Драгољуб

Ево и једне слике са овог "историјског" хепенинга algabacaju

Заиста су се нешто ућутали, и не дају скоро никакве информације. На основу онога што сам ја сазнао, изгледа да је мањина кренула за Акакијем. Чак сам чуо да је једна монахиња напустила манастир Нови Стјеник који је наводно читав уз Акакија, мада се у оном захтеву Русима, потписала само игуманија Ефросинија. Такође, неки од најстаријих српских "зилота", који су заједно са Акакијем положили прве темеље српског зилотизма, сада су одлучили да га не прате.

Управо сам данас добио вест да је досадашњи вођа најбројније фракције српских зилота, тзв. Флоринаца, јеромонах Акакије Станковић, од стране епископа Руске Истински Православне Цркве хиротонисан у чин епископа са титулом - епископ Шумадијско Ресавски. У исто време, досада јединствена Акакијева зилотска дружина се поделила, јер један број верника, а вероватно и клирика, није пристао да Акакије прими хиротонију од Руса, сматрајући то кршењем канона, и надаље остају верни грчким старокалендарцима, тзв. Флоринцима који су предвођени архиепископом Калиником. Управо је Архиепископ Грчких Старокалендараца -Калиник, у четвртак 11. августа, у Грчкој, рукоположио у чин јеромонаха тридесетогодишњег монаха Јосифа, који је тиме постао грчки клирик на територију Србије, Акакијев наследник и духовни вођа оним српским зилотима који су се одлучили да не иду за Акакијем. Колико ће ови догађаји додатно пореметити ионако крхко јединство између Српских, Грчких и Руских зилота у будућности остаје да се види. Обзиром на њихов расколнички карактер и досадашње наслеђе узајамног анатемисања, вероватно су нове поделе и нови "Синоди" на видику.

Човек има трајну америчку визу и без проблема оде у Америку, да прича како га у Србији прогањају! Има неки снимак на Youtube где наши "американци" плачу у трансу, чак се и Артемије збунио :cheesy:

Амери уживају у највећем могућем социјалном и материјалном благостању а то им даје лажни осећај сигурности из којег се развијају невероватна надменост, цинизам, суровост што су све крајњи последице њихове гордости. Све ће то да се распрсне као мехур оног тренутка када их неко једном буде поставио на место које заиста заслужују. Ничија није горела до зоре па неће ни њихова. Овакве приче могу да сервирају америчкој маси која је углавном испраног мозга али данас нико више у свету не гаји илузије о томе да је Америка најгеноциднија творевина модерне историје.

Мени је покојни старац светогорац, схиархимандрит Стефан, рекао да сваки који искрено и из срца завапи Господу "Господе помилуј" добија опроштај греха који је учинио. Наравно, то не значи да је негирао исповест као свету тајну. Али рекао је тако како је рекао!!! А чини ми се да се то слаже са Псаламским стихом "срце скрушено и смерно Бог неће одбацити".

isus-sinai мајко мила како су глупи ови дукљани. само себи дубљу јаму копају. мислим да се они плаше и надају да се Амфилохије неће појавити на суду, јер ако овако буде говорио на суду као што је говорио за новинаре, има начисто да их разбуца и смори! Бог нека поживи митрополита Амфилохија!

Свако па и најгори непријатељ има право на достојанствен и частан погреб. Људи који су спремни и то да погазе заиста су гори од свих бесловесних створова!

