Претражи Живе Речи Утехе

На Бадњи дан, 6. јануара 2018. године, активни и умировљени свештеници Новог Сада честитали су Његовом Преосвештенству Епископу бачком господину Иринеју празник Христовог Рођења. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У своје лично име, као и у име свих новосадских клирикa, предстојећи Празник Владици је честитао протопрезвитер Предраг Толимир, парох при храму Светих Кирила и Методија на Телепу. Тама је развејана и поново је светлост обасјала свет који је седео у тами незнања и немоћи. Ми празнујемо Божји долазак међу људе да бисмо се поново вратили у заједницу са Богом. Дошао је нови Адам, Христос. Као што у старом Адаму умресмо, тако смо у Христу оживели да се са Њим родимо, сараспнемо, сапогребемо и саваскрснемо. Када наступи пролеће цела природа оживи. Тако исто и Христос својим Рођењем сија као пролеће радости свој васељени и сву твар преображава, рекао је отац Толимир. Преосвећени Владика је захвалио протопрезвитеру Предрагу Толимиру и свим новосадским свештенослужитељима на лепој, духовно садржајној, од срца изреченој и пастирски надахнутој честитки, упутивши им речи очинске и архипастирске поуке. Владика Иринеј је посебно нагласио да је потребно да и ми будемо активни учесници а не само они који се сећају божићних догађаја. То и јесте смисао Празника и то јесте смисао служења свете Литургије на празнике да бисмо били учесници догађаја спасења, сарадници домостроја спасења. Господ је извршио све за нас и уместо нас, на нама је да примимо са благодарношћу дар Његове неизмерне и недокучиве љубави, навео је Епископ бачки, узвраћајући честитке и молитвене жеље пред наступајући Нову годину благости Господње. Владика Иринеј је, на крају, пожелео срећне предстојеће празнике свеколикој пуноти Цркве Божје у Бачкој, радосним поздравом – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Извор: Епархија бачка View full Странице

Божићна песма: Радост у срцу, мир у души (ВИДЕО) В. Н. | 05. јануар 2018. Спот у склопу акције "Обновимо себе, подигнимо ступове" сниман у Храму св. Јована Владимира у Београду и манастиру Ђурђеви ступови у Старом Расу, а у њему су наступила и деца извођача Фото приватна архива У СУСРЕТ великом хришћанском празнику Божићу, а у оквиру акције "Обновимо себе, подигнимо Ступове", уметници и деца снимили су божићну песму и спот "Христов рођендан". Стихове Светог владике Николаја и протинице Виолете Сандић, која је и аутор музике, отпевали су Леонтина Вукомановић, дечји хорови "Ступови" и "Чаролија", Јелена Томашевић, Никола Роквић, Сергеј Ћетковић, Жељко Васић, Јована Бараћ, протојереј Радомир Сандић и сама протиница Виолета. Спот је сниман у Храму св. Јована Владимира у Београду и манастиру Ђурђеви ступови у Старом Расу, а у њему су наступила и деца извођача, али чланови певнице и дечје певнице "Ступови", као и музичког састава "Ступови". "Христов рођендан" је песма о радосном празнику Божићу и представља православне врлине и вредности које се темеље на љубави, толеранцији, радости, саосећању, дељењу, заједништву и породици. Кроз спот су приказане све оне радње које се дешавају и у православним храмовима и домовима верника. Окупљени најпре око крста и бадњака, затим око трпезе и уз чесницу, орахе, воће и слаткише деца памте најлепше успомене из свог детињства. "Господ ти је даровао, даруј и ти" је слоган који се често помиње у акцијама "Обновимо себе, подигнимо Ступове" и позива на помоћ свима онима који не могу сами да се изборе са животним искушењем болести или немаштине. Сергеј Ћетковић је деци пожелео срећан и благословен најрадоснији хришћански празник, много здравља, радости, осмеха, среће и игре, а Јелена Томашевић да им све буде здраво, радосно и благородно. - Нека нас овај Божић подсети да имамо разлога за радост у срцу и мир у души - поручила је Леонтина Вукомановић. - У свету брзине и претрпавања информацијама, духовност је једина која нас теши и враћа благостању, јер са вером у рођење Христово и његово рађање у нама, и ми постајемо бољи, самилосни и пажљивији према свему што је Бог створио. Свака песма коју отпевамо за овај радосни празник долази из његовог срца, а тече кроз наша. Попадија Виолета Сандић казала је да су песма и спот "Христов рођендан" снимљени у жељи да радост Витлејемске пећине пренесу на своје ближње: - Мир, љубав, топлину и радост рођења Христовог послали смо песмом, а видео-записом породичну, пријатељску, дечју љубав и радост, као и прелепе српске божићне обичаје, попут уношења Бадњака и ломљења чеснице. Још један мотив је брига о ближњем свом. СМС И СРЦЕ ЗА ДЕЦУ КАО апел на самилост и даривање, у споту "Христов рођендан" појављују се бројеви телефона на које можете упутити поруку и помоћи. То су 2552 (Срце за децу за Деспота), 5757 (Подржи живот), 1150 (За децу оболелу од рака), 1033 (Један СМС за један оброк за породице на Косову и Метохији), 7673 (Срби за Србе - за многодетне породице на Балкану), 7175 (удружење "Увек с децом" за оболеле од рака), 2844 (Нахрани гладног) и 3030 (Буди хуман) уз редни бој по избору - за Александра Адамовића 165, за Марију Милошевић 255, за Дарију Антовић 358, за Дарију Петровић 298, за Теодору Врањешевић 292, за Павла Милошевића 274, за Лазара Зарубицу 301, за Андријану Јовановић 325, за Жељка Митровића 323, за Андријану Обрадовић 406, за Анастасију 396, за Василија 247, за Сергеја 219. View full Странице

