Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'атанасију'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Парастос и света архијерејска Литургија служени су у Саборном храму у Требињу 11. марта 2023. године, којима је, по благослову Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија, началствовао Архиепископ катарски г. Макарије, уз саслужење Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и преосвећене Господе Епископа: диселдорфског и немачког г. Григорија, западноамеричког г. Максима, будимљанско-никшићког г. Методија, захумско–херцеговачког г. Димитрија и новобрдског г. Илариона, викара Патријарха српског Порфирија. Преосвећеним Епископима саслуживало је многобројно свештенство и свештеномонаштво пристигло у Херцеговину привучено благодатним даром блаженопочившег Владике Атанасија, известила је Епархија захумско-херцеговачка. Беседа Владике Григорија Беседа Владике Јоаникија Беседа архимандрита Јелисеја, игумана манастира Симонопетра, Након Јеванђеља беседио је Владика диселдорфски и њемачки Григорије, рекавши о Владици Атанасију: ”Данас, браћо и сестре, кад служимо ову божанску Службу и кад се подсјећамо тога божанског пророка, Божијег апостола, Божијег мученика, Божијег слуге; смиреног монаха изванредног Епископа и славног учитеља Православља; данас треба да се подсјетимо много више, много снажније него кад је он био жив: на његове ријечи, на његова дјела и изнад свега, на његову љубав. На љубав, како га је још од малена научила мајка, на љубав према птици у гори и према риби у води, на љубав према овом свијету, на љубав према отаџбини, али изнад свега и прије свега да се подсјетимо ради његове љубави на његову љубав према истини, тј. у његовом случају на љубав према Христу.” По Отпусту сабранима око спомена блаженопочившег Владике беседио je Митрополит црногорско–приморски Јоаникије, започевши речима: ”Ми смо се данас сабрали око Христа Бога Живога, овдје у овоме светом храму, узнијели благодарност Богу на Његовим светим Даровима, причестили се Светим тајнама Христовим, а истовремено смо се сабрали и око спомена блаженопочившега, али у Христу вјечно живога Владике Атанасија, који је отишао од нас, али је истовремено остао с нама.” Одслуживши помен на гробу блаженопочившег Владике Атанасија беседио је архимандрит Јелисеј, игуман манастира Симонопетра, рекавши о Владици Атанасију: ”Најбољи парастос је да се молимо за покој његове душе и да следујемо његов примјер”. Извор: Епархија захумско-херцеговачка
  2. Галерија уметности Приштина, Дом културе „Грачаница“ и Епархија рашко-призренска организују отварање изложбе фотографија „Твоје од твојих“ аутора јеромонаха Теофила Петровића, сабрата манастира Тврдош код Требиња и представљање књиге „Атанасије: Један животопис“ у суботу, 15. октобра 2022. године, од 19 часова у Дому културе „Грачаница“, сазнаје Радио "Слово љубве". У програму ће учествовати: Епископ рашко-призренски г. Теодосије, Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, Епископ западноамерички г. Максим и игуман Манастира Свети Архангели Михаило. Изложба „Твоје од твојих“ на форексу прати живот блаженопочившег епископа Атанасија Јевтића у четири периода: од родне Брдарице до монашења, затим обухвата период јеромонаха и професора и период Атанасија као херцеговачког владике, све до његове мировине као активног епископа и његове дане и служење у старости. Извор: Радио "Слово љубве"
  3. Изузетно дело под називом "Атанасије, један животопис", произашло из пера Његовог Преосвештенства Епископа лосанђелоског и западноамеричког г. Максима (Васиљевића), биће представљена у Београду у понедељак 23. маја 2022. године у крипти Спомен-Храма Светога Саве на Врачару од 18 часова и 30 минута, сазнаје радио "Слово љубве" благодарећи протођакону др Дамјану С. Божићу. Поздравно слово ће те вечери произнети Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, а беседиће и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећени Епископи диселдорфски и све Немачке г. Григорије и лосанђелески и западноамерички г. Максим. Ова књига, која на 736 страна покрива најважније етапе животног пута блажене успомене Епископа Атанасија, ново је издање манастира Тврдоша у новопокренутој едицији "Задужбина Владике Атанасија". Сви су добродошли на овај изузетан догађај. Извор: Радио "Слово љубве"
  4. Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко. Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу). Извор: Епархија тимочка
  5. У суботу, 10. априла 2021. године, у Требињу и Тврдошу, обиљежен је четрдесетодневни спомен на блаженопочившег Епикопа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија. На Светој архијерејској литургији, служеној овим поводом у требињском Преображењском храму, предстојао је Епископ диселдорфски и њемачки Григорије, уз саслужење Епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, свештенства, монаштва и вјерног народа наше Помјесне Цркве. Одговарање вјерних предводио је Хор Призренске богословије Светог Кирила и Методија. Повезан садржај: У спомен на блаженопочившег умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића) Игуманија манастира Ћелија Пиперска монахиња Јелена: Ко је био наш Таса? По читању еванђеоског зачала, бесједио је протопрезвитер – ставрофор, Радивоје Круљ, Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару, сјећајући се Владике Атанасија ускликнувши: Усудићу се, данас, и ја ускликнути, на четрдесетодневном помену Владици Атанасију: опрости свети Владико, ти си за нас, и за све здраве српске душе, трећи равноапостолни владика херцеговачки, Атанасије Нови Велики… По Причешћу вјерних, одслужен је парастос Епископу Атанасију, а при отпусту, кроз сан и јаву, новопредстављеног пастира, оца и саслужитеља споменуо се и Епископ Григорије, представљајући и новоприређену Споменицу о блаженом уснућу Владике Атанасија, рекавши: У овој Споменици је само нешто записано од онога што су људи рекли о Владики Атанасију.., и много ће још тога људи рећи.., и написаће пјесници.., сликаће сликари, ми ћемо се сјећати.., једино што је важно да схватимо: да Владика Атанасије је сад код Бога, како је он нас учио… Са сунцем у зениту, синови и дјеца, ученици и ближњи Владике Атанасија стигли су на његов гроб у Манастиру Тврдош, гдје је одслужен помен, а пред Параклисом Васкрсења Господњег у манастирском гробљу, Владики Атанасију и свима окупљенима, обратио се и Архимандрит Данило, игуман Манастира Житомислић: Драги Владико, стојећи данас овдје пред твојим гробом, говоримо најпре: теби хвала, а онда и свима вама, браћо и сестре, драге владике, који сте дошли данас сви из својих крајева.., и сви смо дошли данас овдје да одслужимо парастос четрдесетодневни, нашем оцу и учитељу Владици Атанасију, да се молимо за његову душу, и да му уручимо једну захвалност, онако, колико можемо од срца и колико знамо, за све оно што је учинио за нас, у све наше дане наших живота… Он нас је сабрао и сабирао, и ево данас нас је сабрао овдје, пред ову црквицу, коју је себи саградио за вјечни спомен и вјечну кућу. А, ова црква је црква Васкрсења, и ето то нам јасно показује да је Васкрсење наш смисао живота, а он нам је то тако свједочио својим животом, својом појавом, својим доласцима.., тиме што нас је волио, што нас је разумио, прихватао онакве какви јесмо… Владико бесмртног имена, вјечна ти успомена! Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  6. Епархија захумско-херцеговачка и приморска, обавјештава васколику Цркву, да ће се четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу захумско-херцеговачком и приморском Атанасију обиљежити у суботу, 10. априла 2021. године, у Требињу и Тврдошу, према сљедећем распореду: 8.30 – Света архијерејска литургија у Саборном храму у Требињу 10.00 – Парастос, у наставку Литургије, у Саборном храму у Требињу 12.00 – Помен на гробу, у Параклису Васкрсења Христовог, у гробљу Манастира Тврдош. Молимо све, који буду узели учешће у овом догађају, да се придржавају прописаних епидемиолошких мјера. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  7. Новине Српске Патријаршије Православље од 15. марта 2021. године посвећене су блаженоуснулом умировљеном Епископу захумско-херцеговачком Атанасију Јевтићу „Данас сви заједно можемо да посведочимо речима Апостола Павла: Владико Атанасије, добар си рат ратовао, трку си завршио; веру си одржао. Сада те чека венац правде који ће ти дати Господ наш, праведни судија. Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне оче и брате Атанасије“, из опроштајног слова Патријарха Порфирија, које је над одром блаженоуснулог Владике прочитао Митрополит дабробосански Хризостом. Ту, на вратима раја: Опроштајно слово Патријарха Порфирија од Епископа Атанасија Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије преминуо је 4. марта 2021. године у вечерњим часовима у Јавној здравственој установи „Болница Требиње“. Од уснулог у Господу Епископа, беседом на гробљу манастира Тврдош у Требињу, опростио се Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије: ... испраћамо из овог у нови живот епископа херцеговачког, свесрпског и свеправославног, који је био човјек васељенске ширине духа. Испраћамо човјека Христовог ума, који је био међу нама као живо ходеће Јеванђеље, као апостол, као нови велики Атанасије. Човјека светојеванђељског и светоотачког предања, васељенског учитеља и просветитеља, познатог, цијењеног у цијелом православном свијету. Ненадмашног богослова наших дана, али и посебног, изузетног човјека, рекао је Владика Јоаникије на месту где је сахрањен умировљени Владика Атанасије. Ново Православље доноси и: Слово Епископа Максима на исходу Атанасија архијереја у Саборном храму у Требињу и Беседу Епископа Григорија на Божанственој Литургији уз одар Епископа Атанасија... Реаговањима на вест о упокојењу Епископа Атанасија уз бројне изјаве саучешћа, ауторске текстове ученика и познавалаца блаженоупокојеног Владике и репринт из ранијих бројева Православља – Сећање на Владику Атанасија: Избор за епископа банатског 1991. године, Спасите Епископа захумско-херцеговачког Атанасија – Апел Светског савета Цркава из 1192. године, Од Косова до Јадовна (путни записи), Саборност Цркве и Косово – текст јеромонаха Атанасија Јевтића („Православље“ од 15. јула 1986. г.) опраштамо се од Преосвећеног Владике на следујућим странама овог броја новина. Господ Исус Христос, који је Васкрсење и Живот (Јн. 11, 25), нека одмори свог новоупокојеног слугу тамо где нема боли, ни туге, ни уздисаја – где је живот вечни. Амин. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Петнаестомартовски број новина Српске Патријаршије доноси и друге, бројне текстове: – Репринт: 1981. година: Сећање на пожар у Пећкој Патријаршији; Сећање на 1999. и НАТО бомбардовање Србије; „Да се не заборави“: 17. марта 2021.; Од Свете Горе према Жичи – Осамсто година од Жичке беседе Светог Саве (1221–2021)... Овај број Православља закључили смо честитком свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије – Благословен почетак Великог Часног поста! Праштајте! „Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша“ (Мт. 6, 14–15). Извор: Православље
  8. Испред Саборног храма у Требињу, јутрос од 8.30, служи се Јутрење и опијело упокојеном умировљеном Епископу захумско-херцеговачком и приморском Атанасију. Сабрањем началствује Његово високопреосвештенство Митрополит дабро-босански Хризостом, уз саслужење Епископа: жичког Јустина, диселдорфског и њемачког Григорија, будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске Јоаникија, западноамеричког Максима, нишког Арсенија, буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирила, диоклијског Методија и Епископа захумско-херцеговачкиг и приморског Димитрија, као и многобројног свештенства и вјерног народа Цркве Божије. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  9. Зар смо се ми зато родили да вечно живимо овде? И опет смо испуњени душевним немиром јер ево, и Владика Атанасије је платио свој дуг природи: земља у земљу и прах у прах. Са знојем лица си јео хлеб свој и сада се враћаш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити (ср. 1. Мој 3,19). Владика Атанасије је живео великом брзином и ходао кроз живот скоро без предаха. Он је био оваплоћено Јеванђеље, одстрадано Јеванђеље кроз читав живот. Ево сада је тој трци дошло крај, aли циљ његов коме је тежио био је дужи. А ми идемо даље путем својим и дуже путујемо. Зато ћемо бити радоснији када се опет будемо срели са Владиком Атанасијем, али тада на вечни сусрет. Нека је благословено име Господње! Свети Владико, моли се Господу Човекољупцу за сву децу Твоју, од Косова до Јадовна, за сву васељену и за сав свет. Имај нас у својим к Богу светим молитвама, као што си нас волео и у овом животу. Моли се за народ твој који Ти је остао веран, и остао веран Јеванђељу! У прилогу је приказана чудесна посета Владике Атанасија једној дискотеци у Београду. То је било у децембру 1985. Сећам се као јуче јер сам као студент теологије лично фотографисао догађај. Наиме, прочуло се тада на универзитету, да Црква ипак није „опијум за народ“ и један од диск-џокеја је дошао у интернат Богословског факултета (ул. Краља Петра бр. 2) и замолио да неко од професора дође у суботу увече да држи предавање јер посетиоци дискотеке би одустали од музике и игранке да би се информисали о томе: шта је то Православље? Наши ненадмашни професори јеромонаси Атанасије и Иринеј пошли су заједно у ту дискотеку. Предавање са питањима публике је трајало од 19-22 часа. На зиду је уместо диско-слика специјално био закачен постер са ликом Светог Саве. Блаженопочивши Владика Атанасије ће у срцима свих нас остати запамћен као Архипастир који се истако добротом и човекољубљем. Бог да му душу прости, вечан му спомен!
