Претражи Живе Речи Утехе

У Вазнесењској цркви у Београду, данас на празник Светог Георгија, 6. маја 2020. године, свету Литургију служио је јереј Дејан Јаковљевић, а саслуживали су јереј Арсеније Арсенијевић старешина Вазнесењске цркве, протојереј Драган Радовановић, ђакон Бошко Савић и протођакон Стевица Рапајић. Звучни запис беседе „Када прослављамо ове Светитеље схватамо да они нису били храбри сопственом природом него су надишли природу вером у Господа.“ Истакао је јереј Арсеније Арсенијевић у празничној беседи и поручио да све хришћане треба да одликује стање унутрашње радости знајући да је моменат у ком се тренутно налазимо привремени моменат који нас припрема за вечни живот. Извор: Радио Слово љубве

У овом ванредном издању наше емисије, на питања слушалаца одговарао је јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењског храма у центру Београда и Главни и одговорни уредник радија "Слово љубве". Звучни запис емисије Отац говори најпре о сусретима Господа Христа са апостолима после Васкрсења и напомиње да у овим данима треба подсећати на то да је "Христос у потпуности примио људску природу, али са њом и тело, са свим особинама људског бића" - дакле и слабостима, али да је и као такав исцељивао људе, односно све оне који су Му са вером и прилазили. "Црква од оних који прилазе да се причесте не тражи здравствену књижицу, Ђакони не оболевају иако се причешћују после свих који приђу а који могу имати и неку заразну болест" каже о. Арсеније, додајући да "када се ми причешћујемо телом и крвљу Христовим, имамо тај повратни, преображајни елемент". Стога треба избацити страх који се ових дана пројављује и схватити да, по вери нашој, светим причешћем заиста постајемо непролазни. Треба и да преиспитамо наш однос према вери, без осуде никога, да се духовно лечимо. Велики део верног народа био је повређен непримереним односом појединих медија према свештенослужитељима наше Цркве који су оболели од вируса Ковид-19, што је тумачено као неки "доказ" против светог причешћа. Отац Арсеније примећује да је очигледно да се овде врши једна психолошка манипулација и да се људи одвраћају од одласка у цркву и на причест, те да смо у проблему и расцепу намерне парцелизације нашег друштва. "Зато је је наша улога као православних хришћана велика – трудимо се да нашом молитвом преобразимо време које нам је дато за наше и спасење наших ближњих и да кроз молитву дејствујемо" напомиње о. Арсеније. Слушаоце је интересовало и питање обавезне вакцинације и потенцијалних наночипова у вакцинама, на шта је наш гост рекао да не може да говори о ономе за шта није стручан, те упућује да неко од наших православних хришћана, који се баве професијама везаним за ове области, дају своје мишљење. "Слобода човекова, па и у лечењу, треба да буде загарантована", сматра о. Арсеније и додаје да је "реална наука када се нешто испита и докаже, а политика када се нешто намеће". Наши слушаоци су питали и о психичким обољењима, смрти старца Зосиме у роману "Браћа Карамазови", женама мироносицама, Христовима речима Марији "да га се не дотиче", прослави Ђурђевдана и другим темама из живота православних хришћана. Извор: Радио Слово љубве

На празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је Пасхално јутрење и Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји Миодраг Павловић и Борислав Стаменковић и протођакон Стеван Кричка. Видео запис Васкршње Литурије Величанствено богослужење украсило је и предивно појање протојејера-ставрофора Бранислава Цинцаревића, протојереја Владице Савића и ђакона Ђорђа Филиповића. У време причастена, Васкршњу посланицу Његове Светости Патријарха Српског г. г. Иринеја прочитао је протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић. Извор: Епархија нишка

Архијерејску Литургију Светог Василија Великог, на Велики четвртак, 16. априла 2020. године, служиo je Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније уз саслужење братства Храма Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу. Радио Глас Православне Епархије нишке је уживо преносио ову Свету службу, а са благословом Његовог Преосвештенства, у току Страсне и Светле седмице сви верници ће моћи да прате директне аудио преносе Богослужења из нишког Саборног храма Силаска Светог Духа на Апостоле. Извор: Радио Глас

У овојемисији коју смо уживо емитовали из студија Радија "Слово љубве", на више него бројна и изванредна питања наших слушалаца, одговарао је о. Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у центру Београда и главни и одговорни уредник нашег радија. Звучни запис беседе "Огањ искушења показује нама самима од чега смо саздани, али и чиме смо се хранили до сада", рекао је између осталог о. Арсеније, говорећи о сусрету појединца са самим собом у овој, ванредној ситуацији. Било је речи о природном и наметнутом страху који ових дана доживљавају бројни верници, поверењу у Господа, благодарењу за све што нам шаље, послушању као изузетно важном чиниоцу живота сваког православног хришћанина, као и трпљењу и смирењу... Отац Арсеније је одговорио на веома велики број питања који је стигао на редакцијски број телефона путем СМС и вибер порука, најављујући да ћемо, уз Божију помоћ, овакву емисију поновити следеће недеље. "Слава Господу за све је реченица која нам све говори и све објашњава" рекао је између осталог о. Арсеније. Извор: Радио Слово љубве

У уторак 31. марта 2020. године у Саборном храму у Нишу Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је помен блаженопочившем Епископу ваљевском Милутину Кнежевићу. Епископ Милутин упокојио се у понедељак 30. марта 2020. године у КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду. Извор: Епархија нишка