5. Јануар 2018 - 14:44 У сусрет великог хришћанског празника Божића, у оквиру хуманитарне акције коју је организовала и покренула Митрополија загребачко-љубљанска, претходних дана подељена је хуманитарна помоћ социјално угроженим српским породицама на подручју бјеловарске, грубишнопољске, ступовачке, сисачке и нарћанске парохије. Свештеници поменутих парохија уручили су верном народу намирнице са храном и средствима за хигијену, које је, уз помоћ дародаваца, обезбедила Митрополија загребачко-љубљанска. У четвртак, 4. јануара 2018. године, Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, у пратњи архимандрита Данила Љуботине, архијерејског намесника грубишнопољског проте Марка Ногића и ђакона Зорана Радића, посетио је парохије ступовачку и грубишнопољску и поделио новачану и божићну помоћ најугроженијим српским породицама. Хуманитарна акција је отпочела у Ступовачи где је митрополит Порфирије посетио две породице које су са великим одушевљењем и радошћу дочекале свога Митрополита и његову пратњу. Митрополит Порфирије је овим вишечланим српским породицама поред новчане уручио и помоћ у виду беле технике: пећ на дрва, фрижидере, телевизоре, pvc прозоре... Парох ступовачки, отац Далибор је на крају, у име својих парохијана и у своје лично име, од срца заблагодарио Високопреосвећеном Митрополиту на посети, нагласивши да је митрополит Порфирије још једампут показао своју очинску бригу за свој верни народ, не само за материјална добра, него и за духовна, тако што их је укрепио и охрабрио својом речју. У наставку митрополит Порфирје је посетио парохију грубишнопољску, где је у пратњи месног пароха јереја Славена Јовичића посетио три вишечлане породице уручивши им новчану помоћ и неопходне кућанске апарате: веш машину, пећ на дрва и телевизор. Митрополит Порфирије се приликом ове посете упознао са тешкоћама вернога народа Божјег на овим просторима, честитао им најрадоснији хришћански празник Божић и изразио спремност да Митрополија и у будуће буде на помоћи. Митрополија загребачко-љубљанска, на челу са својим архијерејом митрополитом Порфиријем, захваљује свим људима добре воље који су препознали значај ове хуманитарне акције и позива још једном оне који могу да помогну да се придруже овом подухвату. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска View full Странице

Свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, празник мира и љубави, слоге и јединства. И овога пута драга наша децо духовна прослављамо рођење Богомладенца Христа који је обукавши се у нашу човечанску природу, постао основа, извор и темељ сваког људског узрастања у добру. Враћајмо се увек Божићу, дану Христовог рођења, удубљујући се у Његову истину и поруку, коју нам својим доласком саопштава, потрудимо се да уподобимо свој живот са том Истином, радосно поздрављајући све и сва МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Нека би ови благдани покренули све нас ка новој нади вером у Бога и човека, да се мир Божији усели у срца наша и постане мир свих нас. Певајући тако Божићну песму анђела и пастира, призивамо на све вас драга децо духовна, Божији мир и молитвено желимо срећну и Богом благословену 2018. годину милости Господње. Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, Епископ жички Јустин Извор: Епархија жичка View full Странице

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2017. године ИРИНЕЈ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни БОЖИЋНИ поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „Ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде“ (II Кор. 5, 17) Драга браћо и сестре, Установа Новога и Вечнога Завета Бога и човека остварена је управо на данашњи дан, на први Божић у историји. Јер, данас је, љубљена децо духовна, превечни Бог извршио дело веће од стварања универзума и испунио обећање дато нашим прародитељима, обећање о коме су пророци од памтивека прорицали, а које је Пречиста, Преблагословена и увек Дјева Марија у смирењу прихватила. Бог Логос постаде човек и настани се међу људима (Јован 1, 14). Син Оца небеског бива роду људском савремен, како би човек постао савечан Богу. Господ Сведржитељ „унизи Себе узевши обличје слуге“ (Филип. 2, 7) и постаде једнак телу смирења нашега, да би нас учинио једнакима лику славе Његове. Зато богомудри апостол Павле у усхићењу кличе: „О дубино богатства и премудрости и разума Божјега! Како су неиспитиви судови Његови и неистраживи путеви Његови!