Претражи Живе Речи Утехе

На дан када славимо спомен Светог Кирила Равноапостолног, просветитеља словенског, обавештавамо јавност да је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је зарад потребе унапређења мисионарске делатности донео одлуку о оснивању Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Овом одлуком је ова централна епархија наше помесне Цркве први пут у својој историји добила стручно мисионарско тело које ће деловати под директним надзором Патријарха. Истовремено, у питању је прва епархијска мисионарска организациона јединица тог типа на нивоу целе Српске Православне Цркве. Одлуком Његове Светости, Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке је конципирано као мисионарска структура која се састоји од пет различитих и међусобно повезаних одсека. За седиште Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке одређен је посебан простор при парохијском дому цркве Светог Александра Невског на Дорћолу, храма који има вишедеценијску мисионарску традицију, најбоље оличену у Мисионарској школи која ће наредне године прославити четири деценије непрекидног постојања. За управника Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке именован је презвитер др Оливер Суботић, парох при храму Светог Александра Невског који је до сада обављао неколико мисионарских задатака при Светом Архијерејском Синоду. Управнику је, поред примарног задатка, поверено и вођење Одсека за спољашњу мисију, који ће бити усмерен ка мисионарско-духовном раду са страним држављанима који су привремено или стално настањени у Београду, а имају интересовање за православно хришћанство. Протојереј-ставрофор Вајо Јовић, умировљени свештеник са вишегодишњим мисионарским искуством, именован је за координатора Одсека за парохијску мисију. У оквиру тог одсека биће покренут стални менторски рад са младим свештеницима којима ће се на систематичан начин преносити најбоља парохијска искуства и давати духовна подршка у њиховој свештеничкој служби. Ђакон Александар Милојков, некадашњи студент генерације Православног богословског факултета у Београду, а данашњи доктор патролошких наука који служи при храму Вазнесења Господњег, а верску наставу предаје у Земунској гимазији, именован је за координатора Одсека за дијалог у јавној сфери. Улога тог одсека биће покретање дијалошких трибина на којима ће мишљења на разне теме размењивати православни духовници, вероучитељи и интелектуалци са представницима науке, философије, уметности и културе, што ће помоћи разбијању предрасуда о Цркви наслеђених из периода самоуправног социјализма, а које су још увек присутне у нашем друштву. Одсек за апологетску мисију, чија је улога да пружи адекватан и систематичан одговор на савремене изазове секташтва, гуруизма и New Age покретâ, поверен је правнику – мастер религиологу Зорану Луковићу, члану Европске федерације за праћење и документовање сектног и манипулативног деловања, и једном од највећих српских ауторитета из области сектологије. Одсек за електронску мисију, усмерен ка мисионарском покривању електронског спектра, поверен је информационом стручњаку Ненаду Бадовинцу, својевремено најближем сараднику блаженопочившег архимандрита-мисионара Гаврила Лепавинског. За секретара Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке именован је Небојиша Мишевић, информатичар са вишегодишњим искуством у информационо-комуникационим и графичко-медијским областима, који је претходно био радно ангажован у Верском добротворном старатељству Архиепископије београдско-карловачке и Телевизији Храм. За преводиоца Одељења именована је Љиљана Мутавџић, парохијанка храма Светог Александра Невског, која је свој степен знања енглеског језика стекла током тродеценијског боравка у Лондону. Одлуком патријарха Порфирија одређено је, између осталог, и да крсна слава Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке буде празник Светог Кирила и Методија Равноапостолних, просветитеља словенских. О даљем раду Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке шира јавност ће моћи да се информише путем званичних црквених медија. Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке https://spc.rs/osnovano-misionarsko-odeljenje-arhiepiskopije-beogradsko-karlovacke/

