Вукашин

Nasiljem protiv Srbije - листа 

МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ - СВЕТСКИ РЕКОРДЕР: Политичар штрајковао глађу свега 15 минута, надмашио колегу из Индије (ФОТО)
WWW.NOVOSTI.RS МИРОСЛАВ Алексић са листе Драгана Ђиласа оборио је светски рекорд тиме што је...  

МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ - СВЕТСКИ РЕКОРДЕР: Политичар штрајковао глађу свега 15 минута, надмашио колегу из Индије (ФОТО)
WWW.NOVOSTI.RS МИРОСЛАВ Алексић са листе Драгана Ђиласа оборио је светски рекорд тиме што је...  

МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ - СВЕТСКИ РЕКОРДЕР: Политичар штрајковао глађу свега 15 минута, надмашио колегу из Индије (ФОТО)
WWW.NOVOSTI.RS МИРОСЛАВ Алексић са листе Драгана Ђиласа оборио је светски рекорд тиме што је...  

Прозападна опозиција даје аутогол, за аутоголом. Сад би да штрајкују глађу до поништења БГ избора. 
Нестор је изјавио да никакав "БГ Мајдан" неће подржати.

Њима се отвара простор са ДСС-ом и Бошком као играчима. Са Нестором су угашени.

Павловић одлично анализира економску политику и предлаже решења. 
Свиђа ми се предлог о забрани кладионица и коцкарница, јер је пошаст стварно узела маха. Размере болести су огромне, око 300 000 зависника (вероватно и више), међу којима је доста младих. Каже то све (кладионице) мора да се почисти.

Павловић одлично анализира економску политику и предлаже решења. 
Свиђа ми се предлог о забрани кладионица и коцкарница, јер је пошаст стварно узела маха. Размере болести су огромне, око 300 000 зависника (вероватно и више), међу којима је доста младих. Каже то све (кладионице) мора да се почисти.

Али грех је читати јеретичке ствари. Какав црни интелигентни дизајн и креационизам. Нема ништа од тога.
Тако исто грех је читати библијске еволуционисте који говоре да су Адам и Ева еволуирали од мајмуна, чак да нису ни постојали као конкретни људи него да су то уопштено називи за почетне хомосапиенсе. Катастрофа.
Утркују се ко су гори, креационисти шестодневци са једне стране и обожаватељи еволуције са друге стране. Две стране исте медаље. И једни и други одбацују Библијско казивање о општем паду творевине и немогућности да научно испитујемо првобитно стање.
А Библија све јасно говори, само ако хоћемо да чујемо. Стварањем је настао биљни свет пре сунца. Значи наука нема шта да говори о библијском стварању. После пада Адама и Еве одмах постоји мноштво других племена људи. Значи еволуција је чињеница палог стања.
Адам и Ева су настали пре палог стања, дакле пре еволуције коју наука познаје, а друга племена су настала еволуцијом коју наука познаје, дакле у палом стању. То су две различите категорије настанка. Адам и Ева су узрочници еволутивних људи падом о којем Библија сведочи, а рођени од Адама и Еве су се измешали са еволутивним људима, о чему све лепо Библија говори, само ако неко хоће да чује.
Пре око десет хиљада година су се Адам и Ева обрели у палом стању, док је остатак творевине прошао еволуцију коју наука познаје. Тачно у то време тамо где су се обрели наука утврђује појаву првог сточарства и пољопривреде. Библија сведочи да су људи називали Адамово племе ,,синовима Божијим''. Сада смо сви помешани и сви смо потомци како рођених од Еве тако и еволутивних људи, сви узроковани Адамом како падом тако и од Еве.

Moze se graditi molitva (i bogoslovlje) na masti, ali to je proces suprotan stvarnom poretku bica, po recima Sofronija Saharova. Covek tada stvara Boga po svom obrazu i podobiju.
 

