MИЛОШЋ

@Гајић, мислим да се у суштини слажемо, пријатељу.
Слажем се, потпууно. У суштини, нема разлике  између монашког и брачног подвига јер је и једном и другом циљ исти- Спасење и Заједница са Христом.
Кад сам казао различити, мислио сам на начин на који су Свети Оци приступали монасима и ожењинима не би ли их подстакли да одрже пут који су изабрали. Али, суштина је иста и универзална и ту нема спора.

Јесте, мада и оно о праведницима и чудесима је, бар по мени, битно. Не заборави да су многи Апостоли били ожењени.
Управо сам о томе говорио. Није наивна ствар, јер су многи људи тако уништени и њихови бракови упропашћени. Шта се тиме постиже?
Ок, али опет, треба разликовати оно што сам навео горе. Да не би дошло да заблуда разних.
Рецимо, управо Свети Јован Златоусти, на многим местима, веома хвали брак и велича га. На прмер, он брак и породицу назива ,,малом Црквом", а не монаштво. Ту заједницу, брачну и породичну, а не неку другу, он пореди са Црквом. А сада бих, ако већ помињемо цитате, навео неке цитате из Светог Писма од Отаца који говоре о браку и величају га до те мере да га пореде са самом Светом Тројицом. Сви цитати су, иначе, оригинално наведени у књизи ,,Хришћанска филозофија брака":
„Господ је сведок између тебе и жене младости твоје", рече пророк Малахија (2,24). Брак је — „завет Бога", „Од Господа је разумна жена", читамо у књизи „Приче Соломунове" (2, 17; 19, 14). „Жена је уготована мужу (Богом) од века", читамо у књизи Товита (6, 18) (Апост. Устави 6, 28—29).
У Новом завету Христос говори, да је „мужа и жену створио Бог" (Мт. 19, 6). Апостол Павле обавезном нормом хришћанског брака истиче тежњу, да брак буде увек „у Господу" (1 Кор. 7, 39;
11, 11).
Ево један цитат Светог Климента Александријског који опет брак и породицу пореди са Црквом:
Климент Александријски, наводећи Христове речи: „где су два или три сабрани у име Моје, онде сам Ја међу њима" (Мат. 18, 20), доводи у везу ове речи с браком. „Не назива ли Он Тројицом мужа, жену и дете, јер Бог сједињава жену с мужем?" пита он (Стром. 3, 10, Стром. 3, 18; 4,20). „Брак бива онда, кад Бог сједини двоје у Једну плот", пише Тертулијан (De monogam. 9). У браку, пише Златоуст, душа се сједињава са Богом неким неисказаним савезом" (Бес. на Ефес.
20,4) „Бог те сједињава са женом", каже новела Алексија Комнена (Атинска Синтагма, V, 286- 291), која је увршћена у Крмчију (Крмчаја, изд. 1816, гл. 43, листови 35 и 38 на обрнутој страни), брачни другови „примају Бога", који улази посред оних који се сједињавају".
Па даље, ево још неких цитата:
Климент Алесандријски назива породицу, као и цркву, домом Господњим, а Златоуст директно и тачно назива породицу „малом црквом" (Беседа 20, 3 на посланиду ка Ефесцима).
Унутрашњом близином породице и цркве објашњава се и тај факат, да свето Писмо црквене односе обично описује терминима породичног живота. Такви термини нису ма какве поетске метафоре, као што то понекад мисле, него имају за себе основу у објективној суштини ствари. Однос Бога и старозаветне цркве обично представљају под видом брака женика и невесте, мужа и жене (Исаје 1, 21; 49, 18; 54, 1—6; 16, 10; 62, 5; Јерем. 2, 20; Језек. 16, 7; Осије 2,19, 13; 4, 12; 9, 1 и др). И у Новом Завету Христос стално говори о себи, као о женику (Мат. 8, 11; 9, 15; 22, 2—14; 25, 1—13; Лук. 12, 35-37; 14, 16-24; Ефес. 5, 26, 27; Апокал. 17, 1, 2, 5; 19, 7—9; 21, 2.), жеником га назива и Јован Крститељ (Јован 3,29) а црква сестално јавља у односу према њему у виду његове жене или његове невесте (Мат. 25, 1; Јо. 3, 29; Апок. 18, 23; 21, 2, 9; 22, 17.) „Ја ћу рећи још и то, пише Златоуст, да је ово (т.ј. брак) тајанствени
