Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'богословије'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Наиме, обнова Богословије је била неопходна јер су у мартовском погрому 2004. запаљени сви њени објекти као и објекти православне цркве у Призрену. Према речима проректора Богословије, оца Андреја, обнове зграде је завршена још 2016. године, иако је са радом кренула још 2011. године, од када ради у пуном капацитету, како по питању броја професора, тако и ђака. „Ове године испраћамо трећу генерацију матураната обновљене призренске Богословије. Реч је о петогодишњем образовном програму. Наши ђаци тренутно студирају широм света, али и Србије — мноштво их је на факултетима у Београду, али појединци су са студијама отишли и у Атину, Солун, а стигли су чак и до Америке. Видећемо где ће пут нанети и друге наше ђаке“, каже за Спутњик отац Андреј. ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ Владика Буенос Аиреса, Јужне и Централне Америке Кирило Бојовић и епископ рашко-призренски Теодосије Шибалић у Призрену На данашњи дан, како наводи, обележава се имендан Богословије, будући да се зове по свецима Ћирилу и Методију, који се славе широм словенског света. „Они су очеви словенске писмености, а за нас је и из тог аспекта важан празник“, наводи. Осврћући се на саму прославу, отац Андреј истиче да је била велика част што је из Аргентине допутовао и новоизабрани буеносајрески владика Кирило, који такође данас обележава имендан, тако да је својим присуством увеличао прославу. Прослава је, како препричава, почела у цркви, након чега је одржан програм који су приредили ђаци, а после тога био је организован заједнички ручак. Мноштво је пријатеља посетило Богословију, додаје, међу којима и представници покрајинске владе, професори учитељског факултета који је некада био у Призрену, а сада је у Косовској Митровици, а поред многобројних грађана прослави су присуствовали и представници Канцеларије за Косову и Метохију. Како је обележен Дан словенске писмености у Русији Свечаном службом у Храму Христа Спаситеља у Москви обележен је Дан словенске писмености и културе. Литургију су служила два патријарха — московски и целе Русије Кирил и српски Иринеј, као и неколико десетина епископа, укључујући и представнике помесних цркава под Московским патријархом. Служба је била посвећена сећању на словенске просветитеље — браћу Ћирила и Методија. Наиме, Константин, односно Кирил, и Методије су 863. године уредбом византијског цара саставили словенску азбуку и превели хришћанске књиге. Ћирило је преминуо у Риму у 42. години, где је сахрањен у Цркви Св. Климента, док је Методије као епископ умро у Моравској у својој 60. години. Иначе, поводом празника јутрос су представници Руске православне цркве заједно са амбасадорима словенских земаља положили цвеће на Споменик светим Ћирилу и Методију на Словенском тргу у Москви. Манифестацији су традиционално присуствовали представници амбасада Бугарске, Белорусије, Грчке, Мађарске, Македоније, Пољске, Србије, Хрватске, Црне Горе, Чешке и других земаља. ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ Владика Буенос Аиреса, Јужне и Централне Америке Кирило Бојовић и епископ рашко-призренски Теодосије Шибалић у Призрену код Богословије Након свете литургије, свечано обележавање преселило се на Црвени трг, где је одржан главни догађај — наступ мешовитог хора, професионалних колектива и свих оних који су дошли на празник. Идеја је била и да овај догађај уједини различите регионе, тако да је на московски Црвени трг био повезан видео-мостом са руским градом Краснодаром, али и са Србијом и Бугарском. Из тог разлога на Црвеном тргу је публика била у прилици да види и снимак песме „Тамо далеко“, коју су 19. маја испред Храма Светог Саве у Београду извели здружени хорови Србије, под диригентском палицом маестра Бојана Суђића, потпомогнути руским амбасадором у нашој земљи Александром Чепурином. Милош ЋУРЧИН
  2. Обновљена Богословија Ћирила и Методија у Призрену, која је 12 година била измештена из тог града због непријатељског окружења у којем се налазила након рата 1999. године, обележила је свој дан будући да управо данас Српска православна црква и верници славе успомену на Ћирила и Методија — очеве словенске писмености. Наиме, обнова Богословије је била неопходна јер су у мартовском погрому 2004. запаљени сви њени објекти као и објекти православне цркве у Призрену. Према речима проректора Богословије, оца Андреја, обнове зграде је завршена још 2016. године, иако је са радом кренула још 2011. године, од када ради у пуном капацитету, како по питању броја професора, тако и ђака. „Ове године испраћамо трећу генерацију матураната обновљене призренске Богословије. Реч је о петогодишњем образовном програму. Наши ђаци тренутно студирају широм света, али и Србије — мноштво их је на факултетима у Београду, али појединци су са студијама отишли и у Атину, Солун, а стигли су чак и до Америке. Видећемо где ће пут нанети и друге наше ђаке“, каже за Спутњик отац Андреј. ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ Владика Буенос Аиреса, Јужне и Централне Америке Кирило Бојовић и епископ рашко-призренски Теодосије Шибалић у Призрену На данашњи дан, како наводи, обележава се имендан Богословије, будући да се зове по свецима Ћирилу и Методију, који се славе широм словенског света. „Они су очеви словенске писмености, а за нас је и из тог аспекта важан празник“, наводи. Осврћући се на саму прославу, отац Андреј истиче да је била велика част што је из Аргентине допутовао и новоизабрани буеносајрески владика Кирило, који такође данас обележава имендан, тако да је својим присуством увеличао прославу. Прослава је, како препричава, почела у цркви, након чега је одржан програм који су приредили ђаци, а после тога био је организован заједнички ручак. Мноштво је пријатеља посетило Богословију, додаје, међу којима и представници покрајинске владе, професори учитељског факултета који је некада био у Призрену, а сада је у Косовској Митровици, а поред многобројних грађана прослави су присуствовали и представници Канцеларије за Косову и Метохију. Како је обележен Дан словенске писмености у Русији Свечаном службом у Храму Христа Спаситеља у Москви обележен је Дан словенске писмености и културе. Литургију су служила два патријарха — московски и целе Русије Кирил и српски Иринеј, као и неколико десетина епископа, укључујући и представнике помесних цркава под Московским патријархом. Служба је била посвећена сећању на словенске просветитеље — браћу Ћирила и Методија. Наиме, Константин, односно Кирил, и Методије су 863. године уредбом византијског цара саставили словенску азбуку и превели хришћанске књиге. Ћирило је преминуо у Риму у 42. години, где је сахрањен у Цркви Св. Климента, док је Методије као епископ умро у Моравској у својој 60. години. Иначе, поводом празника јутрос су представници Руске православне цркве заједно са амбасадорима словенских земаља положили цвеће на Споменик светим Ћирилу и Методију на Словенском тргу у Москви. Манифестацији су традиционално присуствовали представници амбасада Бугарске, Белорусије, Грчке, Мађарске, Македоније, Пољске, Србије, Хрватске, Црне Горе, Чешке и других земаља. ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ Владика Буенос Аиреса, Јужне и Централне Америке Кирило Бојовић и епископ рашко-призренски Теодосије Шибалић у Призрену код Богословије Након свете литургије, свечано обележавање преселило се на Црвени трг, где је одржан главни догађај — наступ мешовитог хора, професионалних колектива и свих оних који су дошли на празник. Идеја је била и да овај догађај уједини различите регионе, тако да је на московски Црвени трг био повезан видео-мостом са руским градом Краснодаром, али и са Србијом и Бугарском. Из тог разлога на Црвеном тргу је публика била у прилици да види и снимак песме „Тамо далеко“, коју су 19. маја испред Храма Светог Саве у Београду извели здружени хорови Србије, под диригентском палицом маестра Бојана Суђића, потпомогнути руским амбасадором у нашој земљи Александром Чепурином. Милош ЋУРЧИН View full Странице
  3. Прослава је отпочела Светом Литургијом у Цетињском манастиру, а служили су је са јеромонахом Јустином Мреновићем свештеници из генерације. Началствовао је свештеник Милош Црепуља парох пљевско-мујџићки из епархије бихаћко-петровачке, саслуживали су свештеници Иван Илић парох плански из епархије крушевачке, Никола Скопљак парох бјелопољски из епархије будимљанско-никшићке, Спасоја Радовановић парох шпионочки из епархије зворничко-тузланске, Бојан Радуновић парох горњеполимски и гусињски и Стефан Миловановић парох јасиковачки из епархије будимљанско-никшићке. Из генерације на литургији су са Цетињским богословцима појали г. Стефан Сремац из Шида, г. Радан Шарић из Јајца и г. Горан Богдановић из Бјељине, а присутан је био и ђакон невесењски Ратко Зубац из епархије захумско-херцеговачке. После причешћа сабраним ученицима и свим присутним у име своје генерације обратио се свештеник Никола Скопљак, који је заблагодарио Господу и Светом Петру Цетињском на благослову да буду ђаци ове велике школе. На крају литургије одслужили су помен за упокојење свог брата из генерације Димитрија Митића из Зрењанина који се упокојио 26. децембра 2006. године. После цјеливања цетињских светиња и молитве Светом Петру Цетињском, обишли су зграду Цетињске богословије. Празновање је настављено свечаним ручком са ученицима и професорима богословије. У име ректора протојереја-ставрофора Гојка Перовића и разредног старешине протојереја мр Арсенија Радовића и осталих професора, ученике XIII генерације поздравио је ђакон Павле Љешковић и извршио прозивку присутних, који су се представили где су на парохијама и на послушањима широм епархија наше помјесне Цркве. Ученицима XIII генерације обновљене Цетињске богословије, желимо благословену прославу десетогодишњице матуре и да их благослов Светог Петра Цетињског прати у све дане њихових живота. Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског Извор: Радио Светигора
