Млађони

Imas ti prijatelju pravo da tumacis bibliju kako ti je volja, da biras svoju religiju i ucenje. Medjutim, ako hoces da diskutujemo o teoloskim razlikama postoju medjureligijski razgovor, gde se razgovara i sa ateistima i sa muslimanima, i sa ostalim jereticima(po pravoslavlju) i svi te jeretike gledamo kao nasu bracum sto u hristu, sto ovako...  pa nije problem ni sa vama...
Niko vas ovde ne mrzi niti sta.... samo informisemo pravoslavne vernike, da niste pravoslavni hriscani....
 
Ne vidim zasto imas nesto protiv toga?

Meni od mojih kerova ni struju ne smeju da seku.. a kamoli da mi ostavljaju kojekakve bozicne cestitke
 

ja sam licno imao gomilu problema... sta god pricliitd... cim hocu neki manje korisceni software ili neki hardware koji je manje koriscen (webcam na laptopu itd) da podesim naletim na problem.... gde vazda moram nesto da podesavam dodatlno instaliram kroz komandnu liniju itd..
 
Nebu dakle nije bilo uopste jednostavno, a mogu sebe smatrati za naprednijeg korisnika racunara. Znam mlo kako sistemi rade itd.

Све је то тачно само нема никакве везе са оним што ја овде хоћу да причам. 
 
 
Зато сам и отворио тему, али као што видиш овде се скренулу на неке друге приче. Мене занима однос стоицизма и православља, да ли људи то практикују у животу и колико или су пак против тог односа, то јест није им стоицизам добра додатна филозофија уз православље као духовност. 
Јер ја лично практикујем стоицизам доста, то јест интегришем га у свој живот, и занима ме да чујем још нека мишљења... 
 
 И слажем се са тобом, на усмереност питања. Мени би искрено стоицизам без православља био бесмислен. Тек ми је сада добио неки смисао, управо корз православље...
 
Дотле је била само нека празна филозофија.... која те ето учи неке ствари.. али неке ствари које нисам желео у свом животу.... сталоженост, да прихватим ствари ситуацију итд.. да будем свестан шта могу а шта не могу да мењам, и како да мењам.. и да је суштина мењати прво себе а не друге то је можда најближи аспект православљу, само што стоицизам то јако лепо и датељно пружа.. док у православљу то можемо наћи само код одређених теолога.. у духовној литератури... а за то мора мало више да се зна и мало дубље да се копа.
 
Јел знаш ацо, појављују се сада мешавине Когинитивно Бехеворалне терапије и православља. Качио је Деки баш једног таквог психолога/психијатра. Пошто је когитнивино бехеворална доста базирана на стоицизму.

Stoicizam nije religijsko ucenje. 

Ja sam ti brale, pre nego sto sam dosao u ateizam a potom u pravoslavlje, bio new ager u pravom smislu te reci... kreacionista, verovao sam u neke raznoraazne teorije, spiritualizme bavio se astrologijom itd...
 
Fala bogu dosao sam pameti dva puta. Prvi put kada sam postao skeptik i prestao da verujem u bilo sta sto mi ne pruza dovoljan dokaz makar po mom subjketvnom gledanjui... 
 
Drugi kada sam upoznao pravoslavlje, njegovo ucenje i sustinu i resio da ga prihvatim na osnovu tih subjektivnih dokaza.. jer sm video da na meni "radi" .... da je za mene korisno... i da je generalno dobro i ispravno ucenje.
 
Malo sam moze da se kaze "omeksao" u skepticizmu kada sam prihvatio Hristosa kao sliku boga zivota... koji je vaskrsnuo ali to je druga prica.
 
Sta je poenta..
 
E sad, da odgovorim na tvoja dalja pitanja:
 
 
\Greh je po meni stanje svesti koje te udaljava od Gospoda Boga... sto si dublje u tom stanju svesti to vise grehova (gresnih dela) cinis..... naprimer neko ko je spreman da podje duboko u zlocin da pocini ubistvo - taj je jako duboko u grehu..
 
Sustina hriscanstva je najbolje receno - lichna promena. Ja volim da kazem to new agerski da budes bolja verzija sebe to jest da budes Hristolikija verzija sebe. DA se sto vise ugledas psihicki i u svesti na svog gospoda Isusa Hrista.
 