  10. Зар смо се ми зато родили да вечно живимо овде? И опет смо испуњени душевним немиром јер ево, и Владика Атанасије је платио свој дуг природи: земља у земљу и прах у прах. Са знојем лица си јео хлеб свој и сада се враћаш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити (ср. 1. Мој 3,19). Владика Атанасије је живео великом брзином и ходао кроз живот скоро без предаха. Он је био оваплоћено Јеванђеље, одстрадано Јеванђеље кроз читав живот. Ево сада је тој трци дошло крај, aли циљ његов коме је тежио био је дужи. А ми идемо даље путем својим и дуже путујемо. Зато ћемо бити радоснији када се опет будемо срели са Владиком Атанасијем, али тада на вечни сусрет. Нека је благословено име Господње! Свети Владико, моли се Господу Човекољупцу за сву децу Твоју, од Косова до Јадовна, за сву васељену и за сав свет. Имај нас у својим к Богу светим молитвама, као што си нас волео и у овом животу. Моли се за народ твој који Ти је остао веран, и остао веран Јеванђељу! У прилогу је приказана чудесна посета Владике Атанасија једној дискотеци у Београду. То је било у децембру 1985. Сећам се као јуче јер сам као студент теологије лично фотографисао догађај. Наиме, прочуло се тада на универзитету, да Црква ипак није „опијум за народ“ и један од диск-џокеја је дошао у интернат Богословског факултета (ул. Краља Петра бр. 2) и замолио да неко од професора дође у суботу увече да држи предавање јер посетиоци дискотеке би одустали од музике и игранке да би се информисали о томе: шта је то Православље? Наши ненадмашни професори јеромонаси Атанасије и Иринеј пошли су заједно у ту дискотеку. Предавање са питањима публике је трајало од 19-22 часа. На зиду је уместо диско-слика специјално био закачен постер са ликом Светог Саве. Блаженопочивши Владика Атанасије ће у срцима свих нас остати запамћен као Архипастир који се истако добротом и човекољубљем. Бог да му душу прости, вечан му спомен! View full Странице
  11. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 5. марта 2021. године у капели Патријаршијске резиденције у Београду помен новопрестављеном умировљеном Епископу захумско-херцеговачком Атанасију. Извор: Инфо-служба СПЦ
  12. Исфлекан, али не прљав. Раса пробушена, поцепана, закрпљена, истрошена, кратка, накриво одевена. Раскопчан око врата. Скуфија стара, знојава, изношена, набачена на главу какобило, никада како треба. Чарапе кратке, савијене на доле, виде се ноге, сасвим црвене, отечене. Ципеле у јадном стању; увек одлепљене, упропашћене. Све старо, у ритама, за бацање. Можда све то овде задобија вредност и служи свом циљу скривања ризнице. Фигура посебна, накрива. Слика лоше урађена. Лице оштрих црта. Неуобичајено. Дивље. Тамнопуто. Пуно бора. Очи проницљиве, оштре. Тело дебело, нескладно, тешкопокретљиво. Форма обимна, незграпна. Запуштено. Ход тежак, несиметричан. Глас као гавран. Оштар, тврд, нагао, безбојан. Када пева постаје још гори, руши се сваки осећај музикалности. Потпуно одсуство музикалности. Реч изобилна, али без структуре, скаче са теме на тему. Начин неорганизован, овлашан, често без дискреције, непредвидив. Литург који прави неред. Све помера са свог места. Само Свети Путир остаје на свом месту, збринут и непоколебив. Поредак узмиче пред збрком, а типик пред бучним тумачењима, навике се изобличавају. Као што он сам воли да каже: „мирујем… немиран“. Поред њега, ако си важан, биваш приморан да ћутиш, да заборавиш на свој значај или се изнутра буниш. Ако проговориш, трошиш своје достојанство. Ако си детенце, прво се уплашиш, а затим полудиш од одушевљења. Ако си његов, трпиш и збуњујеш се. Ако си у часу богослужења и пожуриш да учиниш оно што знаш, чујеш оно што никада ниси ни помислио. Ако си организован, сасвим губиш ритам. Ако си како треба, не знаш где да се сакријеш. Тип несистематичан, несиметричан, хаотичан. За вид и за слух готово одбојан. Ако судиш и размишљаш, биваш саблажњен. Ако останеш при томе што видиш и не размишљаш, одбацујеш га са манијом. Речено је статуа, слика, изглед човека. Сигурно мало претеран у негативном нагласку. Надам се да ћу у наставку успоставити равнотежу. Загонетка Глас његов непријатан, ритам непостојећи, рима тешка; али