Zvanično: Makabi domaćin u Beogradu za mečeve Evrolige!
WWW.TELEGRAF.RS Košarkaši Makabija iz Tel Aviva igraće kao domaćini svoje naredne mečeve u Evorligi u Srbiji, i to u hali Има ли ко нормалан у овој власти? Мало нам је наше муке, па да додамо и претњу од исламског тероризма.
Пуна Србија муслимана миграната а град Беогпад и влада Србије доводе Макаби да игра кошарку у БГ 

Zvanično: Makabi domaćin u Beogradu za mečeve Evrolige!
WWW.TELEGRAF.RS Košarkaši Makabija iz Tel Aviva igraće kao domaćini svoje naredne mečeve u Evorligi u Srbiji, i to u hali Има ли ко нормалан у овој власти? Мало нам је наше муке, па да додамо и претњу од исламског тероризма.
Пуна Србија муслимана миграната а град Беогпад и влада Србије доводе Макаби да игра кошарку у БГ 

Цитираћу и о.Оливера Суботића:
 
За почетак, навешћу догађај који се десио на Светој гори средином 20. века, а записан је у књизи о Старцу Јосифу Исихасти коју је написао његов верни ученик, о. Јефрем Филотејски. Једнога дана, у скит старца Јосифа Исихасте дошао је непознати посетилац. Старац је том посетиоцу рекао да код њега постоји неки озбиљан проблем, иако га је први пут видео у животу. Рекао је и то да не може рећи конкретније о чему је реч и затражио је да дође до његове келије после поноћи, пошто се он помоли Богу. Те вечери се кроз духовни разговор са Старцем открило да је посетилац био академски богослов који је написао књигу у којој брани теорију еволуције. Када му је то исповедио, упитао је старца Јосифа како је знао да уопште постоји проблем, а овај му је одговорио да је осетио велики смрад од њега чим му се приближио. После разговора, старац Јосиф га је оштро укорио за јерес, рекавши му да није добродошао у његову келију све док се не одрекне свог неправославног става.
 
Шта можемо закључити из овог чудесног догађаја? Облагодаћени светогорски Старац је енергијама свог ума директно прозрео какав је „мирис“ Дарвинове теорије еволуције и колико је опасан покушај да се она подржи или оправда од стране академског богословља, тачније оне врсте богословља која се ослања примарно на разум. Управо ту се налази одговор на питање дубљег узрока дебате која је још увек актуелна међу српским теолозима: она се суштински тиче метода академског богословља којим оно долази до истине.

да се учланимо сви у СНС 

PREDSEDNIK Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć u emisiji "Ćirilica" da je za situaciju na Kosovu i Metohiji kriv jer je verovao Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama da će ispuniti šta su napisali u rešenju od pre godinu dana i što je dozvolio da zavisimo od drugih.
Новости.
 
Дакле, иако је ово покушај манипулације, мада истинит - у смислу: да ја њима кажем (западним "пријатељима"), је чисто кукумакање, као увек када прави грешке којих је небројно.
Па не да си веровао, него си оне неупућене манипулисао, понека ди лагао, како је ЕУ мед и млеко. На томе си засновао политику. НЕ постоји јачи, дубљи ралог за оставку. Дакле признање да је ТЕМЕЉ његове политике, а тиме и СВЕ остало један велики  промашај.
То је то. Иста ситуација као у са свима колонијалним управницима. 20 година се јавно прич о томе како се ради са народима...али ето председник "није знао". Мислим...ко то може да покуса?

Netočna tvrdnja.
A što se tiče mesije i za nas i Židove je to ista osoba Isus Krist. Oni nisu prepoznali njegov prvi dolazak ali će sigurno prepoznati drugi i ne samo oni nego sav svijet jer je to zapravo sudnji dan.
Što se tiče Jasenovca vrijedi službena brojka iz muzeja dok se ne osnuje neka nova međunarodna komisija....ne ona na koju se vi pozivate kao ni bilo koja druga sa vašeg ili našeg prostora jer je očigledno da struka na ovim prostorima ne može odraditi posao.