Zasto su "tajna" i ostale stvari greh... jer te uce da imas paranormalne moci, da mozes da krsis prirodu kakvu je Bog stvorio.. prosto guraju te u "ne hriscansku svest"
 
Da li je strasan greh.. ne bih rekao... ali da je gresno razmisljanje jeste.
 
 
Eto ti ukratko moje objasnjenje i posmatranje stvari
 
 
Meditacija sama po sebi nije greh - u cilju smirivanja. Isto ka ost ovezbe iz joge u cilju raazgibavanja nisu greh, ali vezbe joge u cilju praktikovanja Jogi religije - jesu

ikskreno ja pocinjem da mislim da je veronauka super jer ce ljudi konacno da znaju sta je zapravo to hriscanstvo.
Pa ce da znaju da li je to za njih ili ne.

Ja cu da pocnem ovu temu licno, ali je tema otvorena naravno za sve koji imaju slicne probleme.

Ja sam internet zavisnik. 
Samodijagnozirao sam se, ali mislim da mi ne trebaju psihijatri da bi primetio da sam zavistan od interneta. 
Prvo da dam malo backgrounda o meni:
- Ja sam bivsi pusac, dakle pusio sam, pa ostavio. Bio sam zavisnik od cigarta uspeo sam da batalim.
- Takodje sam probao kroz svoj zivot jako puno narkotika, od toga nikad zavistan nisam postao. 
- Takodje sam dosta alkohola pio od svojih najranijih mladalackih dana (kada kazem dosta mislim pijan svako vece naprimer), takodje nikada nisam postao zavisnih od alkohola sada vise ne pijem uopste.

Kao nekom ko se sa svojim porocima nosio poprilicno dobro u proslosti meni problem internet zavisnosti prestavlja VELIKI problem. 
Gde ja tu nalazim na problem? Uvek kada sam hteo da batalim neku zavisnist tipa cigarete, imao sam dobar razlog za to - nisu zdrave. Isto vazi i za narkotike i alkohol. 
Medjutim internet je satavni deo mog zivota, koliko god pokusao da se odvojim od istog. Naprimer pobrisao sam sve socijalne mreze sem google+ koji prakticno niko ziv ne koristi, i i dalje imam problema. Manje ali imam problema. Sa druge strane socijalne mreze bi mi trebale za posao. 
Dakle ja sam tu u dilemi, kako RACIONALNO koristiti internet tako da nam (meni ) ne skodi u zivotu.

Uzmimo naprimer ovaj forum. Meni ne prodje par sati dnevno da ne pomislim sta bi mogao da pisnem, kazem, okacim, prokomentarisem ili cisto pogledam na forumu. Na svakih sat dva.Da nema foruma bilo bi nesto drugo, twitter, youtube ... nebitno. 

Kako to dovesti u red? Ja racionalno znam da je to uglavnom besmisleno i da nemam puno vajdi od toga ali moj emotivni centar kao da je u svadji sa racionalnim i kao da me vuce da ipakkk izgubim vreme raspravljajuci o nekoj manje bitnoj temi u velike dubine. 

iz tog razloga sam pre par meseci bio sasekao sa svim "poukasima" sve kontakte a malo posle toga i obrisao sve socijalne mreze. 

Saveti, ideje, analize ili generalna prica o internet zavisnosti je jako dobrodosla ovde. Mozda pomognete meni, drugim internet zavisnicima a mozda roditelji (kojih ovde ima dosta) pokupe nesto sto bi moglo da im pomogne u vaspitanju njihove dece da oni ne padnu kao zrtve ove zavisnosti. 

eto, takoc.. to je neki uvod.
 

Тако су и мене. 

Ја се сламежем а сада ћу ти рећи и зашто. Литургија је веровала или не форма когнитивно-бехерворалне терапије.

Није срамота мислити и помишљати.... битно је које мисли прихватиш и који им значај дајеш. 