  4. Са благословом Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, ученици XIII генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског ‎(2004-2008), чији је разредни старешина био протојереј мр Арсеније Радовић, прославили су десетогодишњицу матуре на Цетињу у суботу 1./14. априла 2018. године. Прилог Радија Светигора Прослава је отпочела Светом Литургијом у Цетињском манастиру, а служили су је са јеромонахом Јустином Мреновићем свештеници из генерације. Началствовао је свештеник Милош Црепуља парох пљевско-мујџићки из епархије бихаћко-петровачке, саслуживали су свештеници Иван Илић парох плански из епархије крушевачке, Никола Скопљак парох бјелопољски из епархије будимљанско-никшићке, Спасоја Радовановић парох шпионочки из епархије зворничко-тузланске, Бојан Радуновић парох горњеполимски и гусињски и Стефан Миловановић парох јасиковачки из епархије будимљанско-никшићке. Из генерације на литургији су са Цетињским богословцима појали г. Стефан Сремац из Шида, г. Радан Шарић из Јајца и г. Горан Богдановић из Бјељине, а присутан је био и ђакон невесењски Ратко Зубац из епархије захумско-херцеговачке. После причешћа сабраним ученицима и свим присутним у име своје генерације обратио се свештеник Никола Скопљак, који је заблагодарио Господу и Светом Петру Цетињском на благослову да буду ђаци ове велике школе. На крају литургије одслужили су помен за упокојење свог брата из генерације Димитрија Митића из Зрењанина који се упокојио 26. децембра 2006. године. После цјеливања цетињских светиња и молитве Светом Петру Цетињском, обишли су зграду Цетињске богословије. Празновање је настављено свечаним ручком са ученицима и професорима богословије. У име ректора протојереја-ставрофора Гојка Перовића и разредног старешине протојереја мр Арсенија Радовића и осталих професора, ученике XIII генерације поздравио је ђакон Павле Љешковић и извршио прозивку присутних, који су се представили где су на парохијама и на послушањима широм епархија наше помјесне Цркве. Ученицима XIII генерације обновљене Цетињске богословије, желимо благословену прославу десетогодишњице матуре и да их благослов Светог Петра Цетињског прати у све дане њихових живота. Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског Извор: Радио Светигора View full Странице
  5. Након читања Јеванђеља, епископ Сергије је говорио о значају Светих Јерараха и огромном доприносу који је сваки од њих дао Светој Цркви: -Током историје појављивали су се људи који су тврдили да је један од тројице Јерарха већи од другога. Но, Божјом неизмерном љубављу пројави се у 11. веку сваки од тих светитеља Епископу евхаитском Јовану, прво сваки посебно, а онда заједно и рекоше да су они једно пред Богом и да нема неспоразума међу њима. Светлост ових дивних светитеља пројавила се управо у њиховим делима, у њиховом учењу и тумачењу Речи Божје. Тако се Свети Василије Велики у чистоти свога подвига прослави као велики учитељ Цркве Божије, Свети Григорије у дубинама свога тумачења богословља, а Свети Јован Златоусти у красноречивости и тумечењу Речи Господње. Ова три светила заиста су засјали као једно светло зато што се сваки од њих одрекао себе да би они заједно испуњавали божанске заповести и тако показали нама како и ми треба да деламо до дана данашњег. Након свете Литургије одржана је свечана академија на којој су крчки богослови приредили посебан програм у част заштитника свог училишта. Том приликом епископ Никодим је захвалио свима који су дошли да увеличају дивни празник: -Нарочито желим да захвалим владикама Арсенију и Сергију на њиховој љубави што су издвојили своје време и дошли да са нама прославе празник и да тако пруже и утеху свима нама који смо овде при мору далеком. Такође, морам и желим да за све учињено за ову школу захвалим и Његовом Преосвештенству Епископу зворничко-тузланском г. Фотију, који је, не само мој духовни отац и претходник на овој апостолској катедри, него и предходник на месту ректора Богословије Света Три Јерарха. Његово одсуство осећамо сви ми који смо се навикли на њега, али оно што је најбитније упркос његовом одсуству он је присутан овде и данас у нашим молитвама и нашем сећању, а надам се и знам да смо се и ми данас налазили у његовим молитвама, рекао је Епископ далматински. Извор: Епархија далматинска
  6. Дана 12. фебруара 2018. године, када Црква прославља празник Света Три Јерарха, у манастиру Крки традиционално је обележена слава славне Богословије. Светом архијерејском Литургијом начелствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, уз саслужење Преосвећене господе Епископа бихаћко-петровачког Сергија и далматинског Никодима. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Након читања Јеванђеља, епископ Сергије је говорио о значају Светих Јерараха и огромном доприносу који је сваки од њих дао Светој Цркви: -Током историје појављивали су се људи који су тврдили да је један од тројице Јерарха већи од другога. Но, Божјом неизмерном љубављу пројави се у 11. веку сваки од тих светитеља Епископу евхаитском Јовану, прво сваки посебно, а онда заједно и рекоше да су они једно пред Богом и да нема неспоразума међу њима. Светлост ових дивних светитеља пројавила се управо у њиховим делима, у њиховом учењу и тумачењу Речи Божје. Тако се Свети Василије Велики у чистоти свога подвига прослави као велики учитељ Цркве Божије, Свети Григорије у дубинама свога тумачења богословља, а Свети Јован Златоусти у красноречивости и тумечењу Речи Господње. Ова три светила заиста су засјали као једно светло зато што