Претражи Живе Речи Утехе

Посетиоцима наше интернет презентације доносимо фото вест са славе свештене царске лавре манастира Хиландара. Фотографије хиландарског монаха Милутина, преузели смо са фејсбук странице Задужбине Манастира Хиландара. Фотографије хиландарског монаха Милутина: View full Странице

Празник Ваведења Пресвете Богородице увијек прослављамо свечано и торжествено у нашој Митрополији. Као своју славу прославља је пећинска Црква у којој се налазе мошти Светог Василија Острошког, слави је и манастир Добрска Ћелија, а Литургијски и остале Цркве и Манастири широм наше Митрополије. Оно што нас је растужило и бацило сјенку на овај велики празник је информација да се у Црној Гори, у 21. вијеку врши насиље над њеном чудотворном иконом Филермском која је већ деценијама утамничена у Народном Музеју Црне Горе на Цетињу и да се налази у катастрофалном стању. У материјалу који је музејски техничар Александар Беркуљан доставио „Побједи“ види се да је Икона у веома лошем стању. Да су Икону Богородице Филермске разваљивали шрафцигером а платно иконе сјекли скалпером. „Током експертизе прије неколико година видио сам да је Икона у ужасном стању. Тада сам направио серију снимака поларизованим свијетлом, што значи да сам користио одређене филтере и снимио макро и микро детаље. Они указују да је површина Иконе екстремно деградирана, да се ради о инкаустици, о слици која је рађена воштаном бојом, тј. тинтом отопљеном у воску“, наводи Беркуљан. Временом је, каже, та боја претрпјела тешка оштећена, а под увећањем види се да личи на крљушт и постоји опасност да отпадне. Не ради се о слици која је рађена техником уље на платну или темпером, како се раније мислило. „На грунду не постоји подлога, тај слој боје директно је нанесен на грубо јутино платно, које би могло да се анализира и да се утврди тачно вријеме када је настало“, казао је Беркуљан. Он је указао и на оштећење оквира Иконе, које је настало деведесетих година када је на Цетиње дошла Ђованела Ферарис Берте. За потребе њеног истраживања Икона је први пут растављена, а оквир је оштећен када су надлежни, нестручним руковањем, покушали да отворе Икону шрафцигером. Оштећење до данас није санирано. Према мишљењу Беркуљана, Црна Гора нема довољно техничких ни стручних капацитета да заустави пропадање Иконе и даје на неки начин обнови. „Колико ја знам, нико се код нас не бави инкаустиком, нити конзервацијом воштане боје. Ту је и проблем температурних отклона. Ако је већа температура, постоји опасност да се боја истопи или отпадне. Икона је већ у фази када изгледа као крљушт. Испуцала је читавом својом површином. У приложеним сликама виде се мјеста тих оштећења“, рекао је Беркуљан. Још раније је, како је јавности познато, неостао драгуљ са њене свете Иконе. Чудотворну икону Пресвете Богородице, која је покровитељ краљевског Цетиња, насликао је половином првог вијека својом руком Свети апостол Лука. Било је то у Ефесу у кући Светог апостола Јована Богослова. Ова светиња била је извесно вријеме на Родосу, у православном древном светилишту Филермос и отуда име. Зна се да је донијета у Јерусалим, а 430. године царица Источног ромејског царства Евдокија је преноси у Консантинопољ и похрањује је знаменитој Влахернској цркви. После пада Константинопоља од удара крсташа, многе светиње су опљачкане, међу њима и икона Богородице Филермосе. Завршила је у рукама римокатоличког монашко-витешког реда Јовановаца, који су је убрзо пренијели у Свету земљу. Јовановци је преносе на острво Кипар, потом 1310. године на острво Родос, где су саградили војна утврђења, болнице и своју резиденцију. Малтешки витезови су дошли и у посјед друге двије светиње, које се данас, такође, налазе на Цетињу – честице Часнога крста на којем је био разапет Исус Христос и десне руке Светога Јована Крститеља, која је у ријеци Јордан крстила Господа. Малтешки витезови су после пропасти Малте од напада моћног Наполеона, напустили земљу. Они су 3. августа 1799. године три велике светиње хришћанске поклонили руском императору Павлу II Романову. Светиње су благосиљале руску земљу сто двадесет година. Биле су спасене од насиља бољшевика након Октобарске револуције.