образ цркве" (Беседа 12 на посл. ка Колос.; Беседу на I Мојс. 56; Беседу о томе какве треба узимати жене; Симеон Солунски, 0 тајнама 38)-
Сама црква је „дом Божји" (1 Тим. 3, 5), „дом Христов" (Јевр. 3, б), „духовни дом" (1 Петра 2, 5) и упоређује се са домом породичним (1 Тим. 3, 4). Делатност цркве назива се „сазидањем стана Божјег у духу" (Еф. 2, 22). У овом су дому апостоли и пастири цркве — оци {Кор. 4, 15; 1 Тим. 2,
11; Фил. 2 и 22), чланови цркве — њихова деца (Рим. 8, 29; 1 Кор. 5, 11; Еф. 6, 23 и др.).
Такође, ево детаљ који је, по мени, веома важан:
Пре свега ми смо дужни указати на погрешност учења католичке цркве, које често пута понављају православни богослови, као да је
тајну брака установио само Христос. Да Свето писмо види у браку тајну, установљену Богом у Рају (Савремена догматика готово не дира питања о тајнама у Рају, али стара писменост светих отаца говори о њима. Осим тајне брака у Рају је била и тајна причешћа, “јело од дрва живота" (I
Мојс. 2, 9)
Да, по Оцима и хришћанском учењу, брак хе установљен јкош у Рају, тако да је и сам начин живота у браку рајски, зар не? Браком се описује и веза Бога и Израиља у Старом Завету и веза Христа и Цркве у Новом Завету. То је врло важно и говори о томе да је брак итекако једнаке части у Хтишћанству и да, по мени, уопште није мањег значаја.
Ево још мало о томе:
У целом Новом Завету нећемо наћи ни једног реда о установи тајне брака од Христа или његових Апостола, ни једне речи о овој или оној за хришћане обавезној форми његова склапања. Када се јавља питање о браку, како Христос (Мат. 19, 3—6; Мр. 10, 2—12), тако и његови Апостоли (Еф. 5, 31) упућују на Стари Завет, према библијској повести о установи првобитног брака те само питање пак постаје онда сувишно.
„Односно брака", прекрасно говори Климент Александријски: „Син је само сачувао оно што је установио Отац" и разјашњава, да је брак као тајна, постојао у старом Завету, јер ако је свет старозаветни закон, онда је свет и старозаветни брак, и да је апостол само поставио у везу ову тајну са тајном савеза Христа и Цркве (Стромата 3,12). Говори он и о благодати брака у Рају. Раније смо видели, да Ориген говори о благодати сваког брака.
И тако даље, има доста тих цитата, препоручујем свима ту одличну књигу. Дакле, видимо да и Свето Писмо и Оци веома величајку брак, на доста места, и пореде га са самом Црквом и Светом Тројицом и тврде да је он установљен још у само  рају. Тако да не видим за тачхну тврдњу да јке брак ,,мање вредан".
Опет, мислим да је суштина у томе да су и брак и монаштво једаки по части и да оба воде циљу хришћанског живота и да нема ту мање ил више вредан. Ако је основа брака љубав, онда ту нема ничег ,,мање вредног" у односу на девственост којој је основа такођењ Љубав. Јер је Љубав суштина Хришћанства.

Тамо где је Црква мислила да треба и да је неопходно она се и умешала.
Овде се чини да је мислила да смо толико словесни да не треба да се меша па авај...
Нигде Црква није рекла ни да не идемо на велику нужду у одређени дан па то подразумева да идемо ако нам се иде. То се не пита јер се подразмева. Уопште ово мишљење да је тело нешто лоше по себи имплицира проблеме далеко ширих размера.

