Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'антоније'.
Found 70 results
-
У четвртак 05. јула 2018. године, у катедралном храму Свете браће Ћирила и Методија у Прагу, Његово Блаженство Митрополит Чешких земља и Словачке г. Ростислав, началствовао је светом Литургијом, уз саслужење више архијереја Чешке, Грчке, Руске, Украјинске, Грузијске и Српске Цркве. Повод је био јубилеј 1155-годишњица од доласка Свете браће у Моравску. По одслуженој Литургији, сви представници Помесних православних цркава су удостојени високог одликовања: ордена Светог кнеза Ростислава (2 степена). Извор: Званични сајт Епископа Антонија View full Странице -
Епископи Кирило и Антоније богослужили у Москви
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
У прву недељу по Духовима, када Црква слави успомену на Свете и равноапостолне цара Константина и његову мајку царицу Јелене, као и на празних Свих Светих, Преосвећеним Владикама саслуживали су архимандрит Александар (Котов), протојереј Димитрије Калашников, јереј Ољег Вишински и ђакон Владислав Соколов. На богослужењу је одговарао хор под руководством диригентице Људмиле Черкасове. По завршетку Литургије, епископ Антоније је поздравио све верујуће честитајући им празник и наступајући Апостолски пост, подсећајући на живот и дела Светих цара Константина и његове мајке царице Јелене. Такође, Преосвећени г. Антоније је поздравио и свог високог госта Преосвећеног Епископа буеносајреско-јужноцентралноамеричког г. Кирила који се налази у посети граду Москви, истичући да владика Кирило има велико послушање, поверено му од стране Српске Православне Цркве, да шири Христово Јеванђеље и веру православну на тлу Јужне Америке. Извор: Српска Православна Црква -
Њихова Преосвештенства Епископи буеносајреско-јужноцентралноамерички г. Кирило и моравички г. Антоније служили су 3. јуна 2018. године свету архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју Српске Православне Цркве у Москви. У прву недељу по Духовима, када Црква слави успомену на Свете и равноапостолне цара Константина и његову мајку царицу Јелене, као и на празних Свих Светих, Преосвећеним Владикама саслуживали су архимандрит Александар (Котов), протојереј Димитрије Калашников, јереј Ољег Вишински и ђакон Владислав Соколов. На богослужењу је одговарао хор под руководством диригентице Људмиле Черкасове. По завршетку Литургије, епископ Антоније је поздравио све верујуће честитајући им празник и наступајући Апостолски пост, подсећајући на живот и дела Светих цара Константина и његове мајке царице Јелене. Такође, Преосвећени г. Антоније је поздравио и свог високог госта Преосвећеног Епископа буеносајреско-јужноцентралноамеричког г. Кирила који се налази у посети граду Москви, истичући да владика Кирило има велико послушање, поверено му од стране Српске Православне Цркве, да шири Христово Јеванђеље и веру православну на тлу Јужне Америке. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Преподобни Антоније Велики: О мудрим људима и мудрим душама
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
*** Истински мудар човек има само једну бригу, да се свом душом повинује и на сваки начин угађа Богу. Томе и само томе поучава овај човек душу своју, како да угоди Богу, благодарећи Му за Његов добар промисао, у ма каквим животним околностима се налазио. Јер, неумесно је не захваљивати лекарима за оздрављење тела, чак и онда када дају горке и непријатне лекове. Исто тако је неумесно не благодарити Богу јер нам се не чини радосним, не схватајући да све се одвија по Његовом промислу и нама на корист. У таквом промишљању, у таквој вери у Бога је спасење и покој души. *** Мудар човек, преиспитујући самог себе, спознаје шта му је потребно и корисно да чини, шта је блиско и спасоносно за његову душу, а шта јој је страно и погубно. На овај начин избегава оно што штети души, као нешто страно. *** Мудра и добродетељна душа открива се у погледу, поступцима, гласу, осмеху, разговорима и обраћању. У таквој души се све променило и задобило достојанствен изглед. Њен богољубиви ум, као снажни вратар, затвара пролазе срамним и злим помислима. *** Мудра душа се труди да се избави од беспућа, надмености, гордости, саблазни, зависти, крађа и свега у чему се састоји суштина демонских дела и злих