Настојатељ манастира у Гатчину где су се налазиле, пренио их је у Естонију да би их царица Марија Фјодоровна, пренијела, потом, у Копенхаген. После њене смрти су ту неко време боравиле, а онда су пренијете у руски саборни храм у Берлину. Године 1932. светиње су поклоњене од стране митрополита кијевског Антонија Храповицког, југословенском краљу Александру Карађорђевићу, у знак захвалности за прихватање десетина хиљада руских избјеглица. И положене у Цркву Светог Андреја Првозваног на Дедињу. У манастир Острог стигле су првих априлских дана 1941. Донио их је млади краљ Петар II Карађорђевић, који је потом напустио земљу. Тајну је поверио патријарху српском Гаврилу Дожићу, а овај је „задужио“ тадашњег игумана Острога Леонтија Митровића да их чува. Тако је било. У својој келији, светиње је врли игуман сачувао и у јесен 1952. игуман Митровић је објаснио како су стигле и сачуване у Острогу. Реликвије су завршиле у сефу тајне полиције, да би после четврт века, 20. јануара 1978. Честица часнога крста и десна рука Светог Јована Крститеља биле враћене Митрополији црногорско-приморској, односно Цетињском манастиру, а икона Богородице Филермосе је отишла у музеј. Празник Ваведења, који прослављамо је прилика да се још једном помолимо Мајци Божјој, да јој приклонимо кољена и затражимо опроштај. Очигледно да ово скрнављење њене чудотворне Иконе, не може никоме донијети добро, зато се надамо да ће нас Господ удостојити скорог уношења иконе Филермске у Храм Божији, мјесто молитве, гдје јој је и мјесто. Убијеђени смо да би Мајка Божја богато својим даровима обдарила и град Цетиње и Црну Гору и све оне који настоје да се врати у Дом Господњи, да се вјерни поново око ње саберу и да јој приносе своје молитве, своју вјеру и своје срце. Пресвета Богородице спаси нас и опрости нам! Јован Маркуш протојереј Никола Пејовић Митрополије Црногорско-приморска 05 / 12 / 2017 View full Странице

На празник Ваведења Пресвете Богородице 21. новембра/4. децембра 2017. свечано је прослављена храмовна слава у манастиру Лепавина. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије уз саслужење свештенства епархија загребачко-љубљанске и бањалучке. Под сводове Богородичине световаведењске обитељи у Лепавини сабрало се неколико стотина верног народа и поклоника из целе Хрватске и суседних земаља који су дошли да се кроз причешће сједине са својим Господом, али и да се поклоне и узнесу своје молитве пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Поучавајаћи окупљени верујући народ Митрополит Порфирије је говорио о значају празника Увођења у јерусалимски храм Пресвете Богородице. „Данас је благовољења Божијег предображење и данас је проповед о људском спасењу, јер данас Пресвета Богородица, у име целог људског рода, започиње своју припрему за догађај доласка Сина Божијег међу нас, за догађај рођења Бога у телу, што је и потпуно и истинско спасење роду људском. Пресвета Богородица је једна од нас, обичан човек као и ми, али човек који је у потпуности себе посветио Богу. Њен живот није ништа друго него свецело служење Богу у наше име и за нас. У исто време то је служење и нама људима.“ Митрополит је нагласио да Пресвета Богородица „није случајно била одређена да служи нашем спасењу и није по аутоматизму и магијским путем била постављена да се кроз њу изврши велика тајна доласка Сина Божијег међу нас. То је показала својим животом и пре свега својим поверењем у Бога и својим потпуним предавањем вољи Божијој. То је показала истинским и правим смирењем које увек значи 'Да буде воља Твоја'.“ На крају Божанствене Литургије благословено је славско жито и славски колач те је уследило послужење и заједничка трпеза коју је са љубављу за све присутне припремило братство манастира Лепавина. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска View full Странице