Објављено: 7 јула, 2022 Ми, вероучитељи Архиепископије београдско-карловачке, овим апелом, јавно се оглашавамо поводом грубог кршења права родитеља и њихове деце на слободно опредељивање и похађање Верску наставу у школама. Уставом Републике Србије загарантовано је сваком грађанину Србије право на слободу вероисповести и право да васпитава своју децу у складу са својим уверењима, а Законом о основама система образовања и васпитања омогућено је члановима свих традиционалних Цркава и верских заједница да њихова деца похађају Верску наставу у основним и средњим школама. Стога, свако обесхрабривање и спречавање деце и њихових родитеља да се определе за Верску наставу, представља флагрантно кршење њихових Уставом и Законом загарантованих права. Да ово нису само појединачни случајеви, већ опште место, потврђују и жалбе које смо поднели поводом прекршаја у више од 60 основних и средњих школа, од укупно 221, у којима се изводи Верска настава на подручју Архиепископије. За ове прекршаје најодговорнији су директори школа, којима је од стране Министарства просвете поверена брига и дужност да родитељима и њиховој деци обезбеде слободно и транспарентно опредељивање за Верску наставу, а не да дискриминишу сопствене ученике. С тим у вези, реакција нашег надлежног Архиепископа, Пастира и духовног Оца – Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија – на свом Инстаграм налогу, који је од нас вероучитеља али и од незадовољних родитеља добио информације о овим злоупотребама, у потпуности је оправдана и тачна. Осим поменутих злоупотреба, сведоци смо и других манипулација у вези са извођењем Верске наставе у школама, којим су у многим срединама, практично, укинута права родитеља и ђака на избор Верске наставе. Ово се, пре свега, односи на Правилник, који је од 2008. године увео нова правила за формирање група за Верску наставу и Грађанско васпитање. Овај подзаконски акт Министарства просвете донет је без сагласности владине Комисије за верску наставу, са којом је, по закону, Министарство требало да сарађује. Првобитна и најправеднија пракса, из времена владе покојног премијера др Зорана Ђинђића, по којој су се групе за Верску наставу и Грађанско васпитање формирале тако што се одељење дели на групу за Верску наставу и групу за Грађанско васпитање, без обзира на број ученика у њима, противзаконито је укинута. Насупрот томе, од Министарства просвете прописан је, поменутим Правилником, минималан број ученика (15) за формирање група. Ово је резултирало тиме да су многа деца, посебно из мањинских верских заједница, остала без права да похађају Верску наставу у школама, јер их није било довољно за формирање група. На страну, што су тиме многе наше колеге и колегинице, па и они из других традиционалних Цркава и верских заједница, остали без посла или су им плате драстично смањене. Тенденција погоршања статуса Верске наставе и самих вероучитеља наставила се, последњих година, доношењем Стручних упутстава о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама у Републици Србији. Минималан број ученика је подигнут на 30, а спајање ученика из више одељења ради формирања група, практично је избацило Верску наставу из распореда часова, што се пре свега одразило на квалитет саме Веронауке и немогућност деце да у њој учествују у оквиру редовне наставе. Бојимо се да све ово води ка поновном избацивању Верске наставе из школског система Републике Србије, то јест укидању Уставом и Законом загарантованих права родитеља и деце, али и губитку посла свих нас. Због свега поменутог се ми, вероучитељи Архиепископије београдско-карловачке, обраћамо овим јавним апелом нашој просветној и широј јавности, а пре свих надлежним органима Републике Србије, и тражимо од њих да отклоне све поменуте неправилности у извођењу Верске наставе у школама и омогуће нормално функционисање исте, а све у складу са законима и на корист наших ученика. Вероучитељи Архиепископије београдско-карловачке Извор: Апел вероучитеља Архиепископије београдско-карловачке – Српска Православна Црква SPC.RS Ми, вероучитељи Архиепископије београдско-карловачке, овим апелом, јавно се оглашавамо поводом грубог кршења права родитеља и њихове деце на слободно... Повезане вести:

