Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 20. априла 2020. године, на Васкршњи понедељак, свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду. Извор: Инфо-служба СПЦ

Предстојатељ Цркве Божје у Епархији тимочкој, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион на празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа служио је Пасхално јутрење и свету архијерејску Литургију у Световазнесенском храму свештене обитељи манастира Вратна. Благољепију васкршњег сабрања допринело је милозвучно појање сестринства ове свете обитељи. Извор: Епархија тимочка

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 18. априла 2020. године, на Велику суботу, светом архијерејском Литургијом у цркви Светог Марка у Београду. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 16. априла 2020. године, на Велики четвртак, свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Београду. Извор: Инфо-служба СПЦ

Архијерејску Литургију Светог Василија Великог, на Велики четвртак, 16. априла 2020. године, служиo je Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније уз саслужење братства Храма Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу. Радио Глас Православне Епархије нишке је уживо преносио ову Свету службу, а са благословом Његовог Преосвештенства, у току Страсне и Светле седмице сви верници ће моћи да прате директне аудио преносе Богослужења из нишког Саборног храма Силаска Светог Духа на Апостоле. Извор: Радио Глас

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 12. априла 2020. године, на Цвети - Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, свету архијерејску Литургију у цркви Светог Марка у Београду. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, данас, у пету недељу Великог Часног поста, 05. априла 2020. године, служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку. Свјатјејшем је саслуживао протојереј-ставрофор Милован Глоговац, духовник Световаведењског манастира. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Слово љубве

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служио је у четврту недељу Великог поста, свету архијерејску Литургију у крипти спомен храма Светог Саве на Врачару. Благодарећи Телевизији Храм, доносимо видео запис Литургије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 1. марта 2020. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Симеона Мироточивог у Мајамију. -ФОТОГАЛЕРИЈА (1)- -ФОТОГАЛЕРИЈА (2)- Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је служио у недељу, 1. марта 2020. године, свету архијерејску Литиргију у храму Светог Симеона Мироточивог у Северном Мајамију. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи шумадијски Јован и источноамерички Иринеј, старешина храма протојереј-ставрофор Милан Крстић и протођакони Дамјан Божић и Милош Ждралић. После свете Литургије и литије око цркве, Патријарх је преломио славски колач. Добродошлицу Српском Патријарху пожелео је Епископ источноамерички г. Иринеј: -Велика је наша радост данас! О вашој храмовној слави имамо част и задовољство да поздравимо нашег најдражег госта, Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја. Најдражији нам оче, оче љубави, помирења и мира, хваала Вам што сте дошли да будете овде са нама, да поделите са нама Ваши свети патријарашки благослов који доносите из првопрестоног града српског Београда, да овај наш добри Божји народ прими благослов из светог срца наше Цркве. Овај народ је жедан и гладан да чује Вашу реч, а чини ми се да сте ви већ то учинили када сте рукопроизвели ова наша два нова чтеца на данашњи дан, Душана и Душка, којима честитамо од свега срца. Када је Његова Светост новорукопроизведеним чтецима отворио Свети Апостол и дао им је да га читају -било је дивно чути ту комбиновану поруку за данашњи дан. Први апостол је говорио да морамо уклонити од нас сваког зла и све што не ваља, да не смемо дозволити ђаволу да нам приђе и приступи нашем животу да нам одузме срдашца наша. Други апостол је говорио да је најважније да човек има љубави у себи, и, ево, дошао нам је апостол љубави, начелник свете Српске Православне Цркве у садашњем дану и веку, наш омиљени и драги Патријарх српски г. Иринеј. Ваша Светости, поучите овај добри народ мој, народ који ми је поверен. Хвала Богу што их имам, толико се радујем њима и поносим се њима. Ваш извор знања је богат, јер ваша ризница не потиче само од оног што сте учили и из саме науке, већ потиче и из вашег дугог искуства животом у Христу, са Христом и преко Христа! Уведете све нас у Царство небеско. Долгоденствујте и добро дошли, Ваша Светости, и реците сви од свег срца: Живели, Ваша Светости! Патријарх је захвалио на добродошлици и бираним речима узвратио: -Хвала, Владико, на овим љубазним речима који сте изрекли, верујем из срца. Хвала Богу што смо данас заједно у овом светом дивном новом храму посвећеном Светом Симеону Мироточивом, великој личности наше Цркве, наше историје и нашег народа. Радујем се што сам баш на данашњи дан овде, у храму који сте ви подигли из душа и срца својих. Свети Симеон је толико велика личности да је тешко речима изразити његову величину, његову духовност и његов