Беседа 7. на Ваведење Свете Дјеве Марије 1977. године у манастиру Ћелије Ево Празника, браћо и сестре, који нам казује ради чега је створен овај свет, ради чега је створен човек, и какав је пут наш кроз овај свет. Ради чега стоји овај свет и | постоји? Све то казује Пресвета Богомајка, како се вели у дивним песмама, чули сте: „Храм се Господњи уводи у Храм“. То јест, Она је сама била Храм. Шта то значи? То значи да се непрекидно молила Богу, да је срце своје претворила у олтар, и да је цео живот свој проводила као у Храму Господњем, и у Храму Господњем. А Господ је створио овај свет не ради чега другог, него да заиста буде Црква Божија, да сва створења стреме ка Њему и да сва створења очекују од Њега све милости Његове, све радости, сва блаженства. И то међу људима прва је доживела у пуноћи Пресвета Богомајка. Она нам је показала ради чега је Господ створио човека: да буде жива Црква Божија, да буде живи Храм Божији. Да човеково срце и васцело биће човеково узноси непрекидно молитве Господу, Који држи овај чудесни свет око нас, држи га у постојању, држи га у животу. Тако је Она показала да је овај свет и овај живот у ствари непрекидно богослужење. Зато је Бог створио човека, зато је Бог створио овај свет, да човек непрекидно служи Богу у овоме свету, као у Храму Божијем. Звезде, небеса, то су кандила Божија, безбројна, да би побудиле човека да се угледа на њих, угледа се на ту ствар Божију, и да служи Богу и слави Бога. Кад је доведена и уведена у Храм, Пресвета Богомајка имала је три године, и остала је у Храму, како се вели у дивним песмама, „да се васпита Богу“ до дванаесте године Своје. То значи, да је Храм био Њена школа, да је у Храму она учила и научила оно што је потребно не само за живот на земљи, него за Вечни Живот у свима световима. И тако, Богомајка показује пример како треба васпитавати себе у овоме свету, како треба васпитавати децу у овоме свету. Овај свет – Храм Божији. Његова је дужност да служи Богу. Храм је зато у овоме свету, Црква је зато у овоме свету да се у њој узносе непрекидно молитве Господу за све и свја. То нам казује Пресвета Богомајка живећи у Храму, учећи у Храму све заповести Господње, учећи се у Храму свим врлинама, и тако спремајући Себи Живот Вечни. Пресвета Богомајка је Себе тако очистила молитвом и животом у Храму, да се удостојила родити Господа Христа, родити Бога и Њега увести у овај свет, увести Га људскоме роду. А ми, ми смо Га протерали, ми људи, ми смо протерали Бога из овог света грехом својим, гресима својим. Пресвета Богомајка прва је која Својом светошћу, Својом безгрешношћу враћа Бога у овај свет, даје нам Господа Христа. Шта данас ми видимо у овоме свету? Из школа је истеран Бог, из школа је истеран Господ Христос, из европских школа, из наших школа! Страшна је ствар говорити о Богу. Ви родитељи, ви одговарате за децу. Од вас ће Господ тражити рачуна у ономе свету, зашто је твој син такав, зашто је твоја кћи таква, зашто си ти пропустио да учиниш то и то и што ниси учинио то и то? Теби је дата земља, да би се спасавао на земљи. Показала ти да су хришћани – шта? Храмови Божији! Свети Апостол Павле пише хришћанима: „Ви сте жива Црква Божија, ви сте Храмови Божији, Дух Свети живи у вама“[1]. То је хришћанин. Он непрекидно узноси Господу молитве, и за себе и за сав свет око себе, јер живети у овом чудесном свету Божијем немогуће је без молитве. Уман и паметан човек кроз Господа гледа да види тајне Божије, свете тајне Божије. И свакој твари треба приступати са молитвом. Гледа на птицу и хвали Господа, гледа биљку, гледа цвеће, и чуди се свему томе, и моли се Господу, и захваљује Му што је дао таква бића око њега које га могу водити ка ономе што је Божије, што је небеско, и претворити овај живот свој у непрекидно служење Богу, у богослужење. Циљ човековог живота у овоме свету, браћо, јесте да служи Богу. Тиме служи и себи, служи вечности својој, служи Вечноме Животу. Тек када изађе из овога живота, он ће угледати онај свет са свима чудесима Божијим, хвалити Бога што је био хришћанин, и што је знао да је човек Храм Божији, жива Црква Божија, и да живот човеков у овоме свету треба да буде непрекидно богослужење, непрекидно богослужење! То показује Пресвета Богомајка, Која је целога живота Свог непрекидно служила Господу, непрекидно