реч његова магична, нечувена, аутентична, аутентична, истинита по садржају. Изглед његов, непривлачан; али поглед магнетичан, проницљив. Појава чудна, али његов додир егзистенцијално миловање. Из далека – дивља звер; из близа детенце… 76 година. Велико дете! Када га гледаш, показује се нељубазним, те журиш да га осудиш; када га упознаш, пред собом видиш једног ретког господара. Осим речи, он увек има и нечег материјалног да пружи. Он никада не заборавља доброчинство и искрено озвраћа захвалност, увек изворно, искусно али без претварања. Увек га престиже. Када га слушаш спонтано, он је тежак, распарчан, неусаглашен; ако га пратиш жедно, он је река мудрости, извор истине, доживљај духовне различитости, слутња јединствене вредности. Као цвет пун трња, које штите своју ризницу. Дивљи цвет који ипак рађа живот и миомирише. Сасвим је стран цвећу из цвећара за трговину. На њему ничега намештеног. Ничега извештаченог. Сасвим без технике. Недодирнут историјским током, друштвеним схватањем, лажју компромиса, али веома присутан у збивањима. Он је и епископ. Никаква веза са уобичајеном сликом епископа. Ни стил, ни начин, ни реч, ни израз лица не указују на уобичајено. Његова архијерејска митра, панагија, дикирије и трикирије, одежде, све је чудно. Али све слободно од експлоатације тржишта, од навика многих, од преовладавајућих менталитета. Све следи ритам практичне логике, следи ритам његове слободе. Немогуће га је клонирати, опонашати. Он ништа не крије. Нема никаквог покушаја да улепша ствари да заокружи реч, шта више, он спонтано погоршава слику о себи. Помаже ти да му нанесеш неправду. Можда чак није ни свестан тога. Непретенциозан. Супротан лицемерју. Заиста истинит. Ко је он. Шта хоће свим тим? Шта представља? Да ли јесте или се показује? Да ли је неблагородност то што има, или у себи скрива ризницу господства? Да ли је својеглав, чудан или скривени великан? Личност Ум блистав и просвећен. У свему гибак и лако покретан. Знања недокучива. Памћење бескрајно. Мисао брза. Хитрина и живост. Суд и синтеза јединствени. Поима дубоко. Још дивније од знања и доживљаја његова креативно понирање у тајну истине и живота. Ширина схватања. У њему места има за све; у уму, али много више у срцу. Он је васељенски и свесветски и надсветски човек. Присуство пуно сигурности и силе. Савестан и храбар. Неустрашив. Смелост и иницијатива. Младост и свежина. Креативан и разоран. Пун живота. Предањски и новатор. Шаљив и дубок. Пун истине. Дубоко његово сродство са веома дубоком прошлошћу, предањем; јака његова веза са оним што је даље од есхатона. Борац са временом и његов победник. Јединствен. Непоновљив. Пун слободе. Познавање историје задивљујуће, светоотачки осећај убедљив, богословска равнотежа неуобичајена, ретко познавање философије, познавалац детаља истине, и њених тајни. Уопште није важно где се родио; шта и где је студирао, где је путовао, колико књига је написао. Није налик ни на кога, срећом. Не личи ни на добре ни на велике. Он има своју доброту и своју величину. Он је прави велики човек. Он увек говори о тајни божанског Оваплоћења. Христос – савршени Бог и савршени човек, Богочовек. На тој основи веома божанствен и веома човечан, и више од тога: оба заједно; и веома смирен. Срце које се прелива добротом, спремно за највећу жртву. Друштво његово су напаћени, заборављени, наги, онеправдовани. Учен као ретко ко, друштвен као нико. Пријатељи његови – деца. Дете је и он сам. Мудрост старца, једноставност детета. Остареће и остаће дете. Прима Царство Божије као један од те деце. Он постаје свима све и чини све „најмањој браћи Господњој“. Наизглед диваљ, а у срцу светост. Без благодати у слици, пун благодати у личности. Пун љубави и апсолутно слободан. … Благодаримо њему. Митрополит Николај (Хаџиниколау) о владици Атанасију (Јевтићу) https://dodjiividi.blogspot.com/2013/11/blog-post_6527.html?m=1
  13. VLADIKA ATANASIJE POZIVA NA MIR "Verujem da će narod odbraniti svoje svetinje" WWW.BLIC.RS Broj ljudi u litijama je zadivljujuć i to je iznenađenje i za mitropolita koji je do srži i Crnogorac i Srbin. Nadam se da će taj divan narod pobediti, osetio se ugroženim jer diraju njihove svetinje.