Сад ће Артемије да каже како су они отпали од њега.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на својој седници од 14. априла 2011. године донео је одлуку: "Узети на знање садржаје писама Његове Светости Патријарха константинопољског Г. Вартоломеја, Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског Г. Теофила, Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила и Његовог Блаженства Архиепископа кипарског Г. Хризостома којима потврђују пријем извештаја Светог Архијерејског Синода да је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, својом одлуком АСбр. 20/зап. 54 од 19. новембра 2010. године, умировљеног епископа рашко-призренског Артемија лишио епископског чина и вратио у ред монаха." Писмо Његове Светости Патријарха константинопољског Г. Вартоломеја Блажењејши и Свјатјеши Патријарше Српски, у Христу Богу возљубљени и жељни брате и саслужитељу наше Недостојности Господине Иринеје, Вашу уважену Светост братски у Господу целивајући, најтоплије поздрављамо. На заседању нашег Светог и Свештеног Синода примљено је и са тугом прочитано писмо Ваше возљубљене и многопоштоване Светости од 16. фебруара ове године, под бр. прот. 1404, којим нас упознајете с тим да је Свети Синод Ваше Цркве изрекао бившем Епископу рашко-призренском Артемију казну разрешења од Архијерејске службе и вратио га у редове монаха. У одговору на исто, благодарећи Вашој Светости на комуникацији и обавештавању и нас о канонској одлуци коју је, по овом питању, Ваш Свети Синод донео, обавештавамо Вас да је она обзнањена Јерархији нашег Васељенског Трона, са изразима, уједно, бескрајних жеља и с молитвом да се Христос, Светлост Истинита, који просветљује и освећује свакога човека који долази на свет, покаже и на палом брату нашем и управи кораке његове на покајања дела добра и Богоугодна. Стога, целивајући Вашу Светост целивом светим, желимо Вам благословен период Свете и Велике Четрдесетнице кроз који пролазимо. 18. марта 2011. године Ваше часне Светости љубљени у Христу брат с.р. Константинопољски ВАРТОЛОМЕЈ Писмо Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског Г. Теофила Свјатјејшем Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г. Иринеју, у Господу љубљеном брату и саслужитељу Наше Недостојности, целив свети у Христу Исусу. Примивши писмо Ваше Високоуважене нам Светости, под бр. прот. 1404, од 16. фебруара ове године, и прочитавши га на заседању нашег Светог и Свештеног Синода, обавештени смо о лишавању чина Епископа рашко-призренског г. Артемија и његовог враћања у ред монаха. Прихватајући, стога, с братском дужношћу одлуку Ваше Свете Цркве, молимо се Господу, да утврди Свету Цркву Божју служењем у Њој способних и преданих служитеља, и молећи за Њу, са Пресветог и Животворног Гроба Спаситеља нашег Христа, силу с висине за обављање Њених најузвишенијих дужности, упућујемо Вам целив у Господу, У Светом Граду Јерусалиму 15. фебруара 2011. године Ваше возљубљене Светости вољени у Христу брат с.р. ТЕОФИЛО Трећи Патријарх Јерусалимски Писмо Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила Његовој Светости Г. ИРИНЕЈУ, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Ваша Светости, возљубљени брате и саслужитељу пред престолом Божијим! Поздрављам Вашу Светост са жељама за мир и духовни напредак у дане Великог поста. Обавештавамо Вас да смо примили Ваше писмо од 16. фебруара 2011. године у коме нас обавештавате о неканонском и самоииницијативном деловању монаха Артемија (Радосављевића), кога је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве лишио епископског чина. Уверавам вас да нико од епископа и свештенства Руске Православне Цркве неће имати никакву комуникацију са монахом Артемијем и монасима, који су му се придружили. Отворено непоштовање одлука легитимних Црквених органа, како од стране монаха Артемија, тако и од оних који му пружају подршку, у нама је изазвало дубоку забринутост и жаљење. Москва 31. март 2011. године Са братском љубављу у Господу, Патријарх Московски и све Русије КИРИЛ Писмо Његовог Блаженства Архиепископа кипарског Г. Хризостома Свјатјејши Митрополите београдски и Патријарше целе Србије, возљубљени и многопоштовани брате и саслужитељу, Господине Иринеје, Вашу уважену Светост братски у Господу целивајући, најсрдачније поздрављамо. Примили смо писмо које је Ваша Светост послао 16. фебруара ове године, којим нас обавештавате о тужним догађајима који су нужно довели Свети Синод Ваше Најсветије Цркве Српске до лишавања чина покретача и првоузрочника тих догађања бишег Епископа рашко-призренског Артемија. Изражавамо нашу најдубљу жалост поводом поменутог непримереног, скандалозног и, уопште, недопустивог и безбожног понашања расчињенога. Шта више, уверавамо Вашу уважену Светост и са Вама Свети Синод сестринске Цркве Српске о постојаној подршци Вама (тј. Патријарху, Синоду и Цркви -п.п.) наше Најсветије Цркве Кипра, као и о подршци за предузимање Ваших неопходних одлука и поступака зарад добробити Христоимените пуноће тамошње Цркве. Стога, шаљући изнова Вашој Светости наш у Христу братски целив, свесрдно се молимо да Господ подари, палом и лишеном чина бившем епископу Артемију, Његову милост и просветлење и спасење душе његове. У Свештеној Архиепископији Кипра, 24. фебруара 2011. године Ваше Светости љубљени у Христу брат с.р. Кипарски ХРИСОСТОМ

У прави час! Свака част!