О српским жртвама Јасеновца – непостављена кључна питања – Reiss Institute
REISSINSTITUTE.ORG   Институт Арчибалд Рајс
 
О српским жртвама Јасеновца – непостављена кључна питања
  Share У дебати која се усковитлала на ову тему истичу се два непостављена али кључна питања. Прво гласи, како је у јавном дискурсу уопште дошло до тога да се озбиљно третира методолошки апсурд који држи да је за доказивање броја српских жртава неопходно оформити списак убијених? Друго питање се односи на то, какви мотиви покрећу острашћене поборнике минималистичке процене српских жртава?
Прво од упадљиво непостављаних питања од фундаменталног je значаја. То је зато што, под датим околностима, намерни избор дефектне методологије унапред усмерава исход расправе и сугерише једини могући одговор на питање о бројчаним размерама српског страдања. Осамдесет година од предметних догађаја, и после неколико деценија трајања режима који је из идеолошких и политичких разлога био непријатељски настројен према сваком покушају објективног утврђивања броја српских жртава, претпоставка да би се у другој деценији двадесет и првог века могао саставити списак који обухвата више од једног разломка стварног броја жртава није само бесмислена. Много више од тога, за здрав разум она је неопростиво увредљива.
Практичну немогућност израде поименичног пописа жртава на оволиком временском растојању од догађаја индиректно признају и заговорници оваквог приступа. Сигурно зато они не откривају на какав начин прикупљају и верификују имена жртава. Они о томе не говоре, нити их ико о томе пита. За толику уздржаност вероватно постоје јаки разлози. Главни међу тим разлозима је то да, противно утиску који негују да се баве теренским радом, они не иду од врата до врата у крајевима одакле су жртве биле присилно отпремане у Јасеновац да се распитују међу преживелима. Чак када би то и предузели, услед масивних демографских и политичких промена, то више не би уродило никаквим научно значајним плодом. Они то врло добро знају и само се надају да их нико неће питати како долазе до имена које уносе у свој списак.
На то изузетно важно питање, проф. Србољуб Живановић дао је тачан одговор. Они се уопште не баве теренским радом да би прикупили имена жртава, већ паразитирају на непотпуним и необрађеним резултатима аматерски спроведене новинске анкете из шездесетих година прошлога века. Наравно, подаци прикупљени помоћу те анкете, мада нису идеално потпуни и поуздани као што би то били резултати теренских истраживања, да је било дозвољено да буду спроведени непосредно после завршетка рата, ипак су кориснији и веродостојнији од било каквих података који би се могли прикупити 2023. године. Притом, важно је истаћи да је шездесетих година чак и такву научно неутемељену анкету режим напрасно пресекао када је увидео политичку опасност од увећаног броја српских жртава док је сећање преживелих још увек било релативно свеже. Зато је, одлуком власти, започети процес био прекинут када је достигао само неколико десетина хиљада пописаних жртава.
Међутим, као што проф. Живановић наводи, чак и под најпогоднијим условима било би неизводљиво саставити поименични списак макар знатног дела жртава. То је зато што је под хаотичним ратним околностима велики број смакнут анонимно или просто нестао, а нестали су такође и многи који би могли нешто да посведоче о њиховом идентитету и судбини. Укратко, и ту се осликава лукавство заговорника поименичног списка као јединог начина да се установи приближан број српских жртава. Сам избор овакве методологије разоткрива њихову игру. Инсистирањем на поименичном списку онда када је састављање свеобухватног историјског документа такве врсте неизводљиво, број српских жртава које они признају циљано и вештачки одржава се на најнижој плаузибилној граници. А што је још поквареније са њихове стране, усвајањем баш овакве методологије отклања се могућност накнадне корекције прихваћених бројева. Уколико се унапред искључе други извори који указују на размере српског страдања, што они врло агресивно чине, са протоком времена ионако малобројни преостали подаци о српским жртвама неће се умножавати, него ће их на против бити све мање и мање. Управо то и јесте циљ њихове операције.
Друго кључно питање је тесно повезано и преплетено са овим првим. Шта покреће оспораватеље прихваћеног рачунања броја српских жртава да тај број на начин који не приличи научним делатницима, жучно и острашћено, оповргавају? То је морално и психолошко питање првога реда које је још важније од оног претходног.