  14. По својој сопственој молби пензионисани али никада и умировљени владика Атанасије Јефтић наставио је ових дана свој мировински медијско пропагандни шоу. Схватајући мировину као вишак слободног времена да кафанско-навијачки и црквенорушилачки ратује са неистомишљеницима, даноноћно сурфује по интернету, пише некултурна и бизарна писма Патријарху и Синоду и војује са свима који нису његовог пензионерско-мргудског погледа на свет и стање у СПЦ, он је уместо бројаница узео тастатуру а уместо мировања, смирења и молитве изабрао дреку, гордост и ширење раскола. Својим најновијим срамном панагириком духовном му сину, дарвинисти и побеснелом уставном пучисти у САД – епископу Западноамеричком Максиму Васиљевићу, владика Атансије је коначно и до краја открио своје невешто скривано друго лице. Оно рушилачко, гордо, властољубиво,сирово и примитивно. Повадио је последњих месеци, онако на брзину и веома нервозно, све своје лоше скриване кечеве из рукава. Иако то није одлика «мудрих» коцкара јесте сигуран знак краха Тасиног блефирања. Свe његове раније скривалице, сви његови ранији медијски трикови, сада су се показали у свој својој немоћној огољености и сировој непрефињености. Владика у пензији Атанасије Јефтић у суштини је само открио свој велики духовни слом и уџбеничку непринципијелност. Таква навијачка настројеност и острашћеност говори о карактеру његовог стрмоглавог духовног пада. Он као да је непрекидно на трибинама неког фудбалског «вечитог дербија» или неке локалне сељачке кафане у Брдарици, што само говори о приземности Тасиног навијачког и кафанског дискурса. Као неки острашћени навијач он само што не почне да ломи чаше и столице од беса што га Синод СПЦ, заједно са његовим побеснелим духовним синовима Максимом и Григоријем, не признаје за свесветски ауторитет над свим свесветским ауторитетима. За некакву «похвалу целог православља» и некакве врхунске стручњаке по свим темама, од фудбала, преко Дарвина па све до канонског права. Посебно га боли што га као свађалачки настројеног пензионера више не зову на Сабор СПЦ! А и ко би у духу неке сулуде православне самоубилачке Ал Каиде сам себи постављао свађалачку бомбу на Сабор, само из страха што ће Таса из сујетног протеста после Сабора да џангрољиза уколико га не позову. Јака ствар. Нека умировљени немирко из Тврдоша слободно џангрољиза и гунђа као Мргуд Мргудовић из Штрумфова. Као да он и иначе не џагрољиза дан и ноћ. Велика ствар што ће Таса да се љути. Нека се љути. Да ли се он некада уопште и не љути? Елем, тај тзв. велики Таса, тај новојављени витез заштитник западних новина Блица и Данаса, изјави недавно да је епископ Западноамерички Максим, ни мање ни више – «похвала целог Православља». Да, добро сте прочитали. Похвала целог Православља! Питамо се по чему? Да ли по томе што је коврџави еп. Максим упорни и непокајани пропагатор безбожне теорије еволуције? Или због тога што аутокефалију СПЦ назива неканонском? Или зато што саветује канонској цркви у Украјини да се не љути што браћа му расколници из Кијева само на «други начин улазе у једну те исту Цркву Христову? Или по томе што је Максим још одвавно ратовао против свакога који се усудио да помисли или јавно искаже да Цариград нема право на дијаспору у целом свету? Или због тога што је Максим са двојицом епископа из САД-а извршио класичан фанарско-пентагонски црквени уставни пуч у Америци? Или зато што тројица пучиста нису позвали двојицу браће епископа на свој крњи стаљинистички Сабор у Чикагу? Или зато што тај познати тзв. слободоумац и демократа посве орвеловски и потпуно стаљинистички није дозволио никакво гласање на крњем Сабору у Чикагу, док су рушили устав СПЦ и од Цркве у САД правили невладину верску заједницу? Или због тога што су супротно наређењу СА Сабора целе СПЦ све горе наведено прекршили? Или зато што одлуку свог крњег пентагонско-фанарског Сабора у Чикагу нису доставили СА Синоду СПЦ на увид? Или због тога што су и Максим и остала двојица пучиста из САД, и пре него су одлуке њиховог диктаторског и крњег Сабора у Чикагу СА Сабор целе СПЦ уопште и разматране, исте већ пустили у оптицај? Или зато што Максим воли да црта женске портрете? Или због тога што је Максим и пре свог рукоположења чинио свашта неканонски и много тога ниско, па му ништа није фалило већ је и владика и «похвала целог Православља» постао? Навијачима Звезде и Партизана се може опростити таква крајња необјективност и пубетертска навијачка напаљеност, јер је то само фудбал и игра, али једном епископу, па макар епископу Мргуду Мргудовићу у пензији, тешко. Мада Таса још од раније периодично и циклично млатара разноразне глупости, он је панагириком свом помахниталом духовном сину, америчком уставном пучисти и чистачу пентагонско-фанарских лакираних ципелица – епископу Максиму, крајње озбиљно почео да се представља као крајње неозбиљан и духовно врло неуравнотежен и нестабилан човек. Човек коме треба хитна Божија али и братска помоћ за повратак истинољубљу и спуштање навијачке острашћености кроз враћање из стања дреке са трибина фудбалског меча и кафанског лумпераја на стање смиреног и иоле културног хришћанског разговора. После његовог најновијег срамног хвалоспева дарвинисти, фанариоту и америчком рушитељу Устава СПЦ – епископу Максиму Васиљевићу, том погубљеном монаху са косом која лепрша у ваздуху самонамештене нарцисоидности, Тасу треба одликовати Орденом Лицемерја Првог Степена. После панагирика тој нескривеној лукавој змији отровници у мантији – владици Максиму, владика Атанасије је за свакога ко има грам мозга и пола грама савести изгубио скоро сваки кредибилитет. Он је нажалост почео да се понаша као искомплексирани и злобни старкеља из комшилука и као неки квазијунак инаџија из цртаћа за децу илити Мргуд међу Штрумфовима. Таса је скоро увек антипротиван јер, замислите наше дрскости, није увек све по његовом кафанском и навијачком поимању стварности. Он враћа поклоне добијене од патријарха Иринеја и дури се као најобичнија мусава клинчадија са улице. Али би упркос свему да га цене и поштују као патријарха Павла или пак самог светог Саву Немањића. У суштини он је постао једна трагикомична ходајућа карикатура истинољубивости, тужна духовна и телесна руина и ојађени апологета америчко-фанарског шпијуна у мантији – Максима Васиљевића и његовог духовног побратима, који најчешће хода у цивилу, владике Немачког Григорија Дурића. Каква мизерна епизодна улога за једног негдашњег горостаса а сада озлојеђене душе са смежураним лицем на коме се виде завист, пакост и