испуњавала заповести Божије. Живела у овоме свету као у Храму Божијем, а и сама била Храм Божији/Тако је сваки човек Храм Божији. То је учење Господа Христа, то је учење Светог Апостола. Ми у овоме свету, имамо највећу и најсветију дужност, то је да живот свој претворимо у непрекидно служење Богу, у непрекидно богослужење. Пример тога, највећи и најсавршенији – то је Пресвета Богомајка. Она се Једина у роду људском удостојила подвигом Својим, непрекидном молитвом Својом, непрекидним постом у Храму, удостојила се да роди Господа Христа, и да Сама буде без икаквог личног греха. То је највећи подвиг који човек може учинити у овоме свету, и Она је Једина то учинила, и показала нам Својим примером да смо ми створени за то да служимо Богу кроз цео живот, и да цео живот наш буде непрекидно богослужење. Наши стари владари, наши праоци и оци, засејали су земљу Српску многобројним храмовима; већина од њих посвећена је Пресветој Богомајци. Највећи храмови наши посвећени су Њој и данашњем Празнику – Светом Ваведењу. Хилендар, Студеница, и многи други манастири. Шта су наши преци хтели тиме? Да нас науче да је живот човеков на земљи, живот правог Србина, непрекидно служење Богу. И зидали су храмове по целој земљи. Кад су Турци освојили нашу несрећну земљу, у нашој земљи је било три хиљаде манастира, пуних монасима. Данас их има око сто педесет. Ради чега је све то, ради чега су наши преци зидали те храмове? Да би се ми научили основној и главној истини живота, еванђелског живота, да живот наш треба да буде служење Богу, служење кроз свако добро, кроз све што подсећа на Бога, и што даје силе човечијој души да се у овом свету васпита као у Храму Божијем. Ми православни хришћани, знамо ту истину о мудрости Божијој, о школи Божијој. Црква је школа Божија, главни Храм Божији; то сведочи данашњи Празник који нам је дао Пресвету Богомајку и Она нам родила Господа Христа. Причестити се – то значи примити Бога у себе. Ти заиста срце своје претвори у жртвеник, и кади срце своје молитвом. Јер, свака молитва јесте кад Господу Богу, и јесте сведочанство да ми у овоме свету живимо Богом, и Његовом милошћу, и Његовим силама, Његовим Божанским и животворним силама, које нам даје кроз сунце, кроз небеса, кроз биљке, кроз животиње, кроз све што видимо и кроз оно што не видимо. И ми, на данашњи велики Празник треба да испитамо себе шта је наш живот. Да ли је наш живот заиста служење Богу, као у неком храму, или не? Сваки нека мисли о себи и нека размишља да ће једном од нас бити тражено оно што нам је дато. Нама је дато у Светој Тајни Причешћа тело Господа Христа. А Он дао нам нови Живот Небески на земљи, дао нам свети живот испуњен врлинама. Највећа светиња коју ми примамо је Свето Причешће. Ради чега? – ради тога да би смо служили Господу, у срцу свом, у души својој, и непрекидно славили Господа за Његово Свето Еванђеље, за Вечни Живот, који нам даје кроз Своје учење, за сва добра која нам је дао дошавши у овај свет. Јер, кад је Он Бог дошао у свет, Он је са Собом донео све што је Божанско, све што је најузвишеније, све што је вечно, да би нас томе научио, да би нам то баш и дао. Да нам да Живот Вечни. Зато је Он отворено свима непрекидно говорио кроз Свето Еванђеље: „Који верује у мене, има Живот Вечни“[2].Нека би Благи Господ, молитвама Пресвете Богомајке, научио свакога од нас, и свако људско биће да себе сматра за храм Божији и да буде храм Божији, храм Божији у коме се непрекидно служи Богу. Често ми заборавимо ту главну истину. Уместо да служимо Богу, ми служимо – коме? Кроз грех, коме се служи? Грехом својим ми смо истерали Бога и своје душе. Он се враћа у нас Светим Причешћем. Грех и јесте та демонска сила која гони из душе човекове оно што је Божије, и тако претвара срце наше, биће наше, људско, човечанско биће наше у идолиште. Јер, када живимо у греху и служимо греху, онда ми служимо ђаволу. И цео живот наш преврће се и губи своју божанску вредност, божанске силе, јер грех увек уводи са собом свако зло, а наше је да се боримо против греха, да служимо Богу, а не ђаволу. А знајте, сваки од нас заиста