Претражи Живе Речи Утехе

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је данас, 11. фебруара, Свету архијерејску литургију у манастиру Костриковача у Мртвом Дубоком, а након тога у Горњим Ровцима двадесетогодишњи помен Павлу Булатовићу, бившем министру унутрашњих послова Црне Горе и министру одбране Савезне Републике Југославије. Звучни запис беседе У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је овај древни храм посвећен Пресветој Богородици запустио иако представља срце Роваца, али не само њих. Подсјећајући да је ова велика светиња по предању старија и од манастира Морача, који је подигнут 1252. године, владика је казао да кад запусти људско срце онда и светиње запусте и занемаре се: „Али хвала Богу, и у то вријеме кад је запустјела, ипак је била школа“, бесједио је владика и помолио се да Бог упокоји ктиторе, осниваче, приложнике и добротворе ове светиње, као и учитеље и ђаке, који су се у њој учили знању и науци. Поред њих, истакао је, данас посебно помињемо тројицу значајних људи нашега времена: прије двадесет година убијеног Павла Булатовића, недавно упокојеног Светозара Ћираковића и Ранка Јововића, знаменитог пјесника који се јуче упокојио и данас је сахрана у његовом родном Косићу код Даниловграда. Владика је казао да је Павле Булатовић часан и честити Ровчанин који је невино пострадао, да се ни данас не зна од чије руке, али Бог знаде и страдалнике и злочинце, а Павле ће остати записан у памћењу овога народа као невина жртва. Светозар Ћираковић, један је од оних двадесет пет професора који су избачени из школе, због тога, како је казао Митрополит, што нијесу хтјели да предају црногорски језик, јер су предавали српски, њему су се учили и на њега их је васпитала мајка. „Светозара Ћираковића смо послали у Скадар, тамо је 800 ђака учио српском језику, пошто није могао у Црној Гори. Један изузетан човјек, и као човјек и као родитељ и као педагог“, присјетио се Митрополит упокојеног Светозара који је своју службу језику и роду наставио у Албанији 2008. гдје је, са Његовим благослословом, српском језику учио народ при Удружењу „Розафа-Морача“. Говорећи о Ранку Јововићу, Високопреосвећени Архиепископ цетињски је нагласио да је он један од најзначајнијих пјесника на српском језику нашега времена који је опјевао своје муке и јаде, и своје невоље, посебно надахнут мученићком смрћу свога оца професора Милоша, који није хтио да приступи братоубилаштву у Црној Гори 1941. године, због чега је убијен од братске руке. Та рана је остала тако дубока у срцу његовог сина Ранка, што је опјевао у дивним и чудесним пјесмама, рекао је владика и додао: „Њима тројици Бог да подари благослов Божији и Царство небеско, а потомству њиховом и овим Ровцима и овој светињи обнову! “ Примјетио је да је ова црква била запостављена, као и преко шесто цркава у Црној Гори које су биле малтене пустолине, али су хвала Богу данас обновљене. „Неки наши министри тзв. културе тврде како је њиховим обнављањем култура Црне Горе оскрнављена. Било како било, ја сам Богу благодаран и вама овдје Ровчанима и Булатовићима, Минићима и свима осталима, који сада послије толико времена обнављате ову светињу, уграђујући се у њу. Надамо се, ако Бог да, да ће ова дивна светиња да процвета и да ће ускоро бити обновљена.“ Говорећи о свом недавном боравку у Светој Гори, у манастиру Ватопеду и у манастиру Хиландару, владика је казао да му је игуман ватопедски о. Јефрем даривао, дао му на располагање 10 000 $, што је он протумачио да је управо игуман предвидио да се тај новац угради у ову светињу: „Тако да имате у виду поред ваших прилога да ће бити и прилози свете лавре ватопедске и манастира Хиландара“, истакао је Митрополит и подсјетио на значај манастира Ватопеда, који је колијевка не само онима који су се кроз вијекове тамо подвизавали, него читавог српскога народа, благодарећи Светом Симеону и Светом Сави. Након Свете службе Божије, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је на гроб Павла Булатовића у Горњим Ровцима служио парастос коме је присуствовао и Александар Вулин, министар одбране Републике Србије, и Владимир Божовић, амбасадор Србије у Црној Гори. „Очекивао бих да буде и министар одбране Црне Горе, јер чини ми се да је Павле Булатовић био министар ондашње савезне државе. Добро, ови наши сад монтенегрини, како их ја зовем, имају неку другу философију, нека им Бог буде на памети и на разуму. Али срамно је и стидно, да данас овдје није министар одбране Црне Горе. Срамота! Његова срамота и срамота ове Црне Горе, али још већа част Ровчанину Павлу Булатовићу, великом и дивном и часном Ровчанину и Србину и министру. Бог да га упокоји“, истакао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Заједничарење у Христу распетоме и васкрсломе, настављено је уз трпезу љубави у манастиру Морача. Министар Вулин је за трпезом поздравио присутне и Митрополиту Амфилохију уручио икону Светог Вукашина из Клепаца и Милице Ракић, дјевојчице која је пострадала у НАТО бомбардовању СРЈ 1999. године. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Након одуслуженог молебна у храму Христовог Васкрсења, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, са Преосвећеним владикама каракашким и јужноамериканским г. Јованом из Руске заграничне цркве, брегалничким и мјестобљуститељем битољским г. Марком из Охридске архиепископије, мати Анастасијом, игуманијом манастира Девич са КиМ, свештенством и дјецом, предводио је литију улицама Подгорице, у којој учествовало преко 50 000 Подгоричана. У литији је ношен омофор и крст Светог Василија Острошког. Након што се литија вратила пред храм, Владика Амфилохије се обратио вјерном народу и казао да се блага вијест о Христу васкрсломе наставља без прекида 2000 година, а њен свједок је и храм Христовог Васксења, као и литије које се догађају у Црној Гори: „Велики су Божији дар литије које овдје трају већ 1700 година, од времана великога цара Константина, када је послије проклетога цара Дукљанина, дао слободу Цркви Божјој и вратио храмове и имања Цркви, црквеним заједницама, свештеницима, епископима онога времена. Од тада је његов закон постао мјера свеукупног законодавства европског до наших времана“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Нажалост, поручио је Митрополит Амфилохије, само у Црној Гори, гдје је Црква Христова присутна од 4. вијека, они који не вјерују у Христа и Његово васкрсење, и мисле да је могуће убити Христа на начин како му је због интереса пресудио Понтије Пилат, обнављају закон проклетога цара Дукљанина. Истакао је да то није добро за Црну Гору Светог Јована Владимира који је пострадао јер није дозволио да се због њега води братоубилачки рат. Митрополит Амфилохије је изразио наду да ће се властодршци уразумити и укинути Закон о слободи вјероисповијести, који је срамота и за њих и за државу. „Посебно је срамота за Црну Гору пред читавом Европом. То је оно што свједочи цијела Европа. Добијамо подршку из Берлина, Париза, Њујорка, Лондона, не само од представника Православне цркве на челу са нашим и цариградским Патријархом, него и од римског Папе и од наше браће муслимана“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да црногорској Влади и власти, која доноси безаконе законе, није сметало да позове Хашима Тачија, „једног срамног злочинца за честити албански народ“. „Хашим Тачи није представник тог честитог народа, него разбојника косовских, који је уз помоћ међународних разбојника Косово и Метохију уништавао, срушио 150 храмова заједно са бомбардерима са Запада. Пријети да ће и он да одузме Пећку патријаршију и Дечане, да и он одузме цркве Божје, као што пријете и ови наши који су на власти да одузму ове светиње Божје. Коме да их дају“, упитао је Владика Амфилохије на што се из десетина хиљада грла заорило: Не дамо светиње!. Он је рекао да светиње нико одавде неће понијети, јер су овдје и грађене и саграђене. „Али има Онај који их је чувао кроз вјекове и који ће их чувати до краја свијета и вијека“, поручио је Митрополит Амфилохије. Владика брегалнички Марко из из Православне охридске архиепископије казао је да су се са оваквим законима суочили вјерни и у Сјеверној Македонији прије 20 година. “И још се суочавамо, да они који нијесу црквени људи желе да кроје судбину Цркви. Ово ме заиста радује кад видим колико се људи сабрало на овој литији. Ово је једно духовно васкрсење“, рекао је Владика Марко. Рекао је да Бог не оставља да пропадне оно што је вјековима грађено и уграђивано у Цркву Божију. „Бог даје благослов за један овакав подвиг и неће допустити да се нецрквени људи баве црквеним питањима“, поручио је Владика брегалнички. Архимандрит Данило Љуботина из Пероја из Митрополије загребачко-љубљанске је казао да ни они нису дали своје светиње, да нису продали своје име и презиме, своје писмо ни своје ђедове ни прађедове, ни сву историју коју су им они предали. „Не постоје земаљски новци који могу да купе нашу савјест, наше светиње, наше име, презиме, наше писмо и нашу културу и све оно што стоји иза нас, јер тако нас свијет препознаје. Свијет нас препознаје по витештву, по доброј ријечи, љубави према свима“, рекао је отац Данило. Додао је да је ово што се у Црној Гори види свјетско чудо. „Гледали смо и друге како ходају по великим градовима, али нису били мирни као ви. Ви сте показали мир, стрпљење и памет“, поручио је архимандрит Данило Љуботина. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У згради Делегације Европске уније у Подгорици данас је уприличен састанак комесара ЕУ за сусједску политику и проширење г. Оливера Вархељија и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, а на тему најновијих друштвених и политичких дешавања у вези Закона о слободи вјероисповјести. Митрополит Амфилохије се захвалио уваженом саговорнику на његовом интересовању и ангажовању по овом питању. Он му је указао на кључне приговоре СПЦ поводом начина доношења и самог садржаја закона, који је по мишљењу Цркве, антиуставан и дискриминациони. Разговор је завршен у обостраној нади да ће сарадња бити настављена а рјешење постигнуто, јер тренутна ситуација, како је закључено, нарушава имиџ Црне Горе у Европи, као и слику њене демократије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици и вечерас је прво служен молебан за спас православних светиња, а потом је градским улицама одржана литија са омофором и крстом Светог Василија Острошког Чудотворца. У крсном входу учествовале су десетине хиљада православних вјерника.. Парох требињски отац Дражен Тупањанин, изасланик Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија, који је предводио вечерашњи крсни вход, обратио се сабранима након литије ријечима да је дошао да донесе благослов из Херцеговине, али да је дошао и да прими благослов од народа који брани светиње.. Поручио је онима који су на челу државе да „могу да се барем тајно прикључе овој атмосфери“. „Дођи и види – кажемо свима њима да дођу и осјете ово чудо“, казао је он. Он је оцијенио да литије неће друго трајати, јер „неправда не може опстати.“ Митрополит Амфилохије, који се вечерас вратио са Свете Горе поручио је испред храма у Подгорици да народу преноси благослов манастира Ватопеда, гдје је духовно огњиште већ десет вјекова. „То је и колијевка једнога народа – нашега српскога народа, колијевка коју је ту започео Свети Симеон Мироточиви, и Свети Сава, одакле су они добили благослов да обнове манастир Хиландар. А Хиландар је, као што знате, мјесто нашег духовног рођења и сусрета са Христом Богочовјеком. Ту смо се ми са Богом сусрели и тај сусрет са Богом живим ево траје до наших времена“, рекао је Владика. Рекао је да вјернима доноси благослове светогорских стараца. „Сва Света Гора је задивљена и обрадована овим што се догађа у Црној Гори, као и браћа Јелини. Срео сам јелинске митрополите, и они су задивљени овим што се догађа с народом православним у Црној Гори. То осјећају и као своје надахнуће“, рекао је он. Поручио је да ће овај свети вход трајати до Христове побједе. „Овај вход ће трајати до велике побједе, рекла је моја мала кума Уна и додала – до Христове побједе“, рекао је он. Поручио је да су све земаљске власти пролазне и да је једина права побједа – побједа Божје правде. „Ако ту побједу они не доживе, џабе им сва власт. Ово је путовање за Христову побједу и трајаће док Христос не побиједи у срцима свих нас, надам се и код ових на власти“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да се Свети Петар Цетињски борио против мржње међу племенима читавог свога земаљскога живота. „Нека ми опросте, али ови који су данас на власти, они настављају ту мржњу црногорских племена и буде је у људским срцима, настављају оно зло и опако сјеме богоубиства и братоубиства које је посијано код нас у току Другога свјетског рата. Будити то у срцу народа је злочин. То је злочин против Црне Горе“, поручио је Митрополит црногорско-приморски. „Онима који себе поистовјећују са Црном Гором поручујем да они нијесу Црна Гора, већ је Црна Гора овај народ. Дај Боже да се ово рођење народа дотакне и ових на власти да се и они препороде“, закључио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Високопреосвештентво Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић) саслуживао је 3. фебруара на панигиру у светогорском манастиру Ватопеду. Повод за ово торжествено молитвено сабрање био је празник Чудотворне иконе Пресвете Богородице зване Парамитија и свештени спомен на двојицу ватопедских светих: Светог и богоносног Максима Грка и Преподобног Неофита. Панигиром је началствовао Митрополит Гревена Давид (Цариградска Патријаршија), преноси интернет страница Светогорске стазе.