се сваки од њих одрекао себе да би они заједно испуњавали божанске заповести и тако показали нама како и ми треба да деламо до дана данашњег. Након свете Литургије одржана је свечана академија на којој су крчки богослови приредили посебан програм у част заштитника свог училишта. Том приликом епископ Никодим је захвалио свима који су дошли да увеличају дивни празник: -Нарочито желим да захвалим владикама Арсенију и Сергију на њиховој љубави што су издвојили своје време и дошли да са нама прославе празник и да тако пруже и утеху свима нама који смо овде при мору далеком. Такође, морам и желим да за све учињено за ову школу захвалим и Његовом Преосвештенству Епископу зворничко-тузланском г. Фотију, који је, не само мој духовни отац и претходник на овој апостолској катедри, него и предходник на месту ректора Богословије Света Три Јерарха. Његово одсуство осећамо сви ми који смо се навикли на њега, али оно што је најбитније упркос његовом одсуству он је присутан овде и данас у нашим молитвама и нашем сећању, а надам се и знам да смо се и ми данас налазили у његовим молитвама, рекао је Епископ далматински. Извор: Епархија далматинска View full Странице
  7. Благодарећи информативној служби Митрополије црногорско-приморске доносимо видео запис интервјуа са високопречасним протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором цетињске богословије. Интервју је реализован у емисији "у жижи" на Новој Телевизији. View full Странице
  8. У новом издању емисије Хришћански траг у продукцији Телевизије Храм, монах Игнатије (Марковић) говори о знаменитом проти Мирку Павловићу, који је са правом нашао своје заслужно место међу знаменитим личностима београдске Богословије Светог Саве. На видео запису благодаримо Телевизији Храм. Повезане вести: Знамените личности Богословије Светог Саве: Протојереј Стеван Димитријевић Знамените личности Богословије Светог Саве: Свети Свештеномученик Доситеј Загребачки Знамените личности Богословије Светог Саве: Преподобни Јустин ћелијски Знамените личности Богословије Светог Саве : Свети владика Николај (Велимировић) View full Странице
  9. У новом издању емисије Хришћански траг у продукцији Телевизије Храм наставља се прича о знаменитим личностима Богословије Светог Саве у Београду. У овој емисији реч је о новопросијавшем светитељу, преподобном и богоносном оцу нашем Јустину ћелијском који је по Божјем промислу завршио ову древну и благословену школу, а потом био и њен професор. View full Странице
  10. У новом издању емисије Хришћански траг у продукцији Телевизије Храм наставља се прича о знаменитим личностима Богословије Светог Саве у Београду. У овој емисији реч је о новопросијавшем светитељу, Свети славном и добропобедном свештеномученику Доситеју Загребачком који је завршио београдску богословију, али био и њен професор до избора за епископа нишког. View full Странице
  11. Началствујући светом Литургијом у Саборном храму Светог Георгија у Призрену Епископ рашко-приренски г. Теодосије рукоположио је 19. новембра 2017. године професоре Призренске Богословије: у чин презвитера - ђакона Душана Ђаковића, у чин ђакона - г. Бојана Радичевића. У овом радосном догађају учестовали су сви професори и ученици Призренске богословије као и преостали Срби који живе у Призрену. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска View full Странице
  12. Благодарећи Телевизији Храм доносимо емисију Хришћански траг, аутора ђакона Радомира Врућинића, у чијем новом издању монах Игнатије (Марковић) говори о Светом и богоносном Владици Николају (Велимировићу), познатом и значајном јерарху, познатом теологу који је темеље свог теолошког образовања стекао управо у београдској богословији Светог Саве. Повезана вест: Знамените личности Богословије Светог Саве: Протопрезвитер Стеван Димитријевић (ВИДЕО) View full Странице
  13. Уз Његово Преосвештенство Епископа шумадијског г. Јована, у молитвеном слављењу учествовали су професори и ученици за које личност Светог Јована представља узор како по питањима духовности, тако и у богословљу којем стреми и сам живот у Богословији. Величању школског патрона умногоме је допринео и проф. појања Немања Старовлах, будући да је са грчког и црквенословенског језика превео службу Светом Јовану Златоустом. Поред Богословије славили су и посленици радио станице Златоусти, једне од медијских установа Шумадијске епархије. Након богослужбеног прослављања, о Светом Јовану Златоустом говорило се и током окупљања око трпезе љубави. Литургијско благодарење у недељу, 26. новембра 2017. године, било је централни чин исказивања црквеног поштовања Светом Јовану Златоустом. Литургију је, уз саслужење професора и гостију из сестринских Богословија и из више парохија Шумадијске епархије, служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. По већ устаљеној пракси, на славској Литургији у чин чтеца рукопроизведени су ученици завршног разреда Богословије који су клирици Шумадијске епархије. Ове године у први чин свештенства ступили су Милош Михајловић, Зарија Петровић, Михаил Голић и Радиша Голубовић. Да би радост била још већа, у чин ђакона рукоположен је Александар Ђорђевић, дипломирани теолог и катихета из