Претражи Живе Речи Утехе

Изволите...зашто не волите његове беседе, његова предавања ? Шта је то што вам смета код њега ?

У Сремским Карловцима ове године свечано је, по 50. пут за редом, прослављен Свети Арсеније Сремац као заштитник Богословије и патрон Епархије сремске. Прослава овог великог светитеља из нашега рода започела је уочи самог празника свечаним бденијем, које су у сремскокарловачкој Саборној цркви слушили Њихова Преосвештенства г. Никанор, Епископ банатски, и г. Василије, Епископ сремски. Саслуживали су архимандрит Арсеније (Матић), протојереји-ставрофори Славко Зорица, инспектор Српских православних богословија, и Јован Петковић, ректор Карловачке богословије, протосинђел др Клеопа (Стефановић), ђакони Адријан Чунчук (Московска патријаршија) и Станко Лакетић. Након бденија, протојереј Јован Милановић у трпезарији Богословије осветио је славску водицу и благословио њоме све присутне. На дан празника, у петак 10. новембра 2017. године, свету архијерејску Литургију служио је Преосвештени Владика сремски г. Василије уз саслужење професора Богословије и гостију у чину. Након Литургије Епископ је освештао славско кољиво и са домаћином, господином Ректором, преломио славски колач. Потом је све присутне поучио говорећи о светитељском лику Арсенија Сремца, другог српског архиепископа. Литургијско славље продужено је за трпезом љубави у Карловачкој богословији. У 18 часова служен је молебни канон Светом Арсенију пред његовим светим моштима, а сат времена касније гости Богословије могли су да присуствују Свечаној академији која се традиционално одржава у Богословији. На академији је, након уводног обраћања и добродошлице оца Ректора, овогодишњу Светоарсенијевску беседу одржао проф. мр Предраг Миодраг. Потом је уследио богат програм којим су ученици Богословије покушали да представе лик и дело патријарха Георгија Бранковића, обележавајући тако 110 година од његовог упокојења. На крају академије, господин Ректор је поделио награде заслужним ученицима. Најбољим учеником Богословије проглашен је Филип Пекић, ученик петог разреда из Борче, а награду Чисто срце добио је ученик петог разреда Владимир Киселички из Чуруга. Сутрадан је у капели Светог Арсенија у Богословији одслужен парастос за покој уснулих оснивача, професора и ученика Карловачке богословије, чиме је овогодишња прослава Светог Арсенија употпуњена и завршена. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Празник Светог Арсенија Сремца прослављен је 10. новембра у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, у којем почивају његове свете мошти, Светом архијерејском литургијом и благосиљањем славског колача. Служио је Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије, уз саслужење многобројног свештенства СПЦ и молитвено учешће великог броја православних вјерника. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Владика Григорије је казао да је било немогуће да од Светог Саве брод наше Цркве преузме неко ко је мање способан од њега. „Свети Сава је, као што знате, назначио Светог Арсенија да управља тим бродом“, казао је Епископ захумско-херцеговачки. Звучни запис беседе Епископа Григорија Рекао је да би епископи, митрополити, архиепископи и патријарси требали да буду управо као Свети Сава и Свети Арсеније. „Да управљамо људе ка Христу… Да им показујемо, не ми, него Јагње Божје које узима на себе гријехе свијета, не ми него Христос. Али то, како смо ми архиепископи, епископи и остали себе поставили у тако важан положај не имајући смирење пред Христом и не гледајући на примјер Светог Арсенија, тако су почели и остали хришћани, па чак и монаси и монахиње који би требало да буду најсмиренији“, рекао је он. Нагласио је да данашње Јеванђеље отрива управо то – ко је наш Бог. „Нико од нас не може рећи: блажени сте када вас узсрамоте, кад вас прогоне, кад реку свакојаке рђаве ријечи имена мога ради. Нема тога архијереја на земљи који може то да каже и да то буде истинито. Само Он може да каже. А поготово нико од нас не може да каже: радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер ми, авај, врло често не знамо ништа ни о овом нашем животу, а камо ли о смрти и о оном животу“, казао је Владика. Рекао је да је зато Свети Арсеније важан светитељ у нашој Цркви. „Јер је он и све што знамо о њему некако прожето смирењем, ненаметљивошћу. Прожето је добротом и служењем Христу Богу. Због тога га данас славимо. Због тога је сваки онај који је живио на земљи прослављен, а не због тога што је себе ставио па да од њега не можемо да видимо Христа“, поручио је Епископ Григорије. Епископ Григорије је са свештенством на крају богослужења служио помен новопрестављеној слушкињи Божјој Младенки Маши Зековић, чији земни остаци почивају у гробљу манастира Ждребаоник. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Био је други Aрхиепископ српски, својевремено највећи подвижник у жичком братству и најодговорнији ученик Светог Саве. О његовом духовном развоју оснивач аутокефалне Српске Цркве се нарочито бринуо. Успешно је понео бреме управе младе српске архиепископије, толико важне за српски државни и народни живот средњег века. У његовом житију, прворазредном хагиографском и историографском документу, кога је написао Aрхиепископ Данило II, наводи се да је био родом „од сремске земље“. Српска историографија усваја да је средњовековни Срем обухватао и територију данашње Посавине, Мачву, долину Колубаре и крајеве све „до Ужица“. Повезано: Манастир Ждребаоник - чувар моштију Св. Арсенија сремца Заиста је угарска политичка топографија раздвајала Овострани и Онострани Срем (Syrmia Citerior et Ulterior), тј. данашњи Срем и „Срем“ јужно од Саве ка Колубари. У намери да се са угарском географијом реши питање завичаја првог наследника Св. Саве, и смести не на север од истоимене реке, тумачима Даниловог зборника измицало је из вида да се Св. Сава два пута интересује за завичај придошлице у Жичу, исказујући бригу и нарочито занимање за његову постојбину. Такође, ако је млади Арсеније „од младости своје“ волео монашки живот, могао је да има узор у једином православном Манастиру у Срему, а то је био Св. Димитрије у Сремској Митровици, који се у изворима римске курије означава као „пун монаха Грка“ и „легло шизматичких заблуда“. У сваком случају, доцније вести и традиција место рођења другог српског Архиепископа смешта северно од Саве и Дунава, између поменутих река, свеједно да ли је то Бингула или Дабар код Старог Сланкамена. Други архиепископ Српске Цркве У зборнику Житија краљева и архиепископа српских налази се обимна хагиографија Св. Арсенија, коју је написао Архиепископ Данило II. Како је писац имао за циљ да покаже молитвени и подвижнички лик другог српског Архиепископа, у тексту се налази ипак сразмерно мало позитивних историјских чињеница које би говориле о Арсенијевој управи над Црквом и црквено-политичком окружењу. Наследио је „престо архиепископа српских и поморских земаља“ 1233. године, на лично заузимање Светог Саве, пошто се овај повукао и отишао на своје друго путовање у Свету Земљу. Архиепископ Арсеније је подигао Цркву Св. Апостола у Пећи, одредивши је уместо Жиче да буде седиште Српске Цркве, јер је Жича била сувише изложена нападима непријатељских војски. Заједно са краљем Владиславом старао се око преноса моштију Св. Саве из Трнова у Србију и учествовао је у преносу столице епископа стонских из Манастира Пресвете Богородице у Стону у Манастир Св. Петра и Павла на Лиму. Због болести се повукао са чела Српске Цркве 1263, а упокојио три године доцније у жичком метоху Црнча, такође на Лиму. Сахрањен је у својој задужбини, Цркви Св. Апостола у Пећи. Историја преноса моштију Као ни за једног другог светог, о моштима Светог Арсенија, другог Архиепископа српског има прилично сачуваних писаних података. Запис из времена Патријарха Јована Кантула („архиепископа пећког и западног Поморја“), из 1604. године, говори да је Манастир у Пећи „света српска архиепископија у којој почивају мошти светих архиепископа и првопрестолника тога светог места: Арсенија, Евстатија, Никодима и других светих“. Михаило Митрополит коласијски – бањски, кратовски и штипски записао је 1653. на свом дару, Псалтиру, кога је послао Пећкој Патријаршији, да тамо „почивају мошти светих отаца Арсенија, Евстатија и Никодима и других светих богоугодника“. У једном запису рукописне књиге Цркве Св. Ђорђа у Призрену из 1737. г., описује се метеж из те ратне године и пресељење моштију Срба светаца: Светог Евстатија