“ (Рим. 11, 33). У време оно, велелепну и надахнуту химну: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ клицало је мноштво анђелске војске док је небо звездом указивало на Витлејем, родни град светога пророка и цара Давида, на Дом хлеба, где се ваистину јави Хлеб Живи Који сиђе с небесâ. У тихој духовној светлости божићне ноћи људско лице превечног Сина Јединородног радосно дочекаше погледи пастирâ (Лк. 2, 4 – 15). Будући да је ова величанствена тајна побожности – јављање Сина Божјег у телу – непојмљива анђелима и људима, превечни план Божје свепрожимајуће љубави почео се откривати у свештеној тишини витлејемске пећине, испуњене крајњим смирењем и неизрецивом добротом. И заиста, приступајући побожно граду Давидову, заједно са небоземним хоровима светих, духовним очима видимо како у Ономе кроз Кога је створено све што је на небесима и на земљи „обитава сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Ова богооткривена истина се проповеда у нашој светој Цркви небројено пута речима да је Син Божји „ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“. Спасење о којем говори Символ вере, драга браћо и сестре, превазилази свако људско очекивање. Није се Бог очовечио како би показао Своју славу и величанство нити да би се, праћен војскама небеским, појавио у овоме свету као његов Господар. Спаситељ је благоизволео родити се од Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије како би човек, благодатним силама Духа Светога, крштењем, учешћем у светој Литургији и животом у Христу, био препорођен и постао бог по благодати, сабрат и сутелесник Богочовека. То нам је Он Сâм омогућио захваљујући истинском рађању за живот вечни које нам дарују свето крштење, миропомазање и свеукупни светотајински живот са врхунцем у светој Литургији, праћен нашим трудом да задобијемо јеванђелске свете врлине. Почевши да истински припадамо Заједници деце Божје, Цркви, ми благодатно учествујемо у божанском животу Христовом и бивамо спасавани и спасени у њој. У најблиставијој светлости и чудесној радости Божића древна народна мудрост изнедрила је здравицу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Заиста је дубок смисао и далекосежна животна порука ове древне мудрости. Ништа нам, драга децо духовна, неће вредети ни држава, нити уређени градови и села, ни економски напредак коме толико тежимо, нити сва добра овога света, ако као народ постепено, али сигурно нестајемо, тојест ако више умиремо него што се рађамо. Нашим хришћанским прецима није било тешко да, током своје бурне историје, изнова, после најтежих искушења и невоља, а некада и дословце из пепела, васпоставе државу, привреду, културу и све оно што их је одувек чинило припадницима истински европске цивилизације. То им је сваки пут полазило за руком јер су њихови домови били испуњени вером, врлинама и снагом, док су им се деца изобилно рађала. Имајмо отуда на уму закон Господњи и опомињимо се нарочито заповести Божје дате прародитељима Адаму и Еви која гласи: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме!“ (I Мојс. 1, 28). Стога, љубљени у Христу Исусу, немојмо занемаривати испуњавање ове заповести! И Сâм Господ љубави својевољно пристаде да се оваплоти и поживи међу нама, а Рођењем од Дјеве Марије занавек освети и даде смисао материнству и рађању. У овим светим божићним данима усрдно се молимо за сву нашу једноверну браћу и сестре у Отаџбини и расејању, са жељом да Богомладенац Исус Христос разгори у њиховим срцима и домовима смирену радост витлејемске светлости, којом небо и земља данас бивају просветљени и блистају. Особито позивамо све верне да, у овој тихој ноћи, срцем и душом буду једно са многострадалним православним српским народом који верно чува и брани сваку стопу свете земље Косова и Метохије, која нам је, не заборавимо никада, дарована од Господа као вечни залог. Времена бурна су долазила и пролазила. За све то време наши преци су у својим срцима неизбрисиво носили Пећку Патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку, Бањску, Дечане, Свете Архангеле и на хиљаде других светих олтара широм Косова и Метохије. Знали су и памтили ко је на ту свету земљу крочио још у давном седмом столећу и раније, како бележе византијске хронике. Знали су ко је остављао записе на грнчарији из 9. века и ко је отварао прве школе при манастирима, писао књиге, живописао фреске и иконе, зидао храмове, отварао прве болнице, писао словенске књиге… Знали су да је велики рашки жупан Вукан у 11. веку одбранио град Звечан. Знали су који су владари из лозе Немањићâ, Лазаревићâ, Бранковићâ, Петровићâ, Обреновићâ и Карађорђевићâ подизали светиње широм српске земље. Све су то знали наши преци, браћо и сестре. А знамо то и ми, њихови потомци. Знамо још нешто. Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име. Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога, јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша света земља. И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме,“ – ако заборавим тебе, Косово и Метохијо, – „нека ме заборави десница моја!“ (Пс. 137, 5). Браћа наша по вери, не само на Косову и Метохији него и другде, суочена су са искушењима. Посебно данас, Богомладенац Христос нас подстиче да ми, православни хришћани и деца Цркве, Његовом благодаћу оснажени, без обзира на то како се други односе према нама било где, у Отаџбини, окружењу и васцелом свету, свима узвраћамо, по заповести Божјој, братски и пријатељски, ма које вере и народности они били, знајући да нас Бог љубави пита шта ми чинимо другима, а не шта други чине нама. Данас, када Пресвета Дјева Марија рађа Превечнога Бога, молимо се за све људе, а нарочито за младе, намучене страшним пороцима наркоманије, алкохолизма, разврата, лењости, гнева, среброљубља, зависти, гордости, неумерености, безосећајности и свим другим пороцима који, обећавајући привидну радост, заправо унижавају боголико достојанство човека и чине га робом. Молимо се да их Господ над војскама укрепи како би познали истину и препознали лик Божји у себи, па да смело устану и збаце окове погрешног избора. Господ Исус Христос говори: „…Познаћете истину и истина ће вас ослободити… Свако ко чини грех роб је греху“ (Јн. 8, 32. 34). Ми смо слободни у правом смислу речи онда кад идемо путем врлинског живота, који извире из стваралачке заједнице љубави са Богом. Насупрот томе, злоупотреба дарова Божјих и потенцијала које имамо, као и избор погрешног стила живота, раслабљује и разара нашу слободу, ниподаштава нашу личност, производи осећај празнине и бесмисла и, напослетку, води у духовно ропство. Слобода је, драга наша децо духовна, слобода за Христа, за другога, за живот и здравље. Слобода за вечност. Такву слободу нам може дати једино Бог јер је управо Он Слобода, смелост и снага. Једино слободом која подразумева ослушкивање воље Божје и самоограничење пред ближњима и пред створеном природом могу се савладати страшни и у нашем народу незапамћени сукоби између супружникâ, родитељâ и деце, рођакâ и кумова, о којима, нажалост, пречесто слушамо и читамо. Блага Вест Рождества Христовог данас се објављује и свету у којем звецка оружје, у којем се спроводи насиље над појединцима и народима, у којем владају неједнакост и социјална неправда, у којем су невина деца жртве ратних сукоба, различитих врста злоупотреба и глади, над којим је свакодневно надвијена нуклеарна претња. Иако забринути, не губећи наду, молимо се Витлејемском Богомладенцу да просветли таму и окрене добру оне који држе полуге моћи у својим рукама. Не бојмо се! Уместо овоземаљских брига и страха, молимо се да мир Божји данас испуни наша срца! То је мир који није пасивност и равнодушност него динамична, стваралачка и, поврх свега, непрестано активна сила која има моћ да преображава, као и да доноси спасење не само нама већ и људима око нас. Благодатно искуство светога Серафима Саровскога сведочи: „Стеци дух мира и тада ће се хиљаде око тебе спасти“. Бог Који је са нама – Емануил – јесте управо тај Мир кроз који долази мир Царства небеског. Такав мир се, свакако, не може поистоветити са некадашњим, садашњим и будућим покушајима остварења миротворства на овој земљи, а који не подразумевају однос у чијем је средишту Тројични Бог. Христов мир је јединствен јер је заснован на неизрецивој и несхватљивој љубави Оца небеског, „Који тако заволе свет да је Сина Својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн. 3, 16). Богочовек Господ Исус Христос се, дакле, рађа од Дјеве Марије како би умро на Крсту и васкрсао из мртвих, дарујући мир и блаженство вечнога живота свеколикој твари. Овакву стварност задобијања мира који побеђује грех и смрт, драга децо духовна, ми доживљавамо не само данас, на празник Рождества Христовог, већ и сваки пут када се сабирамо у нашим светим храмовима на божанствену Литургију и када се причешћујемо Живим Христом. Славећи данашњи празник, помолимо се да срца наша постану Витлејемска Пећина у којој се рађа Христос Син Божји, како бисмо и ми, обасјани светлошћу витлејемске звезде, просвећени мудрошћу мудрацâ са Истока, надахнути Духом Светим, Који је осенио Мајку над мајкама и умирио немире праведнога Јосифа, смело клицали на све четири стране света, објављујући долазак Онога Који нас спасава: Мир Божји, Христос се роди! Дано у Патријаршији Српској у Београду, о Божићу 2017. године. Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца Христа: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ Епископ будимски ЛУКИЈАН Епископ банатски НИКАНОР Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН Епископ канадски МИТРОФАН Епископ бачки ИРИНЕЈ Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ Епископ западноевропски ЛУКА Епископ жички ЈУСТИН Епископ врањски ПАХОМИЈЕ Епископ шумадијски ЈОВАН Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ Епископ ваљевски МИЛУТИН Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Епископ западноамерички МАКСИМ Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ Епископ источноамерички ИРИНЕЈ Епископ крушевачки ДАВИД Епископ славонски ЈОВАН Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ Епископ тимочки ИЛАРИОН Епископ нишки АРСЕНИЈЕ Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН Епископ далматински НИКОДИМ Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА: Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ Епископ брегалнички МАРКО Викарни Епископ стобијски ДАВИД Извор: Српска Православна Црква View full Странице