Како тренутна ванредна ситуација уведена у Републици Србији утиче на свакодневни живот хришћана, колико медији утичу на наш живот, нарочито у овој ситуацији, питамо шта се дешава са освећењем васкршњих водица, светим причешћем... Звучни запис разговора "Важно је да не стварамо атмоферу панике, већ да заиста искористимо ово време као православни хришћани, да схватимо да без обзира на искушење у коме се данас налазимо и које је дошло изненада, треба да се потрудимо да колико год можемо у овим условима искористимо за све оно што до сада нисмо могли и често се и жалили због тога", каже о. Арсеније мислећи пре свега на време које не проводимо у кући, немамо времена за своје ближње и друге људе, за читање и друге душекорисне активности. Многи људи су у великом страху и паници ових дана, каже наш гост и упозорава да "човек у стању страха не реагује онако како би требало, губи се могућност расуђивања". Извор: Радио Слово љубве

Уочи друге недеље Великог поста у суботу 13. марта 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је бденије у манастиру Светог великомученика Георгија у Ајдановцу. Звучни запис беседе Његовом Преосвештенству саслуживао је високопреподобни архимандрит Дамаскин (Грабеж) игуман Светоромански и ђакон Ђорђе Филиповић. На бденију сабрало се мноштво свештенства и монаштва из свих крајева Епархије нишке на ову духовну радост, a појали су монаси Суковског манастира предвођени протопсалтом високопреподобним архимандритом и игуманом Серафимом. По отпојаном Славословљу, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније постригао је у ангелски монашки чин искушеника ове свете обитељи Бојана, наденувши му име Симеон по Светом Симеону Мироточивом. По завршетку бденија Његово Преосвештество поучило је новопостриженог монаха и сав присутни клир и народ. Љубављу настојатеља ове свете обитељи јеромонаха Атанасија и братства по завршетку бденија за све присутне приређена је трпеза љубави. Извор: Епархија нишка

У Градској кући у Нишу у уторак, 10. марта 2020. године потписан је Уговор о заједничкој изградњи новог храма у једном од највећих нишких насеља "9. мај". Уговор су потписали Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније и градоначелник Ниша г. Дарко Булатовић, објављено је на сајту Града. Храм је посвећен Светом апостолу Марку, а за његову изградњу је већ прикупљен део средстава од донација становника овог приградских насеља. Прошле године урађен је пројекат новог храма, а почетак изградње очекује се у току ове године. Град Ниш ће обезбедити непходну грађевинску дозволу и парцелу за изградњу храма. Извор: Епархија нишка

У среду 04. марта 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је прву великопосну Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова у Саборном храму у Нишу. Његовом Преосвештенству саслуживало је братство овог светог храма. Другог дана великог поста у уторак 3. марта 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније прочитао је великопосни покајни Канон Светог Андреја Критског на великом Повечерју у храму Светог апостола и Јеванђелисте Луке у Нишу. Богослужењу је присуствовало братство овог светог храма и мноштво верног народа. Првог дана великог Васкршњег поста, у понедељак 02. марта 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније прочитао је великопосни покајни Канон Светог Андреја Критског на великом Повечерју у Саборном храму у Нишу. Богослужењу је присуствовало свештенство Саборног храма и мноштво верног народа. Извор: Епархија нишка

Света царска српска лавра Хиландар је прославила своју ктиторску славу, Светог Симеона Мироточивог. Гост хиландарског братства је био Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније. Беседа Епископа Арсенија Поздравне беседе игуман Методија и владике Арсенија Беседе за празничном трпезом игумана Методија и владике Арсенија У Хиландар су за празнично бдење пристигли монаси из манастира Ватопеда и Григоријата, хиландарских келија са Свете Горе, монаштво и свештенство из Србије и српских земаља као и поклоници са разних страна. На празничном богослужењу којим је началствовао владика Арсеније, за десном певницом појали су монаси из хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“. За левом су појали хиландарски монаси и хор „Свети Симеон Мироточиви“, који је уједно прославио свог небеског заштитника и славу хора. Извор: Манастир Хиландар

Уочи празника Сретења Господњег наш гост био је јереј Арсеније Арсенијевић, старешина храма Светог Вазнесења Господњег у центру Београда и парох и главни и одговорни уредник нашег радија. Звучни запис емисије "Уколико смо ми себе и своје срце очистили, можемо видети лик Божији у другоме човеку", рекао је наш гост говорећи о Сретењу - сретању или сусрету са Господом односно са нашим ближњим - "кога треба да осећамо као свог вечног брата". Да би до сусрета дошло, мора човек да буде и стрпљив, попут св. Симеона Богопримца који је ишчекивао Господа. "Моменат смрти за такве људе је тренутак ослобођења од овога света" каже о. Арсеније. Иако човек са годинама сасвим природно стари, опада његова снага, али телесно назадовање не подразумева и духовно пропадање. Чућемо шта су помисли срца, како се у данашње време пројављује себељубље, зашто људи желе да одложе тренутак одласка из овог света? Извор: Радио Слово љубве

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Нишу, а након Свете Службе обавио Велико освећење воде, на празник Богојављање у недељу, 19. јануара 2020. године. Преосвећени Владика изнео је надахнуту беседу о значају и смислу данашњег празника. Звучни запис беседе Извор: Радио Глас