однели су на другу страну да почива, мислим у Црну Реку, Светог Арсенија су раздробили и расејали безбожни Скити, једва се глава пронашла. О, Господе, приђоше свирепи незнабошци на достојање Твоје, 31 марта 1737. Према запису из 1806. године мошти Св. Арсенија су почивале у Манастиру Довољи у долини реке Таре. Манастир је био похаран 1809, његове драгоцености и ризница разграбљени, а мошти су имале следећу судбину: „кивот са моштима у пештерама и у јамама (провалијама) земаљским се сакривао. Калуђери Морачког манастира су се много трудили око Светога, да га узму, и нису могли. Светога нико није могао да подигне, само су се пчеле трудиле унутар кивота, носећи светитељу драгоцени дар, изабрани сат медени посред његових моштију, као што је голубица носила Ноју стручак маслинове гранчице“. Јеромонах Јоаникије је 1814. године мошти пренео у Манастир Св. Тројицу Пљеваљску. Свети кивот са моштима другог српског Архиепископа је у међувремену враћен у Манастир Довољу, о чему сведочи запис из 1833. године: „Градише се келије у манастиру Довољи који се налази у Херцеговини, при храму Успења Пресвете Богородице, где почива Свети Арсеније, архиепископ српски“… Мошти су кратко биле у Манастиру Морачи, затим у Кучима, а онда у Ждребаонику, морачком метоху. Године 1884. по наредби књаза Николе I Петровића Његоша пренете су у Манастир Косијерево. Године 1920 су из Манастира Косијерево поново враћене у Ждребаоник, где се и данас налазе. Највероватније је само реч о делићу моштију Светог Арсенија српског, јер на једном кивоту Манастира Добрићево се ишчитавало: „Сије све(те) мо(шти) Арсе(нија) сер(бскаго)“. Део његових моштију чувао се до 1716. године и у Манастиру Крушедол. Историја култа У српским типицима XV века, дан смрти другог српског Архиепископа 28 октобар, узима се као дан његовог прослављања, црквеном службом и празничним песмама: „Месеца октобра двадесетосмог успомена међу светима оца нашег Арсенија, архиепископа, чудотворца“ (Данилчев типик, из године 1416.). Развој култа Св. Арсенија у средњовековној Србији текао је спонтано, почев од његове чудесне објаве у доба Архиепископа Саве II (1264-1271.), када је уз грмљавину гроб препукао, а братија положила његове мошти у кивот, уз молитву и богослужбено поштовање. Средњовековни српски књижевни списи говоре о чудесним исцељењима болесног младића из Срема, грчког монаха и једне жене. Најстарију службу овом светом написао је Данило II, која је у доба цара Душана незнатно редигована, убацивањем стихира које потенцирају посредништво „за благоверног цара“. Нажалост у Народној библиотеци Србије су у пожару 1941. заувек изгубљени рукописи, службе Св. Арсенију из средине XIV века. Један рукопис је нетрагом нестао после Првог светског рата, а написао га је дијак Станислав за деспота Јована Оливера. Када је смерни Павле по налогу Патријарха Антонија 1574. преписивао Пслатир за Манастир Пећку Патријаршију, да неко не би украо ту књигу, духовну санкцију су гарантовали „владика и светитељ Христов Сава и Арсеније и сви они који су придржавали престо тај“. Када је поклањао новоукоричену богослужбену књигу Манастиру, Патријарх Пајсеј је 1624. заклињао и претио супарништвом Пресвете Богородице и „Светог Арсенија“. Нарочито је важан однос карловачких митрополита према овом светом. Тако је Митрополит Викентије Поповић Хаџи-Лавић 1724. године послао покров за кивот у коме су биле мошти Св. Арсенија Сремца. Јеромонах Антим Радојковић, сабрат Пећке Патријаршије, знајући као монах дотичног Манастира значај Арсенијеве градитељске делатности у једном занимљивом издању из 1853. године је певао својој обитељи: „Славна српска Патријаршијо, Од западне стране на реци Бистрици, Ти си мати свој српској земљи, Храм Спасовог Вознесенија, Први ти је ктитор Свети Сава, Сатрудник му би Свети Арсеније…“. (Пјесна на похвалу српским светитељима и манастирима, Београд 1853). Ликови Светог Арсенија, поред минијатура у рукописима, су живописани у Пећкој Патријаршији, Дечанима, Студеници, Ариљу, Сопоћанима, Завали, Јежевици, Ораховици, Матејићу код Куманова, Подврху код Бијелог Поља, Благовештењу Кабларском, као и све бројније новије представе. Цркве које су посвећиване његовом имену зидају се у у Пећи, Шудикову на Лиму, Штављу