Сад ме јуан подсетио
Tворац квантне механике Нилс Бор и Ајнштајн дискутују о проблемима у физици
 

Човек који је одбио да поздрави хитлера:
 

 
U današnje vreme ova fotografija simbolizira otpor psihologiji mase i bunt protiv svih vidova represije i pritiska.
Mnogi su mislili da je fotografija montirana, da je lažna i da nije moguće da je tamo negde pred Drugi svetski rat bilo ko smeo da pomisli da u gomili nacista ne podigne ruku i pozdravi Firera.
Ipak, fotografija je originalna, snimljena 1936. godine, i na njoj je August Lendmeser, radio je kao radnik u brodogradilištu u Hamburgu.
Čuveni snimak je zabeležen u Hamburškoj luci prilikom promocije novog broda. Avgust Lendmeser bio je jedini među prisutnim radnicima koji je odbio da pozdravi nacističkim pozdravom porinuće novog broda. a iza fotografije stoji čitava jedna neverovatna ljubavna, životna i tragična priča.
Ironično, priča počinje baš u Nacističkoj partiji u koju se August, kao i mnogi drugi njegovi sunarodnici, učlanio 1930. godine, u nadi da će mu politička poznanstva pomoći da lakše dođe do posla.
Kako to obično biva u životu, sudbina je umešala prste i on 1934. godine upoznaje ljubav svog života – Jevrejku Irmu Ekler.
Godinu dana kasnije izbacuju ga iz partije zbog njegove veridbe sa Irmom, sa kojom nije mogao da se venča zbog tada važećih nacističkih “zakona”, mada su već dobili kćerkicu Ingrid.
1937. porodica je pokušala da se prebaci u Dansku, i sa granice su ih vratili i uhapsili a Augusta su optužili za “nepoštovanje rase” i odmah zatvorili.
Oboje su se na sudu branili da nisu znali za Irminu pripadnost jer je krštena u crkvi i odgajana u hrišćanskoj porodici nakon što joj se majka preudala, ne bi li nekako izvukli žive glave.
Augusta su čas puštali na slobodu čas ga hapsili, na kraju je osuđen na 30 meseci prisilnog rada, a Irma je završila u koncentracionom logoru gde je rodila još jednu ćerku.
August nikada više nije video svoju voljenu ženu, Irma je stradala u zatočeništvu 1942. dok je Avgust 1941. pušten iz zatvora.
Mobilisan je 1944. i upućen na front gde mu se gubi svaki trag.
1949. godine zvanično su proglašeni mrtvima i on i Irma.
Ćerke su preživele rat zahvaljujući dobrim ljudima koji su ih skrivali i činjenici da im je otac bio Nemac.
Fotografija “Čovek sa prekrštenim rukama” je nastala u trenutku dok je August, potpuno nesvestan prisustva fotografa, preživljavao lične unutrašnje borbe, pružajući lični otpor, ne želeći da pozdravi onog ko mu je tako duboko u svim sferama uništio život i razorio porodicu.
 
http://www.intermagazin.rs/neverovatna-ljubavna-i-tragicna-prica-ko-je-covek-koji-je-odbio-da-pozdravi-hitlera/

To je inace snimak iz privatne muske sigurne kuce. Covek je pobegao jer dozivljav konstatnu psihicku torturu od zene i otud ta izjava. I meni je pre bila smesna, sada mi je tuzna, kada znamo da je covek zrtva i smejemo se njegovoj izjavi kao da je nesto sto je kao dobar dan. Eto nekad zene psihicki maltretiraju svoje muzeve hahaha-hihihi jako smesno. 


Zasto muskarci vise pucaju? Ja odgovor gledam bioloski: testosteron i medjumuska dominacija. 
Svidelo se nama ili ne, cinjenica je da pare i drustveni status igraju veliku ulogu u zivotima muskaraca. To muskarce vodi ka izboru raznoraznih zvucnih zanimanja i nacina na koji zele da dodju do novca i socijalnog statusa. Tako muskarci biraju raznorazna zanimanja koja im donose novac i socijalni status: Glumac, muzicar, hirurg, advokat itd (disclamer ne kazem da svi muskarci biraju ova zanimanja zbog toga vec da je to jedan od motiva kod nekih). 
Isto tako postoji jedno "zanimanje" koje donosi socijalni status u odredjenim sub kulturama a i novac (sto mozemo videti iz primera srbije ) a to je kriminalac. 
Ako te mrzi da ucis i da radis, a hoces da zaradis pare i da te drugi ljudi posmatraju kao neku vaznu licnosti, ti lepo uzmes pa pljackas, krades, prebijas za novac. 

Ovo je naravno samo misljenje. 

Mozda zato sto si ti niskaa pa ti se ne svidja da ima isti nedostatak kao i ti :P

Delim pesimizam sa ovim gospodinom samo ne mislim da ce bas u americi da bude krvoprolica, zapravo mislim da krvoprolica nece da bude uopste. 