Дај цитат да се не гађамо претпоставкама ко је шта рекао и где.
А колико ја знам контрацепција је дозвољена ако метода не подразумева поред спречавања зачећа и убијање тј. онемогућавање развоја већ зачетог плода (као пилуле за ноћ после, неке спирале итд.). Под дозвољена подразумевам да има доста свештеника који тако расуђују.
 

Prvi put čujem da je u Pravoslavlju zabranjena kontracepcija, voleo bih da neko od teologa to potvrdi...

Као медицинар, не могу да се сложим са овим. Хормонални статус човека је индивидуалан, некога не попуштају ни у 60! Свако по својој мери нека се суздржава колико може, не зависно од година...  Колико сам приметила, ми,  наместо да будемо нормални Хришћани, покушавамо да глумимо Св. Отачке подвиге, а да истински нисмо спремни на то. Нисмо искрени. Секс у старости је увек био присутан. Књига ,,Монах Калист" и говори о тим стварима. Ако неко може да се суздржава- слава Богу, ако не- исто слава Богу. Табу долази од неискрености, по мом мишљењу. Исфрустрирани људи, који зато што нешто ,,не могу" осуђују друге, исшчуђавају се, цокћу...- превасходно нису расчистили са собом.. Нико ко истинки може да се суздржава неће никада осудити другог, јер схвата да и њему Бог помаже у подвигу. А, ове теорија ,,завере против тела" праве само јадне и бедне Хришћане, који не раде нешто зарад људи, а не Бога ради. Телесни односи су природна и нормална ствар, а моћени фантазирати о свему, упаљивати се и чинити још већи грех... 

Не знам шта рећи...
Одлично за апстиненцију. После искрене молитве свака телесна жеља ме пролази. Онда бих са женом могао само да се побратимим.
А "наложен" да станем на молитву мало ми морбидно...
Ипак, да не буде да сам скроз против: мислим да молитва пре односа заиста има сврху и смисао ако од тог односа очекујемо плод (дете). Иначе не,  сам однос ми даје осећај пријатности и да сам "једно" са супругом као да су ми све молитве испуњене. Налик ономе што помињу оци да је врхунац молитве и њено испуњење - стајање без речи пред Господом у непрестаном осећању Његовог свеприсуства...
Зар није крајњи циљ нашег живота сједињење са Богом? Онда је (ако умемо да волимо Бога и видимо Га у другоме) сједињење са својом женом као боголиким бићем предукус тог крајњег циља...
Опет, двоје а једно... Време проведено у палом свету нас огреховљује и удаљује, "цепа", раздваја живо ткиво. Сједињење супружника је повратак у Богом већ благословено јединство, међусобни опроштај грехова, обећање верности, залог будућности, утврђивање у Љубави јер - Бог је Љубав...

Jeste potreba nekim ljudima u nekom vremenu i u izvesnoj meri.
Postoji genije,postoji i idiot,tako i seksualni apetiti mogu da variraju...neki ljudi to mogu da primete na prvi podled,ali se suština samo srcem dobro vidi..
Da ne prosipam mudrosti,ko po običaju...Post tu dosta može da pomogne,pogotovu glad...ali je u mislima ključ.Ne treba hraniti misli fantazijama,maštanjima ili čime god.
Hoću da kažem nešto veoma važno. Teško je pobediti telesne želje,ponekad je i nemoguće ne želeti,jer je to normalno za čoveka.Mi nismo andjeli  ....ali kad čovek okusi nešto od nebeske radosti,dao bi sve što ima,i posednji dah,da se usliči Tvorcu i da postane celomudren....
Naravno,niko od nas ne traži da pošizimo,mada kažu da niko nikad nije poludeo od apstinencije,ali ja u to čisto sumnjam....
P.s.Moj me instinkt nikad ne vara.... a i pričali su mi ljudi... ...  neki tamo kao naučnici...,al ja s tim nemam ništa.... ...tako da je bolje da vas ne lažem više,jer ja verujem da svako ko prepričava tudje misli ili iskustva nije pouzdan.
P.s.s. Sex je potreba,seksualni nagon je nagon za produženjem vrste,jače izražen kod muškaraca nego kod žena,ali ne treba zaboraviti da postoji i materinski nagon... To je velika tema. Veća od ove vaše o sexu.Želja da se ima dete...ili nesvesna kompenzecija iste-želja da se brine o deci,zdravoj,bolesnoj,svojoj ili tudjoj....pa i želja da se brine o starim i nemoćnim ljudima...koji nesvesno podsećaju na decu....     ono na kraju ispada da se kod žena sve vrti oko materinskog nagona...  ...  