25. Децембар 2017 - 13:57 Његово Блаженство патријарх Антиохије и свег Истока Јован Х упутио је Божићну посланицу свештенству и вернима Апостолске столице Антиохијске Цркве, у којој се, између осталог, каже: „... Време је да се распрши тама са Истока и да народ Истока живи у миру у својој родној груди. Време је да ратови престану у земљи у којој је Христос рођен и из које потиче божанска вера. Порука нашег Истока јесте порука слободе, мира и отворених срца према читавом свету. Ту нема ни трага о насиљу и тероризму, није га било у прошлости а нема га ни данас. Молимо се да светлост Витлејемске пећине одагна таму ратова... ...Узносимо своје молитве за мир у Сирији, за стабилност Либана, за безбедност Палестине и за благостање крварећег Ирака; за сваку душу и за све народе. Узносимо молитве за Јерусалим и за његове светиње и установе еда би Јерусалим и даље био град молитви. Молимо се за сав свет; призивамо свог Господа да овенча Нову годину својим милошћу и благословима. Приносимо своје молитве за све заробљенике, а посебно за двојицу архијереја, митрополита Павла Јазигија и архиепископа Јована Ибрахима. Молимо се за киднаповане, бескућнике и за све оне који живе у беди. У навечерју Рождества узносимо молитве за оне који су нам претходили у нади на васкрсење и вечни живот, и да божанско Дете све њих загрли у свом топлом наручју и окружи их својом божанском милошћу. И док се подсећамо на Исток током ових тешких дана, никада не треба да заборавимо оно делатно антиохијско присуство широм света. Молимо се да Христос Дете подари своје милости свему свету и свима духовним чедима Антиохијске столице на Блиском истоку и широм света. Од срца Антиохијске Цркве упућујемо срцима свих људи поздраве у име Христа рођеног у Витлејему. Заиста се опомињемо да је хришћанство рођено на Истоку и да је живело братски са другима и да хришћанска Црква Антиохије пружа своје руке и грли сву своју децу, да је поносна на њих, ма где су, јер преко њих и њиховим делатним присуством Антиохијска Црква проповеда Јеванђеље Христово и његову Благу вест читавом свету.“ Дано у Патријаршијском двору у Дамаску, у Сирији. Извор: Антиохијска Патријаршија (превод са енлеског – Инфо служба СПЦ) View full Странице

Информативна служба Српске Православне Цркве честита празник Рођења Богомладенца верницима и свештенству хришћанских Цркава који Божић славе по грегоријанском календару. МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ! View full Странице

Празник Рождества или Божића је празник у којем славимо Божију скромну љубав према људима. Бог Вечни шаље свог Сина у свет како би спасао свет. Христос Господ је земаљски човек, да би земаљски људи могли досећи вечни небески живот. Рођен је од Девице Марије испуњене Светим Духом да би посветио човечанство на земљи. Рођен је у земаљској пећини како би осетио земљу као и ми. Рођење спаса Исуса Христа у Витлејему показује везу између небеса и земље, између анђела и људи. Тада су анђели певали "Слава Богу на висини, и на земљи мир, добра воља међу људима". Због тога, празник Рождества јесте празник слављења Бога који је створио човека из љубави за људе и за њихово спасење, прослава безбрижности, прослава радости или добре воље међу људима. Због тога, поводом Рођења Господњег, нудимо поклоне најближим и онима који су беспомоћни. Нудимо поклоне наше љубави као одговор на Божју љубав према нама. Другим речима, Божићни празник је празник милости и, уједно, радости. Онај ко даје испуњава своју душу милосрдном љубављу према Богу. Поводом овог великог празника хришћанства да се посебно сетимо Румуна из земље и иностранства, Румуна у границама Румуније и Румуна у дијаспори. Напомињемо да у својим молитвама и ми морамо показати знаке румунског братства и заједништва. Такође, ових дана смо позвани да помогнемо сиромашнима, старим, болесним људима, усамљенима и беспомоћнима, да зрачимо мир и радост мира и радост Христа. Честитам празник Рождества Господа нашега Исуса Христа и Богом благословену Нову годину и свима желим здравље и спасење, мир и радост, и упућујем благослов на много година! † Данило, Патријарх Румунске православне цркве View full Странице