Према казивању монаха Партенија, записано 1846. године. ...Дозволите ми да вам испричам следеће. На левој страни Великих Врата стоји велики мермерни стуб са напуклином из које се благодат, односно благодатни огањ пројавио. Овај стуб је поштован не само од стране православних, него и од не правосалвних, чак и од Јермена. Желео бих да испричам о том догађају, онако како о њему јединствено приповедају Православни Хришћани Истока, а сами Турци потврђују. У зиду се налази исписана мермерна плоча, и кажу да је управо овај догађај ту описан, али ми нисмо могли да га прочитамо будући да је написан сиријским словима, на арапском језику; и ја сам чуо само усмено предање. Догађај се десио отприлике овако: У време док су Грци бивали под Турским јармом, неки богати Јермени су се заузели да избаце Грке са Гроба Господњег и из Цркве Васкрсења Христовог. Сакупили су велику своту новца и подмитили Порту и Јерусалимске власти, уверавајући невернике да се Благодатни Огањ не пројављује само ради добра Грка, већ ради свих Хришћана и (говорили су) "ако ми Јермени будемо присутни тамо, и ми ћемо такође примити Благодатни Огањ". Тако су Турци, будући лакоми на новац, прихватили мито и учинили онако како су Јермени захтевали, потврђујући да ће само Јерменима бити дозвољено да присуствују пројави Благодатног Огња. Јермени се веома обрадоваше и написаше својим верницима у свим својим областима да их што више дође на хаџилук, и заиста велико мноштво их је дошло. Када је осванула Велика Субота сви Јермени су се окупили у Цркви Васкрсења, а Турци су сироте Грке истерали напоље. О каква је велика и неизмерна туга обузела Грке. За њих је постојала само једна утеха - Гроб Господњи, а сада су били отерани од њега и света врата (Цркве) су за њих била закључана! Јермени су били у Цркви а Православни су стајали напољу. Јермени су се радовали док су Грци ридали! Јермени су празновали док су Грци горко туговали! Правосалвни су стајали наспрам светих врата Цркве док су их турски војници држали опкољене, пазећи да не дође до сукоба. Сам патријарх је стајао са осталима држећи свеће, и надајући се да ће се бар удостојити да приме Благодатни Огањ од Јермена кроз прозор (Цркве). Али Господ је уредио да се догађаји одиграју другачије, и да се Његова права вера пројави кроз пламен а на утеху смерним Грцима, његовим истинским слугама. Већ је увелико било време да се Благодатни Огањ пројави, али ништа се није збивало. Јермени су се узнемирили и почеше да плачу и да преклињу Бога да им пошаље Свети Пламен; али Господ их није услишио. Већ је било прошло више од пола сата а Огањ се није појављивао. Дан је био леп и ведар, патријарх је седео са десне стране (Светих Врата). Од једном зачу се звук муње и средњи мермерни стуб са леве стране се расцепио а из пукотине је бљеснуо ватрени пламен. Патријарх је устао и упалио своје свеће, а сви остали Православни су упалили своје од патријархових. Затим су се сви узрадовали, а православни Арапи из Јордана почеше да скачу и узвикују "Ти си наш једини Бог, Исус Христос; једина је наша истинска Вера, она православних Хришћана"! И почеше да трче по читавом Јерусалиму дижући грају и вичући. И до дана данашњег они исто чине, у спомен на овај догађај, скачу и галаме, трчећи око Гроба Господњег, и узносе хвалу једином истинском Богу, Исусу Христу, и благосиљају Православну веру. Турска војска која је стајала уоколо држећи стражу, била је веома задивљена и престрављена гледајући ово чудо. Један од њих, по имену Емир, који је стајао на стражи покрај манастира светог Аврама, истог трена је поверовао у Христа и узвикунуо: "Исус Христос је једини истинити Бог, а вера Православних Хришћана је једина права вера!" И скочио је доле међу Хришћане са висине веће од 11 метара. Његове стопе су се утиснуле у мермерни камен као да је меки восак, и до данас оне се могу видети утиснуте као у воску, премда су неправосалвни покашали да их избришу. Ја сам их видео сопственим очима и опипао сам их сопственим рукама. А на распуклом мермерном стубу још су видљиви трагови пламена. А војник Емир је, скочивши доле, забо своју сабљу у камен као да је од воска и почео непрестано да слави Христа! Тога ради, Турци су му одсекли главу а тело спалили на ломачи; а Грци су сакупили његове свете кости, и у кивоту их однели у манастир Велике Свесвете (Богородице) где до дана данашњег испуштају миомирис. Јермени који су били у Гробу Господњем нису ништа примили, и остали су осрамоћени. Јерусалимски паша и други Турци су били врло незадовољни и намеравали су да их све побију, али их поштедеше из страха од Султана. Само су их жестоко казнили, натеравши их да једу балегу док су излазили из Храма.