Пошто се међу присталицама стандардне процене да је страдало неколико стотина хиљада српских жртава налазе еминентни научни радници, зачуђујуће је да им је промакао један значајан детаљ. То је да је у озбиљном  научном дискурсу искључен сваки облик острашћености. Ту нема места личним нападима и неутемељеним тврдњама. Допуштено је једино изношење и уравнотежено разматрање проверљивих чињеница и рационална аргументација која се на такве чињенице ослања.
Међутим, у овој расправи минимизатори српског страдања пружају потпуно другачију слику. Они, пре свега, нису транспарентни у односу на порекло података којима баратају да би поткрепили своје тезе, нити нуде икакво објашњење за бизарну методологију којом се служе. Њихови текстови обилују ad hominem нападима на неистомишљенике. Главни кец у њиховом  рукаву је argumentum ab auctoritate, којим се служе кад год им понестану факти. У ту сврху, они су сами себе арогантно прогласили за „струку“ и недодирљиве „школоване историчаре,“ у настојању да превентивно ућуткају сваког ко заступа друкчије гледиште. Међутим, научним расправама приступа се уздржано, смирено, без емоција и свакако без дисквалификовања валидних доказа само зато што се не уклапају у шему. То је приступ који они упадљиво не практикују.
Они су „струка“ исто онолико колико је то био Кризни штаб за време недавне „пандемије“. И једни и други су проводници политичких налога центара моћи којима се покоравају. У првом случају, слугерањска зависност од спољашњих захтева шарлатана прерушених у  „струку“ сада је већ свима кристално јасна и мало ко би се обазирао на њихове директиве у поновљеној „пандемији.“ У случају ових других, необјашњиво острашћених пропагатора минималистичког тумачења српског покоља у НДХ, а специфично у Јасеновцу, они своју позицију код неупућеног света још увек некако одржавају ђоном и блефом професионалне неприкосновености.
Заиста, the lady doth protest too much, methinks (Хамлет, чин трећи). Они се не понашају као научни радници него као пропагандисти на задатку. И више од било чега другог, управо их то одаје.
А коме они полажу рачуне? Коме се толико приљежно труде да се допадну? Свакако пре свега онима који виде не људску патњу него конкуренцију у стварном обиму српског страдања. Затим, страним – а то значи западним – научним круговима који од српских колега које признају и цитирају, и са којима ће се снисходљиво дружити и позивати на међународне скупове, очекују сервилну скромност у исказима о српским губицима. Најзад, они су такође дужни да се допадну и непостојећој српској држави, која има своју перфидну јасеновачку агенду, а која за њих ипак постоји тек довољно да им као својим чиновницима исплаћује принадлежности и бенефиције.
На изазове дрских опортуниста, и на све њихове провокације, бацамо им у лице следећи одговор. У свом аутистичком кругу они наравно себе могу сматрати струком. Али не, њима се не допушта монопол на разговор о Јасеновцу. То је тема о којој сви Срби могу слободно да формирају мишљење, узимајући у обзир све расположиве доказе а не само оне који су подешени да воде предодређеном закључку. И да, довољно је да сте образована особа, и није неопходно да сте дипломирали историју, да би стекли право да одговорно и без дозволе ове корумпиране клике расправљате о Јасеновцу.