значај за нашу историју. У своје доба он је био један од најпознатијих владара на Балкану. У његово време Србија је почела да се развија и да поставња своје ноге на чврстом темељу. Враћао је српске земље и стварао од многобројних српских племена Србију која, Богу хвала, и данас постоји. Тешко је рећи када је био већи - да ли као жупан рашки или онда кад је скинуо царску порфиру и обукао монашку ризу. Само једна неизрецива духовна величина може да се спусти са те висине у крајње смирење, монашко смирење и да живи као најпростији монах у Студеници и после у Хиландару. Он се одазвао позиву свог сина Саве, да остави престо и дође у манастир да буде монах. Он је тај позив прихватио, и то не само он, већ и мајка његова Ана, у монаштву Анастасија. Потом су, по њиховом угледу, и потомци њихови углавном завршавали свој живот као монаси. У томе је њихова величина и у томе је тајна брзог развоја Србије, једне мале земље која брзо постала велика сила на Балкану. Златни век Србије трајао је двеста педесет година, а тајна њена је била у томе што је била постављена на Јеванђељу, на истини Божјој. Царски дворови су живели угледним хришћанским животом, а на владаре се народ угледао па је и народ јживео таквим животом. Отуда се Србија с правом назизвала Светом Србијом. На том духовном капиталу, драга браћо и сестре, ми смо могли да пребродимо пет стотина година под Турцима. Наш народ је подносио многа страдања и многе невоље, нажалост, неки су у том времену прихватали ислам да би сачували своје животе и своја имања. Ипак, српски народ се држао вере и примера светих Немањића и дочекао дане да буду ослобођени и да оживе своју земљу Србију. Све оно што је учинио Свети Сава, који је изборио аутокефалну Српску Цркву, написао законе за Цркву и земљу Србију, подизао велике манастире и, оно што је најважније, народ христијанизовао - потекло је од великог Немање. Свети Симеон и Свети Сава су велики дар Божји народу српском. То су велике личности и морамо да се угледамо на њих. Ако то не учинимо бићемо осуђени пред Богом, јер нам је Бог дао такве примере да се кроз читаву нашу историју имамо на кога угледати и чији пут морамо следити. Свети Сава је читавог свог живота проповедао мир, слогу и љубав међу браћом. Проповедао је мир и другим народима који су га због тога итекако уважавали. И данас се морамо угледати и на Светог Симеона и на Светог Саву. Нажалост, посвађани смо, подељени смо по многим основама. Једни верују, други неверују, једни прихватају разне религије и утицаје нашег времена, све је мање оних који су искрено одани и верни својој Цркви, својој историји и својим обичајима. Али зато имамо велике ликове пред собом и они нас позивају: Приђите и послушајте нас као што смо ми Господа слушали! То је порука Светог Саве и Светог Симеона и дан данас. Браћо и сестре, ми се налазимо пред вратима Великог и Часног поста. Немојте избегавати пост. Он је користан и за душу и за тело наше. Али морамо да знамо да пост није само избегавање јаке хране. Јеванђеље говори како да постимо, да опростомо једни другима, Ми се свакодневно молимо Господу да опрости грехове наше као што ми опраштамо ближњима својим. Уколико не опраштамо ближњима, ни нама Бог неће опростити. Господ заповеда и да не сабирамо много и не бринемо за богатство овог света. Не смемо да нам наше добро земаљско остане идол коме треба да се клањамо. Није богаство у материјалним поседима и новцу. Право богатство је у нашој вери и помагању једни другима. А данас, нажалост, има много гладних и оних којима је потребна наша помоћ. Нажалост, на Косову и Метохији наш народ живи нељудским животом, лишен је онога што је најважније човеку - слободе и слободног живљења. Оскудевају у свему јер су им Шиптари махом све узели. И данас им узимају и краду, чине им многе и многе невоље. Ми у отаџбини и ви овде морамо заједно бринути о нашем народу коме је неопходна наша помоћ. Колико можемо помозимо им, а Бог ће то наградити. На крају да кажем и ово: ви овде живите далеко од својих духовних и историјских корена и немате никога ближег од људи из нашег народа. Немојте се делити на Србе, Црногорце, Босанце, Војвођане, Личане... Сви смо ми један Божји народ, свима нама је Свети Сава духовни родитељ. И још не заборавите ово: према вама овде овај свет и ова држава ће судити о нама у отаџбини. Дакле, будите блиски једни другима, помозите једни друге и то је воља Божја. Нека су сретни и благословени дани који су пред нама! Да дочекамо велики и сверадосни празник Христовог Васкрсења и да се потрудимо да бољи изађемо из поста него што смо ушли у пост. Да покажемо плодове свог духовног и моралног постојања. Нека Господ благослови вашу децу! Доводите децу чешће у храмове, јер боље да науче од Цркве шта је живот и како да живе тај живот, него да их улица учи о животу. Желимо вам свако добро! Преносимо вам поздраве нашег народа и благослове наших светиња. Да вас Божји благослов и благослови светиња прати у вашем животу. И још нешто да вам поручим на крају: не заборавите корене своје, чувајте веру своју, подржавајте и поштујте своју Цркву. Не заборавите ко сте и шта сте. Сви ми са радошћу очекујемо да се вратите дому своме, светињама својим, гробивима светих предака ваших. Свако добро, нака Господ благослови све вас. Протођакон Дамјан Божић Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Сиропусну недјељу, празник Светог великомученика Теодора Тирона, 1. марта 2020. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Звучни запис беседе Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и братија Манастира уз молитвено учешће бројног вјерног народа. Ријечима архипастирске бесједе обратио се Епископ Јоаникије, који је казао да је свакоме од нас потребно покајање, да тражимо опроштај од Бога, зато нам је Господ Исус Христос заповиједио како да се молимо и дао нам ону најсавршенију молитву Оче наш. „Продужетак те Господње молитве је она Великопосна молитва у којој се тражи од Бога да нам душу сачува од духа љености, мржње, пакости, злопамћења и да усели у нама дух добри да имамо добра настројења, добре мисли, добре намјере, да нас оспособи Господ за добра дјела, да нас оспособи да не осуђујемо ближње своје“. „Ако бисмо нешто добро учинили, али уз то осуђујемо своје ближње и, не дај Боже, имамо мржњу према њима, онда то добро Бог неће примити и од њега нећемо вајде имати“, казао је Преосвећени Епископ. Поучавао је сабране да су хришћани призвани да се моле Богу, да од Бога траже милост за добра дјела, да не осуђују своје ближње, него да се мире са њима, да држе отворено и чисто срце. „То Господ од нас тражи и ако тако чинимо Он ће нас наградити и услишити наше молитве. Врло често, људи се моле за нешто добро, али нијесу схватили да треба да очисте своје срце од мржње, да опросте и чуде се што им Бог молитву није услишио. Најчешће због тога, може бити да, понекад, Господ из васпитних разлога, на дуже стазе, некоме не даје свједочанство да је његова молитва услишена, али и поред тога треба се увијек молити за добро. Онда Господ, ако види да је човјек истрајан, награди га и стоструко за његову истрајност у добру“, бесједио је Владика Јоаникије. Навео је да почиње Велики Часни пост, а да се, истовремено, наша света Црква заједно са вјерним народом налази се пред искушењима од власти Црне Горе. „Наставићемо и даље са одржавањем литија недељом и четвртком, с тим што ће литија у Беранама четвртком полазити у 17 часова, по молби свештеника и народа, који због обавеза не могу да стигну раније“. „Не дај Боже да у те литије идемо са мржњом. Ми само јавно свједочимо и показујемо своје неслагање са злом, јер овај закон, који је донесен у Скупштини Црне Горе, у њега је уграђена страшна неправда према Цркви. Тај закон је донесен са злом намјером. А ми призивамо на дијалог, на измирење у добру, и мирно излазимо. Нема таквих великих скупова нигдје у свијету да људи кад се боре против неправде нијесу полупали ниједан излог, да нијесу запалили ниједно ауто, да нема ниједне псовке, зле ријечи или било чега другог“. „Има истините ријечи, која, можда, некога погађа. И треба да је буде, ако је ријеч истинита, на право мјесто и у право вријеме. У будуће треба тако да буде и да се боримо. Боримо се истином и правдом, молећи се и за пријатеље и за непријатеље, молећи се да све нас Господ заједно уразуми и просвијетли и знамо, свједочимо то да нема мира, ни среће Црној Гори док се она сама са собом не измири, док се не измири са својим прецима, док се не покаје за своје гријехе, за злочине које су браћа браћи чинила, за невино проливену крв, за бацање у јаме. Свега тога је било и треба нам покајање свима због тога да би нам Господ опростио, али, нажалост, видимо, да поједини на тим злим дјелима, на бацању своје браће у јаме, ја их знам, макар, 15-ак по Црној Гори, али их има много више, хоће на томе да граде будућност. На томе се ништа добро није саградило, нити ће се саградити“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, Он је пожелио срећан и благословен почетак Великог Часног поста. „Свима на здравље, на спасење, на духовно обновљење да буде. Пост је велика прилика да се обнови наша душа и наша вјера. Црте лица Божјег да се обнове у нама, јер смо сви створени по слици и прилици Божјој, сви смо боголики. Та боголикост се највише пројави, засвијетли из дубина нашег бића кроз Часни пост. Уколико га постимо како ваља, пост је радостан, свијетао, даје нам нову снагу, нову радост, нови живот“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Света царска српска лавра Хиландар је прославила своју ктиторску славу, Светог Симеона Мироточивог. Гост хиландарског братства је био Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније. Беседа Епископа Арсенија Поздравне беседе игуман Методија и владике Арсенија Беседе за празничном трпезом игумана Методија и владике Арсенија У Хиландар су за празнично бдење пристигли монаси из манастира Ватопеда и Григоријата, хиландарских келија са Свете Горе, монаштво и свештенство из Србије и српских земаља као и поклоници са разних страна. На празничном богослужењу којим је началствовао владика Арсеније, за десном певницом појали су монаси из хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“. За левом су појали хиландарски монаси и хор „Свети Симеон Мироточиви“, који је уједно прославио свог небеског заштитника и славу хора. Извор: Манастир Хиландар