На дан када славимо празник Рођења Господа и Спаса нашега Исуса Христа, у уторак 07. јануара 2020. године Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Нишу. Преосвећеном Владики саслуживало је братство храма, а учешће су узели градоначелник Града Ниша господин Дарко Булатовић, председник Скупштине Града Ниша господин Раде Рајковић, представник римокатоличке цркве у Нишу фра Марко Трошт, представници јавних и културних институција, а благољепију празничног славља допринело је појање НЦПД "Бранко". Протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић прочитао је Божићну посланицу Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја, након чега је многобројни верни народ, који је испунио храм, приступио Светом Причешћу. По окончању Свете Литургије, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније освештао је Спомен плочу оснивачима, члановима и певачима Нишке црквено певачке дружине Бранко, која је обновљена и постављена у јужном параклису Храма Силаска Светог Духа на апостоле. Наиме, оригинална плоча која је постављена 1920. године изгорела је у великом пожару који је захватио Саброни храм 2001. године. Након свете службе у просторијама владичанског двора, Његово Преосвештенство Епископ нишки уприличио је традиционални пријем за званице, свештенство и вернике. Извор: Епархија нишка

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Господина Арсенија, у суботу 04. јануара 2020. године, у Нишу је одржан Молебан и Крсни ход подршке свештенству и верницима Српске Православне Цркве у Црној Гори. Звучни запис беседе Молитвени скуп отпочео је Вечерњом службом у препуном храму Светог цара Константина и царице Јелене. У наставку служен је Молебан, којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније. Потом је уследио Крсни ход до храма Светог Власилија Острошког Чудотворца у нишком насељу Дуваниште. Велики број грађана Ниша и верника из свих крајева Епархије нишке је молитвено, достојанствено и мирно ходао улицама града Ниша, у знак подршке својој браћи у Црној Гори. На платоу испред храма Светог Василија служен је Акатист овом Божјем угоднику. На крају се присутнима обратио Преосвећени Владика, позвавши све да се у овим празничним данима непрестано молимо за нашу Цркву и наш народ у Црној Гори. Извор: Епархија нишка

На празник Светог Саве Освећеног у среду, 18. децембра 2019. године Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију и парастос у храму Светог Великомученика Георгија у манастиру Рујан, поводом седам година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома. Звучни запис беседе Након Свете Евхаристије и парастоса, служен је помен крај гроба блажене успомене владике, а по завршетку приређена је трпеза у манастирском конаку, око које се потрудио настојатељ манастира јеромонах Теодосије са својом обитељи. Повезана вест: Седам година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића) Извор: Радио Глас

О Светој Тајни јелеосвећења и болести као Божијој посети, беседио је данас старешина Вазнесењског храма у центру Београда и парох и главни и одговорни уредник нашег радија, свештеник Арсеније Арсенијевић. Звучни запис емисије Зашто постоји потреба да се врши ова Света Тајна, откуда толико болесних људи данас, да ли само бактерије и вируси изазивају болести, или су ту присутни и други фактори? Шта је рекао св. старац Пајсије СВетогорац о савременим болестима? "Унутрашње разједање и расцепање је карактеристика нашег времена", каже о. Арсеније и додаје да нам "болест показује колико смо везани за овај свет". Питали смо нашег госта и шта је потребно да безпоговорно прихватимо било које стање које нам Господ даје, мислећи пре свега на физичку, душевну или духовну болест. Извор: Радио Слово љубве