Just a moment...
WWW.PECAT.CO.RS  
 
 
ОД СРБА НИКО НИКАДА НЕЋЕ ТРАЖИТИ ОПРОШТАЈ, ПОГОТОВО НЕ ХРВАТИ!
Невенка Стојчевић 18/08/2023 Интервју, БРОЈ 774 1. коментар
  ПРОФ. ДР ГИДЕОН ГРАЈФ

    Ни Немци нису имали логор за децу какав је постојао у систему усташких логора НДХ! То је чисто зло, и много екстремније од немачког зла, каже проф. др Гидеон Грајф, светски признати стручњак за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“
    Проф. др Гидеон Грајф, светски признати експерт за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ ових је дана поново боравио у Београду. Говорио је на промоцији прве студије у светској историографији о страдању Рома проф. др Драгољуба Ацковића под називом „Самударипен (свеубијање) Рома у Независној држави Хрватској“, истине васкрсле баш у време најжешће кампање ревизиониста историје са циљем да умање број жртава у Јасеновцу. „Печат“ је добио прилику да разговара са проф. Грајфом, и ту смо прилику искористили да овог изванредног познаваоца и истраживача холокауста и геноцида над Јеврејима, Србима и Ромима питамо које се намере крију иза тако жестоке кампање у којој учествују и многи Срби по рођењу.  
Професоре, шта стоји иза све очигледнијих напора да се битно смањи број жртава усташког геноцида у систему логора за истребљење Јасеновац, најозлоглашенијег и најмонструознијег стратишта НДХ и јединог у свету који је имао и логор за децу?
Најпре да кажем да сам изузетно поносан и срећан што сам могао да дођем на промоцију драгоцене књиге проф. Ацковића, јер је управо она једна од брана у односу на агресивну ревизију која је сада у току. Ја сам само због те промоције и дошао, јер сматрам да се о историјским чињеницама које садржи ова књига мора знати. „Самударипен Рома у Независној држави Хрватској“ је истовремено и прилог мојим напорима у оквиру трилогије под називом „Јасеновац Аушвиц Балкана“ да се борим за истиниту и аутентичну историју, а не искривљену и лажну. Сматрам да књига проф. Ацковића не оставља простор ревизионистима, искривљачима и другим неморалним људима који покушавају да напишу ревизију историје. Наша је морална обавеза да се увек боримо против тога, и проф. Ацковић и ја то радимо заједно. Тако је књига проф. Ацковића дошла у право време, када се води невероватан медијски рат. Књига елаборира и број пострадалих Рома који је поткрепљен архивским документима
Необично је да се Ви као Јеврејин, осим за страдање свога народа, борите за истину о геноциду над Србима и Ромима, а да Ваша научна истраживања покушавају да оспоре људи из српског корпуса. Како разумете те покушаје?
Заиста ме изненађује чињеница да су Срби део тог покушаја дисторзије, укључујући неке владике Српске православне цркве. Не знам чиме су они мотивисани и никада нећу моћи да разумем да Срби нападају сопствене интересе.
Сигурно Вам је познато да ни после 80 година од најстрашнијих усташких злочина посланици Народне скупштине Србије ни из три покушаја нису изгласали Резолуцију о усташком геноциду над Србима у 20. веку. Шта Ви о томе мислите?
Резолуција о Међународном дану холокауста усвојена је 2006. у Уједињеним нацијама. Од тада па до данас 95 земаља од 193 чланице то обележава. Као што видите, то је процес. А истраживачи попут мене, проф. Ацковића и Роберта Меккорника и других доприносе интернационализацији усташког геноцида и уношењу историјских чињеница о усташком геноциду у светску историографију.
Неспорно је да број жртава, поготово када су већ и многи њихови потомци преминули, није лако утврдити. Колико је важан сам број, а колико злочин и начин на који је почињен?
У принципу бројеви су, наравно, важни. Али нису најважнији! Најважнија ствар је рећи свету о свакодневним мучењима жртава у Јасеновцу и осталим логорима НДХ. Јер, пре убиства они су били мучени и унижавани. Исто као и јеврејске жртве у разним нацистичким камповима, где су годинама патили и за многе од њих смрт је била ослобођење од мука. Тако да морамо да говоримо о мукама које нису биле случајне, него намерне. Значи, заточеници нациста намерно су злостављани. Ови који су спроводили то мучење су желели да се њихове жртве муче, не само да умру. И то да се муче пре смрти, јер џелати су у томе уживали!

