Претражи Живе Речи Утехе

Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин др Иринеј угостио је у четвртак, 10. октобра 2019. године, у Владичанском двору у Новом Саду, г. Волкмара Клајна, посланика Бундестага. Састанку су присуствовали и господин Норберт Бекман-Диркес, директор Фондације Конрад Аденауер (Konrad-Adenauer-Stiftung, KAS) у Србији, господин Слободан Поповић, преводилац и госпођа Гордана Пилиповић из Фондације. Господин Клајн борави у тродневној посети београдској канцеларији Фондације Конрад Аденауер. Од 2004. до 2015. године био је председавајући Протестантске радне групе ЦДУ-а у Вестфалији (северозападна Немачка). Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин др Иринеј угостио је у суботу, 4. маја 2019. године, у свечаној дворани Црквене општине новосадске, учеснике семинара „Доживети Европу, причати о Европи”. Пријему је присуствовао и владика мохачки г. Исихије. Поздравивши студенте из Немачке и српске студенте, стипендисте Фондације Конрад Аденауер (Konrad-Adenauer-Stiftung, KAS), владика Иринеј је истакао да је веома радостан поводом сусрета и да је наведена Фондација једна од ретких политичких организација која има аутентичан интерес за питање Цркве и вере. Желим да вас све поздравим у атмосфери и радости Празника изнад свих празника – Васкрсења Христова, јер у обема традицијама, Западној и Источној, ове године је врло блиско био датум Васкрсења, свега недеља дана разлике. Код нас у традицији Православне Цркве од првог дана Васкрса до празника Вазнесења Господњег увек постоји само један поздрав ‒ „Христос воскресе”, и сви ти дани се посматрају као један дан Васкрсења. У овом периоду треба да једни друге сагледавамо у контексту да смо не осуђени него даровани да будемо сви вечно заједно, само ако то хоћемо, и са Богом и једни са другима, навео је Епископ бачки. Студенти су имали прилику да постављају питања владици Иринеју, а један од присутних стипендиста замолио је владику да прокоментарише актуелну ситуацију на Косову и Метохији. Ја мислим и данас да Албанци нису превише муслимани, али не треба да заборавимо да екстремни муслимани са Блиског и Средњег Истока, уз огромне финансије, раде на реисламизацији Албанаца. У ратовима Исламске државе на Истоку, највећи проценат добровољаца је са Косова, а онда тек из Босне. Ја лично мислим да Западна Европа уопште није свесна са каквом ватром се игра. Они ће вероватно дати визну либерализацију Албанцима и огромна маса косовских Албанаца ће отићи у Западну Европу. Они су сада главни трговци дрогом у Западној Европи. Ја нисам против муслимана ‒ у глобалном конфликту сматрам да су муслимани жртве Запада, а не обрнуто. Мислим да данас, док влада ова криминална гарнитура на Косову и Метохији, неће бити компромиса између нас и Албанаца, али ако Американци и Европљани схвате да тамо треба довести неке нормалне људе, онда је могућ компромисни дијалог између Срба и Албанаца. Решење видим у томе да се њима дâ највећа могућа аутономија: где су они већина – они имају главну реч, где су Срби већина – Срби имају главну реч. Има рецепата у Европи, може се наћи неки модел. Србија не може да призна Албанцима посебну државу на територији која је извор Србије. Првобитна Србија је тамо, најважнији наши манастири и све је тамо. До дана данашњега, после пет векова турске окупације, ми имамо 1.500 цркава и манастира на тој територији. Албанци немају ништа, објаснио је владика Иринеј. Епископ мохачки г. Исихије студентима је истакао значај Светоархангелског манастира у Ковиљу, манастира који је основао Свети Сава у 13. веку. По завршетку срдачног сусрета, Епископ бачки г. Иринеј уручио је гостима пригодне дарове и изразио је наду да ће бити још таквих пријатних разговора и дружења. Извор: Епархија бачка

23. фебруар 1946: Писмо жупнику Бернару Кастодису, Бон Драги Кастодис! Од мајке Веран добио сам приложени чланак оца Прибила са молбом да се о њему да суд. Будући да немам адресу оца Прибила, а она ми је саопштила да је преко Тебе добила овај чланак, враћам ти га у прилогу, са молбом да се достави оцу Прибилу. Конрад Аденауер Ја не бих пустио да се појави овај чланак. Према мом мишљењу, немачки народ, а и бискупи и клир сносе голему кривицу због догађања у концентрационим логорима. Тачно је да се након тога можда није имало више шта учинити. Кривица је почињена раније. Немачки народ, а и бискупи и клир великим делом, упустили су се у националсоцијалистичку агитацију. Он се готово без отпора, а делимично и с одушевљењем, изједначио на свим подручјима која су означена у чланку. У томе почива његова кривица. Но, уосталом, такође се знало – да се и није знало за догађања у логорима у њиховој пуној мери – да су лична слобода, сва правна начела гажена ногама, да су у концентрационим логорима чињене велике грозоте, да су Гестапо, наше СС трупе, а делимично и наше трупе у Пољској и Русији поступали с беспримерним грозотама према цивилном становништву. Погроми Жидова 1933. и 1938. збивали су се потпуно јавно. Ми смо официјелно обзнанили уморства талаца у Француској. Заиста се дакле не може тврдити да јавност није знала да су се националсоцијалистичка власт и врховна команда стално огрешили у начелу о природно право, о Хашку конвенцију и о најједноставније прописе човечности. Верујем да би се, да су бискупи сви заједно једног одређеног дана јавно с проповедаоница заузели став против тога, пуно тога могли спречити. Бернар Кастодис (1867-1951), од 1910. па до смрти жупник цркве Св. Елизабете у Бону. То се није збило и за то нема изговора. Да су бискупи због тога доспели у затвор или у концентрационе логоре, то не би било штета, напротив. Све се то није збило и зато је најбоље ћутати. Знам сигурно да се преминули Папа [Пије XI – прим. прев.] тачно слаже с мојом осудом. Како мисли садашњи Папа, не знам. Хвала пуно за јављање и срдачни поздрави! Твој, Аденауер Извор: Konrad Adenauer, Briefe über Deutschland 1945–1955. Eingeleitet und ausgewählt von Hans Peter Mensing aus der Rhöndorfer Ausgabe der Briefe. München 1999, 40–42. Превод: Марио Копић Опрема: Поуке.орг