немоћ. Заиста, кад великани пукну и тресну, проспу се јаче и више него обични људи. Тај тресак се чује до дубина пакла и до висина Раја. Никада нисам веровао да је Таса укључен у било какав ЦИА пројекат али ме својим последњим хвалоспевима лукавом разбијачу СПЦ Максиму Васиљевићу дебело замислио. И даље желим да верујем да Таса не ради за ЦИА али је то слаба утеха јер ЦИА изгледа да у Таси има бесплатног суперразбијача СПЦ на терену. Као и преко разних Тасиних и Амфилохијевих «поузданих» људи, типа проте од долара Велибора Џомића и сличних троструких шпијуна којима је једини животни мото – све за доларе, доларе ни за шта! Неко за ЦИА ради због пара, неко из убеђења, а неко из сујете. Таса то (не)свесно ради из своје слепе ситничаве озлојеђености на Свети Синод, патријарха Иринеја и владику Иринеја Бачког, која би упркос своје очигледне лицемерности желела да се призна за еталон истине. Како трагична и тужна слика стравичног духовног краха једног бившег гиганта а сада мајушног медијског кавгаџије, пијачног провокатора, букаџије петпарачке западне штампе и полуслепог и (не)свесног послушника разних Васиљевића, Дурића и Џомића, као и многих других доларопоклоника и љубитеља америчке кафе у кругу београдске двојке. Како време пролази и догађаји се нижу као на траци, јасно је и спаљеној савести да бледуњави нарцис и богословско поетични потрчко фанарских фанфара епископ Максим, својим самоинтервјуима и текстовима у којима даје подршку украјинским расколницима или пак патетично и извештачено кука над исконструисано угроженом слободом говора у СПЦ, само немушто скрива свој сопствени диктаторски и стаљинистички етос. Само покушава да оправдава и уједно неуспело сакрије свој лукави пентагонски црквено-уставни пуч у Америци. Само баца медијске димне бомбе у жељи да иза облака дима и даље, за рачун Цариграда, несметано руши СПЦ у САД, шири своје шупљопразне приче о уникатности обавезности изучавања теорије еволуције, наклапа о тобожњој неканоничности хиротоније и аутокефалије Светога Саве или апологира своје хвалоспеве расколнички и папистички посрнулом Фанару. Оно што се после свега само од себе намеће као закључак свакоме ко има више од три грама мозга и два милиграма савести, јесте да је Максим своје прорачунато лупање по дивизијама једним делом писао по директним Тасиним сугестијама и саветима. То што учитељ не би да пише, да се не замери Цариграду или Москви, или пак српској црквеној јавности, то ће писати Нарцис са коврџавим увојцима теолошке извитоперености Максим. Како другачије објаснити да после свега, по речима духовно просутог владике Атанасија Јефтића, пентагонски уставни пучиста Максим од еволуције јесте, ни мање ни више, “похвала целог православља”! Сувише је провидно да би било случајно. Максим у нечему изгледа само дође као нека млађана пешадија несмиреног пензионера еп. Атанасија Јефтића, која кад бива покошена првим рафалом аргумената, после изласка на терен медијске и духовне битке, одмах бива збрињена и брањена Тасином хитном медијски-медицинском помоћју и овенчана Тасиним панагиричним венцима. Само онај који је у нечему и инспиратор Максимових глупирања, са таквим жаром и таквом бестидношћу, истог тог Максима може тако упорно и панагирично бранити. И заиста, у нечему су и Максим и Григорије само скривене Тасине пројекције у стварности и малене играчке његовим рукама. Све из једног простог разлога – да иако добровољно и самоиницијативно пензионисан, Таса некако успе активно заживети у стварности свих дешавања у СПЦ. Па макар и кафанско-навијачким глупирањима. И то не просто заживети него предводити целу СПЦ, јер он не трпи бити у другом плану. Да није тако, не би Таса своју духовно и телесно распуштену дечурлију Максима и Григорија тако слепо навијачки, провидно кафански и јефтино уличарски бранио, уједно их трагикомично дижући у небеса са којих су ова двојица одавно пали у песак дубровачких плажа и америчког Холивуда. Сам Атанасије се својим панагириком пучисти, фанариоти и дарвинсти Максиму до краја офирао. Нико му заиста није крив осим њега самог. Ми му можемо пожелети да му Бог дарује покајања и смирења и да му кроз покајање и смирење опрости велики грех провидне и срамотно упорне подршке једном отвореном пучисти и разбијачу СПЦ у Америци. За почетак, нека је владици Атанасију – «вјечнаја памјат». Ред је да и он попије један заслужени јавни «парастос», као што је својевремено са духовним му братом митрополитом Амфилохијем циркузантски срозао сакралне молитве на ниво кича на београдском Тргу Републике. Својим панагириком пучисти и америчко-фанарском потрчку епископу Максиму Васиљевићу, Таса је заиста академски и духовно умро, и то на очиглед целе српске црквене јавности. Пре своје физичке смрти Таса је уснуо сном панагиричне похвале великом безаконику Максиму. Ред је да га на медијској Маракани публично «опојемо» пре истека 90-ог минута. Можда га превремени јавни медијски «парастос» врати памети. Мада чисто сумњамо. Напаљени наавијачи се обично кају само кад их притворе због паљења и рушења стадиона. Тасине навијачке бакље су нажалост одавно запалиле стадион. Далеко пре најјновијег „великог дербија“. Он и даље, без обзира на катастрофално лоше дриблинге и узастопне аутоголове његовог ученика еп. Максима, као какав напаљени клинац са трибина стадиона све јаче и јаче виче и пева: Алеее, алеее! Алеее, алеее! Похвали си Православља Максимеееее! Пиши му у памет, што каже наш мудри народ. Отац Петар Драгојловић за Видовдан
  15. У понедељак, 14. октобра 2019. године, у параклису Пресвете Богородице у касарни Генерал Јован Мишковић у Београду прослављена је слава Војне академије, Покров Пресвете Богородице. Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење војних свештеника капетана Александра Затезала из Команде РВ и ПВО и поручника Славка Папића из Војне гимназије, као и протођакона Николе Перковића. У божанској служби учествовали су ректор Универзитета одбране генерал-потпуковник доц. др Горан Радовановић, начелник Војне Академије генерал-мајор проф. др Бојан Зрнић, некадашњи начелници Војне академије генерали у пензији Горан Зековић и Видосав Ковачевић, запослени у тој установи, кадети и ученици. Честитајући присутнима празник и славу епископ Атанасије се у беседи осврнуо на важност учествовања верних у Божанској Литургији: -Ми се данас духовно гостимо, угошћавамо нашу душу, наш дух, наше срце, наш ум гостимо духовном храном. Да би се живело и функционисало неопходна је храна, а ето ми имамо ту привилегију да се данас гостимо за овом изузетно богатом трпезом. Сваки празник наше Цркве православне је једна велика, широка, богата гозба. Коју храну ћемо износити на трпезу зависи од циља који желимо постићи. Ми имамо узвишене циљеве. Желимо да будемо духовно јачи, и физички јачи и умно јачи. Желимо да постигнемо велике резултате, желимо да сачувамо оно што нам је предато. Желимо да корачамо напред, желимо трајати. -Шта желимо пробудити у себи, чиме мислимо остварити племените циљеве. Човек је створен по лику Божјем, и има значајне потенцијале. Човек има склоности ка Богу, способан је да воли. Човек је из љубави према другоме спреман да се жртвује, да поучава другога, да води другога. Из љубави према тим узвишеним вредностима способни смо сачувати оно што нам је предато, отаџбину, можемо и обнављати љубављу и мудрошћу, поучио је епископ Атанасије присутне. После заамвоне молитве Преосвећени Владика је преломио славски колач и освештао славско жито. Овогодишњи кум славе био је пуковник Драган Савић, начелник Одељења у Секретаријату Универзитета одбране. Током свечаности, генерал Зрнић је Eпископу милешевском уручио плакету Војне академије за изузетну сарадњу и развој верске службе на Војној академији, као и књиге дародавцим параклиса Војне академије господи Синиши Видовићу из Бања Луке и Горану Штрпцу из Београда. Eпископ је даривао ректора Универзитета одбране и начелника Војне академије иконама Белог Анђела. Извор: Инфо-служба СПЦ
  16. Награда „Печат херцега Шћепана“ уручена је Његовом Преосвештенству др Атанасију (Јевтићу), умировљеном Епископу захумско-херцеговачком и професору емеритусу Православног богословског факултета Универзитета у Београду, за књигу Од Косова до Јадовна, која је недавно доживела девето издање, а Ћириличник издавачкој кући Унирекс из Подгорице. Поздрављајући присутне, архијерејски протопрезвитер херцегновски о. Радомир Никчевић је подсетио да се „Трг од ћирилице“ одржава већ пети пут у славу нашег језика и писма, као и целокупне српске културе и духовности које је изњедрила светосавска и светолазаревска Црква Српска. -Један од највећих прегалаца, бораца на свим пољима српског бића, познавалац и тумач црквене историје, богословља, философије и хришћанске културе уопште, аутор великог броја књига, чланака и бесједа на српском и на страним језицима, наш владика Атанасије Јевтић, надасве слободан човјек кога како пјесник рече ‘све ране његовог рода боле’ је и добитник овогодишње награде „Печата херцега Стефана“, војводе од Светога Саве. Истовремено и напоредо са многим својим обавезама, као Епископ и слуга Божјег олтара, професорским дужностима, пастирском и научном раду, владика Атанасије је, трпећи свакојаке притиске, дјелатно учествовао у буђењу успаване светосавске и косовске свијести и савјести српскога народа. И сам сам као студент Богословскогг факултета у Београду, гледајући свог професора оца Атанасија, као проповједника слободе, учио какве су дужности и обавезе слободномислећег човјека, хришћанина и родољуба, неријетко су његове ријечи биле моје очи, на чему сам му дубоко благодаран, закључио је отац Радомир Никчевић. Добитницима је награде уручио Новица Ђурић, председник Удружења књижевника Црне Горе ( „Печат херцега Шћепана“ – икона Богородице Пећке Краснице – рад монахиња манастира Светог Луке из Жупе Никшићке, и „Ћириличник“ – уметничка слика манастира Острога, рад уметника Саше Ђерковића). У образложењу одлуке наводи се да је Епископ г. Атанасије својим богословским и историографским делима битно обележио живот Српске Православне Цркве у другој половини ХХ и у првим деценијама XXI века, а да посебно место међу његовим делима заузима књига Од Косова до Јадовна, од чијег првог издања се недавно навршило три деценије, па се, с правом, сматра капиталним делом Српске Православне Цркве у другој половини ХХ века. Захваљујући се на указаној части и додељеној награди, Епископ др Атанасије (Јевтић) је подсетио на своју везаност за Косово и Метохију и Црну Гору, и навео да га „све ране свога рода боле“. -Књига је настајала кроз моје бројне посјете Косову и Метохији, али и нашим заборављеним стратиштима по Хрватској. Књига није завршена, истакао је владика Атанасије, „јер је управо објављено још десет мојих текстова и писама о Косову и Метохији Из новијег времена. Они ће наћи своје мјесто у десетом издању.“ Високо признање „Ћириличник“ додељено је издавачкој кући „Унирекс“ из Подгорице, поводом 50 година плодног рада на пољу информативно-културне делатности и књижевности, у истрајној борби за очување српског језика и ћирилице, као и афирмацији савремене домаће и стране књижевности. Говорећи о раду награђене издавачке куће, проф. др Драган Копривица подсетио је на чињеницу да је „Унирекс“ током пет деценија рада, под руководством књижевника и културног посленика Јанка Брајковића, објавио више од пет хиљада дела. -То је цијела једна библиотека, која обухвата многе научне и књижевне области. Разумије се, за такву културну мисију најзаслужнији је Јанко Брајковић, који је и сам писац. Просто је тешко замислити како би изгледала књижевна сцена у Црној Гори без полувјековног труда овог агилног издавача јер су захваљујући „Унирексу“ афирмисани многи млади писци, а штампани су и класици домаће и свјетске књижевности, поручио је прф. Копривица. Свечаност је завршена изванредним музичким програмом фолклорног ансамбла „Паветје“ из Вороњежа, под уметничким руководством проф. др Александре Самотјагине. Извор: Српска Православна Црква
  17. На препуном Тргу херцега Шћепана 22.августа 2018. године у Херцег Новом одржана је свечаност додељивања награде овогодишњег Трга од ћирилице. Награда „Печат херцега Шћепана“ уручена је Његовом Преосвештенству др Атанасију (Јевтићу), умировљеном Епископу захумско-херцеговачком и професору емеритусу Православног богословског факултета Универзитета у Београду, за књигу Од Косова до Јадовна, која је недавно доживела девето издање, а Ћириличник издавачкој кући Унирекс из Подгорице. Поздрављајући присутне, архијерејски протопрезвитер херцегновски о. Радомир Никчевић је подсетио да се „Трг од ћирилице“ одржава већ пети пут у славу нашег језика и писма, као и целокупне српске културе и духовности које је изњедрила светосавска и светолазаревска Црква Српска. -Један од највећих прегалаца, бораца на свим пољима српског бића, познавалац и тумач црквене историје, богословља, философије и хришћанске културе уопште, аутор великог броја књига, чланака и бесједа на српском и на страним језицима, наш владика Атанасије Јевтић, надасве слободан