У среду 26. фебруара 2020. године у манастиру Студеници је прослављена ктиторска слава – Преподобни Симеон Мироточиви. Свету архијерејску Литургију у манастиру Студеници служио је Преосвећени Епископ жички г. Јустин. Године 1196, након тридесет година владавине над Рашком, велики жупан Стефан Немања се на великом сабору у Расу код Цркве Светог Петра и Павла одрекао престола и замонашио, узевши монашко име Симеон. Родоначелник светородне династије Немањић је свој престо и врховну власт препустио средњем сину Стефану, док је сину Вукану оставио Дукљу на управу, доделивши му титулу великог кнеза. Симеон је као монах најпре боравио у својој задужбини Манастиру Студеници, да би се у новембру 1197. године придружио свом сину монаху Сави на Светој Гори. Они су уз дозволу ромејског цара Алексија III Анђела 1198. године обновили светогорски Манастир Хиландар. У дубокој старости, монах Симеон је умро у Манастиру Хиландару 13. фебруара 1199. године, а убрзо га је Светогорски сабор канонизовао као Светог Симеона Мироточивог, јер су његове мошти точиле миро. Године 1207. монах Сава је пренео очеве мошти у Србију, што је било део процеса коначног измирења између његове браће Вукана и Стефана након завршетка грађанског рата у Рашкој. Мошти Светог Симеона су тада положене у његову задужбину у Студеници, где се и данас налазе. Извор: Студеница-инфо

-Епископ Иринеј: „Мерило на последњем, коначном Суду Божјем јесте љубавˮ- Следујући напоменама из Типика, ове године престони празник храма Преподобнога Симеона Мироточивог у Ветернику торжествено је прослављен у Недељу месопусну, 23. фебруара 2020. године. Звучни запис беседе Молитвена прослава почела је у навечерје празника служењем свечаног бденија, којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Недељко Зубовић, парох при храму на Телепу, уз саслужење свештенства из свих крајева Богом чуване Епархије бачке. На дан празника светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Исихија, протопрезвитера-ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог, протопрезвитера Јована Милановића, ректора Богословије Светог Арсенија Сремца, презвитера Станка Лакетића, професора наведене Богословије, свештенства и ђаконства Епархије бачке. У славу Божју, а у част преподобнога Симеона Мироточивог, једним устима и једним срцем умилни славопој Господу узнео је хор ученика Богословије из Сремских Карловаца, сведочећи и актуализујући речи црквеног песника да „мислимо као да на небу стојимоˮ. После светописамских чтенија, надахнутим архипастирским словом сабране је поучио епископ Иринеј, говорећи о значају правилног разумевања еванђелске перикопе о Страшном суду, која нас, на савршен начин, уводи у завршницу припреме за Четрдесетницу. Суд Божји је једнак и праведан не на наш људски начин, већ на нама надуман начин тако што своју бескрајну, за нас непостижну љубав нуди свима, све закриљује њоме. Они који су отворили своја срца за ту љубав они је показују у свом живљењу са ближњима. Мерило на последњем, коначном Суду Божјем јесте љубав, истакао је владика Иринеј. После заамвоне молитве освештани су славски дарови, које је принела породица Вуксановић из Ветерника. По литургијском отпусту, у име свештенства и литургијске заједнице Светосимеоновског храма, речи благодарности произнео је протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ храма. Отац Бранислав је заблагодарио Троједином Богу, а потом и Преосвећеним архијерејима Иринеју и Исихију, као и свештенству и верном народу који су пројавили своју хришћанску љубав учествујући у славском торжеству у ветерничком храму. Свечаном славском сабрању у храму Преподобнога Симеона Мироточивог у Ветернику присуствовао је г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, као и г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама. Добротом и љубављу овогодишњих кумова, празнична радост настављена је трпезом хришћанске љубави. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његово преосвештенство Епископ каракасни и јужноамерички Руске заграничне цркве Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у суботу 15. фебруара 2020.љета Господњег, на велики хришћански празник Сретење Господње. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Саслуживала су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Владимир, јерођакон Роман и свештенођакон Ранко Радоњић, као и протојереј-ставрофор Слободан Јокић архијерејски намјесник никшићки и протојереј Милан Станишић парох сутивански. Евхаристијском сабрању молитвено је присуствовало острошко монаштво и вјерни народ, а сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. Заједничарење острошке братије и сабраних вјерника са Владиком Јованом настављено је у манастирској гостопримници. Извор: Манастир Острог