У недјељу 21. по Педесетници, 10. новембра, на празник Светог Арсенија Српског, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин, а којему саслуживало му је свештенство саборног храма. Појала је мјешовита пјевница при храму, као и храмовни хор „Свети апостол и јеванђелиста Марко“. Звучни запис беседе Након прочитаног Јеванђеља, сабранима се обратио протојереј Мирчета Шљиванчанин. Он је рекао да је Свети Арсеније својим светим моштима непрекидно свједочи радост и силу васкрсења Христовог. ,,Да је то могуће и да има таквих људи који су у томе успјели свједочи нам историја Цркве, безбројни светитељи и из нашег рода и са цијеле планете, из свих крајева гдје је таквих Светих Божијих људи било. Данас управо славимо једног таквог из нашег народа. .данас славимо Светог Арсенија II Архиепископа српског – наслиједника Светог Саве. Свети Арсеније је још од своје младости посијао сјеме Божије ријечи у своје срце. И то сјеме је израсло. Е зато је његов спомен тако велики и важан и тако свијетао. Свети Арсеније је замијенио на Архиепископом трону највећег и најљепше дијете из рода нашега, а то је Светог Саву. Јер, управо га је Свети Сава изабрао за свог наслиједника да наслиједи трон архиепископа српских и поморских земаља.“ Он је такође подсјетио да нема практично ниједног дијела Црне Горе гдје нису на благослов и утјеху боравиле мошти Светог Арсенија. ,,За нас је велики благослов и велика обавеза то што се мошти Светог Арсенија налазе овдје код нас у непосредној близини. А његове свете мошти, мошти Светог Арсенија наш народ је чувао кроз тешке историјске тренутке, а чувао их је као бесцен благо. А зашто? Зато што су оне свједочиле истину. Зато што су оне управо свједочиле овај живот о коме смо претходно говорили, свједоче дакле живот по Светом Јеванђељу. Мошти Светог Арсенија су кроз историју роду нашем сијале силу Васкрсења Христовог. Зато су чуване и ношене у разним историјским периодима у разним крајевима и светињама на територији Црне Горе. Од Бијелог Поља, Пећке Патријаршије, па до кањона Ријеке Таре у манастир Довољу, па до Манастира Мораче, Куча, Медуна, све до Манастира Косијерева. А онда ево овдје у Бјелопавлићима, у манастиру Ждребаоник. Зато можемо слободно рећи да су мошти Светог Арсенија закрстиле Црну Гору. Његове мошти су су је закрстиле и показале нам пут којим и ми треба да идемо. Нека би Бог дао да и наше срце као и Светог Арсенија што је било буде плодна њива на којој ће падати плод ријечи Светог Јеванђеља и доносити плод спасења и вјечнога живота“, казао је протојереј Мирчета Шљиванчанин. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приоморски г. Атанасије служио је данас, на празник Светог Арсенија Сремца, другог Архиепискјопа српскогх са свештенством Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда у којем почивају мошти овог светитеља. Звучни запис беседе У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да, поред сестринства манастира Ждребаоник, данас славе и сестре у Пећкој Патријаршији. „Духовне сестре су вам и тринаест дјевојака које су побили безбожни комунисти у Невесињу 1945., само зато што су биле правослчавне Српскиње и из патриотских породица. Сахрањене су на северној страни цркве. Јуче смо им певали тропар“, рекао је он. Додао је да ће ускоро бити насликана и икона тих Новомученица невесињских и ждребаоничком сестринству пожелио да му помогну Свети Арсеније, анђели и арханђели. „Нека вам помогну и те Свете новомученице. Молите се и за сестре у Пећи“, казао је он. Владика Атанасије је подсјетио да је Свети Сава изабрао свог ученика Светог Арсенија за наследника. „Који је онда припремио да се пресели Жичка архиепископија кад су напали Угри, данашњи Мађари. Тако је наша патријаршија Пећка патријаршија. Нек је и њима у Пећи срећан празник и нека их Господ штити“, поручио је Владика Атанасије Након Литургије је благосиљан је славски колач манастира, као и колач даниловградског Православног братства „Свети Арсеније“. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Будући да ме удостојио Господ тога великог дара као ђака овог часног училишта да боравим поред моштију Светог оца нашег Арсенија желео бих вечерас да са вама поделим неколико својих скромних размишљања. Истакао бих данас можда више него икад до сада можемо се поучити од речи Светих отаца наших Симеона и Саве те свесрпске свештене двојице и од Арсенија Савиног непосредног наследника и свих врлина и добродетељи баштинака. Још за живота Свети Арсеније својим савременицима и духовним поданицима постаје „Милостињи водитељ и милосрђа ризница“, како каже црквени песник у његовом тропару; „учитељ правоверја и архијереја божаствено украшење“. Стога не чуди што су савременици Светог Арсенија препознали у њему величину и дар Божији, и готово за живота његовог уврстили су га у ред светих божијих угодника. Њега је одабрао Свети Сава за свог наследника још за живота и познато је да је Свети Сава предао свој трон јер је он то оценио тако и наиме спремао се на пут за Свету Земљу за Палестину у обилазак Светих места и пре одласка рукоположио је у Жичи игумана Арсенија, а потом је са њим био у Жичи да га подучи и да види како ради још једну непуну годину а затим је отпутовао Свети Сава на путу за Свету Земљу и на том путу као што је познато умро је у повратку у манастиру Трнову. Читјући мудре речи, поуке из житија светога оца, које записаше најстарији наши биографи Доментијан и Теодосије, можемо и данас да ишчитамо божанствену мудрост којој своје стадо учи овај велики Божији угодник. Запитао бих се чему нас данас то учи Свети отац наш Арсеније? Учи нас јединству и једномислију у Господу. Учи нас благоукрашавању храмова Божијих, благољепију свете службе Божије и, милитвеном и литургијском јединству и једнообразју, кад каже: „Послушајте мене онда, о чеда честита јер кажем: И блажен је човек који путе моје чува: јер и силази моји и силази живота припремају милост од Господа…. Разумејте, дакле, незлобиви лукавство, а неучени приложите срца. Послушајте и мене, јоште поштена јер кажем: И отворићу уста праведна као што истинито учи грло моје; мрска су мени уста лажљива. Истините су речи уста мојих: Ништа у њима није криво а ни изврнуто. Сва је истина у онима који разумеју и чиста онима који налазе разум. Јер научићу вас истини да буде, о Господе, душа ваша. Свети Арсеније био је оцењен још од Светог Саве као одан Цркви, одан народу и одан њему лично. Био је оцењен и као знамен и образован човек оног доба тако да је он један од наших вредних и не само оданих Архиепископа него и богомоодабраних самим тим што га је одабрао и изабрао Свети Сава. Арсеније је саградио у свом времену Цркве. Прво је саградио у Пећи Храм Светих Аапостола и поред Жиче ту је он имао своје седиште од тада и почиње седиште касније у Пећкој Патријаршији а саградио је још и Сопоћане и Градац. Значи био је предузимљив градитељ. Остало је у записима да је Свети Арсеније био и врстан беседничар и по томе је он познат у нашој историографији, у историографији наше Цркве. Међутим пред крај свог живота он се разболео и оценио је да треба неко други да га наследи па је урадио исто што и Свети Сава. Он је одабрао епископа хумског Саву за наследника а то је био син Стефана Првовенчаног и устоличио га је 1263. године, а Арсеније умро 3 године касније 1266. године и као што је познато сахрањен је у Храму Светих Апостола у Пећи који је саградио за живота али због ондашњих политичких прилика а касније због турског освајања мошти Светог Арсенија су често премештане из манастира у манастир, прикриване не само у манастирима него и у пећинама и то је једна од задивљујућих врлина српског народа и Српске Православне Цркве, та врлина чувања моштију наших светитеља та врлина српског народа и наше Цркве показује нешто што је најлепши божији дар у човеку, чување светости, чување завета и чување за следеће генерације за потомство онога што је највредније било (најсветије) у прошлом времену. Тако су Срби и свештеници, српски народ и Српска Црква чували и носили и скривали мошти Светог Арсенија у манастиру Довољи у Морачи, па на Медуну, затим у Добрићеву, у Херцеговини,у Ждребаонику, у Косијереву опет у Херцеговини и тек од 1920. године његове мошти се налазе стално у манастиру Ждребаонику у Бјелопавлићима где су и сада и где их чува сестринство манастира Ждребаоника и чува успомену на Светог Арсенија јер и у овом времену као и раније мошти Светог Арсенија показују своју чудотворну Божију моћ тако да се зна да у новије време он је исцелио неколико тешких болесника у Ждребаонику. Први пут архиепископ Арсеније српски помиње се као Свети у Русији 1388. године а званично је канонизован за светитеља у Москви на сабору 1549. године, дакле, врло брзо после смрти. Тај процес проглашења за Светог је врло дуг који може да траје вековима. Он је међутим званично канонизован за светитеља неких свега 130 година после смрти. Но светац не би био светац када не би био чудотворан и када о њему не би имао народ дивна и најлепша предања и сећања. О Светом Арсенију има заиста много предања али не знам да ли има у било ком светитељу лепше, чудотворније, уверљивије предање као о Светом Арсенију. Док су његове свете мошти боравиле у манастиру Довољу на реци Тари, то се догађало негде у времену Карађорђевог Устанка 1805. године, пљеваљски турци су стално правили препаде на манастиру Довољи али та је опасност била све већа самим тим што је почео Карађорђев устанак. Једне вечери као сваке вечери светитељи су умивали ноге братство, калуђери и монаси у манастиру Довољи сваке вечери су умивали ноге разблаженим белим вином и обували му сваке вечери нове сукнене чарапе. Једног јутра игуман је запазио да су те нове чарапе на светитељу раздеране од табана и онда се задивио и питао се шта то може бити. Очигледно је било да је светитељ ходао или да је неко заменио чарапе е зато је стари игуман наредио да монаси и калуђери дежурају по целу ноћ код светитеља и једне ноћи монах који је дежурао види отвара се саркофаг светитељ се диже из саркофага, отварају се врата на манастиру, он излази иде уз камену стазу монах зањим идем на храст велики уствари храст који је био изнад манастира и попне се на њега. Монах јави братству и они сви изађу испод храста и моле светитеља да сиђе, међутим, он неће и та молитва је трајала дуго док се најзад светитељ умилостивио и сашао и вратио се сам опет у Цркву. Сад је њима било јасно зашто су чарапе биле раздеране. Дежурали су следеће ноћи и следеће ноћи исто се то поновило и онда је стари игуман питао шта то значи, какав је то Божији знак? Закључили су да прети манастиру и светитељу и њима нека велика опасност и да ће се она догодити ускоро и због тога одлуче да светитеља склоне у једну пећину поред реке и то су учинили тајно ноћу саградивши нови сарк и однели га тако да нико није знао где је. Већ следећи дан Турци су напали Довољу, запалили, разорили, књиге побацали у реку Тару, поубијали неке игумане и монахе из братства тако да се показало да је светитељ заиста предсказао највећу могућу опасност и за њих и за себе и за манастир. То је једно живо предање. На истинитост овог предања указује један запис из манастира Довоље, запис је непотпун, али ипак потврђује да је дотад пренесен из манастира у Пештеру у Пећи где каже: „Похара се од безбожније турковског 1809 љета кивот са моштима сакрисмо у пештерак Светог Арсенија јест светому нико не долази токмо пчеле; значи Светоме нико не долази осим пчела и шта се то десило; после 5 година када су дошли калуђери да понесу мошти свечано из пећине открили су поклопац и видели да су пчеле нанизале саће по даскама около али нигде на Светитеља, саће меда тако да су тих 5 година заједно живели Светитељ и пчеле, он Светитељ а пчеле за које се верује да су једина бића на земљи која су проживела првобитни рај. И заиста, зар нисмо сви сведоци и чуда и знакова Божије милости овог светитеља. Не треба их ни помињати, ни описивати. Јер, кад бисмо и хтели, немамо правих речи. Еда ли наш век још увек рађа Доментијане и Теодосије? Или Константине Философе, који би у летопис записали, у житије приповедали и у стих спевали преславна чуда Божија на једном малом православном народу, и још мањем његовом чувару светих архипастира Арсенија и Саве. Нека би дао Господ да молитвама Светог Оца нашег Арсенија одолимо свим невољама и свим недаћама и искушењима у овим бурним и тешким временима са којима се сусрећемо и са којима се будемо сусретали, те да бисмо му клицали свим срцем: „Свети Оче Арсеније моли Бога за нас“! Професор Никола Ерцег Извор: Епархија сремска

