Jump to content

Горан Недељковић

Свештеник
  • Број садржаја

    12
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Горан Недељковић

  1. Људи-парохијани најчешће долазе за молитве код надлежног свештеника само у погледу кад их снађе нека љута невоља, а по прочитаној молитви од Господа очекују да се одмах деси чудо. Сви они говоре како су верници, како поштују Крсну славу, кад год прођу поред Цркве прекрсте се, уђу у Цркву да упале свећу... али, треба их упитати да ли одлазе на Евхаристију, да ли се причешћују. Ако су немоћни да присуствују Литургији да ли долази свештеник у породични дом, да ли су чули речи молитве "Господе, знам да нисам достојан да под кров мој уђеш, у дом душе моје, јер је сва пуста и разваљена, и нема у мени места достојног где би Ти главу склонио. Али пошто хоћеш да будеш са мном ја Ти приступам уздајући се у Твоје милосрђе. Заповеди да отворим двери својих недостојних уста, да бих се Тобом нахранио. Уђи у мене, и очисти ме од сваке телесне и душевне нечистоте... Ако је потребно свештеници ће обавити и Свету тајни јелоосвећења. “Болује ли ко међу вама? Нека дозове црквене старешине, па нека се помоле над њим и помажу га уљем у име Господње. И молитва вере спашће болесника, и Господ ће га подићи; ако је и учинио грехе, биће му опроштено.” (Јаковљева 5; 14, 15). Али, за све је потребна јака вера, није довољно говорити "Ја верујем, ја сам верник!" Недостатак вере доводи до разочарења, а редовни чланови Црквене заједнице на Литургији слушалући Јеванђеље имају пуно примера излечења болесних. Сви су они имали јаку веру, и нису посустали, нису се разочарали, кад им се Господ није обратио на њихов први вапај Њему, иако је знао за њихове патње, него је баш хтео да види колико је чврста њихова вера у Њега као Сина Божијег. Ван Цркве нема спасења!
  2. Бољевац би требало да је у Еп. нишкој. Чуо сам за свештеника Љубишу који је био у Раброву, али такође нисам упознат шта је сад са њим. о. Владиславе ја познајем Ваше родитеље. Често се срећемо код проте Душана Симина на разним свечаностима.
  3. Нисам одговорио на питањце о. Небојше. Не познајем дотичног свештеника из Бољевца.
  4. Када ми се десио тај случај, никог нисам имао у Цркви, ни око Цркве Супруга није била ту, била је са ћеркицом у Смедереву, а овде у Клењу имам проблем што немам ни црквењака, неће нико да се прихвати те обавезе. Нико није наишао, а проскомидију сам употребио пре скидања одежди као обичан хлеб и вино, јер дарови још нису освећени. Мислим да литургију не треба служити ни кад је само један човек у Цркви, већ кад су двоје, троје.... По благослову служим и кад ми је једна особа у Цркви, јер у 70% случајева само једна жена ми буде за певницом.
  5. Оче Иване, имамо изгледа иста размишљања. Већ поодавно покушавам да осмислим нешто што би ми доносило неки додатни приход, а да то нешто буде прикладно свештеничком позиву. Имам талента за иконописање, радио сам са неким иконописцима, али данас сви живи сликају и продају своје радове за неку мизарну цену. Отац Небојша лепо рече пчеле, али ту има посла доста, и треба пуно улагања, а кад чујем колике су цене меда на велико, стварно страшна ситуација. Покушавао сам да набавим односно да сазнам од неког неки рецепт за справљање миришљавог тамјана, али просто нема резултата. Кога год да сам питао не зна, или можда не желе да пренесу знање другима..... Стварно немам идеју!