Пошто сам ја по молби оца Ивана превео поменуто саопштење Синода Грчке Цркве и пошто ме је Берђајев прозвао за погрешно превођење последњег пасуса, дужан сам да се јавим и објасним неке ствари. Прво, свакоме ко имало зна енглески језик јасно је да је оно превод са грчког преко неког интернет преводиоца. Преводити чак и са доброг превода не може бити сасвим задовољавајуће, а камоли са онако лошег енглеског превода. Друго, Берђајев је брзоплето осудио "превод" последњег пасуса и на томе гради читаву своју "теорију", али није обратио пажњу, или није желео да примети, да сам ја испред напоменуо да је последњи пасус јако тежак за превођење па сам, баш због опасности да не би дошло до погрешног превода, одабрао да парафразирам тај последњи пасус. Треће, у вези енглеског глагола "recognize" и могућег значења. Није необично да се прихватање нечега, у енглеском изражава управо поменутим глаголом. Дакле, он има и значење признања односно прихватања нечега, у овом случају, става Српске цркве по питању рашчињеног еп. Артемија. Уосталом, и сам наслов саопштења Синода Грчке Цркве гласи: "У вези свргнућа/рашчињења бившег еп. рашко призренског Артемија", што не оставља места сумњи да Грчки Синод овим подржава Српског Патријарха и Сабор Српске Цркве. Зар у том саопштењу нису рекли да је Артмије противканонски служио Литургију у Дубоком Потоку иако под забраном свештенослућжења, и зар нису те Артемијеве поступке прогласили неприхватљивим противним етосу Цркве? Четврто. Саопштење јесте донекле "суздржано", али такво би и требало да буде, да не би испало како се Грци намећу као какви арбитри у стварима које се тичу Српске Цркве. Т

Претпостављам да су желели да се огласе будући да су се поједини њихови клирици (Зизис, Серафим пирејски и други) умешали у овај спор, или су циљано били изманипулисани и увучени у њега од стране Артемија и Виловског.