Sve na svetu se vrti oko seksa osim samog seksa. Kod seksa je u pitanju moć. - Oskar muškarčina Vajld
 
Inače, odgovor na pitanje zavisi od osobe, kod većine jeste mada i mi, duhovni bednici, ponekad imamo
od Gospoda blagoslovene trenutke u kojim shvatamo punoću slobode u Hristu, slobode koja ne zna za
telesne stege jer nadilazi telesno.

Наравно да је потреба, чим је захтев наше природе. Наука је показала јасне благотворне утицаје секса на психосоматско биће човека. Е сад, бити без потреба - то је једна друга димензија постојања која се зове слобода. Неки људи, храбрији од осталих, покушавају да до ње дођу. Неки у томе успевају а неки не.

ево, да поверујеш да није нечије лично умовање
свети Јован Дамаскин (око 676–749)
Тачно изложење Православне вере
27. О уживањима
"А од уживања која се телом остварују нека су природна а истовремено и нужна, без којих је немогуће живети; као што су храна која надокнађује оно што је потребно организму и неопходна одећа. Нека уживања су природна али нису нужна, као што су физичко и природно полно сједињавање (јер иако она доприносе одржавању целокупног људског рода, могуће је, ипак, живети без њих, односно, девствено); нека уживања, опет, нису ни нужна нити природна, као што су пијанство, блуд и преједања која превазилазе потребе; јер она не доприносе ни одржавању нашега живота нити продужетку људскога рода, него, напротив. само чине штету.
...
Добрим, пак, уживањима треба сматрати она која нису скопчана са тугом, нити узрокују кајање, нити чине било какву штету, нити, пак, превршују меру, нити нас умногоме одвлаче од важних дела или поробљавају."
очигледно је да се разликује секс од блуда и да се блуд као облик греха дефинише као поробљавање страшћу.
и не, секс се не своди само на прављење деце, али обухвата и то.
гледање на тело и задовољства као прљава и недостојна човека је јерес манихејства.

Previše je dug period posta kod nas pravoslavnih da bi se i u ovome bracni drugovi uzdržavali,posebno oni mladi.Zato mislim da to ne sme biti prepreka i postu i pricešcivanju.Naprotiv,LJUBAV je ta koja brak cini uspešnim i srecnim.

Мислим да то зависи од разних фактора, пре свега надморске висине на којој се секс одвија, спрата куће или зграде, као и висине самог кревета или неког другог комада намештаја. У неким позама одговор на ово питање такође зависи од висине, ширине и осталих димензија супружника. Некад је секс узвишен, некад унижен. Може да буде јако приземна радња, може чак да буде и ниже од нивоа мора, али то мора да се вежба. Мој најузвишенији секс је био на око 3000 метара надморске висине. Ту мало кисеоник (недостатак истог) може да захебава, али и то се да увежбати.