У среду 12. фебруара 2020. године свечаним евхаристијским сабрањем у цркви Рођења Пресвете Богородице у Неготину прослављена је пета годишњица постојања и слава Верског добротворног старатељства Епархије тимочке – Света Три Јерарха. Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светом архијерејском Литургијом а саслуживали су му протојереј-ставрофор Ранко Јовић, јереји Марјан Керчуљ, Марко Пајчин, Марко Јокановић, ђакони Бранислав Јоцић и Вук Јовановић и архиђакон Илија (Јовановић). На литургијске прозбе одговарао је хор неготинског Саборног храма који овај празник такође прославља као своју славу. Након благосиљања и ломљења славског колача са секретаром епархијског ВДС-а ђаконом Вуком Јовановићем, Епископ тимочки обратио се сабраном народу. У пригодној беседи владика Иларион истакао је значај Света Три Јерарха за устројство Цркве и изразио благодарност за доживљено изливање Божанске благодати на светој Литургији. Потом је заблагодарио у своје лично име и у име архиђакона Илије Црквеној општини Неготин и старешини неготинског Саборног храма оцу Марку Пајчину на одеждама које су им овом приликом дароване. Посебну захвалност Епископ је упутио ђакону Браниславу Јоцићу, службенику ВДС-а Архиепископије београдско-карловачке, који је присуствовао прослави као и господину Владимиру Марјановићу, добротвору и приложнику из Београда, који стипендира двојицу студената Епархије тимочке, и уручио им поклоне као израз искрене братске љубави. По завршетку свете Литургије прослављање овог великог празника настављено је у просторијама Црквене општине Неготин где је уприличена трпеза љубави. Извор: Епархија тимочка

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је данас, 11. фебруара, Свету архијерејску литургију у манастиру Костриковача у Мртвом Дубоком, а након тога у Горњим Ровцима двадесетогодишњи помен Павлу Булатовићу, бившем министру унутрашњих послова Црне Горе и министру одбране Савезне Републике Југославије. Звучни запис беседе У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је овај древни храм посвећен Пресветој Богородици запустио иако представља срце Роваца, али не само њих. Подсјећајући да је ова велика светиња по предању старија и од манастира Морача, који је подигнут 1252. године, владика је казао да кад запусти људско срце онда и светиње запусте и занемаре се: „Али хвала Богу, и у то вријеме кад је запустјела, ипак је била школа“, бесједио је владика и помолио се да Бог упокоји ктиторе, осниваче, приложнике и добротворе ове светиње, као и учитеље и ђаке, који су се у њој учили знању и науци. Поред њих, истакао је, данас посебно помињемо тројицу значајних људи нашега времена: прије двадесет година убијеног Павла Булатовића, недавно упокојеног Светозара Ћираковића и Ранка Јововића, знаменитог пјесника који се јуче упокојио и данас је сахрана у његовом родном Косићу код Даниловграда. Владика је казао да је Павле Булатовић часан и честити Ровчанин који је невино пострадао, да се ни данас не зна од чије руке, али Бог знаде и страдалнике и злочинце, а Павле ће остати записан у памћењу овога народа као невина жртва. Светозар Ћираковић, један је од оних двадесет пет професора који су избачени из школе, због тога, како је казао Митрополит, што нијесу хтјели да предају црногорски језик, јер су предавали српски, њему су се учили и на њега их је васпитала мајка. „Светозара Ћираковића смо послали у Скадар, тамо је 800 ђака учио српском језику, пошто није могао у Црној Гори. Један изузетан човјек, и као човјек и као родитељ и као педагог“, присјетио се Митрополит упокојеног Светозара који је своју службу језику и роду наставио у Албанији 2008. гдје је, са Његовим благослословом, српском језику учио народ при Удружењу „Розафа-Морача“. Говорећи о Ранку Јововићу, Високопреосвећени Архиепископ цетињски је нагласио да је он један од најзначајнијих пјесника на српском језику нашега времена који је опјевао своје муке и јаде, и своје невоље, посебно надахнут мученићком смрћу свога оца професора Милоша, који није хтио да приступи братоубилаштву у Црној Гори 1941. године, због чега је убијен од братске руке. Та рана је остала тако дубока у срцу његовог сина Ранка, што је опјевао у дивним и чудесним пјесмама, рекао је владика и додао: „Њима тројици Бог да подари благослов Божији и Царство небеско, а потомству њиховом и овим Ровцима и овој светињи обнову! “ Примјетио је да је ова црква била запостављена, као и преко шесто цркава у Црној Гори које су биле малтене пустолине, али су хвала Богу данас обновљене. „Неки наши министри тзв. културе тврде како је њиховим обнављањем култура Црне Горе оскрнављена. Било како било, ја сам Богу благодаран и вама овдје Ровчанима и Булатовићима, Минићима и свима осталима, који сада послије толико времена обнављате ову светињу, уграђујући се у њу. Надамо се, ако Бог да, да ће ова дивна светиња да процвета и да ће ускоро бити обновљена.