По одлуци Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке због тешке епидемиолошке ситуације у нашој земљи отказао је учешће у организацији манифестације Пливање за Часни Крст, која је требала да се одржи на Крстовдан, 18. јануара 2022. године, на базену СЦ Ташмајдан, а у којој је требало да учествују ђаци београдских основних школа. Спортски савез Београда и Градски секретаријат за спорт и омладину, који су намеравали да буду суорганизатори ове манифестације, такође су одустали од њене реализације. Међутим, до нас су дошле информације да извесне невладине организације, које немају структурну везу са Српском Православном Црквом, намеравају да упркос тешкој епидемиолошкој ситуаццији, ипак, организују ову манифестацију. Наглашавамо да за то немају благослов Цркве, а да родитељи децу шаљу на сопствену одговорност. Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке Извор: Инфо-служба СПЦ

У понедељак 30. августа када наша света Црква молитвено прославља свете мученике Мирона и Патрокла, Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Јеротеј, викар Патријарха српског Г. Порфирија, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси. Епископу Јеротеју саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке. После светог евхаристијског сабрања у парохијском дому организовано је годишње сабрање вероучитељâ и катихетâ Архиепископије бeoградско-карловачке. Извор: Телевизија Храм

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке г. Јован началствовао је 14. јануара 2021. године, на празник Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа и на дан када Црква слави Светог Василија Великог, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Саслуживали су протојереји-ставрофори Петар Лукић и Бранко Топаловић, јереји Славиша Поповић и Арсен Миловановић, протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић, ђакони Александар Секулић и Бранислав Јоцић, као и јерођакон Василије (Старовлах). Том приликом Преосвећни Епископ је рукопроизвео јереја Славишу Поповића у чин протојереја, г. Марка Ковачевића у чин ипођакона, а г. Вида Ерцега у чин чтеца. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско карловачке г. Јован служио је 30. децембра 2020. године свету архијерејску Литургију у храму Светих мученика ђакона Авакума и игумана Пајсија у земунском насељу Алтини. У молитвеном присуству домаћина храмовне славе, породице Кричка, и многобројног верног народа, преосвећеноим Епископу су саслуживали архијерејски намесник протојереј-ставрофор Божа Бакајлић, протојереј Небојша Тополић, јереји Борис Савић и Анђелко Додер, протођакони Стеван Рапајић и Иван Гашић и ђакон Мирослав Митровић. Извор: Инфо-служба СПЦ

За администратора упражњене Архиепископије београдско-карловачке Свети Архијерејски Синод је изабрао Његово Преосвештенство Епископа шумадијског г. Јована у складу са чланом 70 Устава Српске Православне Цркве. Наведено је у званичном саопштењу за јавност Светог Архијерејског Синода. Животопис Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и администратора Архиепископије београдско-карловачке г. Јована (Младеновића) Епископ Шумадијски Господин Јован рођен је 11. септембра 1950. године у селу Добрачама код Ариља, од оца Радојка и мајке Стане, рођене Караклајић. Родитељи Владике Јована изродили су четрнаесторо деце и припадали су богомољачком покрету Владике Николаја (Велимировића). У кући Младеновића живело се строгим хришћанским животом и свако јутро и вече протицало је у заједничким молитвама. Недељни и празнични одлазак на Литургију у оближњи Светоархангелски манастир Клисуру био је обавезан за већи део породице. На позив игумана манастира Клисуре Касијана, после учешћа у Литургији на Богојављење, Јован привремено остаје у манастиру, да би потом, постао, са једанаест година, ђак-искушеник у Клисури. Пре тога, у родном селу, завршава основну школу. Након девет месеци проведених у манастиру Клисури, у децембру 1963. године прелази у манастир Студеницу. Непосредно пре тога, Епископ жички др Василије (Костић) (1961-1978) за старешину студеничке лавре поставља игумана манастира Раче Јулијана (Кнежевића) и од братстава Раче на Дрини, Вујна и Свете Тројице у Овчарско-кабларској клисусри ствара нову студеничку обитељ. У студеничком братству наћи ће се и теолошки образован јеромонах Симеон (Василијевић), потоњи духовник, уз оца Јулијана, Јована (Младеновића). Уз ова два угледна духовника и уз мошти студеничких светитеља – Симеона Мироточивог, Симона монаха, Првовенчаног краља Стефана и Свету Анастасију Српску, узрастаће млади искушеник из Добрача. У периоду од 1967. до 1969. године похађа прву послератну Монашку школу Српске православне Цркве у манастиру Острогу. Свршивши ову школу с одличним успехом, одлази на одслужење војног рока у словеначки градић Випаву. Током Светле седмице 1971. године искушеник Јован бива замонашен, са истим именом, и уведен у ред свештенослужитеља: Епископ жички Василије у манастиру Студеници 24. априла искушеника Јована монаши, да би га сутрадан, 25. априла (у Недељу антипасхе) рукоположио у чин ђакона. Истовремено, постао је сабрат студеничке обитељи. Упоредо са манастирским обавезама, постаје ванредни ученик Богословије Светог Саве у Београду. Током школовања у београдској Богословији, бива 29. јула 1973. године рукоположен од владике Василија жичког у чин презвитера – јеромонаха. Следеће, 1974. године завршава Богословију у Београду са одличним успехом. Током студирања на Богословском факултету Српске православне Цркве у Београду, који уписује, по благослову Епископа жичког Василија, 1976. године и завршава у руку, слуша предавања и на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. У међувремену, био је намесник студеничког манастира и заменик игуманима Јулијану и Симеону. На једногласни предлог манастирског братства, а по одлуци Епископа жичког Стефана (Боце), уведен је у трон игумана студеничких 25. јула 1980. године. На тој дужности непрекидно ће се налазити до 1993. године, када је изабран за Епископа. Владика Стефан жички одликоваће га свим монашким чиновима, 1983. синђелским, 1986. године протосинђелским, да би 1989. године постао архимандрит. Игуман студенички Јован (Младеновић) вишеструко је, током управљања Студеницом, унапредио, како унутрашњу организацију обитељи, саображњавајући је иделаима Суденичког типика Светог Саве, тако и утицај ове Мајке свих српских цркава на шира духовна и друштвена питања – и то по угледу на немањићко време. Манастир у којем је поникла наша духовност, писменост, уметност, наука, медицина, поново постаје стециште и покровитељ српске научне и интелектуалне елите, чијим представницима је домаћин, игуман Јован, омогућено да под њеним окриљем истржују и промишљају најважнија питања културне прошлости и садашњости. Нарочито су били чести важни теолошки и научни симпосиони на којима учествују најугледнији инострани и домаћи научници. На тим темељима је током 1986. године организована и прослава осамстогодишњице постојања Студенице са више стотина хиљада учесника. Многи верски, научни и културни скупови у славу великог јубилеја првопрестолног српског манастира које организује студенички настојатељ, а били су везани за празновање и прослављање Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог, Светог Симона монаха – Првовенчаног краља српског и почетак редовног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, уверили су велики део српског народа да ће важна питања његове егзистенције, која су се у тешким политичким приликама отварала, бити много лакше решавана ако више Српска православна Црква не буде искључивана из темеља националног идентитета. То је доба када почињу пуцати обручи комунизма и атеизма у Југославији и када наш народ на Косову спознаје које га све тешкоће очекују у борби за опстанак. На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне Цркве 1993. године, 25. маја, игуман студенички архимандрит Јован бива изабран за Епископа тетовског, са свим правима епархијског архијереја, да би управљао свим епархијама Српске православне Цркве у бившој југословенској републици Македонији и викара патријарха српског Павла. У Богородичиној цркви манастира Студенице еписикопску хитотонију извршио је Патријарх српски Павле 25. јула 1993. године, на празник Чудотворне иконе Богородице тројеручице Хиландарске, уз учешће двадесет пет архијереја Српске православне Цркве. И поред личног смиреног, као и разумног настојања Српске Цркве, архипастирски рад у епрхијама у Македонији због несређених политичких прилика није му омогућен. Једино је успео да у тим епархијама оснује дванаест црквених општина и да постави три свештеника. Повремено