код Сјенице. Култ Св. Арсенија Српског приметан је у Русији, са више или мање званичног црквеног тона и хијерархијске санкције од средине XV века. У новије време култ Светог Арсенија, другог Архиепископа српског, ширен је, захваљујући руској политичкој и црквеној емиграцији након бољшевичке револуције 1917. године, по Далеком Истоку. Још је у XVIII веку гроф Сава Владиславић, Србин у руској царској служби подигао Цркву у источном Сибиру посвећену Св. Сави, првом Архиепископу и просветитељу српском. Руски Архиепископ у Манџурији Нестор, који је носио титулу камчатски и сеулски, замолио је 1933. Патријарха српског Варнаву за део моштију Св. Арсенија, које су положене у капели Дома Милосрђа у Харбину, манџурском граду у коме се затекао велики број руских избеглица. Том приликом је Архиепископ Нестор написао и акатист Св. Арсенију. Богословија у Сремским Карловцима данас носи име и за небеског заштитника има Светог Арсенија Сремца, другог Архиепископа српског. View full Странице

Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је 13. августа 2017. г. светом архијерејском Литургијом у Саборном храму у Нишу и том приликом увео Преосвећеног Арсенија (Главчића) у трон Епископа нишких. - Свечаности су присуствовали изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, градоначелник Ниша Дарко Булатовић, високи представници Војске Србије, јавног и културног живота Ниша – Богослужењу и интронизацији присуствовали апостолски нунције Лучијано Суријани и Надбискуп београдски Станислав Хочевар. Торжественом Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј а саслуживали су: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Преосвећена господа Архијереји: нишки Арсеније, бачки Иринеј, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Jован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, славонски Јован,тимочки Иларион, полошко-кумановски Јоаким, викарни епископ стобијски Давид. Свјатјејшем је саслуживао и: Епископ белоградчишки Поликарп, викар Митрополита видинског (Бугарска Православна Црква), док су из Грчке Православне Цркве молитве са својом сабраћом Архијерејима узносили: Високопреосвећени Митрополити: Пантелејмон веријски, Георгије китруски, Јустин каламаријски и Епископ месаоријски Григорије из Кипарске Архиепископије, док је из Антиохијске Патријаршије саслуживао високопреподобни Прокопије Туфик. Торжественој Литургији су присуствовали Епископ зворничко-тузлански Хризостом, новоизабрани Митрополит дабробосански, и високопреподобни архимандрит Никодим, новоизабрани Епископ (episcopus electus) далматински. У саборној Литургији саслуживали су високопреподобни архимандрити: Георгије са Свете Горе, Доситеј из манастира Липовца, др Тихон из српске лавре Студенице, протојереји ставрофори: Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије привремено у Нишу; др Зоран Крстић, ректор Богословије у Крагујевцу. Протођакон Игор Давидовић, ђакони Владимир Руменић и Немања Ристић из наше Свете Цркве, као и ђакон Пантелејмон Папамануил (Грчка Православна Црква) налазили су се у ђаконском сословију. Архијерејски намесници Епархије нишке такође су узели учешће у торжественој Литургији: протојереј Марко Адамовић, први лесковачки; протојереј-ставрофор Слободан Петровић, топлички; протојереј Дејан Станковић, други лесковачки; јереј Славиша Смиљић, белопаланачки; јереј Душко Видачић, пиротски; протојереј-ставрофор Зоран Стојановић, власотиначки; протонамесник Ђорђе Мирковић, алексиначки; протонамесник Далибор Стефановић, јабланички; протојереј Душко Капларевић, косанички; протојереј Миодраг Павловић, први нишки; протојереј Саво Крчо, други нишки; протојереј Златко Василић, трећи нишки. Порту и Саборни храм испунило је часно свештенство Епархије нишке. Ангелским гласовима су појали на торжественој Литургији: Црквено-певачка дружина Бранко, хор Свети Прокопије из Прокупља, хор Свети Јован Златоуст из Пирота, хор Бранко из Лесковца, Вода жива из Ниша и хор Свети Никола из Алексинца, под изузетним диригентским вођством гђе Саре Цинцаревић. Делове свете Литургије појало је Дечји црквени хор Бранко вођен диригентском руком гђе Јоване Микић. Поздравно слово Свесрпског Патријарха Уводећи Епископа нишког Арсенија у трон Епископа