казивања. Ово, при марљивом труду и пажљивом созерцању, успева да сврши човек чије жеље нису устремљене на ниска задовољства. *** Квалитатвна мудрост у нама, само делима нас чини достојним да се називамо људима; без ове мудрости, од бесловесних бића бисмо се разликовали физиономијом и даром говора. Дакле, да позна разуман човек да је бесмртан; и да омрзне сваку срамну похоту, која је људима узрок смрти. *** Мудрим људима није потребно да слушају разне беседе, већ само оне које доносе корист, које воде ка познању воље Божје; јер је она пут, којим се опет људи враћају у живот и у вечну светлост. *** Нема никакве користи од изучавања науке, ако душа не живи добрим и богоугодним животом. Узрок свих зала је заблуда, прелест и мржња према Богу. *** У разговорима не треба да буде присутна грубост; мудре људе обично, више него девице, красе скромност и целомудрије. *** Непостојани и необразовани не треба да кушају мудре људе. Мудар је онај ко Богу угађа и безмолствује, или, уколико говори, говори мало, и само оно што је неопходно и Богу угодно. *** Не може се одједном постати добар и мудар; ова два се задобијају пажљивим расуђивањем, вежбањем, искуством, дугим подвигом и (најважније) јаком жељом за чињењем добрих дела. Добри и богољубиви човек, који је истински спознао Бога, не да себи мира, радећи све, без изузетка, што је угодно Богу. Такви мужеви се ретко срећу. *** Муж мудри, размишљајући о пребивању и разговору са Божанством, никада се не везује ни за шта земаљско и ниско, већ управља ум свој ка небеском и вечном, свестан да воља Божја – кривац сваког добра и извор вечних блага за људе, – јесте она која спасава човека. *** Ум није душа, већ дар Божији који спасава душу. Богоугодни ум тече испред душе и саветује је да презре привремено, тварно и пролазно, а заволи вечна, нетрулежна и непролазна блага. Тако, да би човек док живи у телу, умом замишљао и созерцавао небеско и Божанско. На овај начин, богољубиви ум је благодетељ и спаситељ људској души. *** Мудра и душекорисна реч је дар Божји; супротно, реч празна, жељна да одреди меру и растојање неба и земље, и величину сунца и звезда, јесте изум човека који се забадава стара, као да жели да ситом захвати воду, и по испразној таштини тражи оно што му никако не доноси корист, будући да нема могућности ово да пронађе. *** Ко поседује ум, тај је свестан да је управо он, – човек пролазни. Онај који позна себе, зна и да је све творевина Божја дата на спасење човеку. У власти човека је да све добро разуме и исправно верује у то. Такав муж чврсто зна да само неколицина поседује врлину да омрзне овоземаљска блага, и да се утеха и вечни покој задобијају од Бога по смрти. *** Целомудрена душа, држећи се непоколебљиво у својој доброј намери, попут коња обуздава гнев и похоту – ове неразумне страсти, и зато што се бори са њима, укроћује их и преовлађује, биће увенчана и удостојена пребивања на небесима, а задобиће ово од свог створитеља Бога, као награду за сетву и труд. *** Истински мудра душа, гледајући на срећу злих и благостање недостојних, не жалости се мислима о њиховим насладама у овом животу, као што то бива са људима неразумним. Таква душа је јасно свесна несталности среће, непознанице пребивања овде, краткотрајности овог живота и страхоте суда, и верује да Бог брине о томе шта јој је потребно за живот. *** Целомудрена душа, презире материјално сакупљање добара и краткотрајни живот, избира небеску утеху и живот вечни, који ће добити од Бога за благочестивост. *** Ум који се налази у чистој и богољубивој души, истински гледа у Бога – нествореног, невидљивог, неизреченог – Јединог Чистог за чиста срца. Извор: Православие.ру-
- 3
-
-
-
- преподобни
- антоније
- (и још 4 )
-