одлази у манастир Светог Прохора Пчињског, како би остварио било какав контакт са својом паством. Али је зато остао запамћен његов допринос, као Патријарховог викара, да се у та немирна политичка времена на унутрашњем плану, Црква не укуључује у актуелне световне размирице, већ да кроз поруке љубави и служења народ сједињује у Богочовеку Господу Исусу Христу наговештавајући који је истински путоказ Царству небеском. Истовремено, Владика тетовски Јован води харитативну делатност Српске Цркве и организује заживљавање народних кухиња, уз укључивање међународних хумантитарних организација (КЕК – Conference of European Churches) и наших свештеника из иностранства као што је протојереј Драшко Тодоровић из Цириха, преко којих су потребити добијали три и по хиљаде оброка дневно. Чланови Светог архијерејског сабора Српске православне Цркве на мајском заседању 1994. године Епископа тетовског Јована бирају за Архијереја Западноамеричке епархије. Устоличење је у Саборном храму Светог Стефана Првовенчаног у Алхамбри (Лос Анђелес, Калифорнија) 18. септембра 1994. године извршио Патријарх српски Павле, уз учешће Митрополита средњезападноамеричког, дотадашњег администратора Западноамеричке епархије, Епископа жичког Стефана, Епископа канадског Георгија, Епископа источноамеричког Митрофана, Епископа Тихона из Америчке православне Цркве и архимандрита Јулијана Студеничког. Током осмогодишњег архипастирског деловања на трону западноамеричких Епископа, владика Јован је основао девет нових парохија и обновио и изградио цркве у Мораги, Лос Анђелесу, Џексону, Јуџину... О заслузи у заживљавању Православља у Америци сведочи и то да је Епископ Јован основао, односно под јурисдикцију Српске Цркве увео два врло угледна манастира, Светог Германа Аљаског у Платини и Светог Пајсија (Величковског) у Аризони и још три манастирска скита. Оставио је у Сједињеним Америчким Државама око шездесет монаха и монахиња, а да у њима нема ни капи европске, а камоли словенске крви и то је оно што је препородило Западноамеричку епархију. Многи свештеници и монаси из Америке и данас су духовно везани са својим бившим Владиком, кога често посећују у Шумадији. Ово монаштво данас даје активни допринос све израженијој улози Православља у духовном животу Америке. Нарочито је битна њихова издавачка делатност, јер се књиге објављене под окриљем ова два манастира сматрају врхунским делима православног богословља. На велики одјек међу верницима и у ширим богословским круговима Америке наишло је издање на енглеском језику Пролога владике Николаја (Велимировића), у преводу јеромонаха Тимотеја Тепшића, а које је штампао западноамерички Епископ Јован. У овај Епархији, Владика Јован се нарочито старао да модерна технолошка достигнућа, као што су електронски медији, карактеристична за развијена друштва, буду у функцији ширења Благе вести Господа нашега Исуса Христа. Тако је обезбедио да путем радио програма и интернет презентације пастирска православна реч буде лако доступна свим верницима на целој територији ове врло простране архидејецезе. Као Епископ западноамерички био је члан делагације Српске Цркве на освећењу обновљеног храма Христа Спаситеља у Москви. Након избора за Епископа шумадијског на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Цркве 2002. године, трећи Епископ шумадијки постаје 1. септембра исте године, када је у крагујевачкој Светоуспенској Саборној цркви устоличен од стране Епископа зворничко-тузланског Василија, администратора Шумадијске епархије. У периоду од 2004. до 2006. године био је члан Светог архијерејског синода Српске православне Цркве. У пролеће 2006. године предводио је делацију Српске Цркве у посети Уједињеним нацијама и Сједињеним Америчким Државама у настојању што повољнијег разрешења статуса Косова и Метохије. По истом задатку путовао је у Брисел и Немачку. Представљао је нашу Цркву на многим важним црквеним скуповима; тако је, на пример, у новембру 2005. године био на челу делегације која је учествовала у устоличењу јерусалимског Патријарха Теофила III. Значајни су и његови мисијски боравци, у име Српске православне Цркве, у Аустралији, у пратњи Патријарха Павла, у манастиру Хиландару и међу православним верницима у Јужној Африци. Био је врло успешан домаћин и организатор