Сњежана

javascript:void(0);

Fiona imam jedno pitanje za tebe ako mozes i hoces da mi odgovoris.kako sam razumila ti imas bebu od 10meseci koju jos dojis a trudna si sa drugom da li to tako moze i do kada,jer i ja imam bebu koju jos dojim i trudna sam 5nedelja,rekli su mi da moram prestati.ginekolog mi dao tablete i rekao odmah da prekinem,ali sam ja poslusala pedijatricu koja je rekla da to postepeno uradim,mada sam citala da su majke nastavile dojiti jos mesecima iako su trudne!

potpuno se slazem sa Fionom!naj bitnije je imati ljubav i cisto srce i truditi se uvek ciniti najbolje sto mozemo!imat cemo vremena za post,sad se trebamo brinuti za decu najbolje sto mozemo i to je zrtva Bogu ugodna!I ja sam u prvoj trudnoci prosla kao Fiona,smucio mi se zivot od silnog zeljeza,nadam se da ce ovaj put biti bolje!Rado bih postila ali ne mogu,do sad sam postila ali planiram poceti uzimati mlecne proizvoda i nadam se da cu moci izdrzati do kraja ovaj post a za dalje cemo videti,kakvi ce mi nalazi biti!pozdrav svima.

Добра тема,али сам мало шокирана расправом!Тешко је бити мајка и трудница,и драго ми је кад чујем да неко нема проблема у трудноћи.Ја сам пре прве трудноће постила све постове како црква налаже,иако сам била анемична,у трудноћи нисам јер ми је свештеник разрешио.тешко сам подносила трудноћу,до краја ми је било мука,пила сам цело време жељезо,једва сам обавњала најосновније ствари.испочетка док сам дојила нисам постила,тешко се опорављала од царског.овај пост сам постила од почетка и није ми било тешко.али сам пре 4дана сазнала да сам трудна и опет је све исто,мучнине 24х.Син ми има 16мес.и до сад сам га дојила сад прекидам,јер морам а и њему и мени тешко то пада,немам снаге да стојим на ногама,он ноћу и дању само плаче,срце ми пуца.дању некако али ноћу страшно!Ако неко има какав савет,нек ми јави.постепено га одбијам да буде што мање стресно за обоје,туга голема!нисам још прекинула пост док се не посаветујем са својим свештеником,не верујем да би издржала дуго.сећам се пре док сам редовно постила и причешђивала како ми ништа није било тешко,недостаје ми али шта ћу кад немам снаге.трудим се да идемо што чешће у цркву али се прилагођавам беби.надам се да кад деца порасту да ћу моћи наставити као пре,сваке недеље на литургију и постити редовно.Али ме теши то да све бива по Божијој вољи и да му је довољна моја жртва за мужа и децу.