Људи се обично називају мудрима, услед неправилне употребе ове речи. Није мудар онај који је научио изреке и дела древних мудраца, већ онај чија је душа мудра, који може да расуђује шта је добро, а шта зло; који се укљањаја од злог и штетног по душу, а брине се за добро и душекорисно и чини ово са великом благодарношћу према Богу. Само се такви људи могу назвати истински мудри. *** Истински мудар човек има само једну бригу, да се свом душом повинује и на сваки начин угађа Богу. Томе и само томе поучава овај човек душу своју, како да угоди Богу, благодарећи Му за Његов добар промисао, у ма каквим животним околностима се налазио. Јер, неумесно је не захваљивати лекарима за оздрављење тела, чак и онда када дају горке и непријатне лекове. Исто тако је неумесно не благодарити Богу јер нам се не чини радосним, не схватајући да све се одвија по Његовом промислу и нама на корист. У таквом промишљању, у таквој вери у Бога је спасење и покој души. *** Мудар човек, преиспитујући самог себе, спознаје шта му је потребно и корисно да чини, шта је блиско и спасоносно за његову душу, а шта јој је страно и погубно. На овај начин избегава оно што штети души, као нешто страно. *** Мудра и добродетељна душа открива се у погледу, поступцима, гласу, осмеху, разговорима и обраћању. У таквој души се све променило и задобило достојанствен изглед. Њен богољубиви ум, као снажни вратар, затвара пролазе срамним и злим помислима. *** Мудра душа се труди да се избави од беспућа, надмености, гордости, саблазни, зависти, крађа и свега у чему се састоји суштина демонских дела и злих казивања. Ово, при марљивом труду и пажљивом созерцању, успева да сврши човек чије жеље нису устремљене на ниска задовољства. *** Квалитатвна мудрост у нама, само делима нас чини достојним да се називамо људима; без ове мудрости, од бесловесних бића бисмо се разликовали физиономијом и даром говора. Дакле, да позна разуман човек да је бесмртан; и да омрзне сваку срамну похоту, која је људима узрок смрти. *** Мудрим људима није потребно да слушају разне беседе, већ само оне које доносе корист, које воде ка познању воље Божје; јер је она пут, којим се опет људи враћају у живот и у вечну светлост. *** Нема никакве користи од изучавања науке, ако душа не живи добрим и богоугодним животом. Узрок свих зала је заблуда, прелест и мржња према Богу. *** У разговорима не треба да буде присутна грубост; мудре људе обично, више него девице, красе скромност и целомудрије. *** Непостојани и необразовани не треба да кушају мудре људе. Мудар је онај ко Богу угађа и безмолствује, или, уколико говори, говори мало, и само оно што је неопходно и Богу угодно. *** Не може се одједном постати добар и мудар; ова два се задобијају пажљивим расуђивањем, вежбањем, искуством, дугим подвигом и (најважније) јаком жељом за чињењем добрих дела. Добри и богољубиви човек, који је истински спознао Бога, не да себи мира, радећи све, без изузетка, што је угодно Богу. Такви мужеви се ретко срећу. *** Муж мудри, размишљајући о пребивању и разговору са Божанством, никада се не везује ни за шта земаљско и ниско, већ управља ум свој ка небеском и вечном, свестан да воља Божја – кривац сваког добра и извор вечних блага за људе, – јесте она која спасава човека. *** Ум није душа, већ дар Божији који спасава душу. Богоугодни ум тече испред душе и саветује је да презре привремено, тварно и пролазно, а заволи вечна, нетрулежна и непролазна блага. Тако, да би човек док живи у телу, умом замишљао и созерцавао небеско и Божанско. На овај начин, богољубиви ум је благодетељ и спаситељ људској души. *** Мудра и душекорисна реч је дар Божји; супротно, реч празна, жељна да одреди меру и растојање неба и земље, и величину сунца и звезда, јесте изум човека који се забадава стара, као да жели да ситом захвати воду, и по испразној таштини тражи оно што му никако не доноси корист, будући да нема могућности ово да пронађе. *** Ко поседује ум, тај је свестан да је управо он, – човек пролазни. Онај који позна себе, зна и да је све творевина Божја дата на спасење човеку. У власти човека је да све добро разуме и исправно верује у то. Такав муж чврсто зна да само неколицина поседује врлину да омрзне овоземаљска блага, и да се утеха и вечни покој задобијају од Бога по смрти. *** Целомудрена душа, држећи се непоколебљиво у својој доброј намери, попут коња обуздава гнев и похоту – ове неразумне страсти, и зато што се бори са њима, укроћује их и преовлађује, биће увенчана и удостојена пребивања на небесима, а задобиће ово од свог створитеља Бога, као награду за сетву и труд. *** Истински мудра душа, гледајући на срећу злих и благостање недостојних, не жалости се мислима о њиховим насладама у овом животу, као што то бива са људима неразумним. Таква душа је јасно свесна несталности среће, непознанице пребивања овде, краткотрајности овог живота и страхоте суда, и верује да Бог брине о томе шта јој је потребно за живот. *** Целомудрена душа, презире материјално сакупљање добара и краткотрајни живот, избира небеску утеху и живот вечни, који ће добити од Бога за благочестивост. *** Ум који се налази у чистој и богољубивој души, истински гледа у Бога – нествореног, невидљивог, неизреченог – Јединог Чистог за чиста срца. Извор: Православие.ру View full Странице