служи ђаволу када служи греху, када неће да се каје због греха, када не изгони грех из себе, него га чува у души. То је најгоре идолопоклонство прогласити грех за свој живот, за начин свога живота. Ту је Црква Христова, Црква Пресвете Богомајке да нас научи да ми у овоме свету морамо служити Богу. Служити Богу и само творити Његове заповести, избегавати сваки грех, и кајати се због греха. Јер, Пресвета Богомајка је дала свима нама силе и моћи да се боримо са грехом и победимо грех, и да тако служимо Богу у светињи живота. Данашњи велики свети Празник, нека нас на молитве Пресвете Богомајке испуни сваким Божанским добром, сваком небеском силом, да би смо од данас живели животом светим, животни достојним вечности, због које нас Господ Христос позива дошавши у овај свет. Јер, Бог је дошао у овај свет да нас позове Вечном Животу и да нам да Вечни Живот. Њему, преко Пресвете Богомајке, нека је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин. Извор: Светосавље View full Странице

Поводом празника Ваведења Пресвете Богородице доносимо емисију Радија Беседа "У сусрет празнику" у којој презвитер Игор Игњатов говори о овом дивном празнику Пресвете Богомајке. “…Родитељи Свету Деву У храм свети увођаху и по своме обећању Господу је предаваху Храм се у храм увођаше док ангели запојаше, запојаше у милини малој Деви у белини…“ Извор: Радио Беседа View full Странице

Хиландар – На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света царска српска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Извор: Манастир Хиландар View full Странице

Одслужен молебан пред иконом Пресвете Богородице Београдске у цркви Ружици у недељу 5. новембра 2017. Чудотворна икона Богородице Београдске својевремено је заједно са моштима Свете Петке однета у Цариград и овде нестала, те је сада ова икона урађена по њеној фотографији коју је даривао Његова Свесветост Патријарх цариградски Вартоломеј. Молитве Богородици Београдској узносио је протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, који је укратко говорио о историјату ове иконе, а затим све верне помазао освећеним уљем. Крстоносни прота Саво је позвао све на сабрање и молитву сваке недеље у 17 часова како бисмо се „вратили себи, повратили љубав у себи и према ближњима, и уконили зидове ћутања“. „Имамо телефоне, имамо интернет, чујемо се са некима из Аустралије, Америке, али смо у рођеним кућама подигли зидове ћутања...,“ казао је протојереј-ставрофор и додао да смо и зато данас узносили молитве овој Пресветој Богородици чудотворној, која је велика и брза помоћница. Молимо Пресвету Богородицу Београдску да нам помогне да се љубав усели у срца наша, у наше породице и да та права љубав истера мржњу из срца наших, јер тамо где је љубав тамо нема мржње, и тамо где је љубав тамо нема гордости; тамо где је љубав, нема зла и нема греха, слушао је благоверни народ благопоучне речи протојереја-ставрофора Сава Б. Јовића. Архиепископија београдско-карловачка View full Странице

Молим браћу и сестре,уколико неко има оригинал репродукцију (не фотокопију) овог изображења Владимирске иконе пресвете Богородице да ми се јави..хтео бих да је купим. Treba da bude štampana NIKAKO fotokopija. Samo ovakva ne njene druge izrade (izobraženja). Dakle samo ovaj prikaz neuokvirena. Štampani prikaz je veličine A3 format (oko 35x30). Molim ako je neko ima da mi javi. Cena (100€) je viša iz emotivnih razloga iako je reprodukcija. Najbolje se prepoznaje po slovima sa strane koja su sa strane oreola. Дакле плаћам је 100€. https://uploads.tapatalk-cdn.com/20171019/c6bda6cd7352596a728c0cdc4ee28415.jpg[/img]

Молим вас ако неко зна да ми каже како се зове ова икона Пресвете Богородице -