На дан када наша света Црква савршава молитвени спомен на светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније (Главчић) прославља свој имендан. Уредништво нашег Портала упућује молитвене честитке предстојатељу Цркве Божје у Епархији нишкој и свесрдно са пуно љубави узвикује: Преосвештеном и високодостојном Господину Господину Арсенију, Божијом милошћу Православном Епископу нишком. Подај Господе дуг и миран живот, здравље и спасење, победу над непријатељима и сачувај га на многе године! Долгоденствуј, Преосвештени Владико, на многа и блага лета! Животопис Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија (Главчића) Епископ нишки Арсеније (Главчић), рођен је 10. марта 1978. године у Вршцу, од оца Богдана и мајке Ружице, рођене Ненадовић, добивши на крштењу име Миломир. По породичном пореклу aрхимандрит Арсеније потиче из места Ковачи код Јошаничке Бање, где је рођен његов отац Богдан. Мајка Ружица, рођена у селу Баваниште код Панчева, пореклом је из чувене породице Ненадовића из Бранковине. Деда по мајци Никола потомак је Јакова Ненадовића. Основну школу завршио је у родном месту 1993. године, одакле, по благослову тадашњег Епископа банатског Хризостома (Столића), одлази у Богословију Светог Саве у Београду. Школовање у Богословији завршава са одличним успехом 1998. године. Одмах након завршетка Богословије, по благослову Епископа Хризостома, уписује се на Богословски факултет у Београду. У току студија два пута је одлазио на усавршавање руског језика на Пушкиновом институту у Москви, 1999. и 2000. године. Године 2002. Епископ банатски Хризостом поставља га на дужност Секретара Епархијског управног одбора и благајника Епархије банатске. На тој дужности остаје све до септембра 2004. године. Следећи свог духовног оца Епископа Хризостома прелази у Епархију жичку где бива постављен на дужност Секретара Епископа у јулу 2005. године. Истовремено започиње и припрему за монашки живот као искушеник на Епископском двору у манастиру Жичи. У септембру 2005. године дипломирао је на Богословском факултету у Београду. На дужности Секретара Епископа жичког остаје до октобра 2006. године када, по благослову Светог архијерејског синода Српске православне цркве, одлази на постдипломске студије у Грчку. На Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну уписује се на магистарске студије на катедри за Литургику код професора Панајотиса Скалциса. У току студија прима монашки постриг у манастиру Студеници 1. августа 2007. године добивши име Арсеније. На празник Светог пророка Илије исте године рукоположен је у чин јерођакона од стране Епископа жичког Хризостома у манастиру Студеници. Две недеље касније, на празник Преноса моштију светог архиђакона Стефана, 15. августа, у манастиру Жичи, Епископ жички Хризостом рукоположио га је у чин јеромонаха. Након тога враћа се на студије у Солун, а наредне године, на празник Преподобне Анастасије Српске, 5. јула, у манастиру Студеници, произведен је у чин aрхимандрита. Магистарску дисертацију на тему: „Типик Светог Никодима Архиепископа српског“ одбранио је 29. новембра 2012. године са одличном оценом. Након освећења новог Епископског двора у Краљеву, 15. маја 2011. године, заједно са Епископом жичким Хризостомом, као придворни монах, прелази из манастира Жиче у Краљево. Уз свог духовног оца остаје све до његовог блаженог уснућа 18. децембра 2012. године. Након упокојења Епископа Хризостома наставља да врши послушање придворног монаха на Епископском двору у Краљеву. У фебруару 2014. године, на предлог Администратора Епархије жичке Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, добија благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве за докторске студије на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа топличког, викара Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 24. маја 2017. године изабран је за Епископа нишког. Устоличен у Саборном храму Силаска Светога Духа на апостоле у Нишу, 13. августа 2017. године. Вашој пажњи препоручујемо интервју са Владиком Арсенијем који је објављен у "Православном мисионару", званичном мисионарском гласилу Српске Православне Цркве за младе: Владика Арсеније: Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери!