-
Лепоту богослужења појањем је употпунио хор Светог деспота Стефана под руководством проф. Предрага Миодрага. По одслуженој Литургији, Преосвећени Владика г. Антоније је служио молебан за наступајућу Нову годину по јулијанском календару, након чега је одржао и пригодну беседу, у којој је, између осталог, говорио о данашњем празнику Црквене Нове године, али и личности великог светила и стуба православља Светог Василија Великог, Архиепископа Кесарије Кападокијске. Владика је нагласио да је Свети Василије, изучивши високе школе у Атини, обишао света места Египта, која су на њега оставила велики утисак: -Видевши дубину и лепоту монашког позива, он се опредељује да прими монашки чин и пише мала и велика правила за монашки живот, оснивајући многе манастире општежића. Свети Василије се истакао и као борац и заштитиник православне вере од многих јереси, а нарочито Аријеве, о чему сведоче велики број писама која је оставио иза себе. По речима епископа Антонија, Црква Божја се и данас налази у многим искушењима: -Тако разни расколници и отпадници од Цркве Христове покушавају на различите начине да одведу људе од Истине, од истините и праве вере светих Отаца, наших предака, светих наследника цркве Божје. Сви ти који себе називају епископима Цркве, а нису у Цркви Божјој, нису у јединству са светим православљем, нису у јединству са свим помесним Црквама, не могу се називати Црквом Божјом”. Узносећи молитве на почетку Нове године, владика Антоније је позвао на јединство православља пожеливши: -Нека Бог у овој Новој години подари свима нама радост, мир и љубав, како би сви они који су одступили од Цркве Божје пришли у јединство, да би сви заједно у љубави славили Бога Оца, Сина и Светога Духа, свагда сада увек и у векове векова. Извор: Српска Православна Црква -
Радосни празник Светог Василија Великог и Нова година свечано су обележени и у цркви Светог апостола и јеванђелиста Марка у Београду. Свету архијерејску Литургију, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у овој београдској светињи служио је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, уз саслужење протојереја-ставрофора Трајана Којића - старешине храма, Андреја Арсића, Михајла Арнаута, Сретена Младеновића, протојереја Милоша Миловановића, протођакона Драгише Ђокића и ђакона Драгана Ашковића и Славка Аничића. Лепоту богослужења појањем је употпунио хор Светог деспота Стефана под руководством проф. Предрага Миодрага. По одслуженој Литургији, Преосвећени Владика г. Антоније је служио молебан за наступајућу Нову годину по јулијанском календару, након чега је одржао и пригодну беседу, у којој је, између осталог, говорио о данашњем празнику Црквене Нове године, али и личности великог светила и стуба православља Светог Василија Великог, Архиепископа Кесарије Кападокијске. Владика је нагласио да је Свети Василије, изучивши високе школе у Атини, обишао света места Египта, која су на њега оставила велики утисак: -Видевши дубину и лепоту монашког позива, он се опредељује да прими монашки чин и пише мала и велика правила за монашки живот, оснивајући многе манастире општежића. Свети Василије се истакао и као борац и заштитиник православне вере од многих јереси, а нарочито Аријеве, о чему сведоче велики број писама која је оставио иза себе. По речима епископа Антонија, Црква Божја се и данас налази у многим искушењима: -Тако разни расколници и отпадници од Цркве Христове покушавају на различите начине да одведу људе од Истине, од истините и праве вере светих Отаца, наших предака, светих наследника цркве Божје. Сви ти који себе називају епископима Цркве, а нису у Цркви Божјој, нису у јединству са светим православљем, нису у јединству са свим помесним Црквама, не могу се називати Црквом Божјом”. Узносећи молитве на почетку Нове године, владика Антоније је позвао на јединство православља пожеливши: -Нека Бог у овој Новој години подари свима нама радост, мир и љубав, како би сви они који су одступили од Цркве Божје пришли у јединство, да би сви заједно у љубави славили Бога Оца, Сина и Светога Духа, свагда сада увек и у векове векова. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Кошевић, Милисав Радојевић, Александар Средојевић, Вајо Јовић и Живадин Протић, протојереј Милорад Средојевић и ђакони Јово Каленић, Бранислав Кеџић и Немања Ристић. На светој Литургији су обављена и два рукоположења: ђакона Јове Каленића у чин презитвера и чтеца Велисава Миловановића у чин ђакона. Након свете Литургије епископ Антоније је одржао пригодну беседу у којој је указао на радосне дане претпразништва Рођења Спаситеља света Господа Исуса Христа. -По узору на радосни догађај Рођења Богомладенца у витлејемској пећини, Српска Црква је три недеље пред Божић, посветила величању породичних вредности: деци (Детињци), мајкама (Материце) и очевима (Оци), поручио је владика Антоније. Говорећи о прочитаном Јеванђељу и генеалогији-родослову Спаситеља света у коме се наглашава Његово царско порекло из племена Давидовог, владика Антоније је подсетио и на речи тропара претпразништва Божића у којима се крије сва тајна Господњег доласка на земљу, јер се Христос рађа како би обновио пали лик Адамов. Извор: Српска Православна Црква -
Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријархов, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог и благоверног кнеза Александра Невског. Прилог Радија Слово љубве Саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Кошевић, Милисав Радојевић, Александар Средојевић, Вајо Јовић и Живадин Протић, протојереј Милорад Средојевић и ђакони Јово Каленић, Бранислав Кеџић и Немања Ристић. На светој Литургији су обављена и два рукоположења: ђакона Јове Каленића у чин презитвера и чтеца Велисава Миловановића у чин ђакона. Након свете Литургије епископ Антоније је одржао пригодну беседу у којој је указао на радосне дане претпразништва Рођења Спаситеља света Господа Исуса Христа. -По узору на радосни догађај Рођења Богомладенца у витлејемској пећини, Српска Црква је три недеље пред Божић, посветила величању породичних вредности: деци (Детињци), мајкама (Материце) и очевима (Оци), поручио је владика Антоније. Говорећи о прочитаном Јеванђељу и генеалогији-родослову Спаситеља света у коме се наглашава Његово царско порекло из племена Давидовог, владика Антоније је подсетио и на речи тропара претпразништва Божића у којима се крије сва тајна Господњег доласка на земљу, јер се Христос рађа како би обновио пали лик Адамов. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Саслуживали су протојереји-ставрофори Божо Бакајлић и Момир Џамбић, протојереји Небојша Тополић и Славен Вукомановић, протонамесник Раде Јовић, јереји Мирко Ранисављевић и Владимир Пражић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Немања Боснић. Пре почетка свете Литургије, са благословом Његове Светости Патријарха г. Иринеја, епископ Антоније је произвео дипломираног теолога Велисава Миловановића у чин чтеца. По одслуженој светој Литургији, обављено је освећење славског колача и жита, након чега је Епископ пренео поздраве Његове Светости свечарима - братству храма: протојереју-ставрофору Јовану Кошевићу и протојереју-ставрофору Миладину Вукомановићу са парохијанима, одржавши пригодну беседу о животу и мученичкој кончини игумана Пајсија и ђакона Авакума. Владика Антоније је нагласио како су мученици својим страдањем за Христа, током вишевековне историје српског народа, употпунили списак светих Небеске Србије који пред престолом Свевишњега узносе молитве за спас нашег народа. Извор: Српска Православна Црква -
