grigorije22

To sto si stavio pod brojem 2 tu apsolutno nista nije receno sem starih ateistickih fraza kako Svetom pismu treba verovati jer ono ne laze i tome slicno. U jednoj recenici je izneto kako ne postoje van bibliski dokazi za postojanje Isusa sto je apsolutno netacno. Takodje pomenuto kako je Isus plagijat Horusa nije dat nijedan dokaz za to, i ta prica je odavno vec oborena. Pomenuto je da su hriscani unistili Aleksandrijsku biblioteku kako bi toboze sakrili neko istinsko i drugacije ucenje. Hriscanske spise u Aleksandrijskoj biblioteci je unistio kalif Umar, to je bilo drugo unistenje biblioteke. Он је дао чувени одговор: "Оне или су у супротности са Кураном, што значи да су јерес, или се слажу са њим, што значи да су сувишне.

Zasto u Crkvenom kalendaru za 2011 godinu ne pise kada je Lazareva subota?

http://www.njuz.net/nemacka-stopira-ulazak-srbije-u-eu-do-2043-zbog-boska-buhe/

Ovim pitanjem neki pokusavaju opet da dokazu kako je Sveto pismo kontradiktorno. Rezonovanje je sledece Hristos kaze danas ces da budes samnom u raju znaci isti dan, a onda kaze ne dodirujteme jer se jos ne vratih ocu svom. Iz ovoga se izvlaci zakljucak da Hristos nije ista dan bio u raju kada je izdahnuo na krstu.

Evo imao bih jos jedno pitanje koje nije bas vezano za to da li je dusa smrtna ili besmrtna. Kada je Hristos rekao razbojniku jos danas ces samnom biti u raju da li to znaci odmah nakon sto je Isus umro isti dan? Ako je odgovor da je isti dan kako onda shvatiti Hristove reci Ne dodirujteme jos se ne vratih ocu svom. Otac nebeski je u raju.

Ako je dusa smrtna sta je onda radio Htistos od Velikog Petka do Nedelje?

Nisam mogao sve da citam od pocetka ali me interesuje ako neko moze da mi objasni sta znace ovi delovi Svetog pisma. Da li oni mogu da se tumace tako da nakon telesne smrti covek prestaje da postoji? Прва СМРТ (сан) Прва смрт или природна смрт у Библији се стално назива сном или починком. „Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити, нити ће се пренути од сна својега." (Књига о Јову 14,12) „Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт." (Псалам 13,3) „И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни." (Данило 12 , 2) Ово је непобитно сведочанство Старог завета, а Нови завет ни најмање не одступа од тога. Исус назива смрт сном. У вези са Јаировом ћерком, коју је васкрсао, читамо: „А он рече: не плачите, није умрла него спава. И потсмеваху му се знајући да је умрла. А он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! устани! И поврати се дух њезин, и устаде одмах." (Лука 8,52-55) Наговештавајући ученицима смрт свога пријатеља Лазара, Исус је рекао: „Наш пријатељ Лазар заспа, али идем да га пробудим. Онда му рекоше ученици његови: Господе, ако је заспао, устаће! А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање." (Јован 11,11-13) Када говори о мученичкој смрти првог хришћанског мученика Стефана, јеванђелиста Лука употребљава израз сан: „И засипају камењем Стефана који је призивао Бога и говорио: Господе Исусе, прими мој дух. Онда паде на колена и повика веома гласно: Господе, не запиши им овај грех. Кад то рече, усну." (Дела 7,59.60) „И рече Господ Мојсију: Ево, ти ћеш починут (заспати) са оцима својим ..." (5. Мојсијева 31,16) Сан је стање неактивности и несвесног почивања. Зато се за мртве каже да почивају (Јов 3,17.18; 17,16; Данило 12,2; Откривење 14,13). Стање између смрти и васкрсења је стање неактивности, мировања и тишине. „Неће те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се мучи." „Јер мртви не спомињу тебе; у гробу ко ће те славити?" (Псалам 146,4; 115,17; 6,5) Бесвесни и дубоки сан брише време и простор. Тако и смрт, која се упоређује са бесвесним и дубоким сном, брише свако сећање. То чини да је Христов други долазак подједнако близу свакој генерацији и сваком појединцу без обзира колико је времена провео у гробу. Први свесни тренутак који ће се догодити пошто јс човек заспао или умро, биће дан васкрсења: спасење за праведне, а дан суда и уништења за непокајане грешнике (Откривење 20,5.6.14.15; 21,8) Друга смрт је казна за неопроштене и не покајапе грехе. Та смрт се не сме заменити са првом или природном смрћу, која погађа све људе због Адамовог преступа. После прве смрти следи васкрсење, а након друге смрти, која је казна за личне непокајане и непризнате грехе пред Богом, нема никаквог свесног настављања живота. То је престанак живота, враћање у ништавило. Зато треба правити разлику између прве и друге смрти.

ОТКРИВАЊЕ ТАЈНЕ посмртни остаци Матеја Брестенског

Poslednji dogadjaji 4/4