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије изјавио је за данашње издање недјељника „Време“ да су проблеми са Законом о слободи вјероисповјести у Црној Гори настали јер није било дијалога и да страхује да и послије поруке црногорског премијера Душка Марковића да је отворен за разговоре, неће бити дијалога у правом смислу. Поводом Марковићевог позива Митрополији црногорско-приморској да разговарају о закључењу темељног уговора, владика је рекао како „сматра да сад није вријеме за причу о уговору, уколико не препознамо спремност Владе да дјелују (знају они како то све може) против спорних дјелова текста овог и оваквог закона“. „Јер, поред оваквог закона, сваки уговор, макар био саткан и од најбољих правних формулација, не би имао никакво позитивно дејство на односе Цркве и државе“, рекао је Архиепископ цетињски г. Амфилохије. Наглашава да је Закон о вјероисповести усвојен због „похлепе неких људи и због њиховог осјећаја да је политичка воља већа и јача од свих претходних донијетих закона“. „Е видите, то ови наши властодршци, затровани опаком болешћу — брозомором, не разумију и мисле да се те луке из којих се испловљава у Небеско царство, те наше светиње, могу претворити у штандове за стицање овоземаљског блага“, навео је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Истиче да он и Епископски савјет СПЦ „нису могли нити хтјели“ да забране предсједнику Србије да дође у Црну Гору на Бадњи дан, већ је то била „братска молба да се његова посјета одложи за неко боље вријеме“. „За вријеме у коме неће бити могуће злоупотребити посјету предсједника Србије и окренути је против СПЦ у Црној Гори и унутрашњег заједништва у Црној Гори. И данас мислимо да је наша молба била на мјесту“, рекао је Митрополит за нови број недјељника „Време“. „Били су то дани почетка протеста, наше аутентичне, духовне и грађанске побуне против поменутог закона (о вјероисповести). Долазак предсједника друге државе међу незадовољне људе могао се врло лако злоупотребити као његов политички утицај и интерес, и као његово покровитељство — што не би била истина и што би наудило духу тих сабрања“, рекао је владика Амфилохије и додао: „На другој страни, сматрамо да би све оно што представља легитимни интерес државе Србије — у смислу бриге о духовној и културној баштини спрског народа у региону, као и очување идентитета Срба изван Србије — требало и могло да се решава у државничким активностима предсједника Србије, а не кроз његове неформалне посјете.“ На оцијену да је на мети прорежимских таблоида у Србији, да прави Цркву заједно са црногорским предсједником Милом Ђукановићем, и да ли зна откуд долазе ти напади, он је рекао да „откуд год да долазе — они су лажни и немају никаквог смисла“. „Било би ван памети да радим на нечему што би наудило и Цркви и Црној Гори и што би ми одузело хришћански и људски образ“, рекао је владика Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Учешћем у вечаршњем Савиним ходом више десетине хиљада Подгоричана јасно и гласно је поново затражило повлачење Закона о слободи вјероисповјести, који је донијет у глово доба ноћи да би озаконио безакоње. Величанствена литија сабрана од литијских притока из Куча, Зете, Вранића, као и других подгоричких насеља, након молебна који је одслужен у Храму Христовог Васкрсења, предвођена Његовим високопреосвештенством Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем са свештенством, упутила се до Клиничког центра гдје је прочитана молитва за све оне који болују и пате од тешких болести, а након тога се вратила у Саборни храм Васкрсења, на чијем платоу је одржана Светосавска академија Академију је благословио и поздравно слово изговорио владика Амфилохије који је поручио да су литијама љубави лијечимо од дубоке ране богоубиства и братоубиства, те се током њих молимо да нам Бог подари да будемо вјерни истини, слободи и правди Божијој, да ако страдамо, страдамо за истину, правду и слободу, а не из мржње према било коме. Нагласио је да је данашња литија ишла према Клиничком центру да покаже љубав свој нашој браћи која страдају, и да посвједочимо да се молимо Богу непрекидно за све који болују, душевно и тјелесно, као и за све страдалнике: „Молимо се за све њих и настављамо овај Сабор који овакве природе траје већ 800 година, рекао бих и много више, 1700 година од времена древне Дукље, Диоклије, када су грађени храмови овдје. Ова собрања нарочито трају осам вјекова откад је Свети отац наш Сава, којега прослављамо, основао Зетску епископију, Митрополију на Превлаци Михољској.“ Изразио је наду да ће црногорска власт дозволити обнову те, али и друге светиње, јер култура нијесу рушевине, она је настала од култа – богослужења, молитве. Сва култура земаљска је из тог култа рођена. „Чувати неко камење, а одрицати се култа – молитве и богослужења, и оваквих сабрања то само могу нови идолослужитељи, идолопоклоници, који се клањају камењу, а не живоме Богу.“ Митрополит је нагласио да ово сабрање траје 8 вјекова без прекида благословено Светим Савом у овој Цркви Божијој која је изњедрила са простора данашње Црне Горе пет патријараха пећких, српских: Евстатије Превлачки, Арсеније Трећи Чарнојевић, Арсеније Четврти Шакабента, Варнава Росић и Гаврило Дожић. Осврћући се на сеобе са Косова и Метохије, Митрополит Амфилохије је подсјетио на нову окупацију КиМ, истичући да није добро што наша власт у Црној Гори, чији су се преци и владари борили против окупатора, признаје ту окупацију и лажну државу, одричући се себе и краља Николе који је ослободио Метохију. Закључио је да није чудо да они који се одричу свог бића и своје прошлости доносе окупаторске, безбожне, братоубилачке законе: „Закон тзв. о слободи вјере, није закон о слободи, него закон о поробљењу, закон о отимању светиња. Да ли има нормалне власти на свијету да нешто тако ради?! Ја се Господу молим да нашој власти врати разум и вjерност изворној Црној Гори, Црној Гори Јована Владимира, Светога цара Константина и Јустинијана.“ Казао је да је Црна Гора великих Немањића, Светога Саве и Симеона Мироточивог Подгоричанина, који је рођен овдје и који је објединио наш народ ондашњу Рашку и Зету, ослободивши византијског ропства: „То ослобођење прогласити за ропство и та мржња против Немањића који су створили Зету и у њој се родили и мржња против Србије, КиМ, је нешто што не спада у нормалне ствари“, оцијенио је Митрополит Амфилохије и изразио наду да ће дати Бог да овај народ који обнавља своју вјеру у Бога љубави, који обнавља љубав као основно начело живота, обновити и своје изворно биће Јована Владимира, Црне Горе Зете древне, Светога Саве и Симеона, Црне Горе Црнојевића и свете лозе Петровића. Позивајући све, посебно дјецу, да се крсте, приме квасац вјечнога живота, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је позвао на очување достојанства литија, да оне буду литије Божје, јер Црква све што ради ради из љубави, те да оне буду без партијских опредјељења, па и националних: „Молимо се Богу да уразуми све у Црној Гори, нарочито нашу полицију. Ових дана ми се јавља доста полицајаца траже благослов и моле да литије буду истински црквене да не прелазе у било каква друга опредјељења, да буду Божије литије. И то треба да испоштујемо.“ Осврћући се на синоћња хапшења дјеце и бацања сузавца на Златици, због сликања тробојке, која је од времена Француске револуције, владика је казао да те три боје значе слободу, једнакост и братство и запитао: „Ко је овдје против слободе, једнакости и братства. Зар та тробојка није на грбу и на застави краља Николе и господара? Зар и они који се сад боре против те тробојке, нијесу у вријеме њиховог комунизма и у новије вријеме послије деведесетих, под тробојком наставили да живе до овог времена“, казао је владика и апеловао на оне који наређују полицији, којој је благодаран, да не манипулишу дјецом у полицији, и приморавају их да раде нешто против њихове и савјести народа и против наше дјеце. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на крају је поручио да све што је урађено на богомржњи и братомржњи је пропало, те не треба на томе градити будућност Црне Горе, а да црногоска власт треба да схвати да се народ Божији пробудио, васкрсао, и оживљава у себе исконска предања ових простора, која обједињују не само нас у Црној Гори, него све европске народе кроз ово заједништво и братство, једнакост и слободу: „Кроз Бога љубави који обједињује својом љубављу све људе и земаљске народе“. Светосавску бесједу произнео је протојереј-ставрофор Борис Брајовић који је казао обраћајући се Христовим сапутницима из булевара Светог Петра Цетињскога, да је то она улица која се утабала и проклијала камењем обурданим са Језерског врха и цијелу Црну Гору поплочала да би њоме она проходала и да се само на Цетињу литија није одржала. „А на улицама нашим нијесу оне луде дјевојке, но синови и кћери оне наше духовне отаџбине од Савине Херцеговине до Војводине, од Посавине до Поцерине, од Андријевице до Подгорице, од Чикага до далеке Аустралије. И све су улице градова пуне само је једна пуста. “ Даље је казао да је све почело од оне подвале облакогоне да Христове сапутнике и његове сватовнике олујним невременом растјерају испред световасилијевске питомине пред његовим манастиром у Никшићу. Поручио је да се тада кренуло са знамењем из Црне у Свету Гору и онако како је Свети Сава учинио на свом другом путу до Свете земље 1233. године, тако се исто све поновило 21. децембра 2019. године у Никшићу. „Осамсто година траје непрекидна борба између вукодлака и јагањаца, и чим се име Христово зазове све се истинско сабере и прибјеже у светињу Божју, у Коло оно из Горског вијенца које се јавља из главе цијела народа, и у свим мјестима и градовима оно се данас одиграва. И све су улице градова пуне, само је једна празна“, поновио је отац Борис. Додао је да се то сплетено Коло у нашем народу прво повело на Спасовдан испред Жиче 1221. године на Сабору Светог Саве, када је изговорио најзначајнију бесједу у нашем роду о правој вјери, а наставило се на нашем Тројичиданском сабору у Подгорици испред Храма Христовог Васкрсења кад смо обновили ону нашу задату завјетну вјеру: „И ту вјеру посвједочили тако што смо Црну Гору мајку нашу пригрлили оном светодуховском свезом љубави којом смо окупани благословеном кишом окупљени око Светог Василија Острошког и Тврдошког испред манастира у Никшићу„. Поручио је да смо тамо сишли са нашим учитељем правовјерја и благовјерја Светим Савом, до најдубљих слојева нашег народног бића до самих почетака, да бисмо поново кренули и себе и земљу ову обновили и сваким је Божјим благословом напунили. И тако се опет охристовили и огосподили са нашим Светим Савом. Прота Борис Брајовић се у име скупљених у Колу Цркве Христове, обратио се Светом Јустину Ћелијском, и запитао да ли препознаје љубљеног свог ученика нашег Владику Амфилохија, види ли ову дјецу и мајке и очеве, честите свештенике, радосне монахе и монахиње, који сви у глас кажу да је Свети Сава међу нама васкрсао: „У нашим школама нема више Савиног имена, али има преобилно у нашим домовима и у срцима укућника. Нијесу више запустјели и нијесу урушени наши храмови и манастири, но су обновљени и пуни и новосаграђени, оче Јустине, мислили су вукодлаци да су са нама завршили, па су нас мало пустили, а ми смо се помладили и обновили као никад у историји Црне Горе. А чије је стадо јагањаца, његова је и планина. Пастир Савина планина, оче Јустине. И све нам је пуно њиме и срце, и душа, и наше тијело и мисли наше.