“ Говорећи о свом недавном боравку у Светој Гори, у манастиру Ватопеду и у манастиру Хиландару, владика је казао да му је игуман ватопедски о. Јефрем даривао, дао му на располагање 10 000 $, што је он протумачио да је управо игуман предвидио да се тај новац угради у ову светињу: „Тако да имате у виду поред ваших прилога да ће бити и прилози свете лавре ватопедске и манастира Хиландара“, истакао је Митрополит и подсјетио на значај манастира Ватопеда, који је колијевка не само онима који су се кроз вијекове тамо подвизавали, него читавог српскога народа, благодарећи Светом Симеону и Светом Сави. Након Свете службе Божије, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је на гроб Павла Булатовића у Горњим Ровцима служио парастос коме је присуствовао и Александар Вулин, министар одбране Републике Србије, и Владимир Божовић, амбасадор Србије у Црној Гори. „Очекивао бих да буде и министар одбране Црне Горе, јер чини ми се да је Павле Булатовић био министар ондашње савезне државе. Добро, ови наши сад монтенегрини, како их ја зовем, имају неку другу философију, нека им Бог буде на памети и на разуму. Али срамно је и стидно, да данас овдје није министар одбране Црне Горе. Срамота! Његова срамота и срамота ове Црне Горе, али још већа част Ровчанину Павлу Булатовићу, великом и дивном и часном Ровчанину и Србину и министру. Бог да га упокоји“, истакао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Заједничарење у Христу распетоме и васкрсломе, настављено је уз трпезу љубави у манастиру Морача. Министар Вулин је за трпезом поздравио присутне и Митрополиту Амфилохију уручио икону Светог Вукашина из Клепаца и Милице Ракић, дјевојчице која је пострадала у НАТО бомбардовању СРЈ 1999. године. Извор: Митрополија црногорско-приморска

На празник Часних верига Светог апостола Петра, свету архијерејску Литургију у храму Светог Георгија у Будимпешти, поводом крсне славе Преосвећеног Епископа будимског г. Лукијана, служио је Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије са домаћином, владиком Лукијаном. Архијерејима су саслуживали протојерејј-ставрофори Војислав Галић и Маринко Марков, игуман Јустин Стојановић, јереј Љуба Милисавић, протођакон Миодраг Јовановић и ђакони Александар Лукић и Стефан Милисавић, уз појање хора пештанске цркве. Светој Литургији присуствовали су амбасадор Републике Србије у Мађарској г. Иван Тодоров, амбасадор Босне и Херцеговине гђа Биљана Гутић Бјелица и пуковник Раша Лазовић, војни аташе. На крају свете Литургије митрополит Порфирије је благословио славске дарове, преломио славски колач у част првоврховног апостола Петра и бираним речима се обратио домаћину, епископу Лукијану, честитавши му крсну славу са жељом да у здрављу и са љубављу Христовом руководи поверено му стадо епархија Будимске и Темишварске на многаја љета. Извор: Инфо-служба СПЦ

Дана 20. јануара 2020. године, када наша Црква прославља Сабор светог Јована Крститеља, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у параклису Владичанског двора у Крагујевцу. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор крагујевачке богословије, као и протођакон Иван Гашић и јерођакон Јован (Прокин), професор у крагујевачкој Богословији. Певницу је предводио професор црквеног појања у Богословији господин Немања Старовлах. На крају свете Литургије, Преосвећени Владика преломио је са присутнима славски колач у славу и част Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована, а поводом славе параклиса у епископској резиденцији. Извор: Епархија шумадијска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 18. јануара 2020. године, на Крстовдан, светом архијерејском Литургијом у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. Саслуживали су протојереј-ставрофор Петар Лукић, јереји Славиша Поповић и Арсен Миловановић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Милојко Топаловић. Беседио је протојереј-ставрофор Бранко Топаловић. На крају свете Литургије, Патријарх је началствовао чином освећења Крстовданске водице. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је данас на празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог – Нову годину, 14. јануара 2020. године, свету архијерејску Литургију Светог Василија Великог у Саборној Цркви у Београду. У наставку служен је и Молебан на почетку Нове године и преломљен славски колач поводом славе Првог београдског певачког друштва – најстарије музичке институције у Србији и хора Саборне цркве. Његовој Светости Патријарху Иринеју саслуживали су наша браћа из Грчке, Пољске Православне Цркве и свештеници из више Епархија СПЦ. Из Јеладе су били протојереј – ставрофор Ермолаос Масарас и јереј Панајотис Каратасиос. Из Пољске су били протојереји Михајло Циквин, Марко Вавренјук и Јарослав Јузвик. Свјатјејшем су, такође, саслуживали и протојереј – ставрофор Вајко Спасојевић из Норвешке, свештеник Мирољуб Стојановић из Ниша, протојереј – ставрофор Бранко Топаловић, јереј Славиша Поповић и протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић. Литургијско славље увеличали су чланови Првог београдског певачког друштва удружени са својим Дечијим хором. Његова Светост Патријарх Иринеј благословио је протојереја – ставрофора Бранка Топаловића да произнесе литургијску беседу. „Литургијско искуство Цркве довело нас је данас до још једног великог празника – Обрезања Господњег и прослављања светога оца нашега Василија Великога,“ рекао је о. Бранко и додао да често у овом празничним данима једни другима желимо срећу и радост, обично не знајући шта заправо срећа значи. Многи народи су кроз историју срећу разумевали на различите начине. Тако су стари Грци срећу видели у лепоти. Неки други су је видели у освајањима и покоравањима народа Старог света. Док у новије доба савремени човек срећу тражи у науци и благодатима цивилизације. Али нико од њих