И само једна жртва оваквог злочина је страшна, и зато је важно да процена броја пострадалих буде у оквирима стварног. Шта мислите о напорима хрватске државе која сада финансира пројекте без икаквих стварних и научних доказа који треба да умање број страдалника?
То је исто као поништавање холокауста од стране Немаца који чине све да умање број јеврејских жртава . И то је једнако искривљавање историјских чињеница. Из истих разлога у међувремену су склоњени бројни документи који могу да буду сметња ревизионистима у остварењу циља, али као што видите увек се нађе „помоћ пријатеља“ који посвећено истражују чињенице и држе се њих. Хрватска евидентно води оркестрирану кампању ревизије, о чему сведочи и недавна Конференција о Степинцу у Европском парламенту.
 
Ревизионисти на сваки начин покушавају да докажу да је страдало само онолико Срба, Рома и Јевреја колико је пописано имена. Међутим, свет је после Другог светског рата признао 60 милиона жртава, од тога Руси више од 20 милиона, Јевреји шест. Јесу ли сва њихова имена пописана и да ли је то уопште могуће?
Желим да нагласим да број јасеновачких жртава није измислио Гидеон Грајф. Као ни процену од 60 милиона жртава у Другом светском рату или број од 20 милиона погинулих Руса и шест милиона Јевреја. Ја сад јавно питам – да ли УН имају имена и презимена тих 60 милиона жртава? Па, наравно да немају и никада их неће ни имати. Међутим, у светској историографији нико и никада неће смањивати процењени број пострадалих да би нацистички злочини које су са квислинзима спроводили широм планете изгледали мали и маргинални број жртава није тешко израчунати ни у Аушвицу ни у Јасеновцу, јер имамо довољно научних инструмената да то можемо да утврдимо. Јасно је да жртава има много више него што је утврђених именом и презименом. Важно је не заборавити да је суштина зла и зле политике и Немаца и хрватских усташа била да произведу мучење и патњу својих жртава. И ми морамо да се супротставимо тој монструозној идеји, не због оних који су већ пострадали него због потенцијалних жртава. Зато сам у својој књизи „Јасеновац Аушвиц Балкана“ описао чак 57 начина на који су људи мучени и убијани, као да није довољан и само један начин убијања. Ако се питате зашто су развили толико метода, мој одговор је – зато што су желели да на лицима жртава виде што више бола, што више мука и испаштања. То морамо да наглашавамо. Узгред, Немци уопште нису регистровали жртве које су директно слате у гасне коморе, него само оне које су оставили да живе како би над њима вршили разне експерименте и да би њима могли да манипулишу. Тако да бројне жртве и холокауста и геноцида уопште нису регистроване.
Проф. др Драгољуб Ацковић
Самударипен или свеубијање
Истребљивање Рома, Срба и Јевреја у Јасеновцу је извршење плана који је почео да се развија у Немачкој од 1899. године. Чувена Дилманова књига у којој је уписано 12.000 Рома је послужила Хитлеровим фашистима и нацистима да једног по једног хапсе или убијају у Немачкој. У продужетку приче је Француска, и после тога Хрватска. И Мађарска је имала лош однос према Ромима. Моја књига доказује да се према Ромима лоше односило од првог дана Другог светског рата, а и пре рата, у периоду од 1925/1926. до 1930. и 1941. јер су медији припремали терен и били су донети бројни законски и подзаконски акти о натеривању Рома да живе на једном месту, али тако је било и у Аустроугарској, и у предратној Хрватској и после у НДХ. И сада постоје неки планови да се Роми из целе Европе врате у Србију како би заједно живели у сиромаштву, али то се никада неће остварити, јер није лепо сиротовати.
