nebica933

https://www.instagram.com/p/CE_n8q4g-08/?igshid=ytmp2gjnt0sw

Juče, negdje u toku dana vidim pali se svjetlo i dolazi mi notifikacija na telefon, zahtjev na Facebooku. Otvaram da vidim ko je u pitanju, kad ono - Jaro!
Jaro je moj prijatelj iz osnovne škole koji je dugo vremena sjedio sa mnom u klupi i koji je bio malo ometen u razvoju.
Ne u smislu da je bio nefunkcionalan, nego da su neke, većini nas jednostavne stvari, njemu bile malo komplikovanije, iako je stariji od nas dvije godine i po godinama je trebao biti dva razreda više od nas.
Ako treba sabrati dva broja pa to pomnožiti sa nekim drugim, njemu je to bilo previše, pročita prva dva slova pa lupi neku riječ van konteksta i takve stvari.
Došao je sa familijom iz Sanskog Mosta na traktorskoj prikolici u kojoj su i spavali jedno vrijeme na školskom igralištu.
Kasnije su prešli u tu istu školu u kolektivni smještaj u učionicama sa po 20-ak ljudi, spavali su na spojenim klupama, kupali u toaletima sa čučavcima, a kad je došlo vrijeme da se ide u školu, nastava se odvijala na drugoj strani škole u preostaloj polovini učionica.
Njegov dve godine mlađi brat je išao sa nama u razred, ali on je sjedio sa mnom po nekom nastavničkom rasporedu. Zbog njegove iskrene ljudske dobrote od početka sam ga uvijek nekako branio i nikad nisam dao drugima da ga zezaju na račun njegovog stanja, niti da ga iskorištavaju.
Često sam mu na časovima šaptao kada ga nastavnici nešto pitaju, ponekad i uradio neki zadatak, tek toliko da dobije bolju ocjenu od jedinice, a da nastavnici ne shvate da to nije on uradio. U tom vremenu bila je misaona imenica da ide u neko specijalno odjeljenje ili da postoji kadar koji bi radio sa njim. Možda i njemu nije trebalo mnogo da sve shvati, ali u tim ključnim i poslijeratnim godinama jednostavno niko nije radio sa njim i vrijeme je učinilo svoje. Osnovnu školu smo završili, ja sam se odselio i ne znam da li sam ga vidio u zadnjih 20 godina.
Doduše, znao sam ga se ponekad sjetiti i uvijek sam se pitao kako sad živi, podsjeti me svaki put na Forrest Gump-a, jer je kao i on bio prostodušan i neiskvaren, ali nisam nikad ostvario kontakt sa njim.
U poruci me oslovljava sa "đesi školski druže", kao da smo išli u srednju nedavno, a onda shvatim da je njemu to bila škola, jedna jedina u koju je ikad išao. Poruka je napisana velikim skoro svim izmješanim slovima, pozdravlja sve i potpisuje se imenom i prezimenom.
Iz te poruke se i dalje mogla osjetiti ona njegova stara dobrota zbog koje mi je uvijek bio drag. Toliko mi je bilo drago da sam odmah morao da mu odgovorim, napisem par redova gdje sam i šta se dešava, čisto nekako da mu olakšam da ne mora poslije da pita.
U idućoj poruci mi je poslao i broj da se čujemo preko vajbera, sa napomenom da nikome ne dajem broj, a kako sam bio u nekom poslu, ne odgovorih mu istog momenta na nju, iako sam je pročitao.
Piše mi da mu je zdravlje dobro i da nema više kao što je bilo, svako se bavi svojim životom.
Nakon sat vremena mi se izvinjava jer je tek dobio telefon i uči se da ga koristi, kao dijete od par godina kaže. Pomislih u sebi koliko je bio blažen tim neznanjem sve ove godine kada uzmem u obzir koliko smo mi vremena proveli buljeći u te ekrane. Odgovorih mu na brzinu da nema nikakvih problema, samo polako, za to uvijek ima vremena.
 
Kaže mi da je pomislio da sam se nešto naljutio na njega čim ne odgovara, pozdravlja moju majku i brata, i njih se sjeća. Još mi kaže da se javim kad dođem da pijemo kafu i da se čuvam.
Ništa ljepše i jednostavnije mi nije mogao reći, a da se osjeti njegova duša i biće.
Cijelog života, radeći samo najgore i teške poslove, uspio je ostati dobra i brižna osoba, nešto što neki ljudi ne uspiju da budu cijeli svoj život. Čini mi se da je i u svom tom svom neznanju uspio ostati srećan, a zar ti treba nešto više u životu od toga.
 
Prešao si cijelu igricu a da nisi ni znao da je igraš.
Dobri moj Jaro, let mi je sutra, a mi se sigurno vidimo na kafi!
.
.
.
Ovo je srećna priča i događaj, nekako sam poželio da je podijelim  sa drugima da svi znamo da nam nekad treba tako malo.
 
Извор: Копирано у целости од @JocoVujkovac са Твитера.

???
https://www.instagram.com/p/CIJJ8UAHUws/?igshid=84jkdrmqi6ae

Sunset kisses the city ?

''Пчела је најмања од свих створења што лете, али је њен дар најслађи од свега''. Свети Јован Златоусти

Da znas da zna da bude. Planina je veoma cudljiva i mocna a istovremeno zadivljujuca i prelepa. U jednom danu mozes svasta videti i doziveti, beskrajno cisto plavetnilo na nebu, natmureno sivilo, oluje i gromove, maglu i oblake sto pritiskaju zemlju .... ma poezija. Mnogo je zivopisnija od mora ili ravnice.  Ali i opasnija po pitanju ljudskih zivota.

?☀️?

Kućanci 16.11.2019.,rodna kuća patrijarha Pavla

сиви соко, најбржи организам на планети 390км/х у бришућем лету, фасцинантан предатор. ?

Hvala
Tačka joj je ime, odaziva se na dvadesetak dodatnih imena.
Eo i Mileta. Nije ga bilo tri dana, a kada se vratio imala sam šta i da vidim. Kaže da ga je presrela neka mala nakarminisana brkato-buvarasta opajdarica iz Dimitrija Bogdanovića. Nije mogao sebi da pomogne.

I još jedna njuškica, Kru. Fotografisan u azilu na dan kada sam ga udomila. Sada ima godinu dana. 

I ovaj nas voli da sedi za stolom, posebno ispred punog tanjira   

...starica moja,moja Kika 

моја другарица, љубимица ...

Моја сестра (је супер)! <3
 
 

Mobile Uploads
M.FACEBOOK.COM Манастир Жича❤️ Љубав непознатог момка који је својом руком штитио...  

Pogled na dolinu Lima, selo Trnavci Republika Srpska