Мене копка једна ствар у вези са тим, волео бих појашњење (извини што ти се гребем о тему ). Ако је вођење љубави сасвим добра ствар међу супружницима, онда се човек не мора одвикавати од тога, не би требало да се труди да одсеца то од себе као што би ваљало да се труди да одсеца друге грехе, греховне страсти, да не би постао роб истих, те као такав, у будућем животу запао у паклено стање јер не може да упражњава оно у чему лежи његова срећа, а што је грех и није као такво ушло у ново стање ствари. Е а како ће човек онда бити потпун, без тог посебног односа са посебном особом, ако се у животу навикне да ужива у вођењу љубави са својим брачним другом? Како ће осећати блаженство када му је недоступна та ствар из његове свакодневица која га је усрећивала? пада ми напамет одговор типа "савршеност Божјег присуства ће учинити да му се та жеља учини небитном". Или "ново тело неће имати такве потребе". А онда, зашто се исти одговор не би могао приметнити и на страствене пушаче. Или било кога ко нешто што је означено као грех ставља на високо место у свом животу, толико да се доводи у опасност да ће му то засенити довољност постојања у односу љубави са Богом... Да нагласим, ништа не тврдим, само размишљам наглас.

Jest da je tema malo stara ali je ja tek sada vidjeh, a i trenutno sam baš u mislenom ratu sa jednim sveštenikom koji mi zabranjuje pričest zbog neuzdržanja. Došlo mi je da se namjerno ne uzdržavam tokom cijele godine, svake sedmice po jednom, da vidim oće li se malo presabrati i zapitati se šta radi, kada mi zabrani pričest na godinu dana.
Inače moj duhovnik mi je savjetovao da slobodno spavam sa ženom svaki dan, osim da se uzdržim dan pred pričest.
Ovde se spominjala i matematika pa se sabirali dani kada je kao dozvoljeno, pa su se dodali i termini kada žena ima ciklus... treba uzeti u obzir da i nismo uvijek u isto vrijeme ni raspoloženi oboje za tako nešto. Nije žena krigla piva pa je uzmi kada hoćeš
Mislim da ovde treba samo malo zdravog razuma pa da se skonta šta je ispravno. Ovaj moj misleni rat nije ispravan ali ne znam hoću li se oduprijeti
Mi imamo zapovijest da se ne zabranjujemo jedno drugom, tako da ja nisam jedini vlasnik svoga tijela, već je to i žena. Naravno ja mogu da sprovedem samo svoju volju, ali to je onda tiranija i vladavina jačega, a ne harmoija, dogovor i život dvoje kao jedno.
Mi možemo da predložimo neke svoje želje, ali one ne mogu biti nametnute, već kroz ljubav usvojene. Ja i žena smo oboje vjernici, pratimo postove i čak što se tiče fizičkog kontakta dogovorimo se i pokušamo da u postu preskočimo koju sedmicu, ili mjesesec, ali samo po obostranoj mogućnosti. Ako primjetim da žena ima odrđenih želja, a meni recimo tada ne predstavlja problem da nastavim sa uzdržanjem, bez ikakvog tripanja da nešto narušavam ulazim u odnos sa njom.
Sad mene nervira kako može taj sveštanik da mi sudi i zabranjuje pričest ako ja to ne činim po svojoj volji već ženinoj (nije uvijek po ženinoj volji . Ja imam pravo da sam sebi zabranim odrđenu vrstu hrane u toku posta, jer to zavisi isključivo od mene, ali ja nemam pravo da se zabranjujem ženi ako ona to ne želi. Kada bi ja istrajao u svom zabranjivanju, pored ostalih negativnih svari koji bi se zbog toga možda nekada desili, ja mislim da bi tim činom počinio i grijeh.
Sada ću vam ispričati i događaj jednog mog brata u Hristu.
Priča mi on kako je u svojoj početničkoj nerazumnoj revnosti odlučio tako da u toku posta ni slučajno ne dolazi u obzir da ima odnose sa ženom. I kaže da on po tom pitanju nikakvih problema nije imao, išlo mu je to bez problem što se tiče njega. Žena međutim je imala određenih želja što on ni pod razno nije namjeravao da ispuni. Čak se iščuđavao kako ona ne može da istraje u tome. Kaže on ko zna koliko bi ja bio u toj obmani da jedno veče mu u goste ne dođe kum, i tako kroz ragovor dođe i ta tema na red, gdje je kum izjavio da ni on nikako ne može da se uzdrži u toku posta. On kaže da se iščuđavao kako ni on i njegova žena ne mogu da se uzdrže, a da je njemu to tako lako, čak sam ih i osuđivao zbog toga. Kako kum to veče izađe iz kuće, tek što se vrata za njim zatvoriša, kad Gospod pusti muku namene, to se ne može opisti, iskočio bi iz svoje kože kakav je mene blud spopao. Kaže mi, znaš šta je bandera za struju, e ja stojim kraj nje i čini mi se kolika je snaga u meni da bi je rukama pekino, šta je mene spopalo. Ja ga nakon toga upita pa jesi li spavao sa ženom, a on me pogleda sa nevericom i blagim osmjehom