Митрополит Амфилохије: У пећкој светињи вјековима су се сабирали наши свети архиепископи и патријарси и проповиједали Христа распетога и васкрслога! Светом архијерејском литургијом и благосиљањем славског колача у Пећкој Патријаршији је 14. октобра молитвено прослављена манастираска слава – празник Покров Пресвете Богородице. По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја Светом службом је началствовао Егзарх свештеног Трона пећкога, Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Прилог Радија Светигора -ФОТОГАЛЕРИЈА- Уз молитвено учешће мноштва вјерника из свих крајева нашег Отачаства, салуживало му је многобројно свештенство Српске православне цркве. У току Литургије Владика је миропомазао новокрштену слушкињу Божју Павлу. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да су се у пећкој светињи вјековима сабирали наши свети архиепископи и патријарси и проповиједали Христа распетога и васкрслога. „И крштавали су читава покољења у име Оца и Сина и Духа Светога и прибројавали их изабраном Божјем народу, Христовом народу“, казао је Владика. Говорећи о Покрову Пресвете Богородице, који покрива читаву васељену, Митрополит Амфилохије је рекао да је њен свети покров доспио и у нашу древну апостолску светињу пећку. „И ево, покрива вјековима овај народ Божји светосавски, народ који цјелива лик Богородице краснице пећке, чуварке и покровитељке нашега народа светосавскога. Света Богородица – чуварка и покровитељка, свети апостоли – путеводитељи пута који води у живот вјечни. И њихови наследници, наши свети архиепископи Арсеније, Данило, Јефрем, Спиридон, Максим, Евстатије, Пајсије и сви они који су овдје кроз вјекове свједочили Господа, проповиједали име свето Његово, који су сабирали и око којих се сабирао народ овај Божји“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Митрополит Амфилохије је рекао да је историја ове светиње у знаку Голготе. „У знаку Голготе је и живот свих оних који су се овдје кроз вјекове крштавали, миропомазивали и ходили Божјим путем – у знаку Голготе и у знаку васкрсења. У том знаку је и Христов живот. Преко Голготе и преко крста силази Бог међу нас и постаје наш Бог“, казао је он. Егзарх Трона пећкога је рекао да Косово и Метохија, наш Јерусалим, није само, попут неба звијездама, посут светим храмовима, него и светим Божјим људима. Посут је светим архиепископима, старцима, младићима и дјевојкама, мученицима, мученицама. И ако је вјековима постојање Косова и Метохије било у знаку Христовога распећа, зашто се онда чудите што се и данас поново исто то догађа“, казао је он. Додао је да је опредјељењем наших светих предака за царство небеско на Косову 1389. године косовска гробница постала живоносни гроб, као што је и Христов гроб у Јерусалиму постао живоносан. „Није онда чудо што је наш Тајновидац ловћенски Његош записао: нада нема право ни у кога, до у Бога и у своје руке, надање се (не безнађе) наше закопало на Косово у једну гробницу. Косово је гробница изданак Христове гробнице“, поручио је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је позвао раслабљене потомке Светог Саве да ходе путем који води у живот вјечни. „Да схватимо да је земаљско за малена царство, поготово царство које се отима насиљем. Давно је народ рекао: отето је проклето. И то треба да схвате и сви моћници земаљски који су допринијели отимању, гажењу, скрнављењу ових светиња. А то је гажење и скрнављење и себе самих, без обзира ко су и који су – амерички или европски, или овдашњи терористи који су тим насиљем осрамотили свој народ“, поручио је Митрополит Амфилохије. Након светог причешћа благосиљан је славски колач, а онда се Владика Амфилохије поново обратио вјерном народу и казао да се српски народ након Другог свјетског рата у огромној већини одрекао косовског завјета. „Одрекао се царства небескога, оне велике истине која се открила по птици из Јерусалима Светом цару Лазару, који је био свјестан онога што огромној већини Срба у двадесетом вијеку није јасно – да је земаљско за малена царство, а небеско увијек и довијека. Главни носиоци безбожништва на Косову и Метохији били су Срби“, подсјетио је Владика. Нагласио је да су Српскиње у наше вријеме постале мајке чедоморке. „Оне у својим утробама побију за једну годину више дјеце него што су побили Мусолини и Хитлер и Броз и ови који су овдје на Косову и Метохији. А хоћете да као народ имамо благослов Божји“, закључио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