прослављања тако важних јубилеја за Српску Цркву и државу, као што су двестогодишњица подизања Првог српског устанка (Орашац 2004. године), два века оснивања прве српске владе – Правитељствујушчег совјета у манастиру Вољавчи 2005. године и шестогодишњице заснивања манастира Каленића октобра 2008. године. Основно начело којег се Владика Јован држи током седмогодишњег архипастировања у Цркви Божијој у Шумадији (овај текст настаје крајем августа 2009. године) јесте служење и обнова – а не реформа – литургијског и светотајинског живота. Настоји да се Црква приближи народу Божијем, да му пренесе своје Живо предање, да му пружи правилно поимање Цркве као заједнице Бога, анђела и светитеља – људи. У том смислу, током готово свакодневног служења свете Литургије и поучавања учесника евхаристиских сабрања, залаже се да се правослана духовност међу верницима схвата у еклисиолошким димензијама, у контексту литургијског опита и искуства, који се поистовећују са евхаристијским сједињењем са Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. На идејама да монаштво није нека историјска, случајна и пролазна установа, већ да је оно дубоко искуство живота Цркве и истинска заједница која се остварује кроз Евхаристију и кроз начела подвига и послушности, Епископ Јован шумадијски унапређује и обнавља монашки живот у својој Епархији. Основао је више нових манастира, са знатним бројем нових монаха, монахиња, искушеника и искушеница, на пример Брезовац, Ћелије код Лазаревца, Прерадовац, Петковицу, Пиносаву, Манастирак, док је у многим постојећим обновио општежитељно уређење саображено древној монашкој пракси – у манастиру Светог Луке у Бошњану, Јошаници, Денковцу, Саринцу, Дивостину. Изградња и обнова цркава и других парохијских здања обавља се, током ових седам година, у готово свакој црквеној општини Епархије. Тамо где се не зида нова црква и парохијски дом, или црквена сала, поставља се нови иконостас или живопис у храму, зида капела за паљење свећа, звоник, чесма у порти... Тако је још више унапређена обимна грађевинска делатност, започета у врме предстојавања Шумадијском епархијом Владике Саве (Вуковића) (1997-2001). Владика Јован је освештао око четрдесет новизграђених и потпуно обновљених парохијских храмова. Освештавање чека више од десет потпуно завршених цркава. А за готово тридесет богомоља, од којих су неке и завршене, освештао је темеље у периоду од 2002. до 2009. године. У сваком архијерејском намесништву освештани су нови парохијски домови, црквене сале, иконостаси, зидни живописи, чесме, палионице свећа. Пратећи потребе верника, основао је ново, Лепеничко архијерејско намесништво, док је у више парохија извршио арондацију и регулацију, да би се омогућио присније однос свештенства са народом. Епископ Јован сваку канонску посету парохијама Епархије користи да истакне како ће новосаграђене цркве и домови, ако не буду испуњени народом Божијим сабраним у заједницу по љубави, ради духовног уздизања, бити само пролазни споменици гордости и сујете. Одмах након доласка у Шумадијску епархију извршио је генералну обнову Саборне цркве у Крагујевцу, а радови на довршењу новог Владичанског двора у катедралном граду Епархије и харитативно-духовно-спортског центра при крагујевачкој Богословији приводе се крају. Брига о свештеничком подмлатку такође има приоритет у архипастирском деловању Епископа Јована. То се најпре види кроз духовни надзор над радом Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу која је постала једно од најугледнијих богословских училишта у нашој помесној Цркви. Епископ, колико то могућности дозвољавају, стара се и о материјалном издржавању ове школе, нарочито последњих неколико година, када су друге црквене институције занемариле ово питање. Значјна средства Шумадијска епархија издваја и за стипендирање студената на високошколским богословским установама и сада међу клирицима има доста кандидата који су стекли највиша академска звања теолошких наука. Првојерарх Цркве Божије у Шумадији у времену од 2002. до 2009. године рукоположио је у ђаконски и презвитерски чин око седамдесет кандидата, а није занемарљив ни број искушеника и искушеница који су благословом Владике Јована примили монашки постриг. Увео је праксу духовног и практичног припремања, под личним