“ На крају се протојереј-ставрофор др Борис Брајовић обратио молитвом Светом Јустину да нам помогне: „Не да нам поклоне неки нови Закон, ни да овај преправе, па да нас опет превјере, не треба нама Закон имамо онај Савин и Христов, треба нам нешто друго. Треба нам Пуна кућа. А у нашој кући, оче свети, има једна пуста улица којом ни једна Литија није проходолиа. Треба нам Љубав оче Јустине, да у пуној кући и ова улица буде пуна синова и кћери загрљених. Треба нам Литија Љубави. Амин Дај Боже.“ У надахнутом програму Светосавске акдемије су учествовали: храмовни хор Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици Свети Апостол и Јеванђелиста Марко, хор богослова Свети Петар Цетињски, дјечији хор манастира Св. Тројеручице из Београда са пјесмом Не дамо светиње и дјеца подгоричких школа вјеронауке, КУД Ђурђевданско коло, гуслар Максим Војводић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је са свештенством данас, 25. јануара, у манастиру Морача, Молебан Пресветој Богородици за одбрану ове древне немањичке лавре и морачко-ровачких светиња. Након молебна Високопреосвећени Митрополит је казао да смо се помолили да нас Господ учини народом Својим по вјери и по дјелима, и да нас удостоји да ако страдамо то буде за правду и истину Божију, а не из мржње према било коме. Та молитва Пресветој Дјеви непрестано се упућује из ове свете обитељи већ 770 година, колико траје овај свети сабор у лаври морачкој, упркос свим искушењима кроз које је пролазио и народ који је живио и живи у овим крајевима, и сама светиња. Подсјетио је владика на тешка времена и велика искушења, на страдање самог манастира који је више од 70 година био без крова, на борбе које су се водиле око ње и за њу. „Догађало се то кроз историју, а и сви који су овдје пролазили и владали овим крајевима, никада нико од њих није ову лавру и светињу присвајао за себе, јер је ово светиња Пресвете Богородице, Њој посвећена и дарована од Немањића онима који су се у њој сабирали, сабирају и који ће се сабирати.“ Владика је констатовао да се први пут у 770. годишњој историји ове светиње, појављује власт која сматра да има право да манастир Морача њој припада. Износећи историјске чињенице, Митрополит је казао да морачка лавра припада Црној Гори 200 година, те да је ово била Стара Херцеговина. Онима који планирају отимање црквене имовине, препоручио је да оду у Цркву Светога Николе да виде да је за вријеме Саватија Херцеговачкога митрополита описан сваки педаљ који припада лаври морачкој. „Зна се коме ова светиња припада, ко је градио и бранио, ко је уграђивао своје кости, животе и вјеру у њу. Зато би било добро да ови које је вријеме избацило да буду на челу Црне Горе данас, пониште то безакоње које су прогласили у 3 сата послије поноћи, у мраку. И то неће бити ничиј пораз. То ће бити побједа правде и истине Божије, братске љубави. То је оно за шта се и ми молимо и вечерас овдје и широм Црне Горе.“ Даље је казао да су ово молебни братске љубави и слоге, позив на братољубље и богољубље: „То је враћање народа Божијега себи самоме, својим светињама, својим истинама, и призив свима онима који су можда залутали, да се врате себи и својим прецима. Нема ту борбе друге врсте.“ Коментаришући поједине изјаве да се налази на челу црногорске опозиције, Архиепископ цетињски је подвукао да је на челу Цркве Божије, која је опозиција била од када постоји, овдје 770 година, против мржње, братомржње, против сваког зла и гријеха: „Јесам опозиција, припадам и док будем дисао припадаћу тој опозицији“, казао је владика и додао да је то наслиједио од својих предака Немањића и свих оних који су бранили и уграђивали себе у ову светињу и који су је присајединили Црној Гори, али Црној Гори крштеној, миропомазаној, Црној Гори Петровића, митрополита Петра Првога и Петра Другога Ловћенскога Тајновидца. Митрополит је поручио црногорском предсједнику и премијеру да ако хоће да буду запамћени као људи, као истински владари Црне Горе, прво што треба да ураде је да Његоша избаве из тамнице, и да га врате у његову црквицу на Ловћену, и наравно, укину ово безакоње које су донијели и које је изавало такав отпор у народу. „Овдје је васкрсао народ! Ја не знам да ли се памти да је народ овако васкрсао у Црној Гори!? И ви сте се сабрали овдје у знак отпора против тог безакоња које је проглашено за закон, и који се намеће Црној Гори, јединствено таквога типа у Европи. Ја се надам у Бога да ће ти људи схватити и одбацити то безакоње, као и то да ће то бити њихова побједа, побједа човјечности, људскости, истинске државности.“ Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је позвао црногорску власт на истински дијалог, којег до сада није било, и изразио наду и помолио се Господу да их уразуми: „Некрштени предсједници, обезбожени људи хоће да цркве присвајају и кажу да су њихове, неће то моћи! Народ се томе одупро на миран начин и неопходно је да се овакав мир и спокојство сачува. Раширила се ова прича широм Црне Горе, свијета, Америке, до Трампа, Путина….“ На крају сабрања Никола Минић је прочитао Заклетву Брђана, која полази од Завјета Тројичинданског сабора у Подгорици, да ће чувати, обнављати, бранити своје светиње, и на достојанствени начин наставити да траже повлачење овог спорног и дискриминаторног закона. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. др Амфилохије примио је данас у Цетињском манастиру Њену Екселенцију гђу Алисон Кемп, амбасадорку Уједињеног Краљевства у Црној Гори. У дужем и срдачном разговору, митрополит и амбасадорка су размијенили мишљења о актуелним друштвеним збивањима у Црној Гори, а посебно о посљедицама које је на ширем друштвеном плану изазвао недавно усвојени Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Амбасадорка Кемп је појаснила свој став да свака држава има право да доноси законе из различитих области друштвеног живота, у складу са људским правима и владавином права. Амбасадорка цијени миран начин на који учесници молебана и литија изражавају свој став и свјесна је јачине осјећања које ово питање побуђује у друштву. Такође је указала да у свакој друштвеној ситуацији, а посебно у овако осјетљивим моментима, дијалог треба бити пут ка превазилажењу проблема. Митрополит Амфилохије је амбасадорки додатно појаснио циљеве и разлоге због којих се широм Црне Горе организују молебани и молитвене литије по градским улицама и трговима и посебно је подвукао да је ријеч о изворном, народном исказивању става против неправде и дискриминације, а без икаквог страног или политичког утицаја. Указао је на проблематичан и нетранспарентан поступак припреме и усвајања закона, али и на негативне посљедице које је произвео на ширем друштвеном плану. Исказао је очекивање да ће међународна заједница бити принципијелна по овом питању и да неће дозволити да се питање права на слободу вјероисповијести или увјерења различито третира у Црној Гори у односу на европску и цивилизацијску праксу и достигнути ниво међународних стандарда о слободи вјере као основног људског права. Митрополит је поновио став да кључне препоруке из мишљења Венецијанске комисије уопште нису имплементиране у закон, али и да су бројне одредбе закона у супротности са Уставом и правним поретком Црне Горе. И овом приликом је посвједочен више пута исказани став да је наша Црква опредијељена за дијалог не само са Владом него и са широм друштвеном заједницом, али да је, ради рјешавања овог проблема, неопходан искрени, инклузивни, транспарентни и стручни дијалог са Владом, али првенствено поводом најспорнијих одредби закона које су извор проблема, а тек потом и о другим отвореним питањима попут темељног уговора, реституције и других. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у интервјуу „Новостима“ је прокометарисао изјаву премијера Душка Марковића да је Митрополит-црногорско приморски једина адреса за разговор са њим о Закону о слободи вјероисповијести. „Не може он да дијели Патријарха и Митрополита црногорског. Ово је Српска православна црква, Пећка патријаршија, Митрополија црногорско-приморска која је прва у свим њеним епископијама била и остала једина која је сачувала континуитет Пећке патријаршије и за вријеме њеног укидања“, рекао је Владика. Интервју Митрополита Амфилохија „Новостима“ преносимо интегрално: О БЕЗАКОНОМ Закону о слободи вероисповести Црква је дала своју реч. Међутим, ако нас премијер Душко Марковић позива да разговарамо у смислу да амандманима делујемо на то безакоње и да се оно промени – то је у реду. Водити разговоре било непосредно са нашим Патријархом или са нама епископима Пећке патријаршије Српске православне цркве у Црној Гори је иста ствар. Наравно, ми имамо своју одговорност, разговарамо и разговараћемо, али под условом да они ставе под знак питања то безакоње које су донели. Овако, у интервјуу за „Новости“, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцењује најављени позив црногорског председника Владе за разговор о спорном закону који је изазвао жестоке реакције свештенства и верног народа у Црној Гори. * Ви сте и раније преговарали, па до решења, као што видимо, није дошло… – Да, и то не једанпут. Одбили смо безакоње што и сада чинимо. Тај закон је настао из опаке болести брозоморе и бране га они који су задојени том идеологијом. Ако хоће да разговарамо о правом закону и о усагалашавању са нормама европских закона онда је у реду. Али, ако хоће да нам то безакоње намеће под било каквим видом онда ниједна наша епископија ни у Црној Гори, а ни шире неће то прихватити. Ако је неко за закон онда је то Црква коју је основао Свети Сава и овде траје осам векова. * Како оцењујете то што је Марковић нагласио да сте ви једина адреса за разговор? – Разговарати са мном значи разговарати са Српском православном црквом. Не може он да дели Патријарха и Митрополита црногорског. Ово је Српска православна црква, Пећка патријаршија, Митрополија црногорско-приморска која је прва у свим њеним епископијама била и остала једина која је сачувала континуитет Пећке патријаршије и за време њеног укидања. То је наша Митрополија. Митрополити су били господари Црне Горе, а Митрополија је стварала Црну Гору, што значи Пећка патријаршија, јер на Цетињу и данас постоји бунар Пећке патријаршије и зграда у којој је краљ Никола настанио прву Богословију 1863. године. И данас су моји богослови у тој згради и она се води на Пећку патријаршију. То значи да је Митрополија незамислива без Пећке патријаршије и без Српске православне цркве. * Како сте доживели „контралитију“ на Цетињу у среду? – Литија на Цетињу била је предвиђена од Цетињског манастира до Ћипура где се сваке суботе служе службе. Група грађана, како су се представили, реаговала је, а бојим се да је то било уз помоћ власти. И онда смо ми одлучили да се одржи само молебан и да нећемо ићи до Ћипура, како се не би стварала мржња ни против кога и свађа, него мир и заједништво. Цетиње је веома осетљиво. ШАНТИЋ И ГРОБОВИ * ЧЕСТО истичете да је безакоње у Црној Гори одавно присутно… – Да, и ја сам савременик свега тога. Сећам се последње прославе Светог Саве у школи у којој сам учио у Барама Радовића када сам рецитовао пророчке стихове Алексе Шантића: „Све тако даље, тамо до Голготе, и кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама“. То је било 1945. и 1946, када су се сви Црногорци осим нешто мало монтенегрина писали да су Срби. То би требало да зна наш премијер. Извор: Новости/Светигора

Након што је у цркви Светог Николе у Котору одслужен молебан, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије предводио је Литију од цркве Светог Николе, градском ривом и назад. Ријеке вјерних су се вечерас слиле у Котор из Рисна, Пераста, Шкаљара… Звучни запис беседе Рушење цркве на Ловћену и гажење по Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу, најмудријем рођеном на овим просторима послије Светога Саве почетак је свега што се догађало са нама и у Црној Гори и у Боки и у Брдима, рекао је вечерас Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије након Литије која је одржана као вид молитвеног отпора вјерног народа Боке режимском безакоњу према Српској православвној цркви у Црној Гори. „Рушење његове цркве је уствари било рушење Црне Горе и њено обурдавање низ Ловћен“, рекао је Владика Амфилохије. Додао је да је плод тога рушења, насиља и тираније и тзв. закон о слободи вјероисповијести. „Уствари то је закон о ропству овога народа, закон о отимању његових светиња, закон о гажењу свега што је најсветије и најчеститије изњедрено на овим простора од времена Светога Јована Владимира, зетскога краља великомученика,и свега онога што је израсло у току ових осам стотина година, од 1220. године, када је Свети Сава на Михољској Превлаци обновио ту светињу и када је поставио првога епископа зетскога“, рекао је он. Подсјетио је да је Српски палац, сједиште некадашње Бококоторске епархије, који се налази преко пута цркве Светог Николе у Котору, национализован након Другог свјетског рата. „Како је онда могао да се национализује, ако је био државна својина, како тврде ови наши нови господари у Црној Гори? Како је било могуће национализовати га од Цркве? А то није случај само са овом црквеном општином него и са другим црквеним општинама у Боки которској и широм Црне Горе. Национализовали су и одузимали од наших манастира, од наших црквених општина, одузимана је црквена имовина… Како је могуће, дакле, да је то државно било, како данас тврде ови наши државници, ако се одузима од Цркве, национализује“, упитао је Митрополит црногорско-приморски. Поставио је питање зар није била мудрост да се прво врати оно што је одузето од Цркве Божје. Подсјетио је да је Црква то тражила и да је чак власт, како је рекао, истога данашњега предсједника почетком двијехиљадитих била донијела одлуку да се врати национализована имовина, не само приватницима и задужбинама, него и црквама и вјерским заједницама. „Међутим, исти тај је послије поништио ту одлуку и данас плод из тога поништења није само што није враћено отето, него се сад иде на то да се одузму и сами храмови, што нико никада није урадио у хиљадугодишњој историји ових простора“, казао је Владика. Владика је поставио питање шта је сада са предузећима у којима су у претходном систему хиљаде радника у Црној Гори зарађивале хљеб. „Гдје су та предузећа, гдје је та имовина која је била одузета за народ? Све је опљачкано, разорено. И имамо сад једну групу богаташа који мисле да тиме улазе у Европу, да ће тиме што су опљачкали од народа постати популарни у Европи“, нагласио је он. Сада треба, додао је Митрополит црногорско-приморски, да се отму и храмови, да се и они униште и разоре. Подсјетио је да су обновљени стари и саграђени нови храмови у последњих тридесет година захваљујући томе што се разбуктао огањ вјере сачуван у души народа. „И ево данас видите, тај народ излази по свим трговима, улицама и градовима Црне Горе. То је и за мене чудо, откуда тај народ. И ја се нисам томе надао. Десетине хиљада се окупљају широм Црне Горе. То је народ Божји, огањ вјере у живога Бога… Он се распламсао у души овога народа, нарочито у душама дјеце“, казао је Владика Амфилохије. Казао је да само они који немају савјести и свијести могу градити будућност Црне Горе на богоубилачкој и братоубилачкој идеји. „Ја се надам у Бога да ће ови наши садашњи властодршци схватити да нијесу на власти да би се борили против народа, да отимају народне светиње. За кога? Кога да ће уселе у ове храмове, они некрштени? И коме ће да предају ове храмове отимајући их од Цркве Божје? Надамо се у Бога да ће се и они, а и они који их гласају, вратити разуму и да ће гласати људе који знају шта су светиње и који ће чувати те светиње, а тиме чувати и своју дјецу, њихову будућност и будућност Црне Горе“, поручио је Митрополит Амфилохије. Додао је да се нада да ће овај црквено-народни бунт помоћи тим људима да се врате памети и разуму. „И да оно што буду радили ураде сагласно вољи овога народа, ако су народна власт. Ако нијесу народна власт, онда им није мјесто да буду на челу државе која се зове Црна Гора“, закључио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепсикоп цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г.Амфилохије, служио је данас, када наша Црква прославља Свете мученике Јулијана и Василису, преподобног Георгија Хозевита и Светог Григорија Охридског Свету архијерејску литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу. Саслуживали су му острошка сабраћа архимадрит Мирон, протосинђел Сергије и јерођакони Роман и Зосима, као и јеромонах Лука Сиријац. Уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа, одговарала је острошка братија. На крају богослужења, Високопреосвећени Митрополит је, поздрављајући сабране радосним поздравом ”Бог се јави – Васитину се јави”, казао да се од настанка свијета ништа чудесније није десило од јављања Божијег на ријеци Јордану приликом Господњег крштења, јављања Оца у гласу који се чуо са небеса, јављања Духа Светог у виду голуба и Сина Божијег Јединородног, од Оца рођеног прије свих вјекова. „Који је, како је спознао Свети Јован Крститељ, Јагње Божије који узима на себе гријехе свијета, Јагње Божије које се жртвује, које се приноси и које свом својом саможртвеном љубављу грли и прожима сав свијет. Јагње Божије је на земљи рођено, а то Јагње Божије заклано за живот свијета ће судити свијету. Љубав Божија ће судити свијету, човјеку и човјечанству“, рекао је Митрополит Амфилохије. Бог се јавио, који са нама и међу нама, који се непрекидно јавља, а који се и у светињи острошкој јавио и вјековима јавља кроз мошти Светог Василија Острошког. „А шта је друго Острог, него наставак јављања Божијег? Овдје се јавља Господ, благосиља и просвећује и освећује безбројне душе, чинећи их од дјеце таме дјецом свјетлости“, закључио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на Богојављење са свештенством Свету архијерејску литургију са великим водоосвећењем у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. У литургијској бесједи Митрополит Амфилохије је рекао да су небеса отворила док се Господ крштавао у Јордану. Повезана вест: Митрополит Амфилохије са Немањине обале: Властодршци, дођите да се крстите часним крстом и да будете са својим народом! „И открила се најсветија тајна, тајна из које израстају све тајне, тајна из које се изњедрила васиона, сва Божанска творевина, тајна Свете Тројице, тајна Бога љубави Оца и Сина и Духа Светога. И од тога тренутка вјечна Божанска свјетлост је обасјала и Јована Крститеља и ријеку Јордан и свету земљу Палестину. Обасјала је читави свијет“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је та велика тајна остала присутна до данашњег дана и остаће до краја свијета и вијека са нама и међу нама. „То је тајна Божанске љубави, Божанске истине, Божанске доброте, Божанске мудрости… Отада, па до данас и до краја свијета и вијека Бог није неко непознато далеко биће, апстрактно биће философа и мудраца о коме они причају и приповиједају, него је Бог који је са нама Бог Емануил, који је ту са нама и међу нама, присутан у нама као вјечна љубав и као вјечна истина. То је оно што се јавило на овај дан“, објаснио је Владика Амфилохије. Казао је да је кроз Христово крштење свако људско биће призвано да се крсти. „Да доживи да прими у себе ту Божанску, вјечну, светотројичну тајну – да му се јави Господ и Света Тројица да га испуни. Шта је друго света тајна крштења до управа та света тајна која се кроз Христово крштење открива и дарује и нама, свакоме људскоме бићу“, нагласио је он. Најавио је данашње саборно крштење око осамдесет Подгоричана на саставцима Рибнице и Мораче рекавши да ријека Морача тако постаје ријека Јордан. „И та велика и света тајна Бога љубави усељава се у њих, обасјава их изнутра. Примају тај квасац вјечне истине, вјечнога живота“, закључио је Митрополит Амфилохије. Владика Амфилохије је током Литургије рукоположио у ђаконски чин Владимира Милуновића, координатора канцеларије Добротворног фонда Митрополије црногорско – приморске „Човјекољубље“. Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством обавио велико освећење богојављенске водице, која је потом раздијељена вјернима. Посебно је поздравио седамдесет православних вјерника из Скадра који данас, на челу са својим свештеницима присутвују овоме сабрању. Осврнуо се кратко и на Владин дискриминаторски антизакон о слободи вјероисповијести и поново позвао властодршце да га повуку. „Дај Боже да ови наши који су на власти од братоубилачког и богоубилачког закона ослободе и себе, и Црну Гору. А и нас, овај народ Божји да ослободе од тог закона. Није циљ ниједне власти на свијету да буде богоубилачка и братоубилачка. Ја се надам посебно ова наша власт да неће то дозволити, него ће тај безбожни закон повући“, поручио је Митрополит Амфилохије. Потом је према Немањиној обали кренула Литија у којој хиљаде вјерника пружају молитвени отпор безакоњу црногорских властодржаца који дискриминишу СПЦ у Црној Гори. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог са свештенством Свету службу Божију у манастиру ћелија пиперска и освештао спомен-бисту Душку Јовановићу, власнику и уреднику дневног листа „Дан“, чије убиство ни дан данас није до краја расвијетљено. Звучни запис беседе У току Литургије Свету тајну крштења примио је слуга Божји Синиша Вуковић. У чин ипођакона рукопроизведен је Владимир Милуновић, координатор Добротворног фонда ,,Човјекољубље“ . У литургијској бесједи Владика је рекао да се Христовим рођењем и светом тајном крштења коју ми задобијамо догађа обнова људске природе. „Умиремо заједно са Христом да би заједно са Њим васкрсли у светој тајни крштења, коју је данас ево примио и наш брат Синиша. То јесте нова година Господња и нова обнова људске природе, ново рођење Духом и водом, рођење за бесмртност, за вјечност, за непролазност“, поручио је Митрополит Амфилохије. Казао је да је манастир Ћелија пиерка мјесто непрекидног рађања духовног оних који овдје живе и који се кроз вјекове сабирају око ћивота Светог Стефана Пиперскога. „Да би се рађали Духом Божјим и силом Бпожјом. Ово је, дакле, мјесто рађања за нови, вкечни, непролазни живот, за учешћеу тој вјечној новој години рођења, благој години новога, вјечнога и непролазнога живота, оних који су прошли кроз ову светињу, који су нсе духовно родили и препородили, и које је Господ призвао у вјечно и непролазно царство своје“, нагласио је Митрополит Амфилохије. Казао је и да је један од оних који је рођен у овом часном крају и часни и честити Душко Јовановић. „Који је прошао кратски земаљски живот, који је мученички пострадао, али који је душа која је била крштена, и који је примио у себе квасац вјечнога, бесмртнога и непролазнога живота. Остаје незаборав и са тог разлога, али и са тог разлога што је овај кратки земаљски живот провео часно и честито и мученички завршио земаљски живот да би га Господ примио у своје вјечно и непролазно царство Божанско“, рекао је Владика Амфилохије. Након Литургије, Митрополит Амфилохије је освештао спомен-бисту Душку Јовановићу, коју је извајао Милија Стојановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је у поноћ, 13/14. јануара, молебан за Ново љето доброте и милости Господње у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Молебствију за благослов Нове године присуствовао је велики број вјерних. Након молебна за Нову благословену 2020. годину Господњу, протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић, архијерејски презвитер и старјешина Храма Светог Ђорђа под Горицом, прочитао је Божићну посланицу Високопреосвећеног Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског г. др Амфилохија: Мир Божији, Христос се роди! Благословена Нова година доброте Господње! Поздрављајући се, браћо, овим чудесним поздравом, исто је као да кажемо: човјек се роди! Прави и истински, вјечни човјек се роди! Рођењем Христа Богочовјека, човјек од смртнога бића постаје бесмртно биће, богочовјечанско биће. Тјелесно рођење од мајке представља рођење за смрт. Христово рођење од Богомајке призива свако срце мајке да постане срце Богомајке, по пјеснику, како би свако новорођенче рођењем ”водом и Светим Духом” – тајном крштења, задобило дар богочовјечности, квасац бесмртности и вјечног људског достојанства. То је оно што дарује Црква Божија као Тијело Христово, призивајући свако људско биће, сав људски род у вјечну и непролазну заједницу Оца и Сина и Духа Светога, Бога љубави. Јер, земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека. Као свједочанство своје богочовјечанске љубави, Исус Христос, савршени Бог и савршени Човјек, оставио нам је тајну Светог Причешћа тијелом и крвљу, распетог и васкрслог тијела свог. Има ли веће и савршеније љубави од те и такве саможртвене Христове љубави, којом нас Богочовјек храни и призива?! Милиони људи из свих земаљских народа и покољења постали су и постају чланови те Заједнице и причасници те и такве Богочовјечанске љубави широм свијета. Само Господ знаде колико је било за вјечни живот и љубав опредјељених душа и на овим нашим просторима, од великог цара Константина, па и прије њега, од кад је овдје одјекнула Божанска ријеч и блага Христова вијест. Опипљиви свједоци овог Божијег народа, Цркве Божије од прадревних времена, јесу древне крстионице, древни храмови, обнављани и подизани до најновијих времена, па и бројне њихове рушевине. Све је то подизао крштени народ Божији, у славу Божију, за своје и своје дјеце спасење и преображење, просвећење вјечном свјетлошћу Божијом. Својатање светиња од било које власти или властодржаца, нарочито оних обезбожених, секуларизованих, једно је од безумља и безакоња наших дана. Наследници богоубица и братоубица, за које не постоје ни Бог ни душа ни вјечно људско достојанство, који се клањају златном земаљском телету и празном богатству, обоготворују културу без култа (=богослужења) који је рађа. Жељели би, посебно у нашој Црној Гори, да својим нељудским законима, подвргну свете храмове своме властољубљу и частољубљу, отимајући их од Цркве Божије која их је изњедрила и која их рађа. Нарочито храмове из времена крштене Црне Горе краља Николе, одричући се свега онога суштинског што је красило тадашњу Црну Гору: њене вјере православне, Крста часнога, њеног хришћанског морала, вјерности вјечном људском достојанству. Ови модерни идолопоклоници и идолослужитељи кличу својој држави да је вјечна, лишавајући је притом и уништавајући у њој све оно што је чинило и чини истински вјечном. Зато сваког разумног човјека радује овдашња молитвена и црквена пробуђеност, која је најдивнији украс и најчудеснији божићни бадњак и храм данашње Црне Горе. Пробудила се у народу вјера и вјерност Божијој истини и правди, вјера и вјерност Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Преподобног Стефана Пиперског и Светог Петра Другог. Утамничен у пагански маузолеј, Ловћенски Тајновидац се, са распетог и оскрнављеног Ловћена, радује свом духовно пробуђеном народу, с једне стране, а с друге стране, понавља своју потресну јадиковку: ”Црни дане, а црна судбино! / О кукавно српство угашено, Зла надживјех твоја сваколика, А с најгорим хоћу да се борим!”. У нади, међутим, да ће бити изведен из тамнице и враћен у своју обновљену задужбину посвећену Светом Петру Првом, он се тим, такође, припрема да поново запјева радосну божићну пјесму на Ловћену: ”Славио сам Божић у Витлејем, / Славио га у Атонску Гору, / Славио га у Свето Кијево, / Ал је ова слава одвојила / Са простотом и са веселошћу…” Благодарећи патријарсима Цариградском и Јерусалимском, Антиохијском и Московском, Митрополиту украјинском Онуфрију и Митрополиту Илариону Руске Заграничне Цркве и свим представницима васељенске Православне Цркве и свима људима добре воље, на божићним молитвама и подршци распетој Цркви и народу Црне Горе, и ми пјевамо ову божићну пјесму Ловћенског Тајновидца и Пророка, као и ону анђелско-пастирску из Витлејема: ”Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља.” Све вас и све људе на земљи поздрављамо поздравом свеспасоносне истине и вјечног богочовјечанског људског достојанства: Ваистину се Христос роди! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 12. јануара, на празник Светих Богоотаца, са свештенством Свету службу Божију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару након које је преводио свенародну литију улицама Бара. У литургијској проповједи Високопреосвећени Митрополит је казао да је Апостол Павле, од гонитеља хришћана, постао један од дивних свједока Христа распетога и васкрслога, подсјетивши на његове ријечи да Јеванђеље његово није од човјека, него од откривења Божијега: „Његово свједочанство је одјекнуло широм Азије, стизао је и на Балкан, до Италије, до Рима гдје је мученички пострадао заједно са Апостолом Петром. Два дивна свједока јављенога имена Божијега, откривења Божијега, свједоци Христа рођенога од Духа Светога и Пресвете Дјеве.