше, Све Алилуј, Алилуј, Боже благи помилуј. Пред Господа стадоше, на колена падоше, Све Алилуј, Алилуј, Боже благи помилуј. Господ њима говори, Вечну Књигу отвори, Све Алилуј, Алилуј, Боже благи помилуј. Сад идите по свету као пчела по цвету, Све Алилуј, Алилуј, Боже благи помилуј. Рајске песме певајте људе грешне будите, Све Алилуј, Алилуј, Боже благи помилуј. Христу се поклонише, међу људе стадоше, Све Алилуј, Алилуј, Боже благи помилуј. Песме Рајске певаше, људе грешне будише, Све Алилуј, Алилуј, Боже благи помилуј. То је Христов сада глас, нас све зове Господ Спас. Све Алилуј, Алилуј, Боже благи помилуј. Глас је Његов тих и благ, болном срцу мелем драг, Све Алилуј, Алилуј, Боже благи помилуј. Знаш ли ко те љуби? Знаш ли ко те љуби силно, Ко те чува дан и ноћ, Ко ти даје изобилно, Да одолиш врагу моћ? Знаш ли ко ти живот дао, Оца, мајку, брата твог, И ко те је обасјао, Светлим зраком Духа Свог? Знаш ли ко је умро за те, На Голготи, знаш ли то, И радости обећане, Ко ти спрема, знаш ли то? Мораш знати ко то чини, Ко то тако љуби нас, То је Господ са висине, То је Христос, свима спас. Зато и ти, ох, сети се, Па Му срце своје дај, Кад Му скривиш заплачи се, И замоли опроштај. У тој сузи покојања Заблистаће Христов сјај, Имај у Њег' поуздања, Отвориће теби Рај. Пресвјатаја, Пречистаја Пресвјатаја, Пречистаја заштитнице нашег рода својим моћним молитвама за нас слабе моли Бога О Пресвета Божја Мати Богоневесто Христу Богу Ти си била телесни престо За све Српство, за све људе не закрати љубав Твоју заштити нас Богомајко поклони нам милост Твоју. О Пресвета Божја Мати Богоневесто Христу Богу Ти си била телесни престо Ти си свету Христа дала нека Ти је вечна хвала без Тебе би земља наша у гресима очајала. О Пресвета Божја Мати Богоневесто Христу Богу Ти си била телесни престо И док наши дани бледе ми ћемо Те сви славити сачувај нас сваке беде узвишена Богомати. О Пресвета Божја Мати Богоневесто Христу Богу Ти си била телесни престо Кад Ти молиш сина Твога Спаситеља Христа Бога Спаситељ ће нама дати јер га моли Божја Мати. О Пресвета Божја Мати Богоневесто Христу Богу Ти си била телесни престо
  19. Двадесетогодишњи ђакон Авакум пример је свима нама да у вери останемо истрајни. Нарочито младима јер чврстом вером и љубављу стварамо велика дела. О томе нам сведоче и бројна чудеса светитеља, који се данас за нас молитвено заузимају код Господа. Када је реч о повратку у свет, који чека штићенике по одслужењу казне, важно је не посустати пред бројним искушењима. - Уздајте се у помоћ Божју при осмишљавању својих живота. Неће бити лако, свима нам је то јасно. Али, када се вратите детету у себи и осетите радост вере какву познаје чистота дечје душе, могуће је пронаћи смисао и остварити живот. Јер, Христос је постао дете, човек, да бисмо се ми обожили и спасли – поручио је свештеник Дејан Трипковић, духовник Казнено- поправног завода Ваљево. У уметничком делу програма наступила је Музичка група "Лира поетика", употпунивши претпразнично сабрање својим духовним песмама. Извор: Епархија ваљевска Епархијске вести
×
×
  • Креирај ново...