Био је други Aрхиепископ српски, својевремено највећи подвижник у жичком братству и најодговорнији ученик Светог Саве. О његовом духовном развоју оснивач аутокефалне Српске Цркве се нарочито бринуо. Успешно је понео бреме управе младе српске архиепископије, толико важне за српски државни и народни живот средњег века. У његовом житију, прворазредном хагиографском и историографском документу, кога је написао Aрхиепископ Данило II, наводи се да је био родом „од сремске земље“. Српска историографија усваја да је средњовековни Срем обухватао и територију данашње Посавине, Мачву, долину Колубаре и крајеве све „до Ужица“. Заиста је угарска политичка топографија раздвајала Овострани и Онострани Срем (Syrmia Citerior et Ulterior), тј. данашњи Срем и „Срем“ јужно од Саве ка Колубари. У намери да се са угарском географијом реши питање завичаја првог наследника Св. Саве, и смести не на север од истоимене реке, тумачима Даниловог зборника измицало је из вида да се Св. Сава два пута интересује за завичај придошлице у Жичу, исказујући бригу и нарочито занимање за његову постојбину. Такође, ако је млади Арсеније „од младости своје“ волео монашки живот, могао је да има узор у једином православном Манастиру у Срему, а то је био Св. Димитрије у Сремској Митровици, који се у изворима римске курије означава као „пун монаха Грка“ и „легло шизматичких заблуда“. У сваком случају, доцније вести и традиција место рођења другог српског Архиепископа смешта северно од Саве и Дунава, између поменутих река, свеједно да ли је то Бингула или Дабар код Старог Сланкамена. Други архиепископ Српске Цркве У зборнику Житија краљева и архиепископа српских налази се обимна хагиографија Св. Арсенија, коју је написао Архиепископ Данило II. Како је писац имао за циљ да покаже молитвени и подвижнички лик другог српског Архиепископа, у тексту се налази ипак сразмерно мало позитивних историјских чињеница које би говориле о Арсенијевој управи над Црквом и црквено-политичком окружењу. Наследио је „престо архиепископа српских и поморских земаља“ 1233. године, на лично заузимање Светог Саве, пошто се овај повукао и отишао на своје друго путовање у Свету Земљу. Архиепископ Арсеније је подигао Цркву Св. Апостола у Пећи, одредивши је уместо Жиче да буде седиште Српске Цркве, јер је Жича била сувише изложена нападима непријатељских војски. Заједно са краљем Владиславом старао се око преноса моштију Св. Саве из Трнова у Србију и учествовао је у преносу столице епископа стонских из Манастира Пресвете Богородице у Стону у Манастир Св. Петра и Павла на Лиму. Због болести се повукао са чела Српске Цркве 1263, а упокојио три године доцније у жичком метоху Црнча, такође на Лиму. Сахрањен је у својој задужбини, Цркви Св. Апостола у Пећи. Историја преноса моштију Као ни за једног другог светог, о моштима Светог Арсенија, другог Архиепископа српског има прилично сачуваних писаних података. Запис из времена Патријарха Јована Кантула („архиепископа пећког и западног Поморја“), из 1604. године, говори да је Манастир у Пећи „света српска архиепископија у којој почивају мошти светих архиепископа и првопрестолника тога светог места: Арсенија, Евстатија, Никодима и других светих“. Михаило Митрополит коласијски – бањски, кратовски и штипски записао је 1653. на свом дару, Псалтиру, кога је послао Пећкој Патријаршији, да тамо „почивају мошти светих отаца Арсенија, Евстатија и Никодима и других светих богоугодника“. У једном запису рукописне књиге Цркве Св. Ђорђа у Призрену из 1737. г., описује се метеж из те ратне године и пресељење моштију Срба светаца: Светог Евстатија однели су на другу страну да почива, мислим у Црну Реку, Светог Арсенија су раздробили и расејали безбожни Скити, једва се глава пронашла. О, Господе, приђоше свирепи незнабошци на достојање Твоје, 31 марта 1737. Према запису из 1806. године мошти Св. Арсенија су почивале у Манастиру Довољи у долини реке Таре. Манастир је био похаран 1809, његове драгоцености и ризница разграбљени, а мошти су имале следећу судбину: „кивот са моштима у пештерама и у јамама (провалијама) земаљским се сакривао. Калуђери Морачког манастира су се много трудили око Светога, да га узму, и нису могли. Светога нико није могао да подигне, само су се пчеле трудиле унутар кивота, носећи светитељу драгоцени дар, изабрани сат медени посред његових моштију, као што је голубица носила Ноју стручак маслинове гранчице“. Јеромонах Јоаникије је 1814. године мошти пренео у Манастир Св. Тројицу Пљеваљску. Свети кивот са моштима другог српског Архиепископа је у међувремену враћен у Манастир Довољу, о чему сведочи запис из 1833. године: „Градише се келије у манастиру Довољи који се налази у Херцеговини, при храму Успења Пресвете Богородице, где почива Свети Арсеније, архиепископ српски“… Мошти су кратко биле у Манастиру Морачи, затим у Кучима, а онда у Ждребаонику, морачком метоху. Године 1884. по наредби књаза Николе I Петровића Његоша пренете су у Манастир Косијерево. Године 1920 су из Манастира Косијерево поново враћене у Ждребаоник, где се и данас налазе. Највероватније је само реч о делићу моштију Светог Арсенија српског, јер на једном кивоту Манастира Добрићево се ишчитавало: „Сије све(те) мо(шти) Арсе(нија) сер(бскаго)“. Део његових моштију чувао се до 1716. године и у Манастиру Крушедол. Историја култа У српским типицима XV века, дан смрти другог српског Архиепископа 28 октобар, узима се као дан његовог прослављања, црквеном службом и празничним песмама: „Месеца октобра двадесетосмог успомена међу светима оца нашег Арсенија, архиепископа, чудотворца“ (Данилчев типик, из године 1416.). Развој култа Св. Арсенија у средњовековној Србији текао је спонтано, почев од његове чудесне објаве у доба Архиепископа Саве II (1264-1271.), када је уз грмљавину гроб препукао, а братија положила његове мошти у кивот, уз молитву и богослужбено поштовање. Средњовековни српски књижевни списи говоре о чудесним исцељењима болесног младића из Срема, грчког монаха и једне жене. Најстарију службу овом светом написао је Данило II, која је у доба цара Душана незнатно редигована, убацивањем стихира које потенцирају посредништво „за благоверног цара“. Нажалост у Народној библиотеци Србије су у пожару 1941. заувек изгубљени рукописи, службе Св. Арсенију из средине XIV века. Један рукопис је нетрагом нестао после Првог светског рата, а написао га је дијак Станислав за деспота Јована Оливера. Када је смерни Павле по налогу Патријарха Антонија 1574. преписивао Пслатир за Манастир Пећку Патријаршију, да неко не би украо ту књигу, духовну санкцију су гарантовали „владика и светитељ Христов Сава и Арсеније и сви они који су придржавали престо тај“. Када је поклањао новоукоричену богослужбену књигу Манастиру, Патријарх Пајсеј је 1624. заклињао и претио супарништвом Пресвете Богородице и „Светог Арсенија“. Нарочито је важан однос карловачких митрополита према овом светом. Тако је Митрополит Викентије Поповић Хаџи-Лавић 1724. године послао покров за кивот у коме су биле мошти Св. Арсенија Сремца. Јеромонах Антим Радојковић, сабрат Пећке Патријаршије, знајући као монах дотичног Манастира значај Арсенијеве градитељске делатности у једном занимљивом издању из 1853. године је певао својој обитељи: „Славна српска Патријаршијо, Од западне стране на реци Бистрици, Ти си мати свој српској земљи, Храм Спасовог Вознесенија, Први ти је ктитор Свети Сава, Сатрудник му би Свети Арсеније…“. (Пјесна на похвалу српским светитељима и манастирима, Београд 1853). Ликови Светог Арсенија, поред минијатура у рукописима, су живописани у Пећкој Патријаршији, Дечанима, Студеници, Ариљу, Сопоћанима, Завали, Јежевици, Ораховици, Матејићу код Куманова, Подврху код Бијелог Поља, Благовештењу Кабларском, као и све бројније новије представе. Цркве које су посвећиване његовом имену зидају се у у Пећи, Шудикову на Лиму, Штављу код Сјенице. Култ Св. Арсенија Српског приметан је у Русији, са више или мање званичног црквеног тона и хијерархијске санкције од средине XV века. У новије време култ Светог Арсенија, другог Архиепископа српског, ширен је, захваљујући руској политичкој и црквеној емиграцији након бољшевичке револуције 1917. године, по Далеком Истоку. Још је у XVIII веку гроф Сава Владиславић, Србин у руској царској служби подигао Цркву у источном Сибиру посвећену Св. Сави, првом Архиепископу и просветитељу српском. Руски Архиепископ у Манџурији Нестор, који је носио титулу камчатски и сеулски, замолио је 1933. Патријарха српског Варнаву за део моштију Св. Арсенија, које су положене у капели Дома Милосрђа у Харбину, манџурском граду у коме се затекао велики број руских избеглица. Том приликом је Архиепископ Нестор написао и акатист Св. Арсенију. Богословија у Сремским Карловцима данас носи име и за небеског заштитника има Светог Арсенија Сремца, другог Архиепископа српског. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