Ево превода на српски енглеског превода саопштења које је написано наравно на грчком. Енглески превод је прилично конфузан и на неким местима нејасан, поготово на крају. Али очекујемо превод са грчког оригинала на српски који ће сигурно ускоро бити објављен од стране Инфо службе Српске цркве. До тада, задовољите се овим скромним преводом: Субота, 16. април, 2011. Одлука Светог Синода Грчке Цркве о бившем епископу Рашко Призренском Артемију Април 16, 2011. Ромфеа Свети Синод Грчке Цркве објавио је окружну посланицу грчким митрополитима у вези рашчињења бившег епископа Рашко Призренског Артемија. Она гласи: Високопреосвећеним митрополитима Грчке Цркве „У вези рашчињења бившег епископа Рашко Призренског Артемија“ Часна браћо у Христу, Синодска одлука донета на седници 14. марта, и писмо Архиепископа Пећког, Митрополита Београдско Карловачког и Патријарха Српског Иринеја (No. Ref. 1404/16.2.2011) у вези недавно покренутог питања о бившем Рашко Призренском епископу Артемију, поздрављамо одлуку (No. 66/161/14.5.2010) Светог Синода која је донета на седници, а са освртом на писмо његовог блаженства Патријарха, којом је Свети Синод, у складу са чланом 111 Устава (Спц) коначно разрешио дужности високопреосвећеног епископа Рашко Призренског Артемија. Горе поменута Одлука је прихваћена једнодушно и на разговорима у манастиру Шишатовцу у Сремској Епархији. Артемије је преко разних медија и интернет сајтова водио кампању која је неприхватљива и неприлична црквеном етосу, а која је достигла свој врхунац његовим писмима објављеним између 13.9.2010. и 13.10. 2010. у којима је он (Артемије) одбацио одлуке Светог Синода Српске Цркве. Изразио је кајање због његовог ранијег прихватања поменутих Синодских одлука, и изразио став да је он „доживотни епископ Рашко Призренски“, изјављујући да „неће поштовати будуће одлуке Светог Синода“. Из тог разлога Свети Синод га је привремено ставио под забрану свештенослужења до заседања Светог Архијерејског Сабора, прошлог новембра. За време рада Светог Архијерејског Сабора, дошло је до покушаја насилног преузимања манастира епархије Рашко Призренске од стране Артемијевих следбеника. Такође смо обавештени да је (Артемије) у манастиру Дубоки Поток, иако под забраном свештенодејства, служио свету Литургију, користио фалсификовани печат и противканонски објављивао епархијске „одлуке“. С тим у вези, Свети Архијерејски Сабор Српске Цркве који је заседао од 19.10. до 6.11. 2010. је са дубоком тугом али и са одлучном бригом за свето јединство Цркве, издао одлуку (No. 20/54) којом је епископ Артемије лишен владичанског чина и враћен у ред монаха. Међутим, упркос овим канонским одлукама, он је (Артемије) нажалост остао у непослушности и наставио са служењем Литургија у селу Љуљацима, у епархији Жичкој. Последњи пасус је боље парафразирати јер дослован и смислен превод није могућ Дакле: Света Грчка Црква прихвата све поменуте одлуке. Помињу се клеветничке и лажне оптужбе које износи Артемије, као и Артемијева ватрена пропаганда против Српске јерархије, Патријарха лично и појединих епископа, а која се пласира у Србији, Русији и Грчкој. У Господу, искрено и с љубављу Следе подписи тринаест чланова Светог Синода Грчке Цркве на челу са Архиепископом Атинским Јеронимом као председавајућим, као и Серафимом Пирејским!!!

Очекујте превод у току вечери!

Saturday, April 16, 2011 The Holy Synod of Greece Decides On Artemije, Former Bishop of Raska and Prizren April 16, 2011 Romfea.gr The Standing Holy Synod of the Church of Greece issued an encyclical to the Metropolitans of Greece regarding the deposition of Artemije, former Bishop of Raska and Prizren. It reads as follows: To the Honorable Metropolitans of the Church of Greece Issue: "Concerning the Deposition of the former Bishop of Raska and Prizren, Artemije" Honorable brothers in Christ, A Synodical decision, taken in the meeting of March 14 E.U. and the No. Ref. 1404/16.2.2011 letter of the Archbishop of Pec, the Metropolitan of Belgrade and Karlovikiou, and the Patriarch of the Serbs Irenaeus on the question raised recently on the former Bishop of Raska and Prizren Artemije, we recognize that ... the Standing Holy Synod in its session, decided, noting the highlights of the letter of His Beatitude the Patriarch, that by the No. 66/161/14.5.2010 decision, the Holy Synod Hierarchs of the Serbian Orthodox Church, under Article 111 of their Charter, finally discharged the Most Reverend Bishop of Raska and Prizren Mr. Artemije from his duties. The above Decision was accepted with consent as above by the consultation in the Monastery of Sisatovac in the Diocese of Srem (Sirmium). Moreover he was a complacent priest delivering through the media and various websites campaigns that were inappropriate and unacceptable by the ecclesiastical ethos, which reached its peak with his letters between 13.9.2010 and 13.10.2010, in which he strongly objected to the decisions of the Holy Synod of the Serbian Church. He expressed repentance for his previous acceptance of the above Synodal Decisions, and put forward the argument that he was the "lifelong Bishop of Raska and Prizren", declaring through these things that he "will not obey the future decisions of the Synod or the Hierarchy". This was the reason why the Holy Synod of the Serbian Church put him on leave until the calling of the Holy Synod of the Hierarchy last November. During this period of work of the regularly convened Hierarchy, violent attempts by the followers of the complacent Bishop Artemije, the most which occurred likewise during the canonical leave, collaborations of reinforced men encroaching the Monastery of the Diocese of Raska and Prizren. We understand also that in the Holy Monastery Duboki Potok he celebrated within the Divine Liturgy, while he was on leave, using a counterfeit seal, and began to proclaim unfair and canonically invalid the "decisions" in the Diocese. With that, the Holy Synod of the Hierarchy of the Serbian Church in Her Congress of 19-10/6-11-2010, with deep sadness and decisively in support of a holy and redemptive unity of the Church, had to issue the No. 20/54 conviction Decision, that the complacent Bishop Artemije is deposed of the Episcopal rank and reduced to the order of monks. Despite these above canonical decisions, unfortunately, he persists in disobedience and "liturgizes" in a private house of the town of Ljuljaci in the Diocese of Zitsa. That all these things the Holy Church of Greece recognize, His Beatitude the Patriarch of the Serbs Irenaeus asks, lest there be found indirectly unsubstantiated allegations and slanders of the conventicle of defrocked Artemije, igniting feverish propaganda activity in Serbia, Russia and Greece, against the Serbian Church Hierarchy, the Patriarch of the Serbs personally, and many other Orthodox hierarchs. With this, we embrace you in the Lord, with sincerity and love. Of Athens IERONYMOS, President Of Samos and Icarus Eusebius Of Kastoria Seraphim Of Kessariani, Vyronos and Hymettus Daniel Of Florina, Prespa and Eordaia Theoklitos Of Kassandra Nikodemos Of Hydra, Spetses and Aegina Ephraim Of Piraeus Seraphim Of Serres and Nigriti Theologos Of Syros, Tinos, Andros, Kea and Milos Dorotheos Of Sidirokastro Makarios Of Chalkidos Chrysostom Of New Smyrna Symeon Chief Secretary Archimandrite Markos Vasilakis