Крагујевца. Помоливши се Богу за његово добро вршење поверене му службе, владика Јован му је упутио архипастирску поуку у којој је нагласио да нема веће части од служења Господу Исусу Христу који служи свима нама, ради нашега спасења: -Све што бих ти пожелео јесте да се молиш Богу и сачуваш страх Божји. Докле год будеш имао страха Божјег, твоје саслуживање ће бити Богу пријатно, а када страха нема, долази до гордости и сујете. Као што знаш, Бог се гордима противи. Нека ти Господ и Свети Јован помогну да ову благодат коју данас примаш сачуваш кроз читав свој живот. После прочитане јеванђелске приче о милостивом Самарјанину, проповедао је јереј Владан Костадиновић, професор Крагујевачке богословије. Тумачећи ову важну јеванђељску параболу, беседник је величао и лик Светог Јована Златоустог: -Врлине, попут милостивог Самарјанина, скупљајући и таложећи у свом срцу, имао је и онај око чијег се имена данас на Светој Тајни окуписмо. Свети Јован је имао храбрости да сведочи Христа распетог и васкрслог и онда када је био послушан својим родитељима, и онда када се подвизавао, и онда када је био духовно чедо Светог Мелетија Антиохијског, и онда када је сагао главу и примио рукоположење руком Флавијана Антиохијског, чак и онда када му је неправда учињена од стране оних који у њему нису видели уста кроз која проговара сам Господ. Нису видели онога који јесте ближњи, већ су видели само пошаст и гордост. Међутим, охрабрен Господом који је проговорио у њему и силом Духа Светога, пламен његове вере, Богу хвала, гори и данас. Након освећења и ломљења славског колача, домаћини и гости су се окупили на свечаном славском ручку. Међу гостима су били професори и ученици Богословија из Београда, Сремских Карловаца, Ниша, Призрена и Фоче са којима се крагујевачки богослови редовно сусрећу, као и представници крагујевачких просветних установа. У речима захвалности свима који су се у ове дане окупили око великог имена Златоустовог, ректор Богословије у Крагујевцу протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић нагласио је како многе руке подржавају ово богословско училиште, али да се увек препознаје брига Владике шумадијског г. Јована и благочестивог свештенства Шумадијске епархије. Љубав, исказана током прослављања заштитника Крагујевачке богословије, назначила је Светог Јована Златоустог као духовног горостаса на којег би требало да се угледа сваки човек који жели да усели Христа у себе и постане син по Очевом благовољењу и благодати Светог Духа. Извор: Српска Православна Црква
  14. Свечаним и празничним бденијем у школском храму 25. новембра 2017. године отпочело је прослављање Светог Јована Златоустог, заштитника Богословије у Крагујевцу. Уз Његово Преосвештенство Епископа шумадијског г. Јована, у молитвеном слављењу учествовали су професори и ученици за које личност Светог Јована представља узор како по питањима духовности, тако и у богословљу којем стреми и сам живот у Богословији. Величању школског патрона умногоме је допринео и проф. појања Немања Старовлах, будући да је са грчког и црквенословенског језика превео службу Светом Јовану Златоустом. Поред Богословије славили су и посленици радио станице Златоусти, једне од медијских установа Шумадијске епархије. Након богослужбеног прослављања, о Светом Јовану Златоустом говорило се и током окупљања око трпезе љубави. Литургијско благодарење у недељу, 26. новембра 2017. године, било је централни чин исказивања црквеног поштовања Светом Јовану Златоустом. Литургију је, уз саслужење професора и гостију из сестринских Богословија и из више парохија Шумадијске епархије, служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. По већ устаљеној пракси, на славској Литургији у чин чтеца рукопроизведени су ученици завршног разреда Богословије који су клирици Шумадијске епархије. Ове године у први чин свештенства ступили су Милош Михајловић, Зарија Петровић, Михаил Голић и Радиша Голубовић. Да би радост била још већа, у чин ђакона рукоположен је Александар Ђорђевић, дипломирани теолог и катихета из Крагујевца. Помоливши се Богу за његово добро вршење поверене му службе, владика Јован му је упутио архипастирску поуку у којој је нагласио да нема веће части од служења Господу Исусу Христу који служи свима нама, ради нашега спасења: -Све што бих ти пожелео јесте да се молиш Богу и сачуваш страх Божји. Докле год будеш имао страха Божјег, твоје саслуживање ће бити Богу пријатно, а када страха нема, долази до гордости и сујете. Као што знаш, Бог се гордима противи. Нека ти Господ и Свети Јован помогну да ову благодат коју данас примаш сачуваш кроз читав свој живот. После прочитане јеванђелске приче о милостивом Самарјанину, проповедао је јереј Владан Костадиновић, професор Крагујевачке богословије. Тумачећи ову важну јеванђељску параболу, беседник је величао и лик Светог Јована Златоустог: -Врлине, попут милостивог Самарјанина, скупљајући и таложећи у свом срцу, имао је и онај око чијег се имена данас на Светој Тајни окуписмо. Свети Јован је имао храбрости да сведочи Христа распетог и васкрслог и онда када је био послушан својим родитељима, и онда када се подвизавао, и онда када је био духовно чедо Светог Мелетија Антиохијског, и онда