нишких, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је у препуном храму, испуњеном верним христољубивим народом са његовим пастирима, подсетио на историју Епархије и њене храмове и манастире, казујући и о епископској служби и њеним високим задацима. "Увели смо у трон Епископа нишких младог Епископа, пуног вере и љубави, пре свега према Богу и према Цркви својој и народу којем ће бити пастир и духовни вођа. Молим вас да га примите као духовног пастира и духовног оца, који ће се за вас Богу молити и све вас Господу приводити..." казао је Првојерарх наше Цркве. Свјатјејши је честититао Епископу нишком Арсенију и пренео сабраном народу да ће се Владика Арсеније старати о свем свештенству и пастви, будући руковођен једино интересима Цркве и пастве. Одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору владике Арсенија за Епископа нишког прочитао је Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Благодарност Епископа Арсенија У приступној беседи устоличени Епископ нишки Арсеније је захвалио Патријарху Иринеју и свим Архијерејима наше Цркве на указаном поверењу кад му је у архипастирско старање дао Епархију нишку, затим Епископу рашко-призренском Теодосију за његово администрирање овом Епархијом, као и Архиепископији београдско-карловачкој у којој је службовао као викарни епископ Патријарха Иринеја. Посебно је Владика нишки заблагодарио браћи Архијерејима из Грчке Православне Цркве и Епископу белоградчишком Поликарпу, викару Митрополита видинског (Бугарска Патријаршија). Устоличени Епископ нишки г. Арсеније је подсетио на славну историје ове Епархије, још од апостолских времена, и на своје предшественике којих се и данас сећамо. Између осталог, Епископ Арсеније је истакао да ће се у свом архипастирском раду руководити Светим Писмом и Светим Предањем и да ће највећа радост за њега као свештенопастира наше Свете Цркве и Епархије нишке бити ако сви будемо окупљени око Господа нашега Исуса Христа. Угледни гости У име Римокатоличке Цркве данашњем торжественом сабрању присуствовали су Надбискуп Лучијано Суријани, апостолски нунције у Београду, монсињор Станислав Хочевар, Метрополит београдски, фра Леополд Рохнес, генерални викар и катедрални жупник београдски. Устоличењу су присуствовали: генерални секретар Председника Србије г. Никола Селаковић; г. Марко Николић, саветник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевића; амбасадор Републике Грчке г. Илијас Илијадис; архимандрит Доситеј, игуман манастира Гргетега са проф. достославне Карловачке богословије протојерејем Јованом Милановићем, и као и многобројне личности из јавног и културног живота Ниша и околине. Представници градских и локалних власти са градоначелником града Ниша г. Дарком Булатовићем, као и представници Војске Србије пуковник Владета Балтић, Начелник штаба Команде Копнене војске и пуковник Предраг Грбић, Командант 3. бр КоВ, такође су присуствовали данашњој торжественој Литургији и величанственом сабрању. Саборни храм је данас био испуњен благоверним народом који је стигао из појединих парохија Епархије нишке и из других епархија, као и из Архиепископије београдско-карловачке праћен свештенством из Спомен-храма Светог Саве, храма Сабора српских светитеља на Карабурми и из неколико београдских храмова. Из манастирā Нишке епархије својим присуством су увеличали данашње устоличење Владике нишког Арсенија: протосинђел Серафим (манастир Дивљана); високопреподобна игуманија манастира Ђуниса мати Марија; јеромонах Емилијан из манастира Јашуња; високопреподобни архимандрити: Серафим (манастир Суково), Рафаило (манастир Височка Ржана), Дионисије са мати Меланијом (манастир Липовац); протосинђели: Дамаскин (манастир Светог Романа); Јован (манастир Матејевац), Мардарије (манастир Поганово) и Серафим из манастира Дивљана; игуманије мати Арсенија из манастира Сићева и Ефросинија из Темске. Торжественом сабрању присуствовали су и начелници Управних округа, председници нишких општина, Нишке Бање као и многе уважене личности друштвеног и културног живота, пријатељи, дародавци, приложници, чланови Епархијског савета, поклоници који су специјално овим поводом из Архиепископије београдско-карловачке аутобусима допутовали у Ниш да би својим присуством изразили благодарност Владици Арсенију за његово ревновање и духовно старање у време док је био викарни Епископ патријарха Иринеја. За све госте је припремљена трпеза у оквиру комплекса Саборног храма, током које су добродошлицу новом Епископу нишком пожелели црквени делатељи из саме Епископије, званичници и представници власти. О свему се са братијом свештеницима старао протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић. Зорица Зец слике: ђакон Драган Танасијевић ФОТОГРАФИЈЕ НА САЈТУ СПЦ View full Странице

Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је 13. августа 2017. г. светом архијерејском Литургијом у Саборном храму у Нишу и том приликом увео Преосвећеног Арсенија (Главчића) у трон Епископа нишких. - Свечаности су присуствовали изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, градоначелник Ниша Дарко Булатовић, високи представници Војске Србије, јавног и културног живота Ниша – Богослужењу и интронизацији присуствовали апостолски нунције Лучијано Суријани и Надбискуп београдски Станислав Хочевар. Торжественом Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј а саслуживали су: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Преосвећена господа Архијереји: нишки Арсеније, бачки Иринеј, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Jован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, славонски Јован,тимочки Иларион, полошко-кумановски Јоаким, викарни епископ стобијски Давид. Свјатјејшем је саслуживао и: Епископ белоградчишки Поликарп, викар Митрополита видинског (Бугарска Православна Црква), док су из Грчке Православне Цркве молитве са својом сабраћом Архијерејима узносили: Високопреосвећени Митрополити: Пантелејмон веријски, Георгије китруски, Јустин каламаријски и Епископ месаоријски Григорије из Кипарске Архиепископије, док је из Антиохијске Патријаршије саслуживао високопреподобни Прокопије Туфик. Торжественој Литургији су присуствовали Епископ зворничко-тузлански Хризостом, новоизабрани Митрополит дабробосански, и високопреподобни архимандрит Никодим, новоизабрани Епископ (episcopus electus) далматински. У саборној Литургији саслуживали су високопреподобни архимандрити: Георгије са Свете Горе, Доситеј из манастира Липовца, др Тихон из српске лавре Студенице, протојереји ставрофори: Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије привремено у Нишу; др Зоран Крстић, ректор Богословије у Крагујевцу. Протођакон Игор Давидовић, ђакони Владимир Руменић и Немања Ристић из наше Свете Цркве, као и ђакон Пантелејмон Папамануил (Грчка Православна Црква) налазили су се у ђаконском сословију. Архијерејски намесници Епархије нишке такође су узели учешће у торжественој Литургији: протојереј Марко Адамовић, први лесковачки; протојереј-ставрофор Слободан Петровић, топлички; протојереј Дејан Станковић, други лесковачки; јереј Славиша Смиљић, белопаланачки; јереј Душко Видачић, пиротски; протојереј-ставрофор Зоран Стојановић, власотиначки; протонамесник Ђорђе Мирковић, алексиначки; протонамесник Далибор Стефановић, јабланички; протојереј Душко Капларевић, косанички; протојереј Миодраг Павловић, први нишки; протојереј Саво Крчо, други нишки; протојереј Златко Василић, трећи нишки. Порту и Саборни храм испунило је часно свештенство Епархије нишке. Ангелским гласовима су појали на торжественој Литургији: Црквено-певачка дружина Бранко, хор Свети Прокопије из Прокупља, хор Свети Јован Златоуст из Пирота, хор Бранко из Лесковца, Вода жива из Ниша и хор Свети Никола из Алексинца, под изузетним диригентским вођством гђе Саре Цинцаревић. Делове свете Литургије појало је Дечји црквени хор Бранко вођен диригентском руком гђе Јоване Микић. Поздравно слово Свесрпског Патријарха Уводећи Епископа нишког Арсенија у трон Епископа нишких, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је у препуном храму, испуњеном верним христољубивим народом са његовим пастирима, подсетио на историју Епархије и њене храмове и манастире, казујући и о епископској служби и њеним високим задацима. "Увели смо у трон Епископа нишких младог Епископа, пуног вере и љубави, пре свега према Богу и према Цркви својој и народу којем ће бити пастир и духовни вођа. Молим вас да га примите као духовног пастира и духовног оца, који ће се