На празник Светога великомученика Димитрија Солунског, 8. новембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је свету архијерејску Литургију у сомборској касарни Аеродром (Први центар за обуку Војске Републике Србије у гарнизону Сомбор), уз саслужење војних свештеника и свештенства Епархије бачке. Звучни запис беседе Учешће у Литургији узели су високи званичници и припадници Војске Републике Србије, госпођа Душанка Голубовић, градоначелница Града Сомбора, као и представници општина Апатин, Кула и Оџаци. Владика Арсеније је извршио чин малог освећења војне капеле посвећене Светоме великомученику Димитрију, освештао је славско кољиво и пререзао славски колач који је принео мајор Небојша Мијаиловић, овогодишњи кум славе. Захваливши Његовом Преосвештенству Епископу бачком г. Иринеју – са чијим благословом је освештао ову светињу, владика Арсеније је подсетио на жртву и страдање светитеља Димитрија. Његове мошти су целебне и чудотворне. Налазе се у Солуну, у великој базилици која је посвећена светоме Димитрију. Верници долазе из читавога света да се поклоне и да замоле светога Димитрија да он буде њихов заступник пред Богом, навео је Епископ нишки. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 5. октобра у 19:00 часова предавање на тему: "Свети Василије Острошки - друг Христов", одржао је протопрезвитер Арсеније Радовић. Извор: Манастир Острог