Његово Блаженство јерусалимски Патријарх Теофило упутио је свештенству и вернима Божићну посланицу у којој се, између осталог, вели да се „човекољубље Божје проповеда Духом Светим у Цркви, Телу оваплоћеног Бога, Господа нашег Исуса Христа који је био распет телом, а васкрсао из мртвих за спасење света. Христос је дао налог Цркви да продужава његову миротворачку, помирљиву, освећујућу и спасоносну мисију у свету. Црква пројављује и проповеда своје дело спасења својим члановима, али и онима који драговољно не прихватају поруку Господа мира, него поступају бескрупулозно и нечовечно, управо као што је Ирод учинио новорођеном Цару и младенцима. Такви не оштре своје плугове за орање, нити српове за жетву; напротив, оштре мачеве да свакога исеку на комаде. Они троше ризницу божанске творевине да на компатибилна и некомпатибилна оружја и ратове жртвују 100.000 невиних људи својим злочиначким, терористичким чиновима, и притом се усуђују да кажу да је то учињено у име Божје. Црква им говори у љубави, она проповеда мир, и онима близу и онима далеко. Она освећује народ, укроћује њихова понашања и остаје оаза, рај и видљива пројава Царства Божјег на земљи. Црква раздељује духовна и материјална добра са људима човекољубиво. Када је срамоте, она прашта и моли се. Свакога позива када каже: „дођи и види“ (Јован 1,46). Јерусалимска Црква у Светој земљи штити и чува Света места и, наравно, Базилику Рождества Христовог у Витлејему, коју су подигли цареви Константин и Јустин. Јерусалимска Црква се моли из Пећине која је примила Младенца за мир свега света, мир на Блиском истоку и у Светој земљи, за напредак, благостање, божански благослов и спасење благочестивих божићних поклоника, на славу оваплоћеног Исуса Христа заједно са Оцем и Светим Духом у векова и векова.“ Посланица је упућена „из Светог града Витлејема“. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Драги наши, У име уредничког тима и лично, честитам вам празник Рождества Господа и Спаса нашег Исуса Христа са жељом да нас све здравље служи, а за све остало ћемо се већ уз Божију помоћ и сами потрудити. Сетимо се и данас, као и у све дане што би требали, оних "невидљивих људи", оне наше "најмање браће", потребитих, који празник дочекују у условима који нису као што нас већина има. Оних који немају слободу кретања и достојанственог избора, првенствено на Косову и Метохији, те Републици Хрватској, као и сиромашних и болесних, бескућника,... А свакоме је Божић... Желим такође да се захвалим свим члановима Форума на раду и развијању ове наше агоре. На култури дијалога, која истина није увек на највишем нивоу, али која је у поређењу са огромном већином оваквих портала на веома високом нивоу, што је, уз обиље тема о којима се овде дискутује, наше заједничко "благо" по којем смо познати. И у наредном периоду, очекујем да ће се нашем "стаду малом" придруживати још људи који, без обзира на тренутну актуелност појединих дневних тема, на нашем Форуму могу пронаћи одговоре на многа питања наше вере и спознати и добити ону "живу реч утехе". Још једном, срећан вам и благословен празник. Христос се роди!

Божићна литургија у Приштини први пут од 1999. 7. јануара 2017. 0 Први радосни поздрав „Мир Божји Христос се роди“ на Kосову и Метохији упућен је овог Божића из Храма Христа Спаса у центру Приштине Епископ рашко-призренски Теодосије са двадесетак верника и свештенством дошао је рано јутрос у овај храм и унео бадњак уз певање божићних тропара. Ово је први пут од 1999. године да је за Божић служен у храму и да су се у њему чуле божицне песме. Епископ Теодосије је у Храм Христа Спаса дошао у пратњи свештенства и монаштва епархије рашко-призренске и верника. Након уношења бадњака и службе у олтару незавршене цркве епископ је поручио да је ово празник радости и мира и празник који ослобађа од греха и страха и смрти. „Дошли смо у Храм Христа Спаса овде у Приштини, јер смо имали жељу да прво ‘Христос се роди’ у нашој епархији изговоримо у овом светом, али и мученицком храму. Храму који су неки затворили и закључали да не би свештеници и православни верници улазили у њега и исто тако храму који се налази у граду где данас нема православних Срба. Само је десетина остала и они живе у страху“, рекао је епископ Теодосије. Он је додао да данашњи поздрав Христос се роди из Храма Христа Спаса има посебан значај и поруку за све који живе на Kосову и Метохији и све Србе широм света, јер подсеца да не смемо заборавити и остале наше храмове и манастире широм Kосова и Метохије „Не смемо заборавити ни овај град ни свету косовско-метохијску земљу на којој живимо“, казао је Теодосије. Храм у Приштини је много пута скрнављен и девастиран, а епархија рашко призренска је прошле јесени уредила двориште и унутрашњост цркве. Последњи у низу инцидената догодио се пре око месец дана када су још увек непознати починиоци променили катанце на улазним вратима и онемогућили улаз у Храм. Епископ Теодосије данас је поставио нове катанце и закључао цркву. Јутрос су у Приштину дошли и заменик премијера Kосова Бранимир Стојановић и официр за везу Београда у Приштини Дејан Павићевић. „На ово божићно јутро шаљемо поруку мира са једном испруженом руком помирења, руком на којој нема ни ланаца ни катанаца, исто као што их више нема овом храму“, рекао је Дејан Павићевић. Заменик премијера Kосова Бранимир Стојановић каже да је из Приштине данас послата порука мира. „Желимо да живимо у љубави и миру са свима, ово је порука да нећемо одустати ни од једног свог камена где год се налазио, а камоли од наше цркве“, рекао је Стојановић. Танјуг