када је сагао главу и примио рукоположење руком Флавијана Антиохијског, чак и онда када му је неправда учињена од стране оних који у њему нису видели уста кроз која проговара сам Господ. Нису видели онога који јесте ближњи, већ су видели само пошаст и гордост. Међутим, охрабрен Господом који је проговорио у њему и силом Духа Светога, пламен његове вере, Богу хвала, гори и данас. Након освећења и ломљења славског колача, домаћини и гости су се окупили на свечаном славском ручку. Међу гостима су били професори и ученици Богословија из Београда, Сремских Карловаца, Ниша, Призрена и Фоче са којима се крагујевачки богослови редовно сусрећу, као и представници крагујевачких просветних установа. У речима захвалности свима који су се у ове дане окупили око великог имена Златоустовог, ректор Богословије у Крагујевцу протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић нагласио је како многе руке подржавају ово богословско училиште, али да се увек препознаје брига Владике шумадијског г. Јована и благочестивог свештенства Шумадијске епархије. Љубав, исказана током прослављања заштитника Крагујевачке богословије, назначила је Светог Јована Златоустог као духовног горостаса на којег би требало да се угледа сваки човек који жели да усели Христа у себе и постане син по Очевом благовољењу и благодати Светог Духа. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. Ове године навршава се педесет година од тог значајног датума за нашу школу. Осим тога, налазимо се и између две значајне годишњице и јубилеја: 750-годишњице престављења Светог Арсенија, коју смо обележили прошле године, и јубилеја осамстогодишњице самосталности Српске цркве, који ћемо ускоро обележити и прославити. Све ово даје нам повода да се у најкраћим цртама подсетимо светачког лика и земаљских дела и заслуга нашег небеског покровитеља и заштитника. Сачувани историјски подаци о Светом Арсенију веома су оскудни. У житијама светих он се још назива и Сремац, јер потиче из области Срема. У Охридском прологу и Житијама светих преподобног Аве Јустина врло мало се говори о наследнику првог српског архиепископа Светог Саве. Кратак текст житија прати илустрација фреска Светог Арсенија из манастира Сопоћана, изображена око 1260. године. Зна се да је Арсеније још као младић чуо причу о Светом Сави и отишао у манастир Жичу да се сретне с њим. У служби свецу, на малој вечерњи прва стихира започиње речима: „Из млада возраста Бога в себје носја, оче Арсеније, демонскија полки огњем молитвеним возжегал јеси, блажене“ (Носећи у себи Бога од ране младости, оче Арсеније, демонске си пукове молитвеним огњем попалио, блажени). Служба Светом Арсенију је још у средњем веку, поред службе Светом Сави, досепела у Русију. То говори у прилог његовој слави и величини која је прешла границе средњовековне Србије. Према речима преподобног аве Јустина Ћелијског, само велики монах може да буде и велики јерарх. Овде мерило величине, како вели наш богослов и признати научник академик Димитрије Богдановић у свом дивном творенију „Ликови светитеља“, није обично историјско мерило. Јер, јерарси се не могу мерити према оним површинским заслугама које се признају световним величинама као разлог за поштовање и захвалност. Количинске вредности, у светлу Јеванђеља, уосталом, не мора да буду израз духовног квалитета. Често и нису то. Духовни квалитет, у правој хришћанској личности, испољавање је једног другог света, теоцентричног и небеског – у коме уместо правних прописа влада љубав, уместо грешне себичности – служење, самоодречност, послушност Богу, „праведност и радост и мир у Духу Светом“. Велики првојерарх мора, дакле, да поседује ове квалитете, да буде заиста припадник и представник света који чини духовну суштину Цркве и једино стварно оправдање њеног постојања“ (Д. Богдановић, Ликови светитеља, Београд 1972, 177). Свети Арсеније је све то и био и поседовао, јер је кроз сва послушања која је смерно и без роптања носио у Цркви Спасовој, светој архиепископији жичкој, стекао смирење и, рецимо то језиком преподобног Серафима Саровског, стјажао, тј. задобио у себи Духа Светога. Задобивши благодат Духа Светога, он се онда удостојио да постане „водитељ или учитељ милостиње, и ризница милосрђа коју је свима отворио, учитељ правоверја и божанствени украс архијереја“, како му пева у тропару и служби коју му је саставио Данило Пећки. Говорити о Светитељу Арсенију, дакле, значи говорити и о службама у Цркви, које се поверавају младим иноцима, искушеницима, монасима, јерејима и архијерејима. Од првог његовог послушања да буде келејник првом српском архиепископу, самом Светитељу Сави, о чему имамо сачуваних података, па преко врло одговорне, врло значајне и узвишене службе еклисијарха Спасове Цркве у Жичи, па све до узрастања до прејемника, наследника Савиног на жичком архиепископском престолу, Арсеније исказује смиреност и послушност свом духовном оцу Сави, жичкој братији, својој Цркви и своме роду. Кроз то послушање он добро разуме живот Цркве Христове. Јер, он „живи живот Цркве“, како би рекао наш владика Атанасије, Херцеговачки умировљени. Он живи јеванђелским животом, те му стога Данило и пева у стихири: „Речима твојим са јеванђелских источника, светитељу Арсеније, срца твојих људи си напојио.