“ Истакао је да се ових светих дана када прослављамо рођење Богомладенца, прослављајући Њега, сјећамо Витлејемске пећине у којој се Господ родио и гдје га је повила Пресвета Дјева и дивне пјесме коју су пјевали анђели и чобани: Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља. „Одјекује та пјесма и данас широм свијета, прослављање имена Божијег, и у исто вријеме призивање мира на земљи. Мир небески кога се и ми сјећамо на свакој служби Божијој када кажемо: Мир вам, мир свима. Сви одговарају: И духу твоме. Мир небески од Бога, не овај земаљски који данас јесте а сјутра није. Мир који је Бог саздао и дарује људима и земаљским народима. Мир који долази од Бога и обједињује небо и земљу, Бога и људе, и људе међу собом, и призива на јединство и добру вољу све људе и земаљске народе.“ Даље је казао да је то блага вијест Христова – Јеванђеље које су апостоли примили откривењем ходећи заједно са Господом, слушајући Његову ријеч, а послије њих и њихови наследници до наших времена: Сви они ходећи по читавом свијету проповједају мир Божији, Христа распетога и васкрслога, Његово рођење, проповједају и свједоче Његово распеће и васкрсење: „Све у Цркви Божјој, од Христа па до данас и до краја свијета и вијека, у знаку је Христовог распећа и васкрсења, Христовог рођења. И храмови који се граде су у знаку Христовог распећа и васкрсења. Зато је и овај храм у знаку Крста часнога, као и све оно што се у њему догађа. Сви који су кроз вјекове били Христови, доживљавали су исту судбину коју је доживио Христос. Он је распет и рекао је: Ако Мене гонише и вас ће гонити, ако Мене примише и вас ће примити… тако је било, тако је и данас.“ Говорећи о мученицима који су кроз вјекове Христа свједочили и за Њега пострадали, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије се осврнуо на свешетномученике који су пострадали 1941. и 1945/1946. године из рода нашега, међу којима је и Митрополит Јоаникије, коме се ни данас гроб не зна: „У том знаку страдања, гоњења и прогоњења је и Христос и Црква Божија кроз вјекове до наших времена. Зато се немојте чудити што се и у ово наше вријеме повампирује тај антихришћански – безбожни дух код нас, и иде до тога да ови наши који владају, који су обезбожени, наследници оних који су побили свештенике послије рата, хоће да одузимају храмове и да их дају својој безбожној власти.“ Нагласио је Архиепископ цетињски да су храмови подизани у славу Божијега имена, а да их је подизао народ не за богаћење и прослављање себе, већ имена Божијега, да би се богатили вјечним људским достојанством: „Увијек је било, а има их и данас који се боре за пролазно земаљско царство и клањају земаљском богатству, и у то име скрнаве прије свега људско достојанство, одричући се вјечнога достојанства које је Бог подарио човјеку и људској природи, тиме што је Бог примио на Себе људску природу. Човјек кроз Свету тајну крштења прима тај квасац вјечнога и непролазнога живота, вјечнога достојанства.“ Истичући да је то оно што Црква дарује људима и свим народим, владика Амфиилохије је казао да се они коју су са Христом тога не одричу, нити су се икада одрицали, него остају да буду свједоци тога и таквога достојанства, и да је то тако и данас: „Посебна је радост да се у нашој Црној Гори пробудило то осјећање у народу. Читава покољења су васпитавана у духу безбожништва, титоизма, лењинизма и марксизма. Међутим, оно што је Божије је неуништиво. Божија љубав, Божија истина и доброта, вјерност вјечноме људскоме достојанству, ево се пробудила и у Црној Гори. Народ излази широм Црне Горе на путеве и друмове, да се поклони имену живога Бога, да посвједочи своје вјечно, непролазно људско достојанство и да чува Божије светиње, чувајући светиње своје душе и тијела.“ Закључивши да се историја Цркве Божије, која је историја Христовога распећа и васкрсења, и рођења Његовог, поново понавља у читавом свијету, Високопреосвећени Митрополит је поручио да се она посвједочује и понавља посебно у Црној Гори: „И то је оно чему се радују Свети Божији људи, Свети апостоли и пророци, Свети мученици до најновијих свештеномученика и мученика. И нека би Господ и нама подарио ту вјеру у вјечно, непролазно достојанство човјеково и људске заједнице, и нека би ова божићна пјесма Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља, одјекивала и у нашим срцима, нашем животу. И нека би ми ту истину свједочили другим људима и земаљским народима и данас и сјутра и у вјекове вјекова, амин!“ Након Литургије, Његово високопреосвештенство г. Амфилохије је преводио свенародну литију улицама града под Румијом, као вид молитвеног отпора дискриминаторном и неуставном закону о слободи вјероисповијести. Током литије, послије читања Јеванђеља, у центру града Митрополит Амфилохије се обратио сабранима и казао да нас Храм Бога Оца, Сина и Духа Светога са Румије благосиља и призива на божанску, христолику, богочовјечну љубав која не тражи своје и не рађа мржњу и злобу међу људима, већ се жртвује и служи, обједињује све људе и земаљске народе: „То је љубав коју свједочи ова Црква Божија и коју свједочи ова литија молитвена кроз овај град. Љубав према свима који живе у овоме граду, љубав која се само дарује другима са поштовањем и истинском и правом љубављу Божјом, оном љубављу којом воли Бог овај свијет, све људе и земаљске народе, и призива их да постану заједничари те божанске Христове љубави.“ Истичући да је Храм Свете Тријице на Румији симбол те и такве љубави, Митрополит је нагласио да они који хоће да сруше тај храм, заправо хоће да убију љубав у људским срцима, и вјечну неразориву заједницу: „Сви они који су противници истинске љубави и братске слоге и слободе, хтјели би да сруше тај храм. Дабогда Бог срушио њихову мржњу, злобу и одрицање од те љубави, и дабогда Господ и у њима пробудио ту и такву љубав и према храму на Румији и према свим храмовима који су подигнути у у славу те и такве божанске љубави.“ Митрополит Амфилохије је посебно нагласио да је ова литија свједочанство те и такве љубави према свима и свакоме, нарочито према житељима овога града без обзира на њихову вјерску и националну припадност: „Ово је љубав која грли све и сва, која се никога не одриче, само се одриче мржње, злобе, гријеха, раздора мећу браћом, људима. То је љубав којој ми служимо, којој појемо, којој вршимо ову дивну литију данас кроз овај свети и благословени град. Нека би та Христова љубав, Бог као љубав објединио и озарио срца свих житеља овога града и Црне Горе и читавога свијета и свих земаљских народа, јер су сви позвани на ту и такву љубав и да сви постану један земаљски Христов народ који се бори за вјечно и непролазно људско достојанство.“ Благословећи овај град и све његове житеље, посебно дјецу, владика се помолио да Господ умножи у њиховим срцима Божију љубав – богољубље и братољубље, као би се искројенила сва мржња, јер је то призвање свију нас. На крају литије, у којој је учествовало више хиљада Барана, испред Саборног храма Светог Јована Владимира, протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, прочитао је јучерашње саопштење и поруку Епископског савјета СПЦ у Црној Гори, након чега је Митрополит Амфилохије поручио да то није само порука епископа већ народа: „Ако је ова наша световна власт народна, онда је дужна да чује глас овога народа који признаје и државу и власт и све, али не може да прихвати ненародне, противнародне, безбожне, братоубилачке, братомрзачке законе да се по њима управља Црна Гора.“ Подсјетио је да су садашњи властодршци наследници оних претходника који су за народ конфисковали црквену имовину, а која до данас није враћена Цркви, али су саградили стотине предузећа и дали хљеб народу, која су ови њихови наследници опљачкали, приватизовали: „И мало им је то, већ хоће и храмове Божије да опљачкају, оскрнаве, одузму од народа, јер су то народни храмови од памтивијека. Народ их је градио и призван је да чува те храмове и светиње. Надамо се да ће ови који су на власти, ако заиста поштују народ, чути глас народа и одбацити те безумне законе, који су закони безакоња каквих нема нигдје у Европи. Дај Боже да се и они опамете, да их народ врати памети и разуму. А прво што треба да ураде је да врате оно што су њихови претходници одузели, опљачкали од народа и Цркве Божије.“ Посебно је нагласио да властодршци у име народа отимају и постају милионери, као и да се види и зна колико је богатих, а колико сиротиње у Црној Гори, истичући да ови на власти себе поистовјећују са државом: „Ви нисте држава, нити сама ја Црква. Ја сам по милости Божијој у овом тренутку Митрпополит ове Цркве, али Црква Божија је овај народ, а и држава је оно што припада цијелом народу, а не само појединцима које је вријеме избацило да буду на челу те државе. Надамо се да ће Бог да их уразуму, да чују глас народа, ако хоће да буду народна власт. “ Констатујући да међу учесницима литије има и оних који су гласали за ову власт, Митрополит је казао да су их они гласали да служе, а не да отимају од народа, и да поштују законе домаће и међународне и вјековне. Поручујући да су ове литије које се ових дана организују широм Црне Горе, али и свијета, литије љубави, Митрополит је казао да добија писма подршке за борбу против зла, мржње, богоубиства и братоубиства, и отимачине. „Тај дух да се искоријени из наше државе и народа, и да заблиста дух љубави Христове која се жртвује за ближње своје, љубави према свима и свакоме“, поручио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије након литије улицама града под Румијом. Извор: Митрополија црногорско-приморска