Ово је врх!!! .mislise. nesiguran nesiguran Свака ти част Андреј! tuzansmajli8904

Ове изреке нису ништа друго до прави мали дечији старечник.

Господе, спаси и помилуј Јапанску земљу и Јапански народ од свакога зла!

:cheesy2:

Ово је невероватна брука и срамота Артемијеваца. Ово доказује да они не познају "учење" њиховог "Аве", чим су га тако олако помешали са митрополитом Јованом Зизјуласом. Сад ће морати да се правдају великом гуруу и да моле за опроштај, ово је страшан "пад" Авијеваца, мада са друге стране, бар на кратко, билу су у додиру са истинском православном духовношћу и еклесиологијом. 319.gif

Све то побројано било би му узето за зло код данашњих псеудо ревнитеља и духовника као што су Јоил и монах Николај. Џаба би му било сво образовање ако није ишчитао њихове памфлетиће о последњим временима, антихристу и мукама пакленим! А то што је знао латински, па то би га скроз срозало у њиховим очима. .mislise.

Не знам нешто много о о. Петру Денковачком. Чуо сам нешто мало о њему и верујем да је био честит старац и христољубиви монах и свештенослужитељ. Међутим неке ствари треба јасно разграничити када су у питању овакве беседе. Са једне стране духовне савете и са друге некаква псеудо историјска тумачења прошлости Цркве. Рецимо, у овој беседи о. Петар са једнаким ауторитетом, као када даје духовне поуке, говори о Великој Шизми и каже да су масони ишколовали папу 1054. године и да је он онда увео нови календар и тако даље. Проблем је у томе што су овде у исту раван стављени чисто духовни савети са псеудо историјом која нема никакве везе са истином и објективношћу. Јер, Велика Шизма се десила 1054. године а Грегоријански календар је на Западу уведен 1528. године! Затим, масони који школују папу?! Просто, човек је два значајна и велика, а при том 5 векова хронолошки удаљена историјска догађаја углавио у једну реченицу и при томе зачинио своју "историографску" поуку деловањем масонерије, која је као таква тековина модерног доба! Како то све разумети? И управо одатле полазе многи проблеми које је о. Иван нагласио, пре свега поделе у народу, јер многи не умеју јасно да разграниче битно од небитног. Исту ствар прича и о. Јоил, буквално исту, вероватно су читали исту књигу од ко зна кога, а сведоци смо да данас свако даје себи за право да се бави историјом и то често онако како том појединцу лично одговара, у складу са својим личним предубеђењима, без много обзира према објективности и историјској истини. Што се тиче његових духовних ставова и савета, чини ми се да ту ипак има више простора за тумачења, у сваком случају мислим да ни једна пракса по питању причешћивања није погрешна. У том смислу што нису сви људи "на калуп" па да се или сви једнако причешћују на свакој литургији или само пар пута годишње. Просто никада ни једна крајност није добра, и мислим да није у духу Православља. Него свако у складу са својим духовним узрастом. Што се каже "све у своје време".