човјек кога како пјесник рече ‘све ране његовог рода боле’ је и добитник овогодишње награде „Печата херцега Стефана“, војводе од Светога Саве. Истовремено и напоредо са многим својим обавезама, као Епископ и слуга Божјег олтара, професорским дужностима, пастирском и научном раду, владика Атанасије је, трпећи свакојаке притиске, дјелатно учествовао у буђењу успаване светосавске и косовске свијести и савјести српскога народа. И сам сам као студент Богословскогг факултета у Београду, гледајући свог професора оца Атанасија, као проповједника слободе, учио какве су дужности и обавезе слободномислећег човјека, хришћанина и родољуба, неријетко су његове ријечи биле моје очи, на чему сам му дубоко благодаран, закључио је отац Радомир Никчевић. Добитницима је награде уручио Новица Ђурић, председник Удружења књижевника Црне Горе ( „Печат херцега Шћепана“ – икона Богородице Пећке Краснице – рад монахиња манастира Светог Луке из Жупе Никшићке, и „Ћириличник“ – уметничка слика манастира Острога, рад уметника Саше Ђерковића). У образложењу одлуке наводи се да је Епископ г. Атанасије својим богословским и историографским делима битно обележио живот Српске Православне Цркве у другој половини ХХ и у првим деценијама XXI века, а да посебно место међу његовим делима заузима књига Од Косова до Јадовна, од чијег првог издања се недавно навршило три деценије, па се, с правом, сматра капиталним делом Српске Православне Цркве у другој половини ХХ века. Захваљујући се на указаној части и додељеној награди, Епископ др Атанасије (Јевтић) је подсетио на своју везаност за Косово и Метохију и Црну Гору, и навео да га „све ране свога рода боле“. -Књига је настајала кроз моје бројне посјете Косову и Метохији, али и нашим заборављеним стратиштима по Хрватској. Књига није завршена, истакао је владика Атанасије, „јер је управо објављено још десет мојих текстова и писама о Косову и Метохији Из новијег времена. Они ће наћи своје мјесто у десетом издању.“ Високо признање „Ћириличник“ додељено је издавачкој кући „Унирекс“ из Подгорице, поводом 50 година плодног рада на пољу информативно-културне делатности и књижевности, у истрајној борби за очување српског језика и ћирилице, као и афирмацији савремене домаће и стране књижевности. Говорећи о раду награђене издавачке куће, проф. др Драган Копривица подсетио је на чињеницу да је „Унирекс“ током пет деценија рада, под руководством књижевника и културног посленика Јанка Брајковића, објавио више од пет хиљада дела. -То је цијела једна библиотека, која обухвата многе научне и књижевне области. Разумије се, за такву културну мисију најзаслужнији је Јанко Брајковић, који је и сам писац. Просто је тешко замислити како би изгледала књижевна сцена у Црној Гори без полувјековног труда овог агилног издавача јер су захваљујући „Унирексу“ афирмисани многи млади писци, а штампани су и класици домаће и свјетске књижевности, поручио је прф. Копривица. Свечаност је завршена изванредним музичким програмом фолклорног ансамбла „Паветје“ из Вороњежа, под уметничким руководством проф. др Александре Самотјагине. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  18. Повод овогодишњег симпосиона је обиљежавање 80 година живота проф. др Амфилохија Радовића, Митрополита црногорско-приморског и проф. др Атанасија Јевтића, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и професора емеритуса. Званичном отварању Научног скупа претходила је Света архијерејска Литургија коју је у параклису Светог Јована Богослова на Православном Богословском Факултету служио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија, новоизабраног Епископа франкфурстког и све немачке Григорија и новоизабраног Епископа захумско-херцеговачког Димитрија. На самом отварању Научног скупа „Српска теологија данас“ у амфитеатру Богословског Факултета присутне су поздравили протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић, декан Православног Богословског Факултета и протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, управник института за Теолошка истраживања Православног Богословског Факултета, који су истакли немерљив значај и допринос Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија у теолошкој науци, али и њихово изузетно прегалаштво као Архијереја Српске Православне Цркве. У оквиру прве радне сесије која је такође одржана у Амфитеатру Православног Богословског Факултета присутнима су се обратили Преосвећена Господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и Епископ захумско-херцеговачки Григорије, новоизабрани Епископ франкфуртски и све Немачке, који су говорили о својим духовним оцима – Митрополиту Амфилохију и Владики Атанасију. Извор: Српска Православна Црква
  19. Јубиларни 10. научни скуп „Српска теологија данас“ отворен је данас на Православном богословском факултету у Београду под називом „Вера и мисао у вртлогу времена – богословско и архијерејско деловање Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија“. Повод овогодишњег симпосиона је обиљежавање 80 година живота проф. др Амфилохија Радовића, Митрополита црногорско-приморског и проф. др Атанасија Јевтића, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и професора емеритуса. Званичном отварању Научног скупа претходила је Света архијерејска Литургија коју је у параклису Светог Јована Богослова на Православном Богословском Факултету служио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија, новоизабраног Епископа франкфурстког и све немачке Григорија и новоизабраног Епископа захумско-херцеговачког Димитрија. На самом отварању Научног скупа „Српска теологија данас“ у амфитеатру Богословског Факултета присутне су поздравили протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић, декан Православног Богословског Факултета и протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, управник института за Теолошка истраживања Православног Богословског Факултета, који су истакли немерљив значај и допринос Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија у теолошкој науци, али и њихово изузетно прегалаштво као Архијереја Српске Православне Цркве. У оквиру прве радне сесије која је такође одржана у Амфитеатру Православног Богословског Факултета присутнима су се обратили Преосвећена Господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и Епископ захумско-херцеговачки Григорије, новоизабрани Епископ франкфуртски и све Немачке, који су говорили о својим духовним оцима – Митрополиту Амфилохију и Владики Атанасију. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...