“ Предавши себе свецело подвигу, „блистајући подвизима и украшен богословљем“, предивни (архи)пастир Арсеније бејаше достојан Христовог стада, „светило Цркве боговидно и душа спаситељ“ (славник на литији). Као такав слуга и пастир добри, и он је могао рећи, заједно са Светим апостолом Павлом: „Не живим више ја, него живи Христос у мени“. Или, пак, попут светог и праведног Јована Кронштатског, могао је исписати „Мој живот у Христу“. Колико је познато, он није оставио свој лични дневник или летопис. Али, он га је ипак оставио и запечатио својим слаткопјенијем, непрестано „језиком хвалећи, а уснама појање приносећи, проповедањем кличући: Христе, ти јеси светлост неисказана“, како му пева у кондаку његов химнограф Данило Пећки. За све те добродетељи и врлине Господ је удостојио свог угодника светитеља Арсенија да пуне три деценије „право управља речју Његове Истине“ – светом Црквом његовом. Богомудри Арсеније доноси и једну судбоносу одлуку за даљи живот и напредак Српске цркве - измешта седиште из несигурне Жиче у дубину српске земље, у Руговску клисуру, где на жичком властелинству подиже цркву у част Светих апостола, која ће, попут цркве у Жичи, остати у народу позата као Спасова црква. Овај подухват имаће далекосежне последице по целокупни живот и опстанак Српске цркве. Арсенијева задужбина Светих апостола постаће квасац будућег средишта црквеног и духовног живота – потоње Пећке патријаршије. Зато га је Бог још за живота узвисио и прославио на један посебан начин. Подизањем Светих апостола у Пећи, куда преноси седиште архиепископије из Жиче, Светитељ Арсеније II се увршћује у ред највећих српских задужбинара, одмах до архиепископа Саве и својих врлих наследника на пећком трону, архиепископа Никодима (1317–1324) и Данила II (1324–1337), који у Пећи подижу цркву Светог Димитрија и Богородице Одигитрије. Стварањем тог духовног језгра Пећка архиепископија, доцније Патријаршија, постаје духовно средиште средњовековне Србије. У томе лежи друга велика заслуга светог Арсенија. Овде у Пећи стичу се благопријатни услови за развој монаштва, за процват црквене уметности, књижевности и духовности која ће у свом зениту у Србији досегнути висине византијског уметничког, књижевног и духовног канона. Још за живота Свети Арсеније својим савременицима и духовним поданицима постаје „милостињи водитељ и милосрђа ризница“, како каже црквени песник у његовом тропару: „учитељ правоверја и архијереја божаствено украшење“. Он поста „Саве првог пастира блажено учење ... Велико сунце све српске земље... Стуб и утврђење Цркве ... и вернима бедем нерушив.“ Стога не чуди што су савременици светог Арсенија угледали у њему величину и дар Божји, и готово за живота његовог уврстили га у ред светих Божјих угодника. Ово су вероватно свима добро познате историјске чињенице. Међутим, оно што је мање познато јесу извесне појединости из зидног сликарства које, чини се, нису биле предмет дубљих богословских анализа. Наиме, у олтарском живопису Светих Апостола, у представи Службе архијереја коју поједини историчари уметности погрешно називају Поклоњење Агнецу, долази до одређених неуобичајених и радикалних иновација. У апсиди протезиса-проскомидије Светих апостола у Пећи насликани су први српски архиепископи, Светитељ Сава као оснивач и Светитељ Арсеније као његов наследник на архиепископској катедри (Сл. 1 и 2). Остало је непримећено да је Арсеније насликан са леве, тј. са северне, или „старије“ стране, а Сава са десне, тј. јужне стране у односу на Старца дана, представљеног изнад протезиса [В. Ј. Ђурић – В. Кораћ – С. Ћирковић, Пећка патријаршија, Београд 1990, сл. 38, цртеж VI]. Војислав Ј. Ђурић за ову представу каже да је реалистична и симболична [В. Ј. Ђурић, Византијске фреске у Југославији, Београд 1974, 38]. Реализам је сликање Арсенија за живота, око 1260. године, с десне стране Христа – Старца дана, а симболизам учеће у проскомидији и његовог претходника Светог Саве, представљеног с леве, јужне стране у односу на Старца дана. Ово је једна од најранијих иконографских представа српских архијереја ове врсте. Наиме, према Уставу или Типику, старији је онај архијереј који служи, тј. началствује. У централној апсиди Светих апостола Светом Василију Великом који началствује на Литургији, поред Светог Григорија Богослова и Светог Кирила Јерусалимског, саслужује и Свети Сава, први архиепсикоп српски. У Сопоћанима, врхунцу византијске и српске монументалне уметности, у изванредно лепој и успелој и, по много чему несвакидашњој колони, оствареној половином XIII века, у сцени Служба архијереја први пут су насликани српски архијереји: Светитељ Арсеније заједно са својим претходником Савом I и наследником на катедри Савом II (Сл. 2). [Ј. Радовановић, Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XIV века, Београд 1988, 38-55]. Сопоћанско сликарство Војислав Ђурић назива „победном песмом после уласка у Цариград“. Рауме се, уласка и повратка царског града у руке Византинаца после пада Латинског царства [В. Ј. Ђурић, Сопоћани, Београд 1963, 24-26]. У северном параклису Радосављеве припрате у Студеници, осликаној тридесетих година истог