evo, verovala ili ne meni se to dešava...
p.s. moilim admine da ovaj post obrišu rano ujutru (LOL)

Наравно да је грех, ако ни због чега другог а оно зато што су муж и жена једно а САМО он се тиме наслађује, ускративши жену за ужитак... Све треба да се дели, па и уживање у маштаријама...

eh da nam je sad ovde o.Justin Savinski, on bi nam rekao
<3

U Eshatonu ce se duse radovati konacnom sjedinjenju sa Gospodom i duse ce se radovati jedna drugoj.U tom smislu mislim - ako se muz i zena na zemlji spasavaju zajedno i tako vaspitavaju svoju decu i ako istraju u tome i u Eshatonu "se nadju",duse ce se radovati jedna drugoj i u tom smislu ce duse muza i zene i tamo biti jedno.Uzmimo primer najveceg hriscanskog praznika Vaskrsa-kada prisustvujemo toj liturgiji osecamo se predivno,presrecno,nadzemaljski a sve to najvecu punocu dobija u pricesti.Nakon toga,bar ako iz svog ugla posmatram,osecam se neopisivo i jako sam srecna sto se i moj muz pricestio pa jos i detence,pa gde ces vece srece,Bogu hvala!!!I Raduje mi se dusa i liturgiji i pricesti i drugim ljudima koji su se pricestili a ponajvise se raduje dusama mog muza i mog deteta.I nista mi od toga tada nije vaznije.Sigurna sam da svi znate o cemu govorim.A ako je liturgija ikona Carstva Bozijeg,predokus onoga sto dolazi,mogu zamisliti kolika ce sreca biti ako se,ljubavlju Bozijom,nadjemo tamo moj muz i ja i prepoznaju nam se duse.Pa jos u zajednici sa Hristom.U tom smislu,u smislu zajednickog spasavanja i bogougodnog zivota na zemlji,muz i zena ce biti prepoznati kao jedno.A u Eshatonu vise sigurno nece biti vencanja jer su nepotrebna,kao sto se dusa spasava do smrti a ne posle smrti,posle je gotovo.
Ako gresim,izvinjavam se.Nisam teolog vec liturgicar i ucim iz beseda naseg vladike,nasih svestenika,citajuci.Jos jednom,oprostite ako sam pogresila i rekla nesto sto ne treba.Na ovom forumu ima mnogo teologa koji znaju mnogo vise od mene.Prosto to tako vidim i osecam.

I sta kada se "isprobaju"?"Ne odgovara mi u seksu to i to,naci cu drugog-drugu pa tako njih pedeset dok mi seks ne bude takav da ni na sta drugo u zivotu necu misliti sa svojim muzem/zenom?"