за вас Богу молити и све вас Господу приводити..." казао је Првојерарх наше Цркве. Свјатјејши је честититао Епископу нишком Арсенију и пренео сабраном народу да ће се Владика Арсеније старати о свем свештенству и пастви, будући руковођен једино интересима Цркве и пастве. Одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору владике Арсенија за Епископа нишког прочитао је Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Благодарност Епископа Арсенија У приступној беседи устоличени Епископ нишки Арсеније је захвалио Патријарху Иринеју и свим Архијерејима наше Цркве на указаном поверењу кад му је у архипастирско старање дао Епархију нишку, затим Епископу рашко-призренском Теодосију за његово администрирање овом Епархијом, као и Архиепископији београдско-карловачкој у којој је службовао као викарни епископ Патријарха Иринеја. Посебно је Владика нишки заблагодарио браћи Архијерејима из Грчке Православне Цркве и Епископу белоградчишком Поликарпу, викару Митрополита видинског (Бугарска Патријаршија). Устоличени Епископ нишки г. Арсеније је подсетио на славну историје ове Епархије, још од апостолских времена, и на своје предшественике којих се и данас сећамо. Између осталог, Епископ Арсеније је истакао да ће се у свом архипастирском раду руководити Светим Писмом и Светим Предањем и да ће највећа радост за њега као свештенопастира наше Свете Цркве и Епархије нишке бити ако сви будемо окупљени око Господа нашега Исуса Христа. Угледни гости У име Римокатоличке Цркве данашњем торжественом сабрању присуствовали су Надбискуп Лучијано Суријани, апостолски нунције у Београду, монсињор Станислав Хочевар, Метрополит београдски, фра Леополд Рохнес, генерални викар и катедрални жупник београдски. Устоличењу су присуствовали: генерални секретар Председника Србије г. Никола Селаковић; г. Марко Николић, саветник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевића; амбасадор Републике Грчке г. Илијас Илијадис; архимандрит Доситеј, игуман манастира Гргетега са проф. достославне Карловачке богословије протојерејем Јованом Милановићем, и као и многобројне личности из јавног и културног живота Ниша и околине. Представници градских и локалних власти са градоначелником града Ниша г. Дарком Булатовићем, као и представници Војске Србије пуковник Владета Балтић, Начелник штаба Команде Копнене војске и пуковник Предраг Грбић, Командант 3. бр КоВ, такође су присуствовали данашњој торжественој Литургији и величанственом сабрању. Саборни храм је данас био испуњен благоверним народом који је стигао из појединих парохија Епархије нишке и из других епархија, као и из Архиепископије београдско-карловачке праћен свештенством из Спомен-храма Светог Саве, храма Сабора српских светитеља на Карабурми и из неколико београдских храмова. Из манастирā Нишке епархије својим присуством су увеличали данашње устоличење Владике нишког Арсенија: протосинђел Серафим (манастир Дивљана); високопреподобна игуманија манастира Ђуниса мати Марија; јеромонах Емилијан из манастира Јашуња; високопреподобни архимандрити: Серафим (манастир Суково), Рафаило (манастир Височка Ржана), Дионисије са мати Меланијом (манастир Липовац); протосинђели: Дамаскин (манастир Светог Романа); Јован (манастир Матејевац), Мардарије (манастир Поганово) и Серафим из манастира Дивљана; игуманије мати Арсенија из манастира Сићева и Ефросинија из Темске. Торжественом сабрању присуствовали су и начелници Управних округа, председници нишких општина, Нишке Бање као и многе уважене личности друштвеног и културног живота, пријатељи, дародавци, приложници, чланови Епархијског савета, поклоници који су специјално овим поводом из Архиепископије београдско-карловачке аутобусима допутовали у Ниш да би својим присуством изразили благодарност Владици Арсенију за његово ревновање и духовно старање у време док је био викарни Епископ патријарха Иринеја. За све госте је припремљена трпеза у оквиру комплекса Саборног храма, током које су добродошлицу новом Епископу нишком пожелели црквени делатељи из саме Епископије, званичници и представници власти. О свему се са братијом свештеницима старао протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић. Зорица Зец слике: ђакон Драган Танасијевић СПЦ View full Странице