Ja mislim da ce biti ovaj scenario:
 

Moccart mi je ubedljivo najoriginalniji bio sa nikom, slikama morcarta u avataru i lokaijom god zivota mocarta.
 
Juanov mi je gotivan od kad je meksikanac.
 
Ayla ima lep nik
 
 
ona Miriam (fake profil) je isto lep nik.
 
Obi van mi je takodje cool sa slikama Obija i nikom obija
Avocado 
 
Djuro Stanivuk je dobar nik
 
Jessy
 
Drvce...
 
eto u principu skontali ste kakve nikove volim mozda sam neke izostavio koji su mi gotivni.
 
Ne volim kada je nik obojen hriscanskim motivima ovde na forumu, to mi je nekako klishe.  

Депресија је продукт негативног размишљања. Веровтно људи који дођу до тог стања имају негативна размишљања. Не воле себе, превише критикују себе, превише спуштају себе. Зато су депресивни.
И ја сам ( не клинички ) депресиван, и тачно знам какав је осећај али знам шта и доводи до њега. Моје размишљање да ја вредим мање од других јер се нешто у животу десило онако како се мени не свиђа.
Дакле апсолутно ми је разумно да човек који изврши смоубиство иде у пакао, јер такв човек прво не воли себе, а ко није способан да воли себе - углавном не воли ни друге у том тренутку.
Клинички су депресивни људи, којим се та смомржња и одсуство љубви премаа себи толико завукло под кожу, и толико га практију, да не знају где бију, да не знају више шта ће од муке и беса. То су људи који не слве живот који имају и оно што имају. Већ су незадовољни тиме. А ако не слве живот који им је Бог дао - они не слве ни Бога.
Не судим их, смо објашњавам.
Господ вероватно може да нађе снаге и за опрост њима. Овим постом сам објаснио зашто ја мислим да је логично да "иду у пакао".
Зато, учите да волите живот, учите да волите и прихватите себе, какви год да сте - вредите. Можда не вредите у очима других људи, можда не вредите у очима друштва - али вредите у очима Бога и ви и ваш живот. Ако верујете у њега, заволећте себе онилико колико вас Он воли.
Немојте да се не "самоубијате" из страха према Богу и страх од пакла, већ ЖИВИТЕ ИЗ ЉУБВИ прем животу и себи.
Иначе, да додам... замислите да у вечни живот понесете ту депресију која те је толико спустила да си спреман да се "уништиш" .. зато депресија и самоубиство води у пакао. Замислите човека са таквом психом у вечном животу.. заиста пакао, и заиста вечни....
И још једна мала напомена.. много људи меша љубав према себи са себељубљем. Себељубље је кад себе стављаш испред других, депресија је када себе стављаш испод других... љубав према себи је када себе стављаш једнаког са другима, једнаког у правим једнаког у обавезама. Оно што имају право други, имаш и ти.

a sto je najgore stavio si likove koji ubijaju pedere  


 

Са овом причом о литургији и трпљењу је права ствар.
Толико сам се осећао испуњено и срећно током литургије када се завршила, јер сам схватио да после једно пола сата више ми ништа није сметало. Ни што ме боле ноге, ни ко је око мене, ни да ли кашље, да ли кија, да ли "смрди" (а неки се нису пријатно осећали.
И просто сам схватио колика је то психичка трансофмрација у мојој личности на једном месту.
И после литургије сам био толико срећан, не јер се завршила него јер сам се осећао јако испуњено!
И све то, иако сам Боже ми опрости, ја у неким тренуцима на литургији кренуо да замерам нешто неким људима али просто као да ми се јављала мисао "то ти је брат/сестра, не суди им! "

Velika je razlika izmedju nezlopamtilo i ne mazohista. Kada te neke osobe razocaraju i izgubis poverenje u njih jednostavno im postavis granice. Ovo je tvoja nova granica u mom zivotu - i to je to.
 
Dakle pricacemo, reci cu ti zdravo, necu te mrzeti... ali necu ti pozajmiti pare, necu ti pomoci kada ti trebam, necu ti se obratiti za pomoc, necu racunati na tebe, necu te zvati da delim sa tobom lepe trenutke u mom zivotu. 
 
Itd.  To nije "zlopamcenje" to je jednostavno postavljanje granica po zasluzi. 

Фотошоп.