није нашао праву срећу, јер стварност нам је увек пружала другачију слику од очекиване. Зато ми хришћани праву и трајну срећу видимо једино у Богу: „Ко има Бога у срцу своме има свако добро и лепоту и власт и знање и задовољан је са оним што има“, истакао је о. Бранко. У том смислу, на питање шта је то срећа, о. Бранко Топаловић каже да нам је најбољи одговор дао Господ Исус Христос рекавши: „најпре иштите Царство Божије, а све остало ће вам се придодати“. Што значи да је за нас најважније да се приближимо Богу Оцу, напомиње о. Бранко Топаловић, додајући да је права срећа једино „у тежњи за сједињењем са Богом“. По резању славског колача Свјатјши је благословио присустни народ и том приликом је поздравио госте из иностранства напомињући да су нам они веома драги гости, јер Грци су нам доказали своје пријатељство у нашим најтежим данима, Пољаци су наша Православна браћа Словени, а сви се заједно на исти начин Богу молимо. Свјатјејши је нарочито поздравио Дечији хор ПБПД напоменувши да је велика радост видети децу у хору као будуће настављаче овог нашег најстаријег хора. Извор: Радио Слово љубве

У уторак 14. јануара 2020. год, када Црква празнује Обрезање Господње, светог Василија Великог и Нову Православну годину Господњу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Василија Великог у Маршићу. Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић и протонамесник Бранислав Матић, као и протођакон Иван Гашић и јерођакон Јован (Прокин). Звучни запис беседе После прочитаног Јеванђеља, јерођакон Јован је по благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована произнео беседу, честитао верницима храмовну славу и наступајућу Нову годину, подсетивши да је Нова година управо време да осмотримо и анализирамо како смо провели живот у минулој години и да будемо у свему бољи у новој години Господњој. Такође је подсетио и на празник Обрезања Господњег и дан посвећен Светом Василију Великом. На призив “Са страхом Божијим и вером приступите”, причестио се значајан број верника ове парохије као и корисника Дневног боравка за децу и младе са сметњама у развоју. Након освећења славског жита и резања славског колача уприличена је и трпеза љубави у сали парохијског дома у Маршићу. Извор: Епархија шумадијска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог са свештенством Свету службу Божију у манастиру ћелија пиперска и освештао спомен-бисту Душку Јовановићу, власнику и уреднику дневног листа „Дан“, чије убиство ни дан данас није до краја расвијетљено. Звучни запис беседе У току Литургије Свету тајну крштења примио је слуга Божји Синиша Вуковић. У чин ипођакона рукопроизведен је Владимир Милуновић, координатор Добротворног фонда ,,Човјекољубље“ . У литургијској бесједи Владика је рекао да се Христовим рођењем и светом тајном крштења коју ми задобијамо догађа обнова људске природе. „Умиремо заједно са Христом да би заједно са Њим васкрсли у светој тајни крштења, коју је данас ево примио и наш брат Синиша. То јесте нова година Господња и нова обнова људске природе, ново рођење Духом и водом, рођење за бесмртност, за вјечност, за непролазност“, поручио је Митрополит Амфилохије. Казао је да је манастир Ћелија пиерка мјесто непрекидног рађања духовног оних који овдје живе и који се кроз вјекове сабирају око ћивота Светог Стефана Пиперскога. „Да би се рађали Духом Божјим и силом Бпожјом. Ово је, дакле, мјесто рађања за нови, вкечни, непролазни живот, за учешћеу тој вјечној новој години рођења, благој години новога, вјечнога и непролазнога живота, оних који су прошли кроз ову светињу, који су нсе духовно родили и препородили, и које је Господ призвао у вјечно и непролазно царство своје“, нагласио је Митрополит Амфилохије. Казао је и да је један од оних који је рођен у овом часном крају и часни и честити Душко Јовановић. „Који је прошао кратски земаљски живот, који је мученички пострадао, али који је душа која је била крштена, и који је примио у себе квасац вјечнога, бесмртнога и непролазнога живота. Остаје незаборав и са тог разлога, али и са тог разлога што је овај кратки земаљски живот провео часно и честито и мученички завршио земаљски живот да би га Господ примио у своје вјечно и непролазно царство Божанско“, рекао је Владика Амфилохије. Након Литургије, Митрополит Амфилохије је освештао спомен-бисту Душку Јовановићу, коју је извајао Милија Стојановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије, служио је данас, 14. јануара, на празник Обрезања Господњег и Васиљевдан, са свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Звучни запис беседе Након прочитаног јеванђељског зачала, јереј Игор Балабан је казао да је једна од највећих дилема Светога писма и свакога хришћанина све до данашњега дана, какав је однос између закона и заповјести и благослова, благодати, које нам Господ пружа. Дилеме су да ли се благослов и благодат прима само онда кад испунимо читав закон, да ли нас закон спасава, тако што га поштујемо, као и заповјести, или нас спасава благодат и благослов Божији. „Нема сумње Свето писмо и читаво предање Цркве каже да што год урадили, и били у складу са сваком цртицом из закона и заповјести Божије, ми сами себе не можемо да спасимо. Само нас благодаћу и благословом Господ спасава. “ Подсјетио да и сам Господ који је са неба сишао, родивши се од Пресвете Богородице, у Палестини тога времена, у израиљскоме племену, Јеврејин по крви, испуњава сав закон. Отац је објаснио да је Господ прихватио све: обрезао се, по синогогама у 12. години се поучавао писму, крстио се… тако да сви треба да поступимо онако како је Господ поступао: „Господ је прихватио и испуњавао сав јеврејски закон тога времена, није га кршио и рекао је о чему виси сав закон и пророци: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом, и љуби ближњега свога као самога себе.