Sve je to vazno i hriscanin treba o svemu tome da razmislja i da razgovara sa drugima.Ali,ako strast i seks postanu temeljci jednog braka pa kada se ta strast ugasi raspadne se brak,izem ti ja i taj brak i te ljude.Strast i hemija nisu dugog daha.To je dato coveku da bi u mladosti dobio decu (mada deca mogu da se rode i bez toga,bioloski posmatrano,tako smo sazdani) a ko jos moze u tome da uziva sa svojim muzem/zenom ekstra fenomenalno.Ne kazem da to nije vazno ali kada to nestane ostaje nesto drugo.I ako dvoje ulaze u brak ocekujuci prstanje od seksa,kidanje odece i strasno predavanje jedno drugome tokom braka u istoj meri,grdno su se zeznuli.Ali ako dvoje udju u brak sa ljubavlju koja je utemenjena na drugim stvarima i pitanje koliko i da li ima hemije moze biti makar ublazeno i ne dolazi do strahovitog razocarenja i ako seks nije nesto posebno.Takodje,desava se i da momak i devojka imaju neverovatan seks pre braka a da zatim veoma brzo u braku do koga doje stvari postanu drugacije i dodje do razocarenja ravnog kataklizmi-za njih.Sta onda?Nije to trajnog karaktera,to prolazi ostaje drugo.
Zato se brakovi i mnogo raspadaju,zato sto ljudi misle da ce u braku da dozivljavaju ne znam sta i ocekuju vecitu strast i hemiju.E,pa,zeznuli su se.

Е сад сви очекују да се нешто поклопе , да нема труда жртве, све на готово,мислим, где је ту љубав.Моје мишљење је да толико бракова пропада зато што се превише очекује од њега. Када неко отвори фирму зна да ће требати пуно труда и одрицања да то функционише, за резултате у спорту такође, само се у браку очекује неко инстант поклапање.Некако изгледа да је лакше бежати од проблема него искрено поразговарати па заједно решавати.

Mozda mors cekati duze.Nece to kada ti hoces nego kada se desi.Ja sam bas zato sto sam zelela posto poto da nadjem "tog pravog",vernog,sklonog porodici lutala i gresila i uvek se ispostavljalo da je pogresno.I uvek sam se osecala prljavo.Ali,ljudi grese i bitno je da jednom covek nadje pravu osobu i prestane da gresi.Sto pre to bolje.Ja sam godinama molila i cekala.I nekako sam znala da ce se to desiti.Nemoj samo da donosis pogresnu odluku.E,sad,reci ce neko nije to bas tako lako.I nije.Ali jednostavno ces znati.Veruj mi.Smiri se,pogledaj u sebe i vidi sta to zelis,budi spreman na to da ta osoba nece imati bas sve sto ti zelis ali...Boze moj.I ponovo kazem-nece to onda kada ti hoces na silu.Pusti da dodje kada bude vreme.