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2016. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лк. 2, 14) Ево нас и ове године пред празником Божића, пред празником безмерне љубави Божије, јер нам се данас у граду Давидову роди Христос Господ (Лк. 2, 11), Емануил, што ће рећи: с нама Бог (Мт. 1, 23). Ову велику Тајну Оваплоћења Бога Логоса, скривану од постања векова (Јн. 1, 2), најпре су благовестили анђели Божији својом божићном химном мира и љубави (Лк. 2, 14). Потом им се придружују пастири и мудраци са Истока, сабирајући тако небо и земљу око Богомладенца Христа, анђеле, и људе, и све народе земаљске у Цркву Бога живога (2. Кор. 6, 16). Како нам о догађају Рођења Христовог, које је, по светим Оцима, веће чудо и од самога стварања света, сведоче свети јеванђелисти, очевици и слуге Речи (Лк. 1, 2)? Свети апостол Матеј у своме Јеванђељу пише својим сународницима Јудејима, желећи да им на основу старозаветних пророштава посведочи да Исус Назарећанин јесте Христос или Месија, Помазаник Божији, Спаситељ света (Пс. 138; Ис. 7, 14). Због тога он своје Јеванђеље почиње родословом Господа Исуса Христа (Мт. 1, 1-17), наглашавајући тиме Његову реалну људску природу. Он у свом родослову помиње централне личности Старог Завета, посебно истичући Авраама и цара Давида, јер се за њих везивало највише пророштава о доласку Месије, која су остварена Рођењем Христовим у Витлејему јудејском (Мт. 2, 5–6). Први део Матејевог Јеванђеља нам, дакле, громко каже: Бог је постао реалан човек, ради нас и ради нашег спасења (Мт. 1, 2), а у другом делу свога родослова Матеј говори да Месија јесте Богочовек, да је Његово Рођење натприродно, од Духа Светога и Марије Дјеве (Мт. 1, 20). Узевши на себе реалну људску природу, Христос постаје један од нас (Јн. 1, 14), остајући при томе оно што је од вечности био – Син Божији и Друго Лице Свете Тројице. Ово би, у најкраћем, била благовест јеванђелиста Матеја, благовест о спасењу свих народа вером у Исуса Христа (Гал. 2, 16). Свети апостол Лука нам у свом Јеванђељу, које је упутио свом ученику благочестивом Теофилу (Лк. 1, 3), а затим и свакој богољубивој души, даје историјски оквир Рођења Христовог. Он апологетским сведочењем разуверава све скептике и неверујуће, који су покушавали Господа Христа да прогласе легендом и непостојећом личношћу, и уверава их да је Христос реална историјска Личност и Месија. Као историчар, Лука наводи да се Рођење Христово догодило у време римског ћесара Августа, који је владао од 27. године пре Христа до 14. године по Христу, а за време првог општег пописа становништва током Киринове управе Сиријом (Лк. 2, 2), што су историјске чињенице које не пориче ни егзактна наука. Допуњујући Матеја, јеванђелист Лука о Рођењу Христовом пише не само Јудејима него и свим народима на земљи (Лк. 2, 29-32). Лука у своме родослову наглашава да Христос јесте Спаситељ, Нови Адам, Глава и духовни родоначелник Новог Израиља, благословеног Царства Оца и Сина и Светога Духа (Лк. 3, 21–23), чиме указује на литургијску димензију овога празника. Да додамо укратко, као круну и печат, сведочанство светог јеванђелиста Јована Богослова о Рођењу Христовом. Овај љубљени ученик и апостол Христов додаје Матеју и Луки своје Протојеванђеље. У њему он благовести да је Христос предвечни Син Божији, Реч Божја, Логос кроз Кога је све постало (Јн. 1, 1–3) и Који је као светлост дошао у овај свет (Јн. 1, 5) да нам објави Нови и вечни Завет Бога и човека: „Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа” (Јн. 1, 17; Рим. 10, 4). Драга браћо и сестре, то што су јеванђелисти посведочили, апостоли и свети Оци утврдили, то и ми вама сведочимо данас, на Божић, јер је „Христос исти данас, јуче и довека” (Јевр. 13, 8). Зато вас из пастирске бриге и љубави позивамо да сви заједно узмемо учешћа у божићном празновању, да оставимо свакодневне бриге, да принесемо своје дарове Богомладенцу Христу – духовно злато, тамјан и смирну, а то значи нашу веру, наду и љубав – и да се сусретнемо са Богом и ближњима. Свети Јован Златоуст је Божић назвао кореном свих хришћанских празника јер нам је у Божићу обећано, на неки тајанствени и благодатни начин унапред даровано, и Сретење, и Крштење, и Преображење, али и Крст и