надзором, кандидата за рукоположење. На пример, пред рукоположење обрађују поједине теме из пастирског богословља, што се показало врло делотворним за бољи рад у парохијама. У домену бриге о свештенству јесте и развијање специјалних епархијских фондова ради побољашања њиховог социјалног статуса. И вођење рачуна о достојности и богословско-духовној спремности многобројних вероучитеља у школама на подручју Епархије важан је, и чини се успешан, делокруг рада Епископа шумадијског Јована. Настављајући праксу блаженопочившег Епископа шумадијског Саве, и садашњи шумадијски архијереј придаје велику пажњу издавању и штампању богословских књига и часописа. Издавачка установа Епархије Каленић објавила је више десетина нових богословских књига, међу којима многе представљају велики допринос теолошкој науци. Обезбедио је и услове да епархијски лист Каленић несметано и редовно излази више од три деценије. Стара се и о врло успешној интернет презентацији црквеног живота у парохијама Епархије, односно богословско-пастирских поука. Радио Златоусти, који је као епархијски радио почео да емитује програм на Петровдан 2009. године, старањем и благословом Епископа Јована, имаће за циљ да на још пријемчивији и модернији начин слушаоцима пласира високе животне и етичке вредности Хришћанства. Владика Јован шумадијски познат је по врло добрим и искреним односима које успоставља са многим чиниоцима друштвеног живота у Епархији и целој Србији – државним институцијама, политичарима (без обзира на припадност), привредницима, научним и културним установама и посленицима, уметницима. Епископ шумадијски Јован (Младеновић) аутор је више богословско-пастирских радова, међу којима су и Рад Светог Саве на народном просвећивању, Васпитање породице, Монаштво као узор свету, Светиња тела у Христу – кремирању мртвих, који су објављени у штампаним и електронским црквеним публикацијама. Ризница литургијског богословља и живота: Епископ шумадијски Јован администратор Архиепископије београдско Извор: Епархија Шумадијска

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар патријарха српског, богослужио је у новобеоградском храму Преподобног Симеона Мироточивог, поводом прославе Иконе Богородице Страдалне. Радост литургијског сабрања употпуњена је рукоположењем нових свештенослужитеља Архиепископије београдско-карловачке - презвитера Петра Бакајлића и ђакона Бојана Божића. Звучни запис беседе Владика је у беседи истакао да се иконама поклањамо прослављајући тиме изображени на њима прволик, као и да нас празник Иконе Богородице Страдалне учи да на земљи ми само страдамо: И то видимо и у Црној Гори и на свим нашим просторима и у нашој историји, рекао је Епископ Стефан. Извор: Радио Слово љубве

Уредништво портала Поуке.орг упућује Васкршњу честитку редакцији Радија Слово љубве на челу са пречасним презвитером Арсенијем Арсенијевићем: Свети апостол Павле, говорећи о Васкрсењу Христовом, каже: „Ако Христос није устао, узалуд је вера наша, (...) али заиста је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли” (1. Кор 15, 17–20). Свети апостол Павле је грчким философима и мудрацима проповедао о „непознатом Богу” (Дап 17, 23), говорећи им управо о Христовом Васкрсењу из мртвих. Христова победа над смрћу је потврда истинитости Његовог Божанства. Због тога се свети апостоли у Јеванђељу називају „сведоци Васкрсења Христовог” (Дап 1, 22). Истином о Христу и Васкрсењу, апостоли су покорили „древни горди Рим” и „галилејски, а не аристотеловски” пронели благовест о Христу Спаситељу са краја на крај васељене (Рим 10, 18). Двехиљадугодишња историја Цркве, рођене Духом Светим на дан Педесетнице, а утврђене помоћу проповеди апостолâ и Отаца, највећи је и најбољи доказ да је Васкрсли Господ са нама и да ће бити са нама „у све дане до свршетка века” (Мт 28, 20). Са овим молитвеним мислима радости над радостима, желимо Вам изобиље духовних и телесних добара, да на многа и блага лета путем радио таласа ширите реч љубави Божје! ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Уредник насловне стране портала Поуке.орг