„Закони су они који братиме и обједињују народ, а не онај који га раздваја и који на темељима раскола претходних братоубистава граде будућност Црне Горе“, рекао је митрополит црногорско-приморски. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поново је позвао Владу да повуче Закон о слободи вјероисповијести и да донесе пропис у складу са европским стандардима, изражавајући очекивање да протести неће стати све док се то не деси. Он је поново критиковао предсједника државе Мила Ђукановића, тврдећи да је он “на челу цијеле приче око доношења закона”. „Нема ту никакве сумње, Ђукановић је на челу цијеле приче. Зато ја њега често пута и позивам да га крстим. Када се крсти, биће много мудрији, паметнији. Пјева о вјечној Црној Гори, а укида све оно што је вјечно у Црној Гори, на чему је Црна Гора саграђена. Ја се у Бога надам да је то пролазна болест, као и свака друга болест и да ће се људи вратити једни другима у Црној Гори. Закони су они који братиме и обједињују народ, а не онај који га раздваја и који на темељима раскола претходних, братоубистава граде будућност Црне Горе. Молим се Богу, да им Бог врати разум и да оздраве“, казао је „Вијестима“ митрополит Амфилохије, након литургије у паштровском манастиру Дуљево. Коментаришући оцјене да је Закон о слободи вјероисповијести погодан за Ђукановића и предсједника Србије Александра Вучића јер би подизањем тензија ријешили политичке проблеме унутар двије државе, Амфилохије је казао да “то са њима треба разговарати”. „Ја не знам, то се прича очевидно, да има ту некаквих договора међу њима, јер њих двојица су заинтересовани за ова земаљска добра, па онда и користе своју политику у том правцу. Ја се у Бога надам да је то пролазна болест и да ће поново Црна Гора, и црногорска власт, да се врати сама себи, памети својој, мудрости, оно на чему је све саграђено од Светог Јована Владимира до Светога Петра и Светог Василија“, казао је митрополит Амфилохије. Он је поновио да би Влади било “најпаметније да што прије схвати да након великог народног отпора да повуче закон”: „То није отпор политички диригован, него то проговара из бића народа. Ово ће се наставити, нема никакве сумње, све дотле док они тај безумни закон не повуку. То није никаква побједа. То је побједа правде, Божје истине, побједа изворне, исконске Црне Горе, Зете Дукље. Побједа онога што је најсвјетије у Црној Гори кроз вјекове. То није побједа моја против овога или његова против мене. Ми смо пролазни, фигуре овдје,“ рекао је владика Амфилохије. Митрополит је навео да Епископски савјет припрема иницијативу за оцјену уставности закона и подсјетио да су адвокати из Београда већ поднијели захтјев за оцијену уставности, на чему им се захвалио. “И наш Правни савјет, Епископски савјет припрема такав акт и он мислим ових дана треба да буде поднијет“, рекао је Митрополит Амфилохије. Упитан да ли иза народних скупова и шетње по црногорским градовима стоје политичке партије, као што то дио опозиције себи покушава да припише, владика Амфилохије је поновио да то апсолутно нема никакве везе са политиком. „Апсолутно није политичка прича. Ово је прича исконска, народна прича и они то треба да схвате и повуку безумни закон и донесу законе какви се доносе широм Европе. То је једини закон такве врсте у Европи какав је донијет“, закључио је Митрополит Амфилохије. Ако хоће да отму Цетињски и манастир Морачу, што не би Буљарицу. Митрополит Амфилохије рекао је да се новим законом стварају и услови за отимање земље у Буљарици. „То је у духу овога закона. Не само Буљарица, него и све друге светиње. Неко ко се интересује да се богати на туђ рачун, сигурно да и Буљарица долази у обзир. Ако долазе у обзир светиње Цетињски манастир, манастир Острог, манастир Морача, онда је ту и Буљарица. У име некаквог новог Цетиња, нека нова власт која насљеђује Светог Петра по световном дијелу, ја сам по духовном на његовој столици, сада сматра да то њима припада. Коме нијма, ко су ти они којима припада Буљарица и све остале светиње,” рекао је. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Светог архиђакона и првомученика Стефана са свештенством Свету службу Божију у манастиру Дуљево у Паштровићима поводом храмовске славе ове древне немањићке светиоње. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика Амфилохије је рекао да је Свети архиђакон Стефан убијен и пострадао за Христа и да га због тога славимо после Христовог Рождества и Сабора Пресвете Дјеве. „Први који се слави у Цркви Божијој за Божић јесте архиђакон Стефан. Управо зато што је он један од оних ђакона који су били изабрани да служе народу за народним трпезама. Он је остао дубоко вјеран Христу Господу и проповиједао га и свједочио га. И његова бесједа је била пуна мудрости и знања. И гонили су га и прогонили су га и на крају су га и каменовали“, подсјетио је Митрополит црногорско-приморски. Митрополит Амфилохије се осврнуо и на дискриминатоски закон о слободи вјероисповијести који је назвао безаконим законом. „Донијели су безакони закон којим се отимају храмови Божји. А ко су ти који доносе такве законе? То су они испуњени управо духом убица архиђакона Стефана: Међу њима чак има вјероватно и оних који славе славу архиђакона Стефана. Они су ти који настављају тај богоубилачки и братоубилачки дух“, истакао је Митрополит Амфилохије. Нагласио је да су све распродали, те да су још остали храмови Божји да их распродају и потроше. „Као што су потрошили сва предузећа и оставили без хљеба толики народ овдје у Црној Гори“, казао је Владика. Додао је да је све што је часно и честито саграђено у Црној Гори, саграђено на крајеугаоном камену – Христу Господу. „Једно би требали да знају ови наши који доносе такве безаконе законе: борећи се против онога што је вјечно и непролазно у Црној Гори, лишавју Црну Гору свега што је вјечно, иако се куну у вјечну Црну Гору. То је безумље и беспамет“, поручио је Владика Амфилохије. Додао је да ниједан окупатор кроз историју није донио такво безумље какво су донијели доносиоци овога закона. „Сва завјештања оних који су градили ове светиње остављају проклетство на оне који оскрнаве те светиње. И оно што се догађа је трагично. Закон таквог типа постојао је у вријеме проклетог цара Дукљанина, то треба да знате и ви и сви у Црној Гори. Он је био донио закон којим је отео све храмове хришћанске и убијао хришћане. Календар је пун мученика из времена цара Дукљанина“, казао је он. Рекао је да је дискриминаторски закон о слободи вјероисповијести заправо порицање Миланског едикта о слободи вјере из 313. године и повратак законодавству проклетог цара Дукљанина. „На томе градити будућност Црне Горе могу само они који су безумни, који су изгубили савјест и свијест“, поручио је Митрополит Амфилохије. Служен је помен недавно упокојеној игуманији манастира Светог Николе на Пелевом бријегу Евлалији, чији земни остаци почивају у Дуљеву. Благосиљан је славски колач и приређена славска трпеза хришћанске љубави. Данашњем литургијском сабрању у манастиру Дуљево присуствовали су градоначелник Будве Марко Бато Царевић и бивши предсједник будванског општинског парламента Ђорђије Вујовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на Сабор Пресвете Богородице са свештенством Свету службу Божију у манастиру Морача. У току Литургије организоване је саборно крштење дјеце и одраслих – Георгија, Милене, Марка, Марије, Милице, Бојане, Христине и Тамаре, а Владика је чином протопрезвитера одликовао пароха морачког Обрена Шарића. Звучни запис беседе У литургијској проповиједи Митриополит Амфилохије је рекао да кроз Христово дјетињство и младост и људско дјетињство и младост добијају димензију вјечности. „Родио се Господ и безбројне светиње су Њему посвећене и Мајци Божјој. Једна од тих дивних светиња јесте и ова морачка лавра коју су Немањићи овдје саградили“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је Божић најсветији и најчудеснији празник који људи празнују на земљи. „Празник који су празновали наши преци кроз вјекове сабирајући се у овој светињи овдје, крштавајући се у име Оца и Сина и Духа Светога, примајући кроз свето крштење дар вјечнога и непролазнога, бесмртнога живота. Сви су се крштавали кроз вјекове од времена кад је ова светиња саграђена, и прије тога“, рекао је Владика. Рекао је да је у последње вријеме један број Ровчана и Морачана, нажалост, оболио од најопакије болести која је икада владала овим просторима. „То је болест звана брозомора, опака болест. Има доста оних који и дан данас болују од те болести. И то је оно што их још увијек одводи од ове светиње и што их нагони да чак и друге одвлаче од ове светиње. Надати се да ће оздравити од те брозоморе овај народ овдје, јер нема му спаса све дотле док не оздрави“, поручио је Владика Амфилохије. На крају Литургије дјеца с вјеронауке из Колашина приредила су Божићни програм, а Владика им је подијелио Божићне поклон пакетиће. На крају данашњег сабрања приређена је у манастирском конаку празнична трпеза хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У све храмове Митрополије црногорско-приморске јутрос су се слиле ријеке вјерног народа на литургијску прославу Рождества Христа Богомладенца. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је са свештенством централну Божићну Литургију у саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици. Одговарали су чланови Храмовног хора „Свети апостол и јеванђелист Марко“ под управом диригента Људмиле Радовић. Прочитана је Божићна посланица Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја са свим архијерејима СПЦ у отаџбини и расијању. Након причешћа хиљада вјерника уз Божићни програм Дјечјег црквеног хора „Свети Козма Етолски“, вјернима се обратио Митрополит Амфилохије традиционалним Божићним поздравом: Мир Божји! Христос се роди! „Нек је благословен рођендан Господа и Спаса нашега Исуса Христа кроз чији рођендан и наше рођење добија вјечни и непролазни смисао. Христос Господ, најљепши рођени на земљи, освећује свако рођење“, казао је Митрополит црногорско-приморски. А Пресвета Дјева, додао је он, она освећује сваку мајку својим рођењем. „И сваком дјетету рођеном на земљи дарује вјечни и непролазни, бесмртни живот. То је смисао овога дивнога догађаја“, рекао је он. Владика је рекао да га радује што је наш народ све ближи познању те свете истине, посебно у Црној Гори. „То се показало и ових дана у припреми постом и молитвом, и молитвеним подвигом припреме за овај велики и свети празник кроз оне ходове кроз овај град и широм Црне Горе који су се одразили на све људе и на све народе у Европи“, рекао је Владика. Посебно је поздравио свештенике из Албаске православне цркве Николу и Александра Петанија који су донијели благослов Архиепископа албанског Анастасија. Митрополит је додао да су нам истовремено донијели и жалост, јер су улазећи у Црну Гору били заустављени на нашем граничном прелазу када су рекли да иду на Литургију у Подгорицу. „Срамота је то оних који су то наредили. Није крив тај који је био на граници, већ они који су му наредили да се тако безумно и нечовјечно понаша према свештеницима наше Православне цркве“, поручио је Митрополит Амфилохије. Рекао је да се тај безбожни, братомрзачки и братоубилачки дух нажалост поново повампирује на нашим просторима. „Али, слава Богу, слабашан је он, а све је више Божјега Духа, Духа Христовога, Духа који призива мир и љубав, и заједницу међу људима која укида све подјеле међу људима и народима земаљским“, казао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињсјки Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије благосиљао је са свештенством и вјерним народом бадњаке пред манастиром Светог Николе на Ободу Црнојевића. Честитајјућио сабраном народу бадњаке, Владика је рекао да је Обод свето мјесто и вјековно огњиште које је родило све друге светиње широм Црне Горе, укључујући и Цетињски манастир. „Овдје је он рођен и све што се на њему родило и стварало је рођено на Ободу. Овдје је, прије свега, штампан Октоих, ћирилична књига, света Божја књига која је свједочанство управо о Христу Богу нешем, о Његовом рођењу, о Његовом распећу и васкрсењу за живот свијета“, рекао је Владика. Додао је да је због тога значајно да се увијек враћамо овом темељу Црне Горе и свега часнога и честитога у њој. „Прије свега азбуци на којом је написано све оно што је часно и честито у историји Црне Горе. Нажалост, у наше вријеме та азбука, то писмо данас је занемарено, па кад дођете на Цетиње скоро да га више нема. Није то добро за Цетиње, ни за Европу. Са чим ћемо у Европу ако се одрекнемо онога што јесмо, што смо били, ако се одрекнемо свога писма и свега што је њиме написано“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Митрополит Амфилохије је рекао да се огањ Христовог бадњака данас распламсао на Ободу. „Распламсао се данас широм васељене, а нарочито широм Црне Горе у ове дане када се наш народ враћа себи, својој вјери своме православљу чувајући светиње које су овдје саграђене, не да буду прћија ничија него да само припадају живоме Богу и Његовој истини. Храмови су Божји храмови, а Црква је прије и изнад свега Божја Црква“, нагласио је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је подсјетио на ријечи Светог петра Цетињског из времена када је Махмут паша Бушатлија војевао на Црну Гору да је у имену Божјем суд и правда. „То треба да схвате и савремене Бушатлије исавремени Махмути, без обзира гдје владају: У имену Божјем је суд и правда“, поручио је Митрополит Амфилохије поздрављајући Ријечане поздравом „Мир Божји! Христос се роди“! Извор: Митрополија црногорско-приморска

И вечерас су хиљаде Подгоричана, предвођене Митрополитом Амфилохијем, учествовале у Литији од Саборног храма Васкрсења Христовог до цркве Светог Димитрија на Крушевцу и назад, у молитвеном отпору антизакону о слободи вјероисповијести. Литији је претходио молебан у Саборном храму Христовог Васкресења. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На Крушевцу се вјернима обратио протојереј-ставрофор Борис Брајовић, старјешина цркве Светог Димитрија који је рекао да их поздравља црква солунског ратника и Христовог првоборца. По повратку пред саборни храм Митрополит Амфилохије је вјерном народу пренио благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог синода СПЦ. Замолио је сабране за нарочити аплауз за дјецу. Властодршцима је поручио да је отимање светих храмова од Бога живога и од светаца Божјих најгори гријех. Затим је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског прочитао данашње саопштење Светог синода СПЦ, у којем се наглашава да би Закон о слободи вјероисповести било правилније назвати законом против Православне цркве у Црној Гори. Владика диселдорфски и све Њемачке г. Григорије је казао да у последње вријеме, до ових најновијих догађаја није баш било похвално говорити о свом црногорском поријеклу. „Сада је највећа похвала ма коме у свијету да је поријеклом из Црне Горе, јер сте ви најживља Црква живога Бога у данашњој Европи. Сваки вјерник у Њемачкој диви се вашој борби за слободу. Према томе, није могуће да ми будемо поражени, јер ко је са Христом, зна да Христос побјеђује“, поручио је владика Григорије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

На братској трпези по завршетку Литургије у Сретењском ставропигијалном манастиру Најсветији Патријарх Московски и све Русије Кирил прокоментарисао је ситуацију, која је задесила Црну Гору после усвајања Закона о слободи вјероисповијести и увјерења и правном положају вјерских заједница, који ускраћује права Српској Православној Цркви. Патријарх Кирил је рекао да се данас васељенска црква налази у изузетно специфичном положају. Ништа слично у историји православља, у последњих неколико вјекова, није било. Чак ни онда када се православни Исток налазио под влашћу отоманске Турске, њен утицај на укупно Православље је балансирала снага Руске империје, и наша браћа су знала да постоји покровитељ и заштитник Православља – то је света Русија. Промијенио се историјски контекст, и Русија као свјетовна држава сада не може да има ту исту улогу. При најбољем односу према дјелатности Руске Православне Цркве држава се не мијеша ни у наше унутрашње послове нити у нашу спољашњу дјелатност, коју ми вршимо искључиво у складу са канонским правилима. Али, у исто вријеме, када је Руска Црква добила потпуну слободу, ми смо са жаљењем принуђени да констатујемо да се предстојатељи неких Помјесних Православних Цркава налазе, не само под утицајем, већ скоро и под влашћу одређених свјетовних снага. На нас су десетинама година вршили притисак. Притискала нас је сва моћ атеистичке државе, сва политичка снага, власт, специјалне службе. Али ми смо издржали тај притисак! Међутим, данашња криза у православљу је пројавила несумњиву слабост неких Помјесних Цркава. По милости Божијој, нијесу сви архијереји у тим Црквама погазили каноне. Ми знамо, да се велики број других Помјесних Цркава чврсто држи канонског поретка, посебно признање заслужује позиција Јерусалимског Патријарха који не допушта расколницима да служе код Гроба Господњег, што би била катастрофа за Васељенско Православље. Велика искушења су задесила данас Српску Цркву. У Црној Гори, малој земљи гдје се увијек његовао посебан однос према Русији, донешен је закон, сагласно ком ће сва црквена непокретност прећи од канонске црногорске епархије, Српске Православне Цркве, у руке расколника. Епархијски архијереј, владика Амфилохије, бори се за Православље, он није приклонио главу пред расколницима, али ни ми не треба да ћутимо, при том не само са нивоа Московског Патријархата или Одјела спољних црквених веза. Ми морамо бити солидарни са владиком Амфилохијем. Ми треба да осудимо одузимање храмова и сваки покушај државних власти Црне Горе да одузимају имовину од канонске Цркве . И ето, то се дешава у срцу Европе, оне исте Европе, која је декларисала, као и Сједињене Државе, принцип одвојености цркве од државе! Дешава се, принцип свјетовне државе се лако руши ради одређених политичких циљева, између осталог, несумњиво, борба са Русијом. Данас нико не смије да остаје по страни у односу на све што се дешава у Православном свијету. Треба слати писма подршке владици Амфилохију, изражавати му нашу љубав, говорити о томе, да Руска Православна Црква остаје заједно са православнима у Црној Гори. Веома је важно, да они који страдају данас у Црној Гори, осјећају подршку наше Цркве. И исто као што ми можемо и треба да пишемо писма критике у Константинопољ, да упозоравамо Грчку јерархију о недопустивости нарушавања јединства Православља. Зашто смо ми тако убијеђени да је на нашој страни истина? Због тога што се ми не уклапамо ни у какве политичке циљеве и не осјећамо никакав политички притисак. Ми полазимо искључиво из принципа канонског права. А каква може бити истина у Константинопољу, који се грубо мијеша у јурисдикцију друге Помјесне Цркве, који самовољно скида анатему са онога, који са Константинопољем нема никакву везу, и дарива „аутокефалију“ расколницима, који немају јерархијског прејемства? Русија данас води независну политику, и у Руској Цркви као што сам већ поменуо је потпуно независан поглед и на унутрашње и на спољне послове. Наравно, у том смислу се ми веома разликујемо од оних Помјесних Цркава које се налазе у зависности од снага, не просто нецрквених, већ, ја бих рекао, антихришћанских. Зато данас као никада ми треба да будемо солидарни. Ми треба да разумијемо гдје је истина, а гдје је лаж и да се молимо за нашу браћу и сестре, који пате од грубог мијешања свјетовних власти. Ми морамо бити са онима чије се цркве затварају или се предају расколницима, са онима, који страдају за правду Божију. „Вјерујемо, Господ неће оставити нас, ни Руску Цркву, као ни друге Православне Цркве, уколико останемо непоколебиво вјерни светом Православљу. На нама као највећој Помјесној Цркви свијета почива посебна одговорност за јединство Православља, ја бих хтио, да ту одговорност осјећа и епископат и свештенство, и монаштво, и цијели наш вјерни народ.“, закључио је патријарх Кирил. Извор: Митрополија црногорско-приморска