века, приказан је свети Арсеније како служи Божаску Литургију заједно са светим литургичарима. Слична представа, ванредно ретка за српски средњи век, остварена је и у манастиру Морачи у XIII, а поновљена и у познијем средњовековном добу у XVII веку (Сл. 3 и 4). [С. Петковић, Морача, поновљено издање, Морача 2002, сл. 27 и 31; Б. Тодић, Српски архиепископи на фрескама XVII века у Морачи. Манастир Морача, САНУ, посебна издања, књ. 90, Београд 2006, 111]. И једним и другим и трећим примером, сликањем сpпских архиепископа Саве I, Арсенија и Саве II, напоредо са светим литургичарима Василијем Великим и Јованом Златоустим, настоји се на значају српске средњовековне духовне и културне свести и самосвести, историјске аутохтоности и црквене аутокефалности. Студеница, Пећ и Морача - три су печата на српској историјској осмовековној савинско-арсенијевској мапи трајања. Рекли смо већ да се заслуге Христовог јерарха не могу измерити количинским световним мерама и вредностима, него невидљивим јеванђелским мерилима духовног квалитета. Мерено оним првим мерилом, Арсеније ништа мање није заслужан за напредак Христове Цркве у немањићкој Србији од свог претходника и оснивача Српске аутокефалне цркве Светитеља Саве. Наиме, он је дуже и живео од њега и двоструко дуже времена провео на архиепископском трону од њега. Зато је имао и времена, знања и искуства да се потруди, колико је то било могуће, да испуни завештање Светога Саве упућено његовим наследницима - „да доврше његово започето дело“. Али, мерено оним другим, важнијим мерилом јеван-ђелским, један и други су подједнако угодили Богу и подједнако задужили свој српски народ и Српску цркву. Они су прославили Бога, а Бог који је диван у светима својим, прославио је себе у овим дивним светитељима својим и у роду нашем српском. Упутно је и корисно сетити се ових светих и великих мужева, најпре Светитеља Саве, оснивача и првог српског архиепископа, а затим посебно и његовог наследника Светитеља Арсенија. Особито је то важно данас, у предвечерје јубилеја 800. годишњице проглашења самосталности Српске цркве; затим, 750. годишњице престављења Светитеља Арсенија, коју смо скромно обележили у нашој Цркви прошле године. Тим поводом одржан је пригодан научни скуп у нашем богословском училишту. Посебан повод да се сетимо великог Христовог јерарха Арсенија јесте и 50-годишњи јубилеј од обнове наше Карловачке богословије, која је у свом новом издању и историјском трајању добила и ново име и небесног покровитеља, наследника Светог Саве – Светог Арсенија, другог архиепископа српског. Подсећајући се богоугодног живота нашег патрона и заштитника Светитеља Арсенија, најпре ми професори, наставници и наши ученици, а потом и сви доброжелатељи, ктитори и приложници овог светог училишта, треба да угледајући се на њега, следимо његов и Савин пут, да непрестано исправљамо себе и свој живот, према речима Светог Апостола Павла, управљамо „горе, ка белегу горњег звања“. Свети Сава је из благословене лозе свога оца Стефана Немање – преподбног Симеона засадио плодан виноград у Цркви Христовој. Његов наследник Светитељ Арсеније наставља три деценије да тај виноград обделава и, као проширен и учвршћен, предаје га својим наследницима. Њихово изабрано стадо, народ српски, осам векова пије без престанка благословено вино из те Немањине чаше и Савиног и Арсенијевог рукосада и, пијући те животворне сокове, непрестано пребива у јединству и са господаром винограда, Самим Господом Исусом Христом и са његовим угодницима преподобним Симеоном, Светитељем Савом I и Светитељем Арсенијем II, архиепископом српским. На то заједничарење подсећа нас овај наш мали 50. јубилеј и, онај прошлогодишњи 750-дишњи, као и онај долазећи 800-годишњи; подсећа нас нс небоземно јединство са нашим патроном Светитељем Арсенијем, другим архиепископом српским. ------------ Беседа Мр Предрага Миодрага, професора Карловачке богословије, одржана на свечаној академији 10. нов./28. окт. 2017. године поводом школске славе Светитеља Арсенија, другог архиепископа српског. Извор: Српска Православна Црква
  16. Изашао је из штампе нови број часописа београдске богословије Светог Саве "Растко". Часопис можете наручити путем е-адресе: [email protected]или путем телефона 066 80 00 850. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17. Прота Стеван Димитријевић био је један од најзначајнијих историчара и веома учен човек двадесетог века. Овај делатник на пољу хришћанске историје свој особити траг оставио је и као ректор богословије у Призрену, али и као професор Православног богословског факултета.
  18. Благодарећи Телевизији Храм доносимо емисију Хришћански траг, аутора ђакона Радомира Врућинића, у чијем новом издању можете погледати и чути нешто више о знаменитој личности београдске богословије Светог Саве протопрезвитеру Стевану Димитријевићу, о чијој личности говори др Владислав Пузовић. Прота Стеван Димитријевић био је један од најзначајнијих историчара и веома учен човек двадесетог века. Овај делатник на пољу хришћанске историје свој особити траг оставио је и као ректор богословије у Призрену, али и као професор Православног богословског факултета. View full Странице
×
×
  • Креирај ново...