Ovo je komplikovano pitanje zato sto su se nasi preci vencavali sa 14,15 godina tako da prakticno nisu imali kad da imaju seks pre braka-naravno uvek postoje izuzeci.Danas se mladi vencavaju mnogo,mnogo kasnije pa je normalno da biologija radi.Ali je tuga sto je u jednoj vezi momka i devojka u vecini slucajeva najbitnije kada ce doci do seksa,kakav ce seks biti,a malo se paznje pridaje pravim duhovnim vrednostima i tome da se zaista upozna dusa drugog.Ako nisu srodni dusom od toga nema nista.Takodje,malo se u vaspitavanju prica sa decom o tome,posebno sa devojcicama.Moji su roditelji dobri roditelji,majka je divna i pozrtvovana ali ona samnom nikada o tim stvarima nije pricala.Dobro me je dobri Bog i sacuvao od najgoreg u mom gresnom zivotu kojim sam zivela.Nije to bio promiskuitet ne znam kakav,nikada nisam imala momke samo seksa radi ili za jedno vece,uvek sam se nadala i posmatrala ih kao potencijalnog zivotnog partnera ali se na kraju ispostavljalo da je to potpuno pogresno.Nepromisljenost.Cak sam ih imala i iz crkve,koji su kao verujuci i oni su isti kao i svi ostali.Mogu reci samo jedno-zao mi je sto nisam iskusila tu srecu da nemam odnos pre braka sa svojim buducim muzem.Mislim da bi prava punoca veze bila bas u tome.Sada sam udata,Bogu hvala,vencali smo se liturgijski,imamo devetomesecnu cerkicu koja je krstena liturgijski i svoju promenu zivota smatram pokajanjem jer sam okrenula novi list i sada zivim onako kako je Bogu drago u ovom smislu.Ali,eto,i sa svojim muzem sam imala odnos pre braka.On je divan,odan,sirokog uma i duse ali nekako to nije islo dok smo se zabavljali.Jednostavno je to da imas seks sa momkom/devojkom danas postalo normalno i retkost je drugacije.U danasnjoj bludi u kojoj ljudi zive jos je i najbezazlenije da imas dugu vezu i seksualni odnos u njoj i da se ta veza na kraju zavrsi brakom.To je odlicno.Imam devojcicu,malu i slatku,cistu kao sunce,ima devet meseci i vec sada pripremam sebe i nadam se da ce mi Bog pomoci da je pravilno vaspitam,da ne gresi gde sam ja gresila.I nije danasnje vreme najteze od pocetka sveta-svako vreme sebi breme.Uvek je bilo ovog i onog.
A sto se tice seksa kod razvedenih ljudi,to je po meni gore.Gore je zato sto se brakovi masovno raspadaju jer ljudi nisu spremni da nose svoj krst,nisu spremni da se zrtvuju za drugog nego cim mi se nesto ne svidja ja se lepo razvedem.E,nije brak zezancija,brak je mnooooooooooooooooooooooooooogo drugaciji nego zabavljanje.I ako covek hoce da mu brak uspe u njega treba da pusti Gospoda Isusa Hrista da pomoge.Bez njega nema dobrog.On ce nositi nase brige i muke na svojim plecima kada mi ne mozemo vise da izdrzimo.Nece nas On ostaviti.Ali,da bi se to desilo covek mora sam to da zeli i sam prvi da se zrtvuje za frugog,onda ce mu i sam Gospod pomoci.
Sigurna sam 1000% i osetila sam u svom zivotu narocito poslednjih godina jer to tako posmatram,da mi je Bog mnogo,mnogo pomogao.Prepoznavala sam to.I onda kada sam nesto nenormalno mnogo zelela i trudila se iz petnih zila da to ostvarim,Bog nije dao.Nije dao ono sto sam zelela i u tom trenutku sam bila tuzna.Ali,kasnije se uvek pokaze zasto nesto ne da.Ne da jedno jer na drugoj starni da ono sto je nasoj dusi potrebno i tada bih mu bila zahvalna do neba i natrag ako tako uopste mogu reci .Ma koliko mi to mozda u datom trenutku ne razumemo,pokaze se kasnije.Covek treba samo iskreno da zeli,da se moli i da veruje.I ne desava se to kao neki madjionicarski trik-puf,zelja ti je ostvarena!Ne,vec je potrebno da covek mnogo prodje,da sam donosi odluke,da bude slobodan u svojim postupcima i potrebno je da bude jako strpljiv i mudar.A Bog je tu da pomogne.Kucaj i otvorice se!Pa cak i ako nije onako kako zelimo pokazace se da je bas tako trebalo da bude!

То је тачно. У почетку је било више мрсних дана, и апостолски, богородичин и божићни пост су касније уведени. Испада да су хришћани каснијих времена добили много тежи задатак, да се уздржавају 2/3 године, у доносу на њихове претходинке када је то било упола мање. Питање је зашто би таква неравномјерност била благословена. Зашто би они који су касније били подвргнути тежој задаћи него они који су раније. Тако да по томе се види да нема тог строгог правила које ће одредити вријеме уздржања од односа у браку.
И баш је читав ствар да се двоје договоре. Неки могу апстинирати 9 мјесеци континуално. Неки могу 2/3 године у дисконтинуитету. Неки не могу толико, него мање. Битно је да постоји разумјевање са обе стране.