Радећи књигу дошао сам до спискова Рома који су страдали у НДХ и Босни. Само у Срему за једну ноћ је убијено 8.000 Рома што је највећи проценат страдања ромског народа у свету. Многи су преминули или убијени током транспорта према Јасеновцу у 82 вагона, а посебно иживљавање усташа забележено је над ромским девојкама и женама које су на крају увек убијане. Књига садржи и много података из БиХ где су Роми живели у најмање 230 места, и то чак по пет, шест хиљада искључиво Рома муслимана. Наводно нису убијали Роме муслимане, али то није тачно. Имам спискове Рома из Бањалуке и Рајловца, све са муслиманским именима. Имам податак да је у Краљевини СХС до 1941. године живело око 300.000 Рома, а у НДХ најмање 60.000 Рома. А када се рат завршио и 1948. извршен попис у Хрватској је било 405 Рома, а у БиХ 408 Рома. И то се односи само на Роме муслимане и католике, а шта је са православнима? И коначно, тврдња ревизиониста да је у Јасеновцу страдало укупно до 90.000 људи пада у воду пред чињеницом да сам у књизи објавио податке који говоре да је само Рома толико убијено! Где су онда поубијани Срби и Јевреји – пита проф. др Драгољуб Ацковић.
Да ли се у жртве броје и неименовани лешеви који су Савом стигли до Небојшине куле на Дунаву? Да ли су жртве и фетуси вађени из утроба мајки које су најпре силоване а онда убијане, зар жртве нису и деца избављена из логора па покатоличена, итд, итд…?
Свакако да су сви ти случајеви жртве усташког геноцида. И бебе које због овога злочина нису рођене такође треба да буду урачунате у жртве! Јер, замислите, чак ни Немци нису имали логор за децу какав је постојао у систему усташких логора НДХ! То је чисто зло, и много екстремније него немачко зло. У темељу таквога зла је намера да се уништи биолошки опстанак једнога народа: Срба зато што су били главни непријатељи НДХ, Јевреја зато што су били „поклон“ нацистичком режиму, а што се тиче Рома то најбоље може да каже проф. Ацковић. Процене броја жртава изведене су на бази озбиљних светских истраживања и не могу да буду предмет ревизионизма неонацистичких групација. Тако ни ревизија пострадалих у Аушвицу, као ни у Јасеновцу, не може да буде предмет ценкања и произвољног умањивања или увећавања. Канцелар Немачке Вили Брант је клечао испред споменика у варшавском гету у знак извињења Јеврејима, а председник Немачке Штајнмајер затражио опроштај за геноцид над Ромима и Синитима. У Србији имамо ситуацију да сами Срби оптужују своју државу за ревизионизам и увећавање броја жртава и то у јавним медијима и наступима. Верујте, потпуно сам затечен таквим изјавама и квалификацијама, али ја сам само историчар и више од 40 година свог живота посветио сам истраживању холокауста и до последњег часа своју животну мисију испунићу додатним истраживањима Јасеновца, јер то дугујем пре свега јеврејском многострадалном народу, а онда и свима другима.
Мислите ли да ће неко и бар некада затражити опроштај од Срба због покушаја биолошког истребљења који, нажалост, траје до данас?
Мислим да од Срба нико и никада неће тражити опроштај поготово не Хрвати! Немци су стали иза своје кривице, али Хрвати то не желе!
Има ли помирења међу Србима и Хрватима ако нема признања усташког геноцида и покајања?
Нема шансе!

Руси пишу да је највероватније украјински пво, или је чак намерно запаљена.
Тешко да је погодак неке ракете испаљене са мора. Били су пре пар седмица снимци из Краматорска и оног хотела са плаћеницима који су Руси гађали - ту од огромне зграде није остао камен на камену, само гомила шута.

Говоре како је Русија далеко...кад оно 700 км. само.