У четрнаесту недељу по празнику Педесетнице, на дан када молитвено прослављамо Свете Правдене Јоакима и Ану, у недељу, 22. септембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је чин великог освећења храма у селу Крушевица који је посвећен Рођењу Пресвете Богородице, рекао је за Радио Глас јереј Душан Гагић, парох конџељски. Звучни запис беседе Преосвећеном Владики саслуживали су протојереји-ставрофори Младен Симић, Милан Рогљић и Милан Симић, свештеници у пензији, протојереј-ставрофор Ђукан Оровић, старешина храма Светих апостола Петра и Павла у Житорађи, протојереј Никола Илић, старешина храма Светог Прокопија у Прокупљу, протојереј Слободан Петровић, архијерејски намесник топлички, протојереј Драган Миленковић, парох пети прокупачки, јереј Драган Јевтић, парох други куршумлијски, јеромонах Нектарије (Ђурић) и протођакон Стеван Кричка. Дан уочи освећења храма одржан је Сабор у овом храму, на дан када молитвено прослављамо Рођење Пресвете Богородице, у овом храму традиционално окупљају верници који живе у овом крају или из њега потичу. Ипак, дан касније, у овом историјском тренутку - Великом чину освећења храма - молитвено учешће узело је много верног народа, чак и више него претходног дана, потврдио је за радио јереј Душан Гагић. У Часну трпезу на којој се служи Света Литургија, положене су мошти Светих мученика сурдуличких, који су пострадали током Првог светског рата. Обраћајући се верном народу Владика нишки Арсеније започео је надахнуту беседу овим речима: "Данас је историјски дан за ово мести и за овај храм који смо данас освештали" Владика Арсеније је истакао да је су великим чином освећења или како то народ воли да каже "крштењем цркве" подарили овом крају храм у коме ће се ако Бог да народ окупљати, ако не чешће, а оно макар на дан Рођења Пресвете Богородице. Владика је говорио и о Светим Праведним Јоакиму и Ани, родитељима Пресвете Богородице, које прослављамо дан након празника Рођења Пресвете Богородице, која је мајка Христова, мајка Цркве и мајка свих нас, рекао је Преосвећени подсетивши се речи Авве Јустина. Извор: Радио Глас