Васкрсење Христово. Зато је наш народ говорио: „Без Бога ни преко прага“ и „нема веће славе од Божића”, јер је у Божићу предокушао Тајну Бога и свенародног спасења у Цркви Христовој. Српски народ је народ Божића, део Народа Божјег или свега рода хришћанскога. Он је и народ Светога Саве, народ светог цара Лазара Косовског и свих осталих мученика и новомученика, који у зла времена пострадаше, као витлејемска деца (Лк. 2, 16), за истину и правду Божију. Њихове жртве се сећамо и молимо их да нас у небеском Витлејему помињу у својим светим молитвама, да бисмо били достојни својих светих предака, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле. Божић нам открива циљ и смисао нашег живота на земљи. Речено светоотачким језиком, Бог постаје човек да бисмо се ми људи обожили, да бисмо постали „богови по благодати” испунивши своје биће пуноћом божанске благодати. То није хришћански максимализам нити антрополошка утопија. То је реалност живота у Христу. То је духовна реалност која је дар Божића. Не дозволимо зато да нас ишта од овога света, света који у злу лежи (1. Јн. 5, 19), одвоји од љубави Божије, откривене у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8, 35)! Пуноћа ове љубави је у Рођењу Христовом. Зато Божић заиста јесте „дан који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему” (Пс. 118, 24). Божић нам указује и на светињу људског живота. Овај Празник нас позива на обожење, а не на уништење, на служење животу, не само биолошком већ и вечном, а не на робовање смрти. Свети старац Силуан Атонски се трудио да у животу не погази ни црва, ни мрава, ни цвет, ни најмањи стручак траве. Свему је од Бога дарован живот, а посебно људском бићу, које је у Христу икона Бога Живога (2. Кор. 4, 4). Божић нам оснажује и враћа библијски благослов: „Рађајте се и множите и напуните земљу!” (1. Мојс. 1, 22). Дај Боже да овај благослов постане мера живота српског народа и свих народа на земљи, јер би на тај начин пакао братоубиства и чедоморства био замењен рајским миром и пуноћом живота. Нека од овог Божића оживи Србија и нека наше породице испуни радост и дечија игра! Свето Јеванђеље нас управо и подсећа на то да, ако се не обратимо и не постанемо безазлени као деца, нећемо ући у Царство небеско (Мт. 18, 3). Зато је Божић празник и наше деце, празник младости и вечне будућности. У ове благословене божићне дане молимо се Господу, Цару мира (Јевр. 7, 2), да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе Своје широм света и да буде милостив свима нама. Нека овај Божић призове у заједницу све оне који су се на било који начин одвојили од Цркве Бога Живога! Нека нестану јереси и расколи, да би сви људи, са страхом Божијим, вером и љубављу, приступили јединству и животу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве! За то јединство се и Сâм Господ молио у Својој првосвештеничкој молитви речима: „Да сви једно буду” (Јн. 17, 21). Поздрављамо божићним поздравом сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и позивамо их да живе у међусобној братској љубави, у љубави Божића. Посебно се молимо за распето Косово и Метохију, нашу духовну и националну колевку, коју је велики Његош назвао „грдним судилиштем”. Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим. Нека би Бог, Једини Човекољубац, подарио мир и благослов свему народу Свом и, по речима светог Силуана Атонског, даровао да Га сви народи на земљи познају Духом Светим, у чудесној светлости Божића! Мир Божји, Христос се роди! Ваистину се роди! Благословена нова 2017. година! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2016. Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца, чудесно Рођеног од Духа Светог и Марије Дјеве ради нас и ради нашега спасења: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ Епископ будимски ЛУКИЈАН Епископ банатски НИКАНОР Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН Епископ канадски МИТРОФАН Епископ бачки ИРИНЕЈ Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН Епископ западноевропски ЛУКА Епископ жички ЈУСТИН Епископ врањски ПАХОМИЈЕ Епископ шумадијски ЈОВАН Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ Епископ далматински ФОТИЈЕ Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ Епископ ваљевски МИЛУТИН Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Епископ западноамерички МАКСИМ Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ Епископ источноамерички ИРИНЕЈ Епископ крушевачки ДАВИД Епископ славонски ЈОВАН Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ Епископ тимочки ИЛАРИОН Епископ аустралијско-новозеландски СИЛУАН Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН Епископ умировљени славонски САВА Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ Епископ бивши нишки ЈОВАН Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ Епископ брегалнички МАРКО Викарни епископ стобијски ДАВИД View full Странице