  6. Моја парохија броји око 500 домова. Ове године за васкршњу водицу први пут сам обишао сва домаћинства и примили су ме њих 480. Има пуно оних девизних које покушам да нахватам, али велики проблем ми представља што моју парохију сачињавају шест села, па ни не знам кад дођу сви на одмор. Ове године је било тако, а за наредне мораћу да задужим неког по селима да ме обавештава. "Тарифу", што би многи у парохији рекли, немам него ко колико може да издвоји. Боље награђују кад је славска водица у питању и немам онај проблем који се појављује у неким селима да примају свештеника до подне јер "до тада дан иде у напредак, а поподне се вода свети за покојнике" Има оних који нису хтели да ме приме, кажу само за славу, али чисто сумњам да ћу отићи да их удостојим те њихове жеље. Има и оних који не примају. Покушао сам са некима и неки вид дијалога, али мали је проценат који су променили своје мишљење, кажу "немој попе ти нас да учиш". Овај израз је заступњен и код оних којима покушам нешто да објасним у вези неких обичаја и литургијског живота, али мало је простора за мисионарење, јер једноставно не желе да прихвате. Што се тиче служења ту немају право гласа, ту сам ја свештеник и не дозвољавам онима који су прочитали "веронауку у кући" да ми држе часове литургике. Слабо долазе у Цркву на литургију, дешавало ми се да завршим проскомидију, а да сам после четрдесетак минута чекања, морао да скинем одежде... Парастосе даје неких 60%, али даће дају 100% и не зову свештеника, него им је битно да они то намене и да се то види пред људима. Горе сам поменуо да парохију сачињавају шест села, а додао бих у две Црквене општине шест села. Значи имам две Цркве и трећа се прави у још једном селу. То је проблем за свештеника, јер шетам са богослужењем, час у једном месту, час у другом, али више служим у матичној Цркви, односно у Клењу где и живим.
  7. Поздрав оче Небојша! Поздравићу о. Војислава, он је свештеник у Јасенку код Смедерева, односно то је спојено са Смедеревом. Брат му је у богословији у Сремским Карловцима. А, сто се тиче браће Манојловић, поздравићу и њих и оца им проту Новицу, који је сада у пензији. Подсетићу о. Николу за позајмицу Мој отац је био у Белој Паланци свештеник 18 година, а тада је био колико се сећам и о. Раде, који је сада мислим у Лесковцу. Касније је био о. Драган Младеновић, који је преминуо, а после њега о. Драган Ђокић, који је сада у Ћићевцу. Тренутно у Паланци је сада један млађи свештеник мојих година кога не познајем. Школски мог оца је у Владичином Хану, али не знам да ли је то о. Милан.
  8. Нисам оставио број телефона или што би неки рекли број хендија, или пак број натела 065/ 36-24-255 умрежени 066/800-54-94 [email protected]
  9. Помаже Бог поштоване колеге, ја сам Горан Недељковић и на парохији сам релативно мало у односу на Вас. У чин ђакона рукоположио ме је Његово Преосвештенство Епископ браничевски др Игнатије 2011. године, на св. Јована Богослова у Саборном храму у Пожаревцу. Рукоположен за свештеника од истог Епископа, у истој Цркви, исте године, пред празник архангела Михајла и поставњен са 01. децембром за пароха клењско-макачког. Пре тога две године радио сам као службеник Црквене општине смедеревске у Смедереву. Рођен сам 1982. године, у Пироту у свештеничкој породици. Живео у Белој Паланци 18 година, а после тога у Лозовику, Смедереву, а сада у Клењу (Голубац). Завршио сам Богословију св. Саве у Београду, а студије још нисам привео крају, али надам се да ће бити ускоро. Супруга ми је из Нишке Бање, а мислим да о. Бобан познаје мог таста, иначе светеника у Нишкој Бањи проту Добривоја. Имамо једно женско чељаде и зове се Теодора. Свако добро!
  10. Kod mene u parohiji je takodje teska situacija sa placanjem doprinosa. Za sada uplacujem minimalac. Vladika je blagoslovio da moze da se vrsi uplata i u privatnim osiguranjima, kao neki dodatak tom minimalcu, ali treba ostvariti prihode da bi to moglo da se realizuje. Za sada ostajem na minimalcu.
  11. Не знам да ли вреди коментарисати овакве изјаве! Отимачина као решење, некад се отимало. па сад хоће опет...
  12. Значи овде се одговара на питање: Ја сам... Ја сам Горан Недељковић, службеник Црквене општине смедеревске, а иначе и студент прве године ПБФ-а facenew22222222
×
×
  • Креирај ново...