“ Тумачећи два данашња Јеванђеља, у којима, с једне стране, имамо Господа који по јудејском обичају бива обрезан, учи у синагоги свете књиге, а с друге окупља људе и не говори о Мојсијевом закону, него каже Блажени сиромашни, јер је њихово Царство небеско. Блажени који плачеу, јер ће се утјешити…. свештеник Игор Балабан је казао да то изгледа контрадикторно: „С једне стране има закон који јасно прописује шта се ради, а Господ с друге стране проповједа ствари које на изглед немају везе са законом, али само на изглед. Још су пророци старозавјетни, који су најављивали долазак Христов и испуњење закона у самоме Господу, јер Он је сам испуњење закона, Месија којег је чекао закон, говорили: Све то што испуњавате законе лицемјерено радите, пазите колико ћете корака да направите суботом, а презирете брата свога. Тако и ми тога да се чувамо.“ Даље је појаснио да и данашњи вјерник може да испуњава законе, да пости по свим правилима, да се исповједа редовно, иде на Службе Божије, а да гаји мржњу, завист, невјеру у срцу своме. Закључује да је то оно од чега треба да се пазимо, да се чувамо од философије (овога свијета) и празне преваре, како каже и данашњи Апостол. Говорећи о Светом Василију Великом, кога данас прослављамо, јереј Игор је подсјетио да он потиче од богате породице и да је изучио све најбоље школе свога времена, али да се повукао у пустиње кападокијске да се подвизава. Онда га је Господ изабрао и удостојио да буде велики јерерх Цркве православне. „Тако и ми, изучимо школе, не брани нам ни Господ, ни Свето писмо, да се посветимо свакој мудрости, знању и вјештини овоземаљској, али да никада не заборавимо да је једина права философија, која није празна превара, она коју је наш Господ проповједао. Нека би зато дао Господ да будемо сљедбеници такве философије, сљедбеници Светога Василија Великога, његови ученици да би у последњи дан када дође, о васкрсењу, нас прибројао са оним вјернима и настанио нас вјечно у своме Царству: Оца и Сина и Духа Светога, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин“, закључио је у својој бесједи јереј Игор Балабан. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Поводом крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. јануара 2020. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Саслуживали су Преовећена господа Епископи бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Фотије, бихаћко-петровачки Сергије и захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и архимандрит Серафим, протојереји-ставрофори Ратко Радујковић и Војо Балабан, протосинђел Платон, протођакон Радојица Жагран и ђакон Зоран Ђурић. -Све пролази у овоме животу, али истина свете вере православне на којој су наши преци зидали своју историју, државу и културу остаје за свагда. Сила прође, али сила Божја остаје за свагда у народу. Својима сам дошао и моји су ме примили како требује. Хвала вам, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и додао: -Данас је свака сила нечастива дигла свој глас против Цркве Христове. Многи непријатељствују против Цркве Божје, али знамо из искуства да нико није добио битку против Бога и Цркве. Верујемо да ће и Република Српска, која је утемељена на вери у Господа, одолети свим непријатељствима јер је Бог са нама. И ми да прихватимо ово страдање и трпљење као допуштење Божје да би се показала сила Божја у нашој вери. Крст носити нама је суђено, вели велики Његош, а ми праведно страдамо и Господ нас неће оставити. Останимо чврсти у вери, будимо уз Цркву нашу, будимо јединствени као народ, свој живот вежимо за истину и Онога који је победио свако зло. Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем у поздравној беседи је упутио речи добродошлице и захвалности Његовој Светости Патријарху истичући да је слава последње што би Србима неко могао одузети и чега би се Срби одрекли. У славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсне славе Републике Српске, Његова Светост Патријарх је преломио славски колач са највишим званичницима Републике Српскеи. Патријарашкој Литургији присуствовали су председник Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, председник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић, изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар одбране Републике Србије г. Александар Вулин. Саборни храм Христа Спаситеља је био испуњен великим бројем верника који су дошли да заједно са својим Патријархом молитвено прославе празник Светог архиђакона Стефана, заштитника Републике Српске. Извор: Инфо-служба СПЦ