У четвртак 29. новембра 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније је у пратњи презвитера Владимира Марковића, секретара Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке, протојереја Далибора Стефановића, архијерејског намесника јабланичког, јереја Бобана Вуковића, пароха медвеђског и јереја Драгана Илића, пароха сијаринскобањског, посетио општину Медвеђа. Циљ ове посете је наставак помоћи вишедетним породицама у овој општини, која је започета пре неколико месеци. Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја, ВДС из Београда је обезбедио вредну хуманитарну помоћ, у виду хране, одеће, средстава за хигијену и школског прибора. Епископ нишки са пратњом је најпре посетио ОШ „Владимир Ковачевић“ у селу Леце и том у приликом ученицима уручио школски прибор. Након школе, Епископ је посетио деветочлану породицу Леповић, којој је уручио вредну помоћ. Из села Леце делегација се упутила у село Газдаре где је обишла радове на храму Светог Пантелејмона и уручила помоћ осмочланој породици Милановић. Помоћ је уручена и деветочланој породици Нешковић, десеточланој породици Андрејевић, шесточланој породици Миленковић, четворочланој породици Ристић и једанаесточланој породици Милић из Медвеђе. Потом је владика Арсеније посетио породицу Зорана Димитријевића у селу Маћедонце која има петоро деце. Посебна пажња посвећена је породици Милене Перовић, самохране мајке шесторо деце, која је пре неколико дана без основа била ухапшена од стране косовске полиције. Извор: Епархија нишка

Седница је одржана у задњу Патријаршије српске, а учешћа у раду узели су Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у својству председника ВДС, генерални секретар ВДС јереј Владимир Марковић, службеник ВДС ђакон Бранислав Јоцић и чланови Управног одбора: протојереј-ставрофор Вајо Јовић, јереј Арсеније Арсенијевић, др Здравко Пено, др сци мед Милијана Савић, др сци мед Бојан Цакић, г. Драган Тадић, г. Хаџи Милош Стефановић, г. Никола Дробњаковић, као и јереј Мирослав Чолаковић, секретар ЕУО. Седници, из оправданих разлога, није присуствовао члан Управног одбора протојереј-ставрофор Радивој Панић. Након заједничке молитве и благослова које је свим присутнима упутио Патријарх српски г. Иринеј, јереј Владимир Марковић и ђакон Бранислав Јоцић поднели су детаљан извештај о раду Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке, представљајући сваки ресор и резултате које су постигли током 2017. и 2018. године. Јереј Мирослав Чолаковић, секретар Епархијског управног одбора, поднео је финансијски извештај. После примљених извештаја присутни су дискутовали о извештајима, постављали питања и давали конкретне предлоге за унапређење рада Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке. На завршетку седнице уследила је молитва и заједничко фотографисање. Извор: Српска Православна Црква

За непуне две године свог рада Телевизија „Храм“ уз производњу сопственог програма и сарадње са националним телевизијским кућама (РТС, РТВ, РТРС) остварила је и сјајну сарадњу у виду размене програма са бројним локалним телевизијским станицама у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Емисије у продукцији Телевизије „Храм“: „Реч Патријарха“, „Реч Архијереја“, „Хришћански траг“, „Верске недоумице“, „Веронаука у кући“, „Охридски пролог“, „Српска историјска читанка“, „Стубови културе“, „Личност и заједница“, „Сабрани у расејању“, „Духовни портрети“, „Разговор угодни“, „Хорски моменти“ и многе друге, реемитују и бројне локале и регионалне телевизијске станице у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Поносни смо што вести и репортаже Телевизије „Храм“ интензивно преносе новинске агенције и медији у Србији и региону, а посебно на интеракцију коју имамо са нашим гледаоцима којима смо захвални на свим предлозима и сугестијама. Телевизија „Храм“ има своје активне налоге на друштвеним мрежама Фејсбук, Твитер, Инстаграм, Линкдин и ЈуТјуб, путем којих нас прати више десетина хиљада пратилаца. Користимо прилику да овим путем позовемо све гледаоце Телевизије „Храм“ и све људе добре воље да својим идејама и сугестијама узму учешће у креирању програма наше Телевизије која по свом садржају и програмској концепцији представља уточиште уморнима од неукуса и духовно гладнима. Наша програмска концепција базирана је на афирмацији позитивних примера и вредности у друштву, културе у Отаџбини и расејању, представљању православне духовности и хришћанских вредности. Извор: Телевизија Храм