На празник Зачећа светог Јована Крститеља 6. октобра 2017. године у зајечарском Саборном храму прослављен дан посвећен Пресветој Богородици „Заштитници града” Зајечара. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење свештеника Саборног храма Рођења Пресвете Богородице. Верници Зајечара се на овај дан сећају чудесне помоћи Пресвете Богородице, која је спасила град од бомбардовања приликом ослобођења 1944. године. Владика је у беседи говорио о празнику Зачећа светог Јована Крститеља, јер је то била прва благовест људима која је претходила Благовестима Пресвете Богородице. Подсетио је да је управо Мајка Божија на овај дан спасила град од разарања и да се јавила становницима Зајечара у једној кући недалеко од цркве. – Она се свима нама јавља на посебан начин и штити нас увек, уколико јој се молимо и често је призивамо. Ово време јесте тешко, али имамо много могућности да сведочимо Јеванђеље живећи у миру, јер смо сви војска Христова и у мирном времену. Ако смо сада успавани, како би тек били спремни да страдамо у ратном времену. Надамо се да ће нам Господ дати мир и да ће нас Мајка Пресвета и свети Јован увек штитити и чувати – поручио је владика. Славски колач славу и част Пресвете Богородице ове године припремио је Иван Јовановић са породицом. Потом су свештеници и верници посетили кућу у којој се појавио лик Богомајке тешећи и храбрећи житеље града. Извор: Епархија тимочка View full Странице

Ни стида ни срама: Мираш и Лав не страхују ни од деснице Светог Јована Крститеља ОдИН4С1 октобар, 2017 Митрополија црногорско-приморска прославља 220-годишњицу преношења три свехришћанске светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске) са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко путешествије, које се коначно завршило на Цетињу, саопштили су из Митрополије црногорско-приморске. Тим поводом, синоћ је било служено велико бденије у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру, а јутрос је са почетком у 8ч у Цетињском манастиру служена Света архијерејска Литургија, када је новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира била свечано пренешена у цркву на Ћипуру, гдје се читао акатист посвећен Богородици Филеримској. Како пише портал Светигора, рука Светог Јована Крститеља – која је, након што ју је из Севастије у Антиохију пренио Свети апостол Лука, била у Цариграду, на Малти, у Италији, у царској Русији, те након бољшевичке револуције у Данској и у Београду, одакле је 1941. пренијета у манастир Острог – доспјела је у Државни трезор Републике Црне Горе. Мираш „служио“ под бандером Око 30-ак присталица НВО ЦПЦ окупило се испред бандере преко пута дворца краља Николе на Цетињу, гдје су њихови лидери Мираш Дедејић и Лав Лајовић организовали скуп. Међу окупљенима примијећено је неколико туриста из Пољске, за које је дјеловало је да су се ту случајно задесили. Скуп који су представници НВО ЦПЦ покушали да представе као парастос, умјесто стихова „вјечнаја памјат“ окончан је аплаузом. Око10-ак окупљених полицајаца спријечило их је у намјери да наставе према Цетињском манастиру и Цркви на Ћипуру, гдје је владика Будимљанско Никшићки Јоаникије са свештенством служио свету архиерејску литургију. Црква на Ћипуру била је тијесна да прими све вјернике, око 200 их је остало у порти цркве. прилог Радио Светигоре: http://www.svetigora.com/node/21628 View full Странице

Рођење Пресвете Богородице јесте почетак рођења једине истинске и бесмртне Радости у овоме свету, како и појемо у празничном тропару: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави целој васељени…ˮ Пресвета Дјева Марија родила се од старих и бездетних родитеља, Јоакима и Ане. Отац Јоаким беше из племена Давидова, а мајка Ана из племена Аронова. И тако Марија беше по оцу из царског рода, а по мајци из рода свештеничког. Св. праведни Јоаким и Ана, због бездетности, у скрушености својој мољаху се Богу с плачем да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Авраама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И човекољубиви Господ обрадова их радошћу која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове, јер им дарова не само ћерку, но и Богомајку – родитељку Живота. Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога живога, трапеза Хлеба небеснога, кивот Светиње Божје, дрво најслађега Плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после три године одведена у храм ерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет да чује и смирено прими благовест светог Архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из Њенога пречистога и девичанскога тела. По речима преподобног Јустина Ћелијског: “Вели се у дивном данашњем тропару Пресвете Богомајке: да је Господ Христос, уништивши проклетство, у исто време уништио смрт и даровао нам Живот вечни. Ето вечне радости, ето радости коју је донела Пресвета Богомајка овоме свету. Родила нам је Бога - Победитеља смрти, Победитеља пакла, мучитеља рода људског страшног и ужасног ђавола. И родивши нам Њега, Она је заиста родила Бога, који је изнад смрти, који је однео победу над свима смртима, победу над ђаволима и свима ђаволима. Да, тако је Она постала уистину, заједно са својим Божанским Сином, Победитељка смрти и Даватељка Вечнога Живота.ˮ[1] Историјат и химнографија празника Рођења Пресвете Богородице У току богослужбене године постоји четири празника Пресвете Богородице, од којих је свакако први празник управо Рођење Пресвете Богородице. По речима Светог Андреја Критског, празник Рођења Пресвете Богородице може се назвати почетком празникâ. Овим великим празником Пресвете Богомајке почиње годишњи циклус великих празника, док се циклус Великих празника завршава још једним Богородичиним празником – Успенијем. У Светом Писму нема писаних сведочанстава о Рођењу Пресвете Богородице, већ је празник преношен захваљујући освештаној традицији Цркве вођене Духом Светим. Црква је, временом, почела да се у оквиру посебног празника сећа рођења Дјеве Марије и да га празнује, ала не зато што је Њено рођење по нечему било изузетно, чудесно или до тада незабележно, већ управо због тога што је осетала да сама свакидашњост Њеног рођења открива нови и блистави смисао у свему ономе што називамо "свакидашњицом", да свакидашњост њенога рођења даје нову дубину свим оним детаљима људскога живота које тако често сматрамо потпуно неважним.[2] Богослужбени текстови овог празника препуни су разних назива Пресвете Дјеве Марије (Сасуд светлосни, књига живота и речи, источна капија кроз коју дође Бог, престо премудрост…), а сами називи надахнути су поукама како Старог, тако и Новог Завета. На вечерњем богослужењу имамо три старозаветна читања, у којима се мариолошки наглашава значај Пресвете Дјеве у свештеној историји спасења. Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави свој васељени, јер из Тебе засија Сунце Правде (Истине), Христос Бог наш Који, разрушивши проклетсшво, даде нам благослов и, уништивши смрт, дарова нам живот вечни. (тропар празника) Што се тиче химнографа за овај празник, Свети Роман Мелод је написао један кондак празника Рождества Пресвете Богомајке. Свети Андреј Критски је саставио две празничне проповеди, као и други канон празника; Свети Јован Дамаскин саставио је први канон празника; Стиховње стихире написао је Свети Герман, патријарх цариградски, док је трећу литијску стихиру саставио Анатолије. Свети Стефан Свјатоградец сачинио је три стихире на Господи возвах и прву литијску стихиру. Јосиф Химнограф написао је канон претпразништва. Службу празника Рођења Пресвете Богородице можемо пратити од седмог века. Празник има један дан претпразниства и четири дана попразниства. Твојим рођењем Пречиста, ослободише се Јоаким и Ана срамоте због немања деце, а Адам и Ева од срамоте пропадљивости (трулежности), и народ Твој, избавивши се узрока греха, кличе Ти: Нероткиња рађа Богородицу и Чуварку нешег живота. (Кондак празника) Катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква [1]Извод из беседе преподобног Јустина Ћелијског на празник Рођења Пресвете Богородице изговорене у Светоархангелској обитељи манастира Ћелије. [2]Протојереј Александар Шмеман о Рођењу Пресвете Богородице. View full Странице

Извор: Радио Беседа View full Странице