У суботу, 30. децембра 2017. године, на празник Преподобних мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у новоподигнутом храму посвећеном овој двојици београдских мученика у земунском насељу Алтини. Саслуживали су протојереји-ставрофори Божо Бакајлић и Момир Џамбић, протојереји Небојша Тополић и Славен Вукомановић, протонамесник Раде Јовић, јереји Мирко Ранисављевић и Владимир Пражић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Немања Боснић. Пре почетка свете Литургије, са благословом Његове Светости Патријарха г. Иринеја, епископ Антоније је произвео дипломираног теолога Велисава Миловановића у чин чтеца. По одслуженој светој Литургији, обављено је освећење славског колача и жита, након чега је Епископ пренео поздраве Његове Светости свечарима - братству храма: протојереју-ставрофору Јовану Кошевићу и протојереју-ставрофору Миладину Вукомановићу са парохијанима, одржавши пригодну беседу о животу и мученичкој кончини игумана Пајсија и ђакона Авакума. Владика Антоније је нагласио како су мученици својим страдањем за Христа, током вишевековне историје српског народа, употпунили списак светих Небеске Србије који пред престолом Свевишњега узносе молитве за спас нашег народа. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Викарни Епископ Антоније у богослужбеној посети жарковачком храму (ФОТО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Извор: Жарковачки храм Вазнесења Господњег -
На празник Материце, 24. 12. 2017. године, Светом Архијерејском Литургијом је началствовао викарни епископ Патријарха Његово Преосвештенство г. Антоније (Пантелић), уз саслуживање свештеника и ђакона при Световазнесенском храму. Повезана вест: Епископ Антоније: Нека Бог да трпљења, усели љубав, слогу и мир у наше породице! Извор: Жарковачки храм Вазнесења Господњег View full Странице
-
Настојатељ Подворја СПЦ у Москви, викарни епископ Антоније Пантелић, похвалио се на Твитеру државном делегацијом из Србије у чијем саставу су били председник Александар Вучић, министар за иновације Ненад Поповић, и амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић. http://patriot.rs/vladika-antonije-se-pohvalio-gostima-iz-srbije-na-tviterufoto/ -
Митрополит Антоније - Свети Синод БПЦ неће деловати једнострано по питању МПЦ
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Остале вести из Цркве
Није ред да овај процес, БПЦ разматра и решава једнострано. Из тог разлога је наша црква и донела овакво решење, управо да би могла на прави начин да се усаглашава са осталим православним помесним црквама, у заједничким напорима ка канонском статусу МПЦ, њеном напуштању схизме и успостављању евхаристијског општења са остлим помесним црквама.То је најважније,будући та црква већ дуги низ година страда у изолацији. Наш је дуг, да на њихову жељу за нашим учествовањем, адекватно одговоримо. Решење Светог синода је недвосмислено јасно. Вођен нашом дужношћу да пројављујемо хришћанску љубав, Свети синод је благорасуђивањем, после више него темељне дебате, усвојио решење да у садејству са помесним православним црквама допринесе успостављању канонског статуса Македонске православне цркве. Непосредно после тога, синод је одредио двотрећинску комисију од чланова синода, која броји 8 митрополита са Старозагорским митрополотом Кипријаном на челу. Наиме, ова комисија ће се пре свих других активности сусрести са адекватном комисијом коју је МПЦ унапред одредила, не би ли конкретизовали и усагласили све подробности њихових захтева, како би пред другим помесним црквама могли да иступимо са јасним и конкретним захтевима МПЦ. После тога, остаје нам само да очекујемо нова, будућа решења. Ово је једино канонско решење и није у реду да се оно доноси под било каквим притисцима. Не постоји никаква могућност да једнострано признамо автокефалност МПЦ - био је категоричан митрополит Антоније Ако би смо и признали автокефалност МПЦ, велика је опасност да би и сами подпали под схизму, а у таквом развоју догађаја не би постојао начин да икако помогнемо МПЦ. Морамо се уздржати и оградити од крајњих националистичких настројења. Митрополит је назначио да ће синод консултовати и стручњаке на пољу канона али и историје, како би односи МПЦ и осталих помесних православних цркви били најуспешније решени Схизма је уведене од стране Српске цркве, са којом МПЦ преговара о скидању исте - подвукао је митрополит Антоније ИЗВОР: http://news.bnt.bg/bg/a/mitropolit-antoniy-svetiyat-sinod-ne-deystva-ednostranno-otnosno-mpts Превод: Поуке.орг- 11 коментара
-
- 3
-
-
- митрополит
- антоније
- (и још 8 )
-
Циљ Светог синода је да Македонска православна црква изађе из шизме те да успостави евхаристијско општење са осталим помесним црквама, рекао је Западно и Средњеевропски митрополит Антоније. Првенствено треба започети преговоре са Македонском црквом, како би се превазишла потенцијална историјска размимоилажења. Није ред да овај процес, БПЦ разматра и решава једнострано. Из тог разлога је наша црква и донела овакво решење, управо да би могла на прави начин да се усаглашава са осталим православним помесним црквама, у заједничким напорима ка канонском статусу МПЦ, њеном напуштању схизме и успостављању евхаристијског општења са остлим помесним црквама.То је најважније,будући та црква већ дуги низ година страда у изолацији. Наш је дуг, да на њихову жељу за нашим учествовањем, адекватно одговоримо. Решење Светог синода је недвосмислено јасно. Вођен нашом дужношћу да пројављујемо хришћанску љубав, Свети синод је благорасуђивањем, после више него темељне дебате, усвојио решење да у садејству са помесним православним црквама допринесе успостављању канонског статуса Македонске православне цркве. Непосредно после тога, синод је одредио двотрећинску комисију од чланова синода, која броји 8 митрополита са Старозагорским митрополотом Кипријаном на челу. Наиме, ова комисија ће се пре свих других активности сусрести са адекватном комисијом коју је МПЦ унапред одредила, не би ли конкретизовали и усагласили све подробности њихових захтева, како би пред другим помесним црквама могли да иступимо са јасним и конкретним захтевима МПЦ. После тога, остаје нам само да очекујемо нова, будућа решења. Ово је једино канонско решење и није у реду да се оно доноси под било каквим притисцима. Не постоји никаква могућност да једнострано признамо автокефалност МПЦ - био је категоричан митрополит Антоније Ако би смо и признали автокефалност МПЦ, велика је опасност да би и сами подпали под схизму, а у таквом развоју догађаја не би постојао начин да икако помогнемо МПЦ. Морамо се уздржати и оградити од крајњих националистичких настројења. Митрополит је назначио да ће синод консултовати и стручњаке на пољу канона али и историје, како би односи МПЦ и осталих помесних православних цркви били најуспешније решени Схизма је уведене од стране Српске цркве, са којом МПЦ преговара о скидању исте - подвукао је митрополит Антоније ИЗВОР: http://news.bnt.bg/bg/a/mitropolit-antoniy-svetiyat-sinod-ne-deystva-ednostranno-otnosno-mpts Превод: Поуке.орг View full Странице
- 11 нових одговора
-
- 1
-
-
- питању
- једнострано
- (и још 8 )
-
Поред његове Светости, школу и ученике Богословије посетио је Његово Преосвештенство, епископ моравички, Господин Антоније. Осим Његове Светости, ученицима се обратиио и Ректор Богословије протојереј-ставрофор Др Драган Протић, који се захвалио Патријарху и Епископу моравичком Антонију на доласку у школу и њиховој непрестаној бризи о школи. Покладној вечери су присуствовали ученици и професори Богословије и благодарно се помолили Богу да их припреми за предстојећи пост. Извор: Богословија Светог Саве Фото: Из архиве -
Поводом почетка Божићњог поста, 27. новембра, нашу Богословију посетио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј. Патријарх је благословио ученике и поучио о значају поста и смислу школе коју они уче. Поред његове Светости, школу и ученике Богословије посетио је Његово Преосвештенство, епископ моравички, Господин Антоније. Осим Његове Светости, ученицима се обратиио и Ректор Богословије протојереј-ставрофор Др Драган Протић, који се захвалио Патријарху и Епископу моравичком Антонију на доласку у школу и њиховој непрестаној бризи о школи. Покладној вечери су присуствовали ученици и професори Богословије и благодарно се помолили Богу да их припреми за предстојећи пост. Извор: Богословија Светог Саве Фото: Из архиве View full Странице
-
- 1
-
-
- богословију
- београдску
- (и још 10 )
-
Извор: Српска Православна Црква -
Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније служио је 17. октобра 2017. године, на празник Светих Стефана и Јелене Штиљановић, свету архијерејску Литургију у београдској Саборној цркви. Празничном сабрању крај светих моштију честитог кнеза Стефана молитвено су присуствовали Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Преосвећена господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и рашко-призренски Теодосије, верни народ престонице и гости из Русије и Пољске. Житије Светих Стефана